E-POTENCIJALI SRBIJE
Nikola Marković
predsednik Društva za informatiku

Uvod

Pre izlaganja svog priloga sagledavanju vizije Srbije u e-voluciji izneću kao dugogodišnji poslenik u oblasti informatike neka svedočanstva o počecima informatizacije u našoj zemlji, iskustvima u razvoju informacionog sistema Beograda i razvoju Informacionog sistema Federacije. Ovo činim zato što smatram da e-budućnost zavisi i od ostvarenih rezultata u prošlosti i što sadašnji IT poslenici u njima mogu da nađu motiv i inspiraciju. Ipak, težište mog izlaganja je na predstavljanu i ilustrovanju sadašnjih trendova informatizacije i na davanju priloga izgradnji vizije elektronske Srbije.

Beograd je tada dobio relacionu bazu podataka o građanima a 1982. godine i prvu bazu matičnih knjiga u opštini Savski Venac. Sve ovo ilustruje uspešan transfer znanja, zainteresovanost nadležnih vlasti za primenu i osposobljenost naših stručnjaka da implementiraju tada najsavremenije informatičke tehnologije.

Informacioni sistem gada Beograda je imao i segmente za upravljanje i podsticanje efikasnosti jer su se svi zaključci Skupštine grada i Izvršnog saveta evidentirali i njihovo sprovođenje pratilo se preko računara. Jedanput sedmično na sednici Izvršnog saveta razmatrani su kompjuterizovni izveštaji o sprovođenju zaključaka.

Razvoj informacionog sistema Beograda je generisao aktivnosti na uvođenju jedinstvenog matičnog broja građana, objedinjene naplate komunalnih usluga, obrazovanje Službe za informisanje građana, aktivnosti na pojednostavljivanju procedura u ostvarivanju prava i dužnosti građana pred organima uprave i slične aktivnosti. Predlog Zakona o matičnom broju građana je usvojen 1976. i tako su stvoreni uslovi za povezivanje pojedinih podataka o građanima i smanji potreba da se na više mesta prikupljaju isti podaci. Objedinjena naplata je omogućila da se građani umesto na sedam pojave samo na jednom šalteru. Služba za obaveštavanje građana (danas bi je zvali "kol centar") imala je samo jedan terminal povezan na gradske baze podataka i u njoj je dnevno u proseku oko 50 građanina dobijalo obaveštenja o postupcima i potrebnim podnescima za ostvarivanje svih prava i obaveza građana pred organima uprave i svim javnim sludbama. Komisija za racionalizaciju procedura je stalno razmatrala organizacione, procesne i tehničke mogućnosti da se pojednostavi oko 750 procedura u organima uprave i javnim službama. Na primer, za izdavanje građevinske dozvole bilo je potrebno 45 podnesaka a ova komisija je 1980. to svela na samo 12 podnesaka.

Tadašnje rukovodstvo grada Beograda podsticalo je razvoj informacionog sistema grada jer je znalo je da Beograd ne može da se razvija i da bude veliki i moderan grad ako nema dobar informacioni sistem.

Situacija se pogoršava sa rasplamsavanjem društveno ekonomske krize kad dolazi do usporavanja i pada stope razvoja i gubljenja mogućnosti da se prate svetski trendovi u informatici.

Savezni zavod za informatiku je koordinirao, pokretao a i neposredno sprovodio veliki deo aktivnosti na razvoju Informacionog sistema federacije i informatizacije u zemlji.

Savezni organi su nekoliko meseci po ukidnju Embarga SB UN već 1996. ostvariliu pristup na Internet i kreirali svoj veb sajt. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je urađen po preporukama UN, Saveta Evrope i EU i usvojen 1998. godine, ali se ni tada ali ni sada ne primenjuje.

1997. godine je usvojena Strategija razvoja informatike u Jugoslaviji. Predviđeno je da su osnovni zadaci: razvoj nacionalnih informacionih sistema, izgradnja nacionalne komunikacione infrastrukture, masovna informatizacija u zemlji, razvoj zasnovan na znanju, elektronsko poslovanje, informatičko opismenjavanje itd. Svi ovi zadaci su aktuelni i danas.

Informatički potencijal naše zemlje u znanju i posedovanju osnovne tehnologije se video u uspešnom digitalnom Internet otporu 1999. godine, za vreme agresije NATO na Jugoslaviju. U Internet otporu je učestvovalo nekoliko hiljada, pre svega mladih, koji su suprotnu stranu iznenadili svojom dovitljivošću, inventivnošću i patriotizmom.

