1) Obrazovanje
2) Obrazovanje
3) Obrazovanje

Nezavisno od toga u kojoj je meri ova priča istinita ona nam govori o tome koliko je obrazovni sistem značajan za bilo koju ljudsku zajednicu. Ipak, postoje periodi u razvoju jednog društva u kojima su kvalitetni ljudski resursi - stručnost, znanje i sposobnost, apsolutno neophodni u postizanju postavljenih ciljeva.

Naša zemlja se trenutno nalazi u jednom takvom periodu i to po bar dva osnova.
Najpre, nakon velikog zaokreta u srpskoj politici posle događaja od 5. oktobra 2000. zemlja je krenula put temeljnih promena pre svega političkog i ekonomskog a zatim i svih drugih oblasti društva. Uspeh ovakvih radikalnih promena kursa, metoda i ciljeva demokratske vlasti u uspostavljanju nužno će, pored ostalog, zavisiti i od broja i stručnosti ljudi pozvanih da zacrtane promene i sprovedu.

S druge strane, kako Srbija, srećom, više ne opstaje u vakuumu i izolaciji, trendovi koji zahvataju najveći broj najrazvijenijih država u svetu, a koje podržavaju i takvi internacionalni autoriteti kao što su UN i EU, neumitno se šire i na naše prostore. Reč je naime o globalnom društvenom procesu koji najveći broj intelekualaca iz sfere društvenih nauka, ali i sve više političara i profsionalaca iz različitih oblasti danas označava kao prelazak iz industrijskog u informaciono društvo.

Ovaj prelazak je praćen značajnim promenama u svim društvenim oblastima, a neke od njih dospevaju u fokus opšteg interesovanja s obzirom na to da postaju temelji na kojima nastaje nova, informaciona era. Upravo je takav slučaj sa obrazovanjem, koje po mišljenju mnogih stručnjaka postaje osnova savremene ekonomije, dok znanje postaje roba najviše vrednosti. Ovo se ogleda i u pojavi i sve cešćoj upotrebi termina kao što su "ekonomija zasnovana na znanju" (knowledge based economy) i "menadžment znanja" (knowledge management).
Naravno, ovako radikalne promene podrazumevaju da ce doći do izmena u praktično svim aspektima obrazovnog sistema - od kreiranja strategije, preko obrazovnih metoda, do vrste znanja za kojima se traga. Te promene u velikoj su meri zavisne i od novih društvenih formi koje se javljaju kako u različitim sektorima funkcionisanja društva tako i u pojedinačnim ljudskim egzistencijama.

S obzirom na to da je reč o prelasku u informaciono društvo, jasno je da u tim promenama suštinsku ulogu igraju one nove tehnologije i mediji koji obezbeđuju najbrži protok najveće količine informacija među najširim društvenim slojevima. Reč je, dakle, o onoj grupi novih sredstava prenošenja i razmene informacija koje se jednim imenom najčešće nazivaju informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT).

Uloga IKT-a u pojavi i sprovođenju društvenih promena o kojima je reč od izuzetnog je, možda čak i suštinskog znacaja. One ne samo da ubrzavaju i proširuju opseg informacija koje se razmenjuju već one menjaju i sam sadržaj tih informacija, formu u kojoj je se one prezentuju i u kojoj se do njih dolazi, navike potrošača informacija, intenzitet kojim se one konzumiraju. Ovaj odnos tehnologija i društvenih promena preslikava se i na sektor obrazovanja. Naime, već sa razvojem satelitske televizije i širenjem dostupnosti video-rikordera koncept učenja na daljinu (distance learning) doživeo je u mnogim sredinama procvat. Sa pojavom personalnih računara i Interneta taj procvat se pretvorio u pravi "bum" tako da danas praktično nema ozbiljnijeg strateškog dokumenta u oblasti obrazovanja (bilo na nacionalnom, regionalnom ili globalnom nivou) koji u sebe ne uključuje i razvoj tzv. elektronskog obrazovanja (e-learning) ili bar nekog od njemu srodnih termina (onlajn obrazovanje, otvoreno učenje, virtuelno obrazovanje...). Najopštije rečeno u pitanju je integracija IKT-a u obrazovni proces u različitoj meri i na različitim nivoima, čiji bi utopijski cilj - virtuelni univerzitet - sadržao i nudio znanja dostupna svima u svakom trenutku i sa svakog mesta.

O ovim aktuelnim temama u trenutku kada se reforma srpskog obrazovnog sistema nalazi na prekretnici, razgovarali smo sa tri dame koje spadaju u grupu retkih radnika u oblasti obrazovanja u Srbiji koji imaju teorijsko ili praktično iskustvo i znanje u ovoj oblasti. Razgovor je u formi javne tribine vođen 20. novembra 2003. u beogradskom "Domu omladine", a za ovaj temat "e-volucije" izdvojili smo najinteresantnije delove ovog razgovora. Dakle, za "e-voluciju" govore Marija Kujačić, Danijela Šćepanović i Nataša Radović.
Razgovor smo započeli sa Danijelom Šćepanović, zamolivši je da nam pojasni neka opšta pitanja od značaja za ovu oblast, te da nam kaže kakva je u ovom domenu trenutna situacija u našoj zemlji.