|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| _______impresum_______
Gl.
i odg. urednik
Natalija Lekić
Zamenik
gl. i odg. urednika Mirjana Glintić
Uredništvo
Ivana Radić
Nada Milovac
Milan Petrović
Novinari
Ana Ljubomirović
Strahinja Pavešković
Tamara Jakšić
Jelena Dević
Jana Tordaji
Iva Milojević
Miloš Resimić
Hristina Kocić
Pavle Mladenović
Marijana Bradić
Dokumentaristi
Staša Stojičević
Jelena Cekić
Marija Ristić
Urednik
fotografije
Jelena Bešlin
Lektori
Marija Drezgić
Dejana Pakledinac
Andriana Janićijević
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
| UVODNIK____________________________________________________________ |
|
|
Neke
od nevladinih, neprofitnih organizacija čije aktivnosti
teže usavršavanju znanja u oblasti slobodnog interesovanja,
već godinama postoje i deluju.
Kao
primer, ističu se Beogradska otvorena škola (BOŠ,
www.bos.rs), IS Petnica i Centar za ženske studije.
Sa njihovim radom upoznaje se sve veći broj ljudi,
ali zbog izvesnih okolnosti u našoj zemlji, brzine
pristupa u takve centre su manje. Da li je to zato
što se nivo tolerancije i vrednovanja znanja koje
se stekne prilikom npr. kurseva koje organizuju ovakvi
centri ne ceni dovoljno ili zbog nečeg drugog, može
se samo pretpostavljati, ali jedno je sigurno: znanja
i iskustva stečena prilikom ovakvih obrazovanja su
uvek korisna i primenjiva.
Nada
Milovac
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Svake
godine se u Istraživackoj stanici Petnica održavaju
na desetine seminara iz oblasti prirodnih i
društvenih nauka. Polaznici su učenici osnovnih
i srednjih škola, studenti i profesori. Ipak,
najviše seminara je posvećeno srednjoškolcima.
Učenici
koji se prijave na neki od seminara mogu biti
sigurni da će steći veliku količinu znanja i
pronaći
|
|
odgovore na većinu pitanja koja su ih mučila
iz određene oblasti.
Seminari
se održavaju u trajanju 3-10 dana i za to vreme
učenici naporno rade. Predavanja počinju ujutru
i traju sve do kasnih večernjih časova. Polaznicima
su obezbeđena sredstva kako bi što više obogatili
svoje znanje i iskustvo, fizičari i hemičari
imaju dobro opremljene laboratorije, inormatičari
računarske učionice, a arheolozima su dostupna
arheološka nalazišta u blizini Stanice, kao
sto je Petnička pećina.
U
Stanicu dolaze najtalentovaniji i najviše zainteresovani
učenici, oni koji su spremni da naporno rade
da bi došli do novih saznanja. Program Petnice
je sastavljen tako da kod učenika razvije sposobnost
da samostalno istražuju i napreduju.
Marija
Ristić
|
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
| ŽENSKE
STUDIJE_____________________________________________________ |
Centar
za ženske studije, kao i niz sličnih organizacija,
bavi se različitim oblastima rada: nastavom, podžavanjem
istraživačkih projekata, kao i radom biblioteke.
U
našoj zemlji Centar za ženske studije postoji od 1992.
godine, sa sedištem u Beogradu. Prioritet istraživanja
jesu problemi nacije, pola, rase, kao i stvaranje
tolerancije i pružanje otpora svakom vidu diskriminacije.
Ovaj
centar organizator je brojnih kurseva, radionica,
konferencija...
|
|
 |
| Uključivanja
u program ove organizacije nisu ogranicena. Pol, starosna
granica, etnička i verska pripadnost nisu činioci koji
utiču na to da budete student Centra.
Centar
nudi osnovni kurs, neophodan za dobijanje sertifikata,
a bavi se temama iz umetnosti, društvenih i prirodnih
nauka. Postoji i izborni kurs, koji za cilj ima da pokrije
najrazličitija interesovanja polaznika. Čine ga kratka
predavanja sa temema kao što su: nasilje nad ženama,
mirovne studije, ekofeminizam.
Podržavaju
se i promovišu timska i samostalna istraživanja koja
se objavljuju u okviru izdavačke delatnosti Centra;
ona je pre svega okrenuta izdavanju knjiga predavača
Centra i objavljivanju tekstova iz oblasti feminističke
teorije, filozofije i književnosti, studije kulture
i roda.
U
okviru Centra je biblioteka, dostupna svim polaznicima,
kao i arhiv i dokumentacioni centar, gde se čuva dokumentacija
o istraživačkim projektima, kao i materijali kojima
se raspolaže tokom predavanja. Centar poseduje i video
i audio materijale, koji se koriste u obrazovnoj aktivnosti.
