Odvajkada je krajnja čovekova težnja bila borba za opstanak. U današnjem svetu, kada planetom preovlađuju lični i politički sukobi, mladi razborito grabe, kopaju po nemilosrdnoj jami koja guta i mrvi sve što svet nije u stanju da svari, nastojeći da ne pokleknu, da se održe u postojanosti, i da ugrabe delić sreće za sebe.
Oni provode buran i ubrzan život, želeći da ga ispune sa što više bezbrižnog zadovoljstva i životnih radosti, i to ostvarenje cilja predstavlja njihovu misiju u to doba životne starosti. Razapeti su između obaveza i želja, između svesti o neophodnosti njihove borbe za budućnost i nagonske potrebe za ostvarenjem plodova živovanja - potrebi za lepotom i srećom. Prevashodno imajući učenje za najvažniju obavezu, oni traže utočište u nečem što može uzdići njihov duh, zabaviti ga, pružiti mu osećanje samozadovoljstva i učiniti njegov život neprotraćenim.>>
