Nova škola - broj 2

Broj 2, jul 2004.

Naslovna

BOŠ

CePIT

Forum

O časopisu

Pišite redakciji

_______impresum_______

Gl. i odg. urednik
Natalija Lekić

Redakcija
Ana Ljubomirović
Ivana Radić
Staša Stojićević
Miloš Resimić
Hristina Kocić
Andriana Janićijević
Marijana Bradić
Jelena Cekić

II BROJ

___ Uniforme u kruševačkoj gimnaziji
___ Susreti gimnazijlaca u Sloveniji
___ Seminari ekofizike u Kruševcu
___ Muzika za sva vremena
___ Novi talas u muzici
___ Gotika
___ Moda... čini čuda
___ Osmeh - klica božanskog u nama
___ Labrador, čovekov prijatelj

Uniforme u kruševačkoj gimnaziji___________________________________

Gimnazija u Kruševcu osnovana je davne 1865. godine. Bila je jedna od prvih gimnazija u zemlji. Preživela je ratove, mnoge uspone i padove, ali je nastavila sa uspešnim radom sve do današnjih dana.

Mnogi bi se složili sa konstatacijom da je ova škola po mnogo čemu interesantna i jedinstvena.

Naime, ona raspolaže najboljim profesorskim kadrom od svih kruševačkih srednjih škola, njeni učenici ostvaruju zavidne uspehe na raznim takmičenjima i mnogi od njih dobijaju priliku da odu u inostranstvo i tamo završe svoje školovanje, odakle odlaze na prestižne svetske fakultete. Ova škola jedinstvena je i po tome što se i dan-danas poštuje tradicija nošenja đačkih uniformi, koje su njeno svojevrsno i prepoznatljivo obeležje.

Manifestacija obeležavanja 130 godina uspešnog rada održana je 9. maja 1995. godine i napredovanja ove ustanove i tom prilikom je tadašnji direktor "Gimnazije", Slobodan Kerkez, odlučio da uz diplome maturanti dobijaju i po jednu ružu i štap, kao simbol mladosti, lepote i sjajne budućnosti. Tada je proglasio i ponovno uvođenje uniformi.

Ovo je zaista prelepa tradicija koju treba negovati. Gimnazija je oduvek bila škola za one koji mogu, znaju i umeju, za one koji će sasvim sigurno nastaviti svoje školovanje u budućnosti. Od njenih upravnika oduvek se očekivalo da budu originalni, inovativni i preduzimljivi, da znaju da iznenade i zadive okolinu. U malom gradu kao što je Kruševac ponekad je zaista bitno istaći se bilo čime, a reakcije na uniforme su različite. Neki ih apsolutno prihvataju, neki ih bojkotuju, neki ih nose samo zato što moraju, a neki ih prekrajaju i prilagođavaju sopstvenom stilu.

A koja je bila osnovna ideja kojom su se vodili oni čija je ideja bila da se unioforme vrate u školu?

Uniforme su, pre svega, označavale jednakost među svima. Bez obzira na ono što nose od odeće, svi izgledaju isto u uniformama boje trule višnje. Devojke nose nešto slično dugim keceljama, a momci imaju uniforme skrojene poput radnih bluza. i mada je jednakost u okviru škole apsolutno ostvarena u prvo vreme, na ulici su se gimnazijalci oduvek jasno izdvajali iz gomile. I mada za njih tvrde da su budući veliki intelektualci, da će jednoga dana činiti samu elitu našeg društva, osnovna ideja ipak nije ostvarena niti opravdana, tako da se danas uniforma shvata samo kao tipično obeležje ove škole, nešto što je obavezno i bez čega se ne može prisustvovati časovima, osim ako se nema dobro opravdanje.

Budući da su se različiti stavovi o uniformama izražavali i na sastancima učeničkog parlamenta, psihološko-pedagoška služba ove škole prošle godine odlučila je da organizuje anketu u kojoj će učestvovati učenici svih razreda.

Anketa je pokazala da najveći broj ispitanih učenika postojeću uniformu doživljava kao simbol pripadanja školi i da se pozitivno identifikuje sa njom. Učenici su, međutim, ocenili da je uniforma ružna i da treba drugačije da izgleda. Veći je broj onih učenika koji su izabrali uniformu, a ne na neki drugi simbol pripadanja (bedž, legitimacija, ID kartica...). Učenici su takođe ocenili da je uniforma veoma praktična.

Dok je Slobodan Kerkez bio na mestu direktora, u "Gimnaziji" je vladala stroga disciplina i bilo je apsolutno zabranjeno kretanje po školi bez uniforme, kao i njeno cepanje, šaranje i kačenje raznih bedževa. Danas se i dalje može dobiti ukor razrednog starešine ako vas direktor ili dežurni profesor zatekne na hodniku bez uniforme, ali politika uniformi je mnogo slobodnija. Gotovo da ne postoji đak koji uniformu nije prilagodio svom stilu i ukusu, tako da iz dana u dan nastaju razne zanimljive kreacije, koje ponovo obaraju ideju o apsolutnoj jednakosti među svima. Osim toga, ako nemate uniformu, možete se javiti zameniku direktora i navesti mu razlog zbog koga je toga dana nemate, što vam omogućuje prisustvovanje časovima bez ikakvih sankcija. Naravno, morate se truditi da vam se ne dešava često da ostanete bez uniforme u krugu škole.