Kada
znamo da su žene dobile pravo glasa pre oko sto godina,
a ljudski rod postoji tako dugo, shvatamo važnost jedne
ovakve institucije. Jedinstven po mnogo čemu, Centar
svake godine upisuje određen broj studenata koje primarno
obrazovanje žele da prošire u oblasti feminističke teorije
i filozofije, feminističke književne teorije, psiholingvistike,
teorije nasilja i ženskih ljudskih prava, antropologije
pola i roda, arheologije iz perspektive roda, studija
filma i vizuelnih medija, istorije, psihologije, psihoanalize
i psihoterapije, teologije, ekofeminizma.
Sertifikat
koji se po završenim studijama dobija ima nezvanično
priznanje nekoliko univerziteta u svetu.
Iva
Milojević
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
| ONLINE
KURSEVI U SVETU_____________________________________________ |
|
 |
|
"Zvezde
nove tehnologije sijaju iznad neba našeg saznanja i obrazovanja
obecavajuci neizrecivu dobrobit", reči su Džili Solomon,
koja je postavila temelje online sistema ucenja
i stidiranja. Osnivac je prve "Open University Business
School" u Velikoj Britaniji. O njenom dugogodišnjem
iskustvu svedoce knjige koje je izdala.
U razvoju
ovih sistema, prihvaćenim širom sveta, vodeću ulogu imaju:
Amerika, Australija i Engleska.
|
|
The
online degree.com je sajt koji daje pregled prezentacija
najpoznatijih online univerziteta ili kategorije interesovanja
(informacona tehnologija, menadžment edukacije, dizajna,
psihologije, matematike...).
Najpoznatiji
univerziteti za menadžment i tehnologiju su: Univerziteti
u Feniksu, Kapela univerzitet, Elis koledž, AIU online...
Primenjena
umetnost: AIU online
Psihologija:
Volden univerizitet
Medicinske
škole: Univerzitet u Feniksu, Univerzitet Alijans
Kriminalistika:
Koplan koledž
Posebnu prijatnost predstavlja BBClearning.com. Na sajtu
se može naći širok spektar obrazovnih modela. Većina njih
je propraćena audio i video obrazovnim modelima, koji imaju
za cilj da se kroz efektnu prezentaciju (bez naknade) steknu
odgovarajuća znanja iz različitih oblasti (jezici, biologija,
fizika, istorija, prava, meterologija).
I
kao što u prirodi planete, po Keplerovom zakonu, dobijaju
veću brzinu što su bliže Suncu, tako izgleda da i ljudsko
saznanje postaje sve brže što je bliže izvoru.
Hristina
Kocić
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
| Intervju
sa prof. Jarmilom Vrbovskom |
|
| MOTIVACIJA
I "DISTANCE LEARNING"__________________________________ |
|
Stara
indijska poslovica kaže: "Korak ispred prošlosti
ne znači i korak bliže budućnosti." Na datu misao
moguće je nadovezati se na više načina i od dijapazona
pristupa napraviti mnoštvo debata.
Najuticajnija
tumačenja su se odnosila na, moderno receno, "stajanje
u mestu" - što znači da kada zemlja u kojoj potencijal
za napredak postoji reaguje kritički prema njemu, teško
je i da će ga otkriti. |
|
|
|
I, najzad,
da li je moguće stajati u mestu dok vreme neumitno grabi
napred - nekima donosi više, nekima manje...
Mišljenje
profesora informatike i računarstva, inače diplomiranog
ekonomiste sa smerom programiranja, svakako je interesantno
saznati.
Profesor
Jarmila Vrbovski je u protekle dve godine bila koordinator
tri virtuelna kursa: "Temelji demokratije", "Šta
je to demokratska država" i "Mala škola novinarstva",
organizovane od strane Beogradske otvorene škole (BOŠ),
i svoje lične utiske je svela na nekoliko zaključaka.
Neki
od njih su da bi distance learning, kao novi metod učenja,
trebalo da po svojoj funkciji bude predviđen za učenike
srednjih škola i studente, jer zahteva izvesnu dozu ozbiljnosti
i zrelosti.
Kao bitan faktor ističe se i motivacija učenika, koja je
umnogome drugačija pri slobodnom izboru, nego pri obavezi.
Profesor Jarmila Vrbovska smatra da bi "još u osnovnim
školama, posle završenog prvog razreda, trebalo uvesti podelu
u tri grupe, napravljene na osnovu intelektualnih mogućnosti
učenika." Iz ličnog iskustva smatra da je "primarni
razlog tome teškoća pri radu u grupi gde ima dece različitih
intelektualnih sposobnosti".
"Globalno,
kada je reč o motivaciji kao presudnom faktoru, činjenica
da je mnogo nezainteresovanih učenika za znanje, a zainteresovanih
samo za diplome i svedočanstva istinita je," tvrdi
profesorka Vrbovska.
