Postoji
jedna ilustrativna priča koja se često citira kada se govori
o ulozi obrazovnog sistema u formiranju, održavanju i reformi
bilo kog društva, odnosno bilo koje političke zajednice. Prema
toj priči, naime, vladajuća politička elita SAD-a s početka
XX veka je, postavljajući svoje ciljeve i prioritete, prva
tri rasporedila na sledeći način:
1)
Obrazovanje
2) Obrazovanje
3) Obrazovanje
Nezavisno
od toga u kojoj je meri ova priča istinita ona nam govori
o tome koliko je obrazovni sistem značajan za bilo koju ljudsku
zajednicu. Ipak, postoje periodi u razvoju jednog društva
u kojima su kvalitetni ljudski resursi - stručnost, znanje
i sposobnost, apsolutno neophodni u postizanju postavljenih
ciljeva.
Naša
zemlja se trenutno nalazi u jednom takvom periodu i to po
bar dva osnova.
Najpre, nakon velikog zaokreta u srpskoj politici posle događaja
od 5. oktobra 2000. zemlja je krenula put temeljnih promena
pre svega političkog i ekonomskog a zatim i svih drugih oblasti
društva. Uspeh ovakvih radikalnih promena kursa, metoda i
ciljeva demokratske vlasti u uspostavljanju nužno će, pored
ostalog, zavisiti i od broja i stručnosti ljudi pozvanih da
zacrtane promene i sprovedu.
S
druge strane, kako Srbija, srećom, više ne opstaje u vakuumu
i izolaciji, trendovi koji zahvataju najveći broj najrazvijenijih
država u svetu, a koje podržavaju i takvi internacionalni
autoriteti kao što su UN i EU, neumitno se šire i na naše
prostore. Reč je naime o globalnom društvenom procesu koji
najveći broj intelekualaca iz sfere društvenih nauka, ali
i sve više političara i profsionalaca iz različitih oblasti
danas označava kao prelazak iz industrijskog u informaciono
društvo.
Ovaj
prelazak je praćen značajnim promenama u svim društvenim oblastima,
a neke od njih dospevaju u fokus opšteg interesovanja s obzirom
na to da postaju temelji na kojima nastaje nova, informaciona
era. Upravo je takav slučaj sa obrazovanjem, koje po mišljenju
mnogih stručnjaka postaje osnova savremene ekonomije, dok
znanje postaje roba najviše vrednosti. Ovo se ogleda i u pojavi
i sve cešćoj upotrebi termina kao što su "ekonomija zasnovana
na znanju" (knowledge based economy) i "menadžment
znanja" (knowledge management).
Naravno, ovako radikalne promene podrazumevaju da ce doći
do izmena u praktično svim aspektima obrazovnog sistema -
od kreiranja strategije, preko obrazovnih metoda, do vrste
znanja za kojima se traga. Te promene u velikoj su meri zavisne
i od novih društvenih formi koje se javljaju kako u različitim
sektorima funkcionisanja društva tako i u pojedinačnim ljudskim
egzistencijama.
S
obzirom na to da je reč o prelasku u informaciono društvo,
jasno je da u tim promenama suštinsku ulogu igraju one nove
tehnologije i mediji koji obezbeđuju najbrži protok najveće
količine informacija među najširim društvenim slojevima. Reč
je, dakle, o onoj grupi novih sredstava prenošenja i razmene
informacija koje se jednim imenom najčešće nazivaju informaciono-komunikacionim
tehnologijama (IKT).
Uloga
IKT-a u pojavi i sprovođenju društvenih promena o kojima je
reč od izuzetnog je, možda čak i suštinskog znacaja. One ne
samo da ubrzavaju i proširuju opseg informacija koje se razmenjuju
već one menjaju i sam sadržaj tih informacija, formu u kojoj
je se one prezentuju i u kojoj se do njih dolazi, navike potrošača
informacija, intenzitet kojim se one konzumiraju. Ovaj odnos
tehnologija i društvenih promena preslikava se i na sektor
obrazovanja. Naime, već sa razvojem satelitske televizije
i širenjem dostupnosti video-rikordera koncept učenja na daljinu
(distance learning) doživeo je u mnogim sredinama procvat.
Sa pojavom personalnih računara i Interneta taj procvat se
pretvorio u pravi "bum" tako da danas praktično
nema ozbiljnijeg strateškog dokumenta u oblasti obrazovanja
(bilo na nacionalnom, regionalnom ili globalnom nivou) koji
u sebe ne uključuje i razvoj tzv. elektronskog obrazovanja
(e-learning) ili bar nekog od njemu srodnih termina (onlajn
obrazovanje, otvoreno učenje, virtuelno obrazovanje...). Najopštije
rečeno u pitanju je integracija IKT-a u obrazovni proces u
različitoj meri i na različitim nivoima, čiji bi utopijski
cilj - virtuelni univerzitet - sadržao i nudio znanja dostupna
svima u svakom trenutku i sa svakog mesta.
O
ovim aktuelnim temama u trenutku kada se reforma srpskog obrazovnog
sistema nalazi na prekretnici, razgovarali smo sa tri dame
koje spadaju u grupu retkih radnika u oblasti obrazovanja
u Srbiji koji imaju teorijsko ili praktično iskustvo i znanje
u ovoj oblasti. Razgovor je u formi javne tribine vođen 20.
novembra 2003. u beogradskom "Domu omladine", a
za ovaj temat "e-volucije" izdvojili smo najinteresantnije
delove ovog razgovora. Dakle, za "e-voluciju" govore
Marija Kujačić, Danijela Šćepanović i Nataša Radović.
Razgovor smo započeli sa Danijelom Šćepanović, zamolivši je
da nam pojasni neka opšta pitanja od značaja za ovu oblast,
te da nam kaže kakva je u ovom domenu trenutna situacija u
našoj zemlji.
|