U jednom trenutku dovedeno je u pitanje i oblačenje profesora i da li treba da postoje neka pravila oblačenja za njih, kad već postoje za učenike i da li su i uniforme za profesore pravo rešenje. Sve je ostalo samo na predlozima i razgovoru, tako da se u tom pogledu ništa nije promenilo.

Škola ne pokriva šivenje uniformi, čak više ni ne deli grbove koji bi mogli da se prilepe ili prišiju na uniformu, pa mnogi misle da je to samo nepotreban trošak zbog nečijeg hira. Škola ne razmišlja o tome da se finansijski uključi u šivenje uniformi, ali uniforme su i dalje obavezne čak i nekoliko dana po početku školske godine.

Veoma je lepo poštovati tradiciju i sećati se starih vremena. Lepo je izgraditi nešto posebno i individualno, nešto po čemu će te svi prepoznati i upamtiti. Postoji mnogo problema vezanih za uniforme, ali oni nisu ogromni i nerešivi i beznačajni su u odnosu na ono što uniforme boje trule višnje predstavljaju za našu školu i naš grad i potpuno zanemarljivi u odnosu na osećanje koje vas ispunjava kada uniformu "nasledite" od starijeg brata ili sestre i znate da pripadate nečemu veoma posebnom i jedinstvenom u čitavoj zemlji.

Jelena Cekić

Susreti gimnazijalaca u Sloveniji___________________________________

Druga je godina za redom kako je Gimnazija Kruševac sa svojom delegacijom uzela učešća na slovenačkom Spring festivalu. Ovaj festival održava se svake godine u Drugoj mariborskoj gimnaziji, okupljajući pritom na stotine učenika i profesora širom Evrope. Ove godine održan je od 31. marta do 5. aprila, a kruševačka gimnazija imala je šest predstavnika iz različitih kategorija: Milos Vučetić ispred muzičke sekcije, Marija Dačić ispred recitatorske, Ana Rajković kao predstavnik plesne grupe, Katarina Vukosavljević bila je zadužna za kreativno pisanje, Sava Savić za debate i diskusije, a Andriana Janicijević za novinarsko pisanje i izveštavanje.

Prvog dana gostovanja u Mariboru, uo č i otvaranja festivala svi su dobili prvi, nimalo jednostavan zadatak: da predstave svoju zemlju. I dok su Englezi pevali već dobro poznate pesme Bitlsa, Hrvati uz francusku pesmu pozdravljali iz Zagreba, Makedonci repovanjem brukali sopstvenu himnu, Kruševljani su u desetominutnoj prezentaciji, kroz dobro osmišljen scenario predstavili našu zemlju i njena obeležja. Za tih nekoliko minuta predstavljena je naša narodna nošnja, pesme i igre. Tu su se protkale i narodne narodne umotvorine. Nakon završetka u sali je nastala prava pometnja. Svi su aplaudirali, i oni koji su "razabrali " o čemu se tu radi, i oni koji čak nisu mogli ni naslutiti o čemu je bilo reči. A našim učenicima sigurno je bio najdraži aplauz učenika i profesora iz valjevske i cetinjske gimnazije čijem divljenju i rečima hvale nije bilo kraja.

Bio je to tek početak mukotrpnog rad. Posebno težak zadatak imao je Sava koji je u debatnom klubu branio naše patrijarhalno vaspitanje, našu trenutnu politiku i nacionalnu problematiku. To je bio pravi trenutak da se pokaže, ako ne svetu, a ono bar nekome od njih pravu istinu o Srbima. U istom taboru protiv "evropskih dečaka i devojčica" zajedno sa njim borili su se još samo Makedonci i Crnogorci. Pritom niko od ostalih nije pokazao ni minimum razumevanja za sve ono što se dešavalo i još uvek dešava u našoj zemlji, pa čak ni oni koji su iz ove zemlje nedavno otišli.. Ali zar se nešto drugo može očekivati od dece koja žive u sređenim, modernim državama, bez sukoba i oskudica. Borba za opstankom nastavljena je i van škole, u porodicama gde su bili smešteni naši predstavnici. Iako su se svi trudili da budu prijateljski nastrojeni, dala se uočiti izvesna razlika u razmišljanjima, navikama i delanjima.

Iako se puno radilo bilo je dovoljno vremena za provod i obilazak Maribora i okoline. Još prvih dana naši učenici obišli su ceo Maribor , upoznali njegove znamenitosti... Nakon zavšetka festivala, otišli su i do slovenačkog primorja, obišli luku Piran i osetili slanu vodu severnog Jadrana.

