Kada je reč o pozorištu, sve je moguće. No, kada se radi o reformi školstva u Republici Srbiji, nije pohvalno raditi na brzinu pa natenane uviđati greške.

Anketirani profesori i učenici slažu se u jednom - da nam je reforma neophodna. Ako samo pogledamo rezultate istraživanja UNICEF-a, po kojima 2000. godine odličnih nije bilo, a kada znamo da su iste godine u generaciji osmaka 10 procenata činili vukovci, postaje jasno koliko nam je sistem školstva zaostao za svetom. Međutim, koliko će uspeha imati reforma koju uvodimo, pokazaće rezultati.

Za sada su prvaci i njihovi učitelji nosioci bremena nove škole. U srednjim školama, sem izborno-obaveznog predmeta, drugih novina za sada nema, a univerziteti su u fazi pripreme za narednu školsku godinu, kada će reforma visokog školstva zvanično početi.

Primarno znanje stiče se u školama, a alternativno na različitim kursevima i seminarima čiji su organizatori nevladine organizacije, kojih je sve više. Velika je zainteresovanost srednjoškolaca za seminare u Petnici, studenata za jednogodišnje studije Beogradske otvorene škole i Centra za ženske studije i druge slične institucije...

Ovakav vid rada, nažalost, kod nas se ne vrednuje. Bar ne u meri u kojoj bi trebalo. U najvećem broju evropskih zemalja, pohađanjem nekog kursa, osim što sebi obezbedite znanje zlata vredno imate i veću prohodnost u daljem školovanju i radu.

Fenomen poznat kao distance learning sve je cešći oblik učenja u svetu. Kod nas je ovaj metod rada pokrenuo Centar za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole, a do sada je završeno nekoliko virtuelnih kurseva. Jedan od njih jeste i ''Mala škola novinarstva'' (www.bos.rs/cepit/novinarstvo), čiji učesnici, inače srednjoškolci, čine redakciju ovih novina.

Koliko smo se za ovih nekoliko nedelja upoznali sa sedmom silom, najbolje govore ove novine, koje su, ujedno, i dokaz da distance learning u osnovi ima dobru ideju, za čiju je realizaciju potrebna volja i tehnička podrška.