Ona
se prisetila okolnosti za vreme svojih studija i kaže: "Tada
je država bila "zatvorena demokratija", što znači
da je sve što je dolazilo sa zapada, po tadašnjem socijalističkom
režimu, bilo loše tumačeno. Sve to je navodilo na ekonomsku
izolovanost i uporno negiranje ispravnosti nečega što se
pokazalo da pozitivno funkcioniše. A, sigurno, čim država
nije ekonomski izolovana, konkurentna je i rukovodi se svetskim
principima."
Na pitanje
sadašnjeg stanja vezanog za online kurseve i druge
vidove alternativnog učenja, profesorka Vrbovska se nadovezala
na prethodnu tvrdnju i situaciju koja sada vlada kod nas,
a podrazumeva nedovoljno vrednovanje znanja stečenih takvim
metodama učenja, pripisala kao posledicu "apsolutno
tragičnog rukovođenja političkim principima".
"Izbori
opredeljenja treba da se koncentrišu na sistem koji sada
funkcioniše na zapadu; sistem parcijalnih ponuda, sto znači:
ne moraju svi da slušaju sva predavanja. To bi definitivno
dovelo do reformi dosadašnjeg rada u školama."
Razgovor
smo završili zaključkom o neophodnom uvođenju novih pravila
i reformi koje ne podležu političkim i verskim principima,
već teže samo jednom cilju - sticanju znanja.
Kao
primedbu dodala je još jednu grešku školskog sistema koja
obavezuje profesore informatike i računarstva za sve poslove
u tim oblastima, što ih ostavlja bez slobodnog vremena,
a ponekad i bez vremena neophodnog za rad sa učenicima na
način na koji bi to želeli...
"Neophodno
je pre svega voleti i razumeti decu i njihov uzrast, zatim
ostvariti uspešnu komunikaciju, i najzad, voleti rad",
profesorka Vrbovska je uputila poruku svima koji žele da
se opredele za posao kojim se ona bavi.
Nada
Milovac
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
| ŠKOLA
DEMOKRATJIE - PARLAMENT DECE U NIŠU_______________________ |
|
Kao
zemlja u tranziciji, koja iz sve snage hrli u zagrljaj
tekovinama demokratije i evropskim i svetskim integracijama,
i Srbiji je potrebna sva raspoloživa pomoć u približavanju
novoj eri u koju je svet već uronio.
Svaka država, bez obzira na to koji sistem u njoj vlada,
pokazuje tendenciju da okupi mlade koji će jednom i
sami biti deo sistema upravljanja u zemlji i da ih edukuje
izgrađujući u njima sopstvenu ideologiju. |
|
|
|
2003. godina u Nišu proglašena je godinom dece i mladih.
Gradonačelnik Goran Ćirić u jednoj od dnevnih emisija lokalne
televizije javno se obavezao da će brinuti da "budu
ostvarena sva prava dece u Nišu i da će brinuti da se deca
pitaju za sve stvari koje ih se direktno tiču".
Tako
je maja 2003. godine održana prva, konstitutivna, sednica
i usvojena je statutarna povelja Parlamenta dece i mladih
Niša, čime je u Srbiji počeo da radi još jedan, demokratski,
dečji parlament. Za prvo "dete" u parlamentu postavljen
je sam gradonačelnik - Goran Ćirić. Parlament je dvodomnog
tipa: donji, koji čine predstavnici osnovnih škola i vrtića,
dok je gornji sačinjen od predstavnika srednjih škola u
Nišu.
Gradska
uprava na ovaj način pokušala je da oformi samostalan organ
za pomoć deci, koji će rešavati sve vrste problema koji
pogađaju decu i mlade, ali, takođe, pomoći realizovanje
ideja koje predstavnici dece mogu predlagati u vidu projekata.
U te
svrhe sam grad i donatori izdvojili su 5 000 000 dinara,
kojima Parlament dece i mladih raspolaže. Ova sredstva namenjena
su finansiranju projekata Parlamenta i obezbeđivanju nesmetanog
rada dece.
Do sada,
Parlament dece realizovao je nekoliko manjih ali ne i beznačajnih
projekata. U Nišu je već podeljeno 25 košarkaških tabli,
donacija Košarkaškog saveza SCG; obdaništa su snabdevena
novim igračkama, a park svetog Save dobio je mali drveni
dvorac za igru.
Parlament
se pobrinuo i da edukuje svoje članove. Osim kratkih kurseva,
kao što su: "Demokratija od A do Š", "Od
parlamentarca do biznismena" i "Kurs tolerancije
i liderstva", parlament je za svoje članove organizovao
edukativni program u okviru letovanja u Polineziji od 28.
juna do 13. jula 2003. godine i učestvovanje u kongresu
dece - parlamentaraca sveta u Portu.