Utisci svih su slični: u Sloveniji su proveli nezaboravne trenutke i sklopili mnoga prijateljstva. Svi su oduševljeni izgledom škole, profesorima i njihovom odnosu prema učenicima. Posebno su bili impresionirani izgledom pozorišta koje se nalazi u okviru škole i čiji su članovi za učesnike festivala izveli mjuzikl "Lion King ". Mjuzikl traje duže od dva sata, a u njemu učestvuje pedesetak glumaca, članova školskog hora. Svi su sjajno uigrani, a najviše očarava činjenica da su ceo spektakl osmislili i uigrali sami ucenici. Jedina zamerka izneta od strane kruševačkih gimnazijalaca upućena je organizatorima festivala za radionice koje su dosta površne i loše osmišljene. sve ostalo bilo je više nego dobro, zakljičak je svih prisutnih.

Andriana Janićijević

Seminari ekofizike u Kruševcu_____________________________________

Kruševačka Gimnazija je ove godine po prvi put bila domaćin seminara '' Eko fizika'', namenjenog profesorima biologije, fizike i hemije. Ovaj seminar, akreditovan od strane Ministarstva prosvete i sporta republike Srbije bio je ujedno i jedan od mnogih pokušaja da se profesorima ovih predmeta podele nova znanja, predstave nove metode učenja i rada u školi, ali isto tako da se još jednom ukaže i podseti na više nego očiglednu vezu triju nauka. Bila je ovo prava prilika da se prodiskutuje i o primeni ovih nauka u svakodnevnom životu. Program je realizovan u okviru trodnevnih osmočasovnih seminara četiri puta u toku školske godine. Trajanje programa je 96 časova za školsku godinu, odnosno 4 puta po 3 dana u toku meseci: novembar, decembar, februar, april. Ove godine ciklusi su se održavali:

7-9. novembra 2003. god.
12-14. decembra 2003. god
12-14. decembra 2003. god
27-29. februara 2004.god.
2-4. aprila 2004. god.

Za ovo vreme, na seminaru je uzelo učešća oko 150 profesora i nastavnika širom zemlje. Autori i predavači bili su istraživači, naučni radnici i profesori sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i profesori Gimnazije u Kruševcu:

dr Dragoljub Belić, redovni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu;
dr Mira Tertić, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu;
dr Dragan Markušev, naučni sadadnik Instituta za fiziku u Zemunu;
dr Ljubiša Nešić, docent Prirodno - matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu;
Ivan Zornić, profesor u Gimnaziji u Kruševcu;
Dragana Milićević, profesor u Gimnaziji u Kruševcu.

Problemi kojima su se bavili učesnici bili su pre svega iz našeg neposrednog okruženja: problemi zagadjenja zemljišta, vode i vazduha. Raspravljalo se i o primeni spektroskopskih metoda u prehrambenoj industriji, ali isto tako i o upotrebi internet-servisa i razvoju informacionih sistema u oblasti zaštite životne sredine. Sve ovo odvijalo se u okviru predavanja koja su održavana u sali Kulturnog centra Kruševac, a zatim se o istim pitanjima razgovaralo u posebnim radionicama. Nakon toga organizovani su i okrugli stolovi u prostorijama Gimnazije u Kruševcu.

Nakon završetka četvrtog ciklusa, u svečanoj sali Doma omladine učesnicima su dodeljene diplome. Tom prilikom smo pitali neke od učesnika za svoja mišljenja o ovom i sličnim seminarima. Jedan od anketiranih bio je i proferor kruševačke gimnazije profesor Dobrivoje Grčak i evo šta je on tom prilikom izjavio:

- Ovaj seminar je dobar kao ideja, inicijativa. Mislim da ovakvih dešavanja treba da bude mnogo više. Ipak, smatram da je stručni deo odneo prevagu nad metodološkim, na kome je insistirano. Možda je trebalo obratiti više pažnje na mogućnost primene ovih saznanja u svakodnevnoj nastavi fizike. V:

Kako Vam se dopala ideja radionica?

- Radionice su veoma korisne iako kod nas još uvek nije bilo prilike da se to u primeni tj obuci dokaže. Dobro je to što je okupljen veliki broj stručnjaka iz čitave zemlje, na jedom mestu.

I za kraj recite nam svoje mišljenje o mogućnosti primene saznanja sa ovog seminara u nastavi fizike?

- Kao što rekoh, ovaj seminar je bio više stručnog karaktera. Pa ipak, raspravljano je i o problemima u nastavi fizike, i zaključak je da je interakcija između profesora i učenika još uvek na nezavidnom nivou. Na nama je da učinimo sve što je u našoj moći da pronađemo što moguće više mesta za ovakve inovacije u novom programu, kojim je predviđeno smanjenje fonda časova prirodnih nauka i do 25%. Neće biti nimalo lako, ali na nama je da pokušamo. Naglašavam, ne bi valjalo da dođemo u poziciju SAD-a, koje su, usled nedostatka sopstvenih snaga, primorane da stručnjake iz ostalih delova sveta. To bi bilo jako lose, jer još uvek spadamo u grupu veoma siromašnih zemalja.

Andriana Janićijević

Muzika za sva vremena____________________________________________

Gotovo dvadeset godina je prošlo, a još uvek, popularniji nego ikad, traje jedan od najpoznatijih fank-rok sastava svih vremena, Red hot čili pepers (Red Hot Chili Peppers). Problemi sa drogom, česte promene članova, pa čak i smrt, nisu bili dovoljna prepreka da započne era benda koji je čudesnom kombinacijom fanka, roka i panka uspeo da stvori jedinstven stil kojem teži većina bendova.

