|
|
| |
|
_____impresum______
e-volucija
Centar
za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske
otvorene škole
Masarikova
5/XII, Beograd
Gl.
i odg. urednik
Nenad Golčevski
Urednik
broja
Iva Nenić
Uredništvo:
Tanja Milovanović
Milina Petrović
Nataša Radović
ISSN 1451-8112
 Izdavanje ovog časopisa pomogla je fondacija
"Olaf Palme"
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
Tema
2. broja: NOVE
UMETNIČKE FORME
Jovan Čekić,
umetnik,
filozof, teoretičar
umetnosti
Aleksandar
Maćašev, veb dizajner, veb umetnik, arhitekta
Zoran Pantelić, umetnik,
kuda.org
Nataša Radović, koordinator Cepita, moderator teme |
|
Uvodnik
urednika broja........................................................................................
|
Savremena
umetnost određena je ekstatičkim prožimanjem multiverzuma
mogućih značenja i umnožavanjem identiteta umetnika,
dela i "posmatrača" u novim medijima. Pojmovi
poput digitalne umetnosti, kibernetske umetnosti, net
arta ili softver arta već dugo zapremaju važno mesto
u umetničkim praksama, ali ne i neophodnu pažnju i konsekventnu
razradu u pratećem kritičkom i teorijskom diskursu.>>>
|
|
|
|
|
Valter
Benjamin je u svom čuvenom eseju o tehničkoj
reprodukciji zagovarao tezu kako se sa pojavom
fotografije i filma menja stvar sa pojmom reprodukcije:
original se gubi i nastaje jedna gomila identičnih
stvari. To nije istina, jer je ipak postojao
originalni snimak (negativ), koji je tek nestao
sa pojavom digitalne tehnologije. Jedna od stvari
koja se razvija, nanotehnologija, jeste zapravo
ono što će tek proizvoditi
|
|
|
|
|
|
|
|
|
identične stvari. Sredstvima nanotehnologije, na primer,
atomska struktura čaše može da se kompletno iskopira,
čime nastaje čaša identična pravoj. Nemate samo predstavu
čaše nego je ona u materijalnom smislu i identična svojoj
kopiji. >>> |
|
|
|
| |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
Informacijsko
društvo i era informacijskih tehnologija doveli
su do toga da se pojača aspekt komunikacije
kroz umetničko delo. Generalno, to je bio predmet
mog istraživanja kao umetnika kroz asocijaciju
Apsolutno, ali i prvenstveni motiv za rad Centra
za nove medije kuda.org, koji deluje u Novom
Sadu.
|
|
|
|
|
Više
bih usmerio fokus na fazu tehnologije u kojoj se mi trenutno
nalazimo (a ne na nešto u šta tek "uskačemo").>>> |
|
|
| |
| Telo
umetnosti, telo u umetnosti, telo umetnika (Status Code 10.3.1
300 Multiple Choices)............................................................................................ |
|
|
|
|
|
|
|
Za
mene je važna komponenta jezik umetnosti, kao
i pomeranje jednog horizonta smisla. Treba posmatrati
čitav korpus. Postoji jedna jaka tendencija da
se niz umetničkih dela "prebacuje" na
jaku socijalnu i kontekstualnu ravan na jednoj
strani, a s druge strane umetnost se okreće taktilnom.
Dakle, jako mnogo radova je na neki način taktilno,
bilo da se radi o holografskim stvarima na svetlu
ili doslovno taktilnim |
|
|
stvarima.
Iz filma "Minority Report" (Suvišni izveštaj)
može se videti kako je tamo rešen interfejs. Tu se upravo
radi o fuziji jednog bio-uma koji pluta u bazenu. Sledeći
korak vezan za nove tehnologije jeste funkcija tela.
>>> |
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Moramo
biti svesni, a pogotovu ljudi koji rade na Internetu,
da su resursi limitirani. Usled toga se javlja
drugi problem - percepcija analize takvih radova,
pošto bi radove trebalo pratiti kroz neku vrstu
kritike i medijske teorije koja nije implementirana
kod nas. To dovodi do još jednog novog problema,
kako radove digitalne umetnosti uopšte izlagati.
To nije samo |
|
|
problem u Srbiji, već problem generalno, svetski fenomen,
deset godina relativno novog i svežeg iskustva.>>> |
|
|
|
|
|
|
|
|