"Deca
se ne smeju sputavati u svom razvoju i imaju pravo da učestvuju
u odlučivanju o pitanjima koja se njih tiču," kažu u
dečjem parlamentu Niša. Ipak, na tom putu ka demokratiji i
potpunoj samostalnosti ovog parlamenta stoji tim moderatora,
sačinjen što od stručnih moderatora (odraslih naravno), što
od psihologa i pedagoga škola, koji se trude da ne utiču na
odlučivanje i rad dece, ali da ih ipak pomognu i pouče nekim
osnovnim principima i osnovima onoga što se zove sloboda demokratije.
No,
i uz svu pomoć i dobru volju svih nadležnih, demokratija,
u pravom smislu reči nije baš procvetala. Jedna od osnovnih
ideja ovog parlameta bila je da uključi učenike i u sam proces
odlučivanja u školi. Iako je predsedniku parlamenta određeno
mesto u nastavničkom vecu, ono se vrlo često ne koristi na
pravi način, za predstavljanje učenickih interesa. Još su
češći pokušaji nekih profesora i nastavnika da se to mesto
ospori.
Odaje
se i utisak da učenici nisu dovoljno ozbiljno shvatili svoju
ulogu u stvaranju i negovanju univerzalne demokratske sfere.
Česta je neozbiljnost učenika na samim sednicama gradskog
parlamenta. Možda mladi nisu sasvim dorasli da na svojim leđima
nose teret tako velike odgovornosti, ali ni da se bore protiv
ne tako malobrojnih protivnika ove ideje.
Za
sada još nije bilo značajnih javnih protivljenja starijih
o ovoj maloj školi za političare. Očigledno je da demokratija
i tolerancija u gradu žele da procvetaju, ali nije sigurno
da baš znaju kako. Može se tek sanjati lepa budućnost za ovaj
grad i celu zemlju, koja pokazuje takvu i toliku brigu za
svoje mlade i perspektivne ljude. Dobar dokaz da se svi jazovi
premošćuju na putu za najbolje.
Milan
Petrović
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
| Komentar |
|
| NASTAVA
ZA PROMENE_______________________________________________ |
|
 |
|
|
Interaktivna
nastava nastala je kao jedna od pozitivnih naraštaja modernog
doba. Kao jedan od najnovijih načina komunikacije i učenja,
ona je u daleko većoj prednosti u odnosu na staromodan i
manje produktivan sistem obrazovanja.
Sa
novim načinom edukacije pomerena su ograničenja koja je
posedovao stari sistem i uvedena su nova pravila igre. Časovima
može
|
|
prisustvovati daleko veći broj učenika nego što je to bio
slučaj sa prethodnom nastavom.
To
je jedna od velikih prednosti ovog obrazovanja, jer na neogranicen
broj učenika dođe jedan ili dva predavača. To bi smanjilo
potrebu za trenutno ogromnim brojem nastavničkog osoblja,
čija bi većina, ako bi se ovaj način nastave uveo kao novi
školski sistem, najverovatnije izgubila posao.
To, naravno, nije slučaj kod razvijenijih zemalja.
Ova
vrsta nastave je danas jedini efikasan način obrazovanja
u mestima koja su retko naseljena, kao što je slučaj sa
Australijom. Zbog velike udaljenosti kuća jedne od drugih,
javlja se problem okupljanja učenika na jednom mestu. Zato
se danas širom Australije koristi interaktivna nastava koja
zanemaruje geografske granice.
U našoj
zemlji, interaktivna nastava još uvek postoji samo u obliku
vanškolskih aktivnosti. Organizacije poput BOŠ-a trenutno
su jedine u zemlji koje koriste ovaj način edukacije. Njihovi
programi pokušavaju da pruže svojim polaznicima znanje koje
se ne može dobiti u školi. Kursevi kao što su: "Šta
je demokratija" i "Evropske integracije"
daju polaznicima znanje o političkom životu koje im nije
dostupno u trenutnom sistemu obrazovanja. Jedina mana ovih
kurseva je što može dotaći samo mali broj učenika, koji
svoje znanje neće dalje širiti, iako će ga često primenjivati.
Mnoštvo drugih kurseva interaktivne nastave širom nače zemlje
omogućuje razvitak svesti kod učenika o potrebi za tolerancijom
i o postojanju diskriminacije, predrasudama kao i rasizmu
svuda u njihovoj okolini.
Takva
vrsta nastave će omogućiti nastanak većeg broja ljudi koji
će znati šta je potrebno da se promeni u današnjem društvu.
Interaktivna nastava je nov način obrazovanja koji će do
određene granice omogućiti društvu da napreduje i razvije
se ka svetlijoj budućnosti.
Staša
Stojićević
|
|
|
|
|