Sve je počelo 1979. godine u srednjoj školi Ferfaks u Los Anđelesu u Kaliforniji. Upoznali su se petnaestogodišnjaci Entoni Kidis i Majkl Balzari. Još tada su pokazivali veliki talenat za muziku. Majkl Balzari, poznatiji kao Fli, rodio se u Melburnu i jedno vreme je živeo u Njujorku. Odlično je svirao trubu, a idol mu je bio Luis Armstrong. Entoni Kidis je sa 11 godina napustio majku i preselio se kod oca koji je želeo da napravi glumačku karijeru. Fli i Kidis upoznaju Hilela Slovaka koji je učio da svira gitaru. Pod njegovim uticajem Fli je počeo da svira bas. Fli i Slovak su sa bubnjarom Džekom Ajronsom osnovali bend ''Anader skul'' (Another School), a Kidis je otišao na UCLA. 1983. bend menja ime u "Red hot čili pepers" po ugledu na ime koje je Luis Armstrong dao svom džez kvintetu. Grupa je počela da nastupa po klubovima u L.A.-u. Za vreme jednog nastupa, na sceni im se pridružio Entoni Kidis i posle šest meseci Pepersi su potpisali ugovor sa diskografskom kućom EMI. Ekspanzija panka je postajala sve veća, disko zvuk se polako gasio, a upravo su Pepersi izvršili presudan uticaj u stvaranju nove, čudesne muzike. Njihov prvi album ''1984'' nije izazvao toliko pažnje, koliko su to učinili njihovi nastupi na kojima su često nosili samo čarape preko polnih organa. Sledeće godine u bend je ušao Džordž Klinton i objavljen je novi albuma ''Freaky Styly''. Ni ovaj album nije bio posebno zapažen, a grupu su počeli da potresaju i prvi problemi. Slovak i Kidis su imali sve više problema sa heroinom.

Kada su Pepersi 1987. objavili album ''The Upliff Moto Party Plan'' izgledalo je da je njihovim problemima došao kraj. Dospeli su na 148. mesto Bilbordove top liste. Činilo se da bend funkcionise savršeno. Kidis i Slovak su pomagali jedan drugom u odvikavanju od heroina. Započeli su evropsku turneju, nakon koje je bend krenuo u izradu novog projekta. A onda se desilo nešto što niko nije očekivao. Hilel Slovak je preminuo usled prevelike doze. Kidis je shvatio da je vreme da ode na rehabilitaciju i to je i učinio. Dzek Ajrons je napustio grupu i postao bubnjar "Perl džema".

Bez obzira na sve probleme, Peperse je tokom čitave karijere krasila odlučnost i snažna volja. Fli i Kidis su bili odlučni u želji da nastave. I dobro je što su to uradili, jer je njihovih pet minuta tek dolazilo. Na mesto Ajronsa došao je Dzon Frusiante, a novi bubnjar benda postao je Čed Smit. ''Mi volimo jedni druge i ta ljubav se ispoljava u nasoj muzici'', rekao je jednom prilikom Frusiante. I zaista, ljubav je učinila da Pepersi stvore harmoničan i iznenađujuće nov zvuk koji je sve više osvajao. Album '' Mother's Milk'' iz 1989. je grupi po prvi put doneo zlatni tiraž, a hitovi ''Knock Me Down'' i ''Higher Ground'' večno će trajati. Dve godine kasnije bend objavljuje album ''Blood Sugar Sex Magic'', a pesma '' Under the bridge'' posvećena Hilelu Slovaku smatra se najboljom pesmom ove grupe. Poslušajte je i nećete ostati ravnodušni, jer ona pokazuje veliku ljubav koja je vladala i još uvek je prisutna u bendu. Ta 1991. bila je veoma znacajna za Peperse. Osvojili su prvog Gremija, bili su na vrhuncu slave, a onda potpuno neočekivano Frusiante napušta grupu, a na njegovo mesto dolazi Dejv Navaro. Već 1995. godine Pepersi objevljuju album ''One Hot Minute'', koji im je za samo dva meseca doneo zlatni tiraž. Navaro nije ostao dugo u bendu i posle lečenja od heroina Frusiante se vratio. A onda je usledio fenomenalni album ''Californication'', koji je prodat u dvanaest miliona primeraka. Sa novim, svežim, harmoničnim zvukom u kojem je u prvom planu melodija, ovaj album je osvojio publiku, a pesme ''Around the World'', ''Otherside'', ''Californication'' postale su nezaboravni hitovi. Pepersi su na dodeli MTV nagrada dobili dva trofeja. Poslednji objavljeni album Pepersa je ''By The Way'' iz 2002. Iako ga je kritika ocenila kao ženskast, to nikome u grupi nije smetalo. Na ovom albumu, kako je Fli rekao, svi su u skladu sa sobom i svetom oko sebe. Ovaj album je pokazao da su Pepersi sazreli i da je u njihovoj muzici sada najvažnija melodija, a ne šokantni nastupi.

Bend koji svojim albumima oduševljava publiku, a svojim je koncertima ostavljao bez daha, svojim zvukom učinio je pravu revoluciju u muzici i sigurno će još dugo biti u vrhu svetske rok scene.

Miloš Resimić

Novi talas u muzici________________________________________________

Hajde da se vratimo u davnu, a opet možda i ne tako davnu 1957. godinu, kada je u Liverpulu mladi Džon Lenon (John Lenon) formirao grupu "Kuerimen" (The Quarrymen), koja 1960. dobija ime "Bitls" (The Beatles). Četiri mršava, mlada, nezrela mladića (Lenon, Harison, Makartni, Star) krenula su nepoznatim putem uspeha i ostvarili pun pogodak u domenu moderne muzike. Njihova pojava označila je početak novog talasa. Već 1962. čuveni singl

Love me do doživeo je veliki uspeh i od tada sve se menja. Urnebesna popularnost ovih mladića sve je brže rasla. I da li su zaista bili popularniji od Isusa, kao što je Lenon govorio, pokazaće ne samo činjenica da su na njihove koncerte dolazili protestanti, već i da je danas, četrdesetak godina kasnije ostala ne samo uspomena na ovaj rani rok kvartet već i hitovi koji se vrlo rado slušaju. Može se reći da su oni tvorci nove generacije mladih buntovnika koji su koristili opijate i donekle predskazali dolazak "dece cveća". Gledajući u globalu, Bitls su pokrenuli u muzici jedan avangardni pokret koji je kao bomba koja je eksplodirala i nanela nepopravljivu štetu muzickoj sceni XX veka, ali u pozitivnom smislu.

Starije generacije se moraju sećati kako su čuveni Seks pistols pesmom "God Save The Queen" šokirali javnost i istakli svoje antimonarhističke stavove. Oni su kao produžena ruka Bitlsa, Šedouza i drugih pionira ovog talasa, koji su posejali seme promene celokupnog zvuka i lika rok muzike. Pitamo se da li je njihov pankerski izgled oličenje njihovog buntovnog duha, njihovih ne tako punih novčanika, ili želje da se istraje u ideji modernog "destruktivnog konstruktivizma", koji je negirao sve klasične forme muzike, a sa druge strane postavljao nove ciljeve i stvarao novi zvuk kreirajući novu stvarnost. Sada, više od 25 godina kasnije, mi, nove generacije, na formiranje "pokreta buntovnih" gledamo prilično mirno, ali kako je sve to izgledalo te 1975. godine, znaju samo ''veterani novog talasa".

Ne znamo koliko je potvrđena činjenica da se "Ramons" mogu smatrati pionirima pokretačima pank muzike, kao što su sami tvrdili te 1974. godine, jer se ne može uzeti jedna godina i reći "Hej, na današnji dan počinje nova epoha u kulturi čovečanstva!" Osvrnimo se za tren iza sebe i zavirimo duboko u sedamdesete i osamdesete, kako inostrane tako i domaće muzičke scene i videćemo zlatno doba koje sa sobom već devedesetih nosi dozu nostalgije i žala za nekom drugom, slobodnijom i buntovnijom mladošću. "Misli globalno, deluj lokalno", mada zvuči kao propaganda neke ekološke firme, u stvari je ideja pokretača novog talasa da "očisti" scenu od svake druge vrste šund muzike i utre put čistom zvuku i mirisu perplevskog "Dima na vodi", koji zna da svira svako ko je par puta uzeo gitaru u ruke. Jan Gilan je sa svojim momcima prosto žario scenu tokom tih godina, a sigurni smo da se svi sećaju hitova "Hush", "Black night", "Child in time", "Soldier of fortune" i mnogih drugih.

Inače, čitav životni sklop sedamdesetih izrodio je pasivce, ali je postojao i manji broj onih koji su se izdigli iz gomile i odlučili da sruše stenu aristokratije i krenu putem pionira Seks pistolsa - otvorenih, agresivnih anarhista, koji su se, nošeni talasom nezadovoljstva, prvi put predstavili publici 1975. i mada bili cenzurisani, nisu poklekli, i tako su ušli u legendu. Pritom su zadali ozbiljnu glavobolju kako kraljici, tako i organima reda. Pitanje je samo čime - pesmama ili ponašanjem pravih anarhista?

Trebalo bi bar navesti neke predvodnike nju vejv pank talasa kao što su "Blondi", Peti Smit, "Toking heds", "Džem" i mnogi drugi, da ne pominjemo virtuoze koji će zauvek ostati prvi u knjizi najuspešnijih muzičara XX veka, Hendriksa ili Gillana. Svi oni su već ranije pomenuti pioniri koji su utrli put mlađim generacijama muzičara, među kojima su vodeći krajem '80-ih i tokom '90-ih bili "Nirvana" i "Perl džem".

Hajde da se sada malo igramo zanimljive geografije i da iz dalekog Liverpula, Londona i još dalje Amerike, pređemo na brdoviti Balkan i svratimo do Juge, koristeći se ovako slobodno njenim starim nazivom. Priliv nove generacije domaćih bendova je veliki i muzika je sa njima doživela pravu evoluciju, a i ekspanziju. Ono što su nekada bili "Šarlo Akrobata", "Disciplina kičme", "Laboratorija zvuka", ranih '90-ih su bili "Kanda, Kodža i Nebojša", "Darkvud dab", "Neočekivana sila", a kasnije "Jarboli", "Eva Braun". I zamorno bi bilo navoditi sve kvalitetne bendove koji su zaslužni za polet u muzici, jer mogli bismo se danima vraćati u ranije decenije, tražeći zlatne hitove, a bilo ih je zaista mnogo.

Svakako, jedna od najzaslužnijih ličnosti za pokretanje novog talasa na ovim prostorima mora biti pomenuta - Milan Mladenović. Već pretočen u legendu, on je za ne tako duga života, postao veličina, zahvaljujući stvaralačkom kvalitetu koji je posedovao i, nažalost, smrti koja ga je dočekala na vrhuncu karijere. Prateći razvojni put roka i on se razvijao od onog ne toliko uvežbanog gitariste koji je posadio "Limunovo drvo" na tekovinama rok veličina tog vremena, da bi '80-ih oformio Šarla, čiji je album, prvi i jedini, zahvaljujući akrobatama koji su ga činili (Milan, Koja, Vd), postao album godine i veka. Sigurni smo da svako ponekad usred nekog posla počne da pevuši onu čuvenu "Niko kao ja". Ovaj buntovni "dečak iz vode koji menja boju kao vidra" nije se ni tu zaustavio. Ponet svojim muzičkim korenima zapevao je u EKV i zamislite, talentom doživeo neverovatan uspeh već albumom "Ljubav". Ipak, poslednji album "Neko nas posmatra" s pravom mozemo reći, doživeo je najveći uspeh. Ma, i ovi novinari vrlo rado ponekad zapevaju "Krug", pesmu za koju smo sigurni da je svima poznata. Milanov značaj i uticaj na muziku današnjice je veliki isto kao što je njegov prerani gubitak nenadoknadiv. Ostaće uspomena na jednu od najvećih rok legendi koja je hodala ovim prostorima.

Mnogi kažu da danas našom scenom vladaju anarhisti koji su, grubo rečeno, neslana šala muzičke industrije. Istina je da su '70-e i '80-e bile zlatne godine roka, ali upravo one predstavljaju baštinu koja nam je ostavljena i koja se poštuje. Moramo imati u vidu da je došlo novo vreme i da je novi talas prešao u 2. fazu. Podsećamo da se ne smeju uzimati za ozbiljno oni čuveni stihovi Seks pistolsa koji su krajnje negatorski: "There's no future, no future for you." Novo vreme donosi novi kvalitet muzike, što sa primesama nekog novog elektronskog zvuka, što sa poboljšanim gitarskim mogućnostima. Sada, oko 40 godina kasnije, u vremenu promena, moramo se podsetiti da se u svakom od nas krije "soldier of fortune", po onoj staroj, i da mi menjamo našu noć za neki tuđi dan.

Marijana Bradić

Gotika___________________________________________________________

Kinematografija je poslednjih godina naizgled u potpunosti izgubila ideju šta je to dobar film. Filmske kuće izbacuju jedan promašaj za drugim. S vremena na vreme, neko tamo u potpunosti zabrlja i desi se to da na bioskopska platna dospe film za koji će se sa lakoćom reći da je u potpunosti ispunio očekivanja gledalaca. Ovde, izgleda, leži odgovor na pitanje kako to da je film ''Gotika'' tako dobar?

Delom triler sa primesama horora i misterije, može se svrstati u kategoriju retkih novijih filmova koji su okarakterisani dobrom glumom, originalnim zapletom i iznenađujućim ishodom.

Film, čija radnja počinje kao mnogobrojne holivudske priče o "pobesnelim duhovima", brzo izrasta u znatno maštovitiji zaplet, čiji se kraj ne da predvideti.

Hale Beri, kojoj je dodeljena glavna uloga, u potpunosti je uspela da publici približi stravu i misteriju filma. Intenzitet mističnog i užasavajućeg koji je uspela da istakne tokom čitavog filma, samo je još jedan pokazatelj njenog izvrsnog glumačkog potencijala. Penelope Kruz i Rodert Dauni Džunior, takođe zauzimaju ključne uloge u filmu. Penelope Kruz nam na samom početku nagoveštava misteriozan zaplet, dok Dauni igra ulogu psihijatra Hale, koji ne veruje u njene priče o duhovima. Glumačka postava je odabrana sa mnogo ukusa, a i režiser je vrlo uspešno obavio svoj zadatak.

Najveća misterija koja postoji u filmu sadržana je u naslovu, koji je vrlo originalno smišljen. Ljubiteljima filma ostavljeno je da sami otkriju značenje reči gotika u celom filmu.