Vrlo uspešna je bila i aktivnost na rešavanju problema Y2K na kompjuterima i u starim programima gde je godina bila obeležena sa dve cifre, pa su prelaskom u 2000-tu godinu u računarskim sistemima mogle da nastanu nedoumice da li je to 1900-ta ili 2000-ta godina. Blagovremenim pripremama u saradnji sa organima UN ovaj problem je uspešno rešen.

Postojeće baze podataka, računarska mreža federacije, Internet infrastruktura, doneti propisi i programski dokumenti nisu se krajem 90-ih dovoljno koristili i nisu pružili očekivane efekte jer je zemlja bila stalno pod blokadom i u dubokoj ekonomskoj i političkoj krizi, stalno su se pojavljivali novi prioriteti, svi resursi su bili sve skromniji, korisnici nisu bili dovoljno osposobljeni i sl. Ipak može se reći da je Informacioni sistem federacije fukcionisao, imao stalni razvoj i bio bolji deo naše tadašnje stvarnosti i dao osnove za dalji razvoj informatizacije u 21 veku.

U Srbiji je krajem 2003-e bilo oko 700.000 personalnih računara. Procenjuje se da će se 2003. kupiti najmanje oko 80.000 personalnih računara. U oblasti ICT registrovano je 870 preduzeća koja proizvode ili prodaju računare, telekomunikacionu opremu, proizvode softver ili pružaju usluge u primeni Interneta. U njima radi oko 2.500 ljudi. Njihov društveni proizvod je u 2002 godini bio ukupno samo 54.000.000 $. To je sve dosta malo, imajući u vidu da uvoz ICT opreme i usluga iznosi oko 135.000.000 $. U ovim preduzećima se nalazi veliki deo kreativnog kadrovskog potencijala, koji može da izvrši veliki uticaj na informatički preporod Srbije. Nažalost, jedan broj ovih kadrova, i to prvenstveno mladih, i dalje odlazi iz zemlje i ide u Kanadu, SAD, Nemačku itd.

Krajem 2003-e godine bilo je oko 600.000 korisnika Interneta i u tom pogledu se beleži stalni rast. Ove godine se kapacitet linkova prema svetu povećao sa 255 na 755 Mb/s i to se odrazilo na veći komfor komuniciranja a i na pad cena kod Internet provajdera. Pridružujem se mišljenju koje je izneo Darko Dunjić, direktor marketinga Euneta, da je trenutno Internet infrastruktura iznad potreba naše privrede. Međutim, kada naša privreda izađe iz krize, za kratko vreme svi ovi kapaciteti će biti apsorbovani. Nažalost, samo 50% telekomunikacione infrastrukture je digitalizovano iako se stepen digitalizacije stalno povećava u poslednje dve godine.

U toku poslednje dve godine razbuktao se sukob između Telekoma i Internet provajdera. Telekom ugrožava Internet i Internet provajdere jer ne daje potrebne linije, stavlja "Pupinove kaleme" kako bi onemogućio servis VoIP i pokušava da uspostavi svoj monopol ne samo u fiksnoj telefoniji nego i u području Interneta. Sa druge strane, Internet provajderi se trude da opstanu i inventivno razvijaju nove servise.

Oko 30.000 preduzeća i ustanova je razvilo svoj veb sajt. U odnosu na svet to je malo, ali i postojeći sajtovi predstavljaju veliki potencijal za informisanje, pronalaženje novih partnera, razvoj elektronske trgovine i sl

Imamo oko 200 veb šopova sa elektronskom trgovinom na principu B2C (Business to Consumer) i gde se prodaju: tehnički uređaji, knjige, softver, nameštaj, automobili, prehrambeni artikli itd. Malo je veb šopova i oni nemaju veliki promet. Međutim, oni pokazuju da postoje znanja za razvoj aplikacija, a to je veliki potencijal koji se brzo može proširiti na sve ostale delatnosti.

Nažalost, samo desetak preduzeća razvija elektronsko poslovanje (B2B) u punom smislu tog pojma. Malo ih je zato što nije usvojen zakon o elektronskom potpisu, ne postoje standardi za elektronsko poslovanje i nema stimulisane i organizovane aktivnosti na njegovom uvođenju.
Opremljenost u privredