Iza imena Beogradske otvorene škole krije se 10 godina dug niz postojanja i još duža lista ljudi koji su se iz godine u godinu zalagali za savremeno obrazovanje najtalentovanijih studenata iz Beograda, ali i šire. I dan-danas ova škola uspešno opstaje u svojoj davno formiranoj misiji, misiji širenja znanja i unapređivanja istraživanja u društvenim i humanistickim naukama.

Punih deset godina osnivači ove škole zajedno sa domaćim saradnicima, ali i saradnicima širom Evrope, razvijaju širok spektar obrazovnih i istraživackih centara, programa i projekata. Svi oni okupljaju mlade ljude i tako ujedinjeni formiraju mrežu budućih lidera u različitim sektorima društva. Nije ni čudo što iz ove škole svakodnevno izlaze na stotine samostalnih i samouverenih mladića i devojaka, cenjenih građana, koji su sposobni da se aktivno suoče sa složenostima procesa tranzicije ka demokratiji.

U jednom od svojih eseja profesor Đuro Šušnjic dao je definiciju BOŠ-a: "BOŠ nije obična škola, iako se u njoj marljivo uči. U njoj se ne školuju uski stručnjaci koji se ustručavaju da bilo šta misle ili čine van svoje struke, već su razvijene ličnosti otvorene za sutrašnji dan sveta. Nije reč o tome da se studentima predaje puko znanje, nego da se kod njih razvije volja za saznanjem. Ne radi se o tome da se ponude gotove istine, nego da se razvije ljubav prema istini i životu, istini i smislu. Isključivi cilj Škole nije da polaznici mnogo toga znaju, nego da nauče kako se stiče znanje."

U okviru BOŠ-a od 2001. godine postoji i specijalizovan centar za proučavanje informacionih tehnologija (CePIT), koji se u potpunosti posvetio osnivanju programa elektronskog učenja (e-learning), ciji je prevashodni cilj da se dopre do grupa koje ne mogu pohađati već postojeće obrazovne programe BOŠ-a. Tokom 2002. godine CEPIT je organizovao više šestonedeljnih kurseva učenja na daljinu kao što su "Temelji demokratije", "Srbija u tranziciji", "Šta je to demokratska država". Ovi kursevi su bili usmereni na dve ciljne grupe: gimnazijalce i aktiviste nevladinih organizacija iz unutrašnjosti Srbije. Svi kursevi obuhvatali su teme iz građanskog obrazovanja i promovisale razvoj tehnika Interneta u obrazovnom procesu.

Upravo je završen kurs “Mala škola novinarstva“, u kome su učestvovali gimnazijalci iz devet gradova Srbije: Velike Plane, Bačkog Petrovca, Ivanjice, Kragujevca, Kruševca, Niša, Sremskih Karlovaca, Lazarevca i Kikinde.

Kurs su tokom šest nedelja vodili predavači Aleksandar Mitić, novinar Agencije Frans pres (AFP), diplomirani novinar i magistar međunarodnih odnosa, u saradnji sa Borisom Drenčom, novinarom koji je veći deo svoje karijere proveo u elektronskim medijima.

Sve ja započelo 5. oktobra kada su se predavači, učesnici i organizatori okupili u prostorijama BOŠ-a, gde je održan i uvodni čas pod nazivom "Novinarstvo između gnjacanja u blatu i sjaja glamura". Malim novinarima na početnom susretu jedan čas održao je i Slobodan Reljić, glavni i odgovorni urednik NIN-a.

Iza toga sledile su iz nedelje u nedelju nove teme i zadaci. Tokom kursa svi učesnici bili su u kontaktu preko otvorenog foruma, gde su se i slali urađeni zadaci, a komunicirali su i putem e-maila. Svake nedelje, dva meseca unazad, sreda i četvrak bili su predviđeni za iščitavanje materijala u elektronskom formatu, a petak, subota i nedelja za završavanje nedeljnih zadataka, posetu preporučenih sajtova i slanje komentara na forum.

Pored ovoga, obavezne su bile i chat sesije, koje su održavane svakog ponedeljka i utorka u trajanju od po sat vremena za svaku grupu. Chat sesije bile su predviđene za direktne diskusije o napravljenim greškama u zadacima, a na njima su organizovane i simulacije pres-konferencija i kriznih situacija. Svi učesnici dobijali su svoja zaduženja i maštom i dovitljivošću često prevazilazili već istaknute novinare, postavljajući “klopka” pitanja sa krajnjim ciljem da zbune i same predavače. Iz dana u dan, razmatrali su se problemi u novinarstvu: tehnike pisanja, opstajanje novinara u kriznim situacijama...

Posle kursa, mišljenja pojedinaca o novinarstvu dosta su se razlikovala. Svi su se složili da im je kurs veoma brzo i neosetno prošao i priuštio nova, i te kako značajna iskustva i poznanstva, a nekima je bliže odredio dalji životni put.

Andriana Janićijević

 

Reporter: Zamolio bih vas da nam date neke odgovore u vezi sa upravo završenom školom novinarstva, čiji su polaznici, između ostalih, i učenici škole u Velikoj Plani u kojoj vi predajete psihologiju?

Prof. Sinđelić: Upravo tako. Radi se o četvoro učenika, dve maturantkinje i još dvoje učenika treće godine. Sve četvoro imaju velike predispozicije za odlične rezultate u ovom poslu. Bez imalo preterivanja, tvrdim da je ovo najbolja grupa sa kojom sam radila. Zaista sam oduševljena njihovim radom.