UVODNIK UREDNIKA BROJA .......................................................................
Milina Petrović
INTERNET: LABORATORIJA ZA ISTRAŽIVANJA FORMIRANJA SELFA I MOGUĆI GENERATOR SOCIJALNO PRIHVATLJIVE VIŠESTRUKOSTI SELFA.................................................................................
Aleksandar Dimitrijević, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd
Mada je pojam selfa prisutan u nekoliko teorija ličnosti još iz prve polovine dvadesetog veka, a u Džejmsovim Principima i ranije (videti James, 1952, poglavlje 10; o Džejmsovom uticaju na savremena shvatanja selfa videti, na primer: Baumeister, 1998; Hermans, 1996, str. 31-32; Hermans, 2001, str. 244-245), ima autora koji smatraju da se istraživanja o postojanju privatnog i javnog aspekta selfa ne pojavljuju u psihološkoj literaturi pre 1972. godine (prema Meares & Orlay, 1988, str. 311; videti takođe Altheide, 2002, str. 45). Ovaj podatak važan je pre svega zato što može da problematizuje uvreženo stanovište da je self - ili naš doživljaj identiteta, jedinstvenosti, samosvojnosti - nešto što je, kako istoriogenetski tako i ontogenetski oduvek (bilo) s nama, s čim se rađamo, što se naprosto "odmota" u povoljnim okolnostima. Taman koliko nam ovakva shvatanja mogla biti intuitivno bliska toliko su i pogrešna. >>>
INTERNET KAO MESTO SUSRETA: ODNOSI NA MREŽI........................
Milina Petrović, CePIT Beogradske otvorene škole
Onlajn i oflajn odnosi - razvoj i osnovne karakteristike...........................................................................
Osobine ličnosti i karakteristike onlajn ponašanja ................................................................................
Umesto zaključka: ona zna ko sam STVARNO ja....................................................................................
Jedna reklama emitovana 1996. godine na televiziji MCI promovisala je zavodljivu viziju interneta: Ne postoji rasa. Ne postoji rodnost. Nema životnog doba. Nema slabosti ni nedostataka. Postoje samo umovi. Da li je to utopija? Ne, internet. Na ovajn način skrojena poruka u sebi je sadržala više od onoga što se na prvi pogled može učinti suštinskim. Name, pored plasiranja ideje da bi internet mogao biti onaj deo socijalno konstruisanog prostora u kome će egalitaristčke ideje naći svoj puni procvat, u kome će nestati granice i podele koje su razdvajale ljude, ovakvo viđenje interneta upućuje na još jednu, za diskusiju onlajn odnosa veoma važnu pretpostavku: prenebregavanje vlastitog tela kao konstituenta selfa donosi oslobađanje od sociokulturnih okvira i otvara iznova prostor za konstruisanje odnosa selfa prema svetu. Taj novi prostor implicira postojanje slobode za tananu međuigru razotkrivanja ličnog identiteta, pronalaženja odgovora kakvi bismo sve mogli biti i odlučivanja kavim želimo da budemo (ili da se predstavimo?) >>>
ZAVISNOST OD INTERNETA - ISTINA ILI ZABLUDA?........................................
Vojislava Bugarski
Upotreba interneta kao patološka pojava............................................................................................
Dijagnostički kriterijumi zavisnosti od interneta.................................................................................
Zavisnost od interneta: diferencijalno-dijagnostičke dileme...........................................................
Zavisnost od interneta - ''za i protiv''....................................................................................................
Tipovi zavisnosti od interneta.................................................................................................................
Psihološka obeležja interneta kao virtualnog prostora.....................................................................
Šta čini internet privlačnim?....................................................................................................................
Korisničke navike pri upotrebi interneta u srbiji- ima li među nama internet zavisnosti?..........
Razvoj Interneta, globalne kompjuterske mreže, doprineo je da se savremeni komunikacijski obrasci unaprede i razmatraju u potpuno drugačijem teorijskom i praktičnom kontekstu.
Svojom pojavom Internet je postavio nove standarde kada je savremeni vid korisničke komunikacije u pitanju. Međutim, usled svoje specifičnosti, ovi savremeni komunikacijski obrasci postali su predmet mnogobrojnih teorijskih razmatranja i naučnih rasprava. Svakako najkontraverznija pojava iz ovog domena može se predstaviti pitanjem: da li Internet može da postane predmet ''patološke upotrebe'' i posledično dovede do pojave poznate pod nazivom ''zavisnost od Interneta''? >>>
EFEKAT ONLAJN DEZINHIBICIJE.................................................................
Dr Džon Suler
Dok su onlajn, pojedini ljudi češće ili intenzvnije otkrivaju intimne podatke nego što bi to učinili u komunikaciji licem u lice. U ovom članku razmatrano je šest faktora koji su u međusobnoj interakciji i tvore efekat onlajn dezinhibicije: disocijativna anonimnst, nevidljivost, asinhronost, solipsistička introjekcija, disocijativna imaginacija i minimiziranje autoriteta. Personalne varijable takođe utiču na stepen u kome je dezinhibicija izražena. Pre nego da o dezinhibiciji promišljamo kao o otkrivanju koji je u osnovi, skloni smo da je konceptualizujemo kao prelaz ka složaju afekta i kognicije u okvru strukture selfa koji se razlikuje od složaja prisutnog u komunikaciji licem u lice. >>>
PRIKAZ KNJIGE "INTERNET U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU", BERI VELMAN I KEROLAJN HEJTORNTVAJT (PRIR.)
Istorijski posmatrano, možemo govoriti o nekoliko tranzcionih perioda u razvoju društva od tradicionalnog, ruralnog, dominantno poljoprivredne orijentacije, sa nedovoljno razvijenom podelom rada, pa sve do modernog društva sa visokorazvijenom industrijskom proizvodnjom u kome je socijalni položaj pojedinca definisan prevashodno na osnovu postignuća. Današnje društvo nalazi se u procesu evoluiranja u postindustrjsko, a osnovni proizvod našeg doba jeste informacija. Sve češće o društvu govorimo kao o digitalizovanom, globalnom sistemu koji tvore zajednice povezane elektronskim mrežama preko kojih se vrši razmena informacija. Upravo u ovom kontekstu jedino i možemo smisleno tumačiti napor koji su uložili Beri Velman i Kerolajn Hejtorntvajt da knjiga ( The Internet in Everyday Life, Barry Wellman & Caroline Haythornthwaite ) dođe do svojih čitalaca>>>
KATALOG LINKOVA.......................................................................................... |