Jedno što nije dobro jeste sam kraj, jer se završnom scenom nagoveštava nastavak. Iskreni ljubitelji ovog i filma uopšte nadaju se da nastavka neće biti, jer kao što je nebrojeno puta dokazano za nastavak nije presudan umetnički, već komercijalni momenat. Da li će nastavka biti, još uvek se ne zna.

Svim ljubiteljima horora i trilera toplo preporučujem da pogledaju ovaj film, ako to već nisu učinili.

Staša Stojičević

Moda...čini čuda _________________________________________________

Svet mode, kao imperativ 21. veka, sa sobom nosi dozu iznenađenja, koliko u svetu javnog života, šou biznisa, toliko i u ne tako glamuroznom a opet krajnje zanimljivom, običnom svetu.

Možda izraženije kod ženskog dela populacije, moda poslednjih decenija okupira javnost mnogo više od stvari koje su za neke druge ljude bitnije. Nikada ne ide sama. Uvek se nekako uplete u svet muzike, ili izbije na površinu zajedno sa glumačkim okruženjem. U Holivudu je već odavno poznata fraza: "You are, what you wear", a kako stvari stoje, ubrzano i

prekomereno se širi i na ostale kontinente. Moda svakako i skoro uvek može da odbrani stav ili iskaže raspoloženje individue. Ona javno naglašava otpor nečemu, bez verbalnog obraćanja.

Moda se može nositi umereno, sa stilom ili bez njega. Nikada nije bila, niti će biti neutralna. Ako ste ličnost iz javnog života, velika je verovatnoća da sebe pronađete u rubrici "DONT'S" modnih časopisa, ili će kreator koga "nosite" biti pohvaljen za svoju "čaroliju". Ona se neprestalno neumorno vraća, što ponovo govori o nekreativnosti mladih, kao i o nepostojanju želje da smisle nešto novo, nešto što nismo doživeli niti videli ni pedesetih, šezdesetih, niti osamdesetih. Jedino što je autentično, pa pomalo liči na originalnost jeste u stvari spoj svih tih modnih epoha u jednu, našu sadašnjost, koja i inače deluje konfuzno. S jedne strane ova tema je jako škakljiva i zahteva dosta iskustva, s druge pak ne mora se biti ekspert u ovoj oblasti da bi se zaključilo koje stvari "prolaze", a koje ne. Potrebna je samo mala doza urođenog osećaja za lepo, udobno i, najvažnije, prikladno. Teško je da nećete biti primećeni ako na koktel parti dođete u puma trenerci, ali ako je to upravo vaš cilj, onda, zašto da ne?!

Onaj ko je dovoljno poznaje, voli, pa čak i kreira, nikada neće dozvoliti da stvar izgleda lepše od same osobe. Jer, stvari su tu da istaknu naše najbolje atribute i eventualno da zataškaju one lošije. Vi ste ti koji nose odeću, ona nikada ne bi trebalo da nosi vas.

Ana Ljubomirović

Osmeh - klica božanskog u nama___________________________________

Vešto prikrivši svoju zlu ćud u masku osmeha, zmija prevari Evu. Eva ubra "zabranjeno voće", podeli ga sa Adamom i bejahu proterani iz Rajske bašte. Kao da ipak, sačuvaše i dadoše nam u zavet tajne iz raja - osmeh i poljubac.

Često se pitamo šta je zajedničko svim uzrastima. Najbolje je pogledati decu i dobićete odgovor: osmeh i suze. Za sve nas osmeh je drugo ime za sreću. Osmeh je stalna inspiracija umetnika. Vratimo se tragom prohujalih vekova: osmeh antičkih figura, naivna umetnost... Potez četkice čarobnjaka koji u našoj mašti ostaje da plovi - osmeh Mona Lize. Slika odiše

blaženošću, a prijatni tamnozeleni tonovi dodaju misticizam njenom osmehu i pogledu. Osmeh je zaokupljao i mnoge pesnike:

Mesečina - al' meseca nema;
moja mila zelen venac snila,
pak se malo u snu nasmijala,
od toga se ponoć zasijala.
(Jovan Jovanović Zmaj)

Sedma umetnost živi od osmeha. Setimo se osmeha filmske "blond ikone", u beloj haljini koja leprša na vetru. Uz osmeh ispisan crvenim karminom njena slika i sada pali vatre muških srca. Ova plavuša je svojim osmehom otvorila i novu eru kinematografije od naivnog i stidljivog ka zavodničkom, izazovnom i lucidnom. "Osmeh od 1000W" jeste sigurno osmeh Džulije Roberts. Zasigurno će ostati kao zvezda na holivudskom nebu sa filmom "Osmeh Mona Lize". Komedije čiji su glavni akteri Mr. Bin, Edi Marfi, Čarli Čaplin, Simpsonovi ... svakako su najgledanije, jer uz njih zaboravimo na svakodnevne obaveze i neprijatnosti.

Ponekad se dešava da se naljutimo na jaču polovinu jer nam je teško izmamiti im osmeh. Tajna je izgleda u rečenici: "Muškarci sa Marsa (rođeni ratnici), a žene (rođene zavodnice) sa Venere. Ako je verovati astrolozima, Venera izaziva osmeh, a Jupiter ga prati.

Misticizam osmeha prisutan je kod mnogih naroda. Na Tajlandu, koga nazivaju još i zemljom osmeha, moto stanovnika je "uz osmeh je sve mnogo lakše", što iskazuju i svojim tradicionalnim plesom.

I savremena medicinska nauka je zaokupljena fenomenom osmeha. Osnovno pitanje je da li je osmeh zdrav za organizam? Njegov udeo je višestruk. Povećava se lučenje hormona raspoloženja (endorfina), a smanjuje lučenje stres hormona (adrenalina i kortizola). Poboljšava se snaga imunog sistema, bolja je zaštita od virusnih i bakterijskih infekcija, ali i od raka. U toku smeha aktivna je posebno desna hemisfera mozga, koja utiče na prijatno raspoloženje. Angažovano je čak sto biliona nervnih ćelija u jednom trenu! Osmeh ima i neke pozitivne fizičke učinke. Aktivira se disanje, a time i razmena gasova, bolji dotok kiseonika, a brže izbacivanje toksina. Angažovano je preko 20 mišića lica, što doprinosi poboljšanju njihovog tonusa i opšteg izgleda osobe. To čini osobu mnogo seksepilnijom i atraktivnijom. Psiholozi tvrde da se deca veoma rano počinju da smeju - već oko šeste nedelje života i da se deca smeju bar deset puta češće od odraslih. Prvorođena deca se više smeju od svoje mlađe braće i sestara. U psihi odraslih ljudi smešni događaji se duboko urezuju, kao i tužni, ali ih je lakše evocirati nego loše, posebno kod ženske populacije.

Osmeh je putanja do vrata raja, koja ujedinjuju ljude. Osmeh je talisman života. Možda, kao svaki običan novčić, gubi svoju vrednost ako nije pravi.

Ali nekad je važnije da je upućen u pravom trenutku čak i kao vid konvencionalne komunikacije. Koliko smo samo srećni kada nam prodavačica, stjuardesa, lekar, profesor, šalterski službenik uputi osmeh! Iako nije pravi, prija.

Osmeh može da ima i drugo lice: ciničan, ironičan, hladan, zajedljiv. I u takvom kontaktu moramo da vratimo jednim "kiselim" osmehom. Pravi osmeh od srca sličan je kometi. Prohuji nebom naših osećanja, zasija na tren i ko zna kada će se u istom sjaju ponovo javiti. I zato takve osmehe čekamo i pamtimo. Osmeh je ista odora radosti i bogatog i siromašnog. Osmehom smo pred Bogom jednaki. Najveća škrtica nije onaj koji neće udeliti novac siromahu, već onaj koji ti nikad neće udeliti osmeh. Nikad ne zaboravi sjaj u očima, jer osmeh nam uliva samopouzdanje, ruši zidove nesigurnosti i čini nas moćnima. Osmeh je najjače oružje uspeha. I zato na kraju umesto tačke može da stoji :-)

Hristina Kocić

Labrador, čovekov prijatelj ________________________________________

Kaže se da su ljudi koji čuvaju labradore zaista posebni ni zbog čega drugog do toga što je labrador poseban pas. Ume da gleda ''kao čovek'', da sluša pažljivo ''kao da razume'', voli svim srcem, i kad jednom postane prijatelj, mesto za njega u srcu zauvek postoji.

Originalno, labrador retriver je lovački pas, posebno

koristan za aportiranje u lovu. Međutim, u današnje vreme se zbog izrazito istančanog njuha koristi i kao službeni pas, jer nepogrešivo može da nanjuši supstance sumnjivog porekla. Veoma odan, dobar, miran i odgovoran pas služi i kao vodič slepih ljudi. Veoma su prilagođeni vodenim aktivnostima. Dosada nijedna rasa pasa nije naišla na toliku primenu u različitim oblastima kao ova, tako da je labrador retriver izabran i za najinteligentnijeg psa milenijuma.

Na osnovu priča i objašnjenja uzetih iz različitih izvora pas koga mi znamo kao labradora nastao je od starije rase poznate kao Sent Džon Njufaundlend. Labrador retriveri ne dolaze sa Labradora već sa Njufaundlenda, a ne zna se tačno kako su tamo dospeli. Verovanje je da su ga na obale Engleske doneli ribari koji su donosili bakalar sa Njufaundlenda, verovatno u Dorset. Labradori su prvo priznati u Engleskoj, a onda i u ostalim zemljama. U Engleskoj ih i danas ima mnogo, a čak ih i kraljica drži na svome dvoru. Možda zato što oni nemaju karakterističan pseći miris, koji nekima smeta.

Labrador voli ljude, obožava decu. Igra na snegu ili u vodi je za ove kuce ogromno zadovoljstvo. Najdraže im je kad su maženi i paženi i što im se više pruži, oni mnogostruko vraćaju. Pružaju ljubav, sigurnost, najbolji su partneri za mnoge aktivnosti u prirodi.

U jednom trenutku, toliko prirastu za srce, da samo njihovo postojanje postaje važno kao sopstveno...

Ivana Radić

Centar za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole, e-mail: cepit@bos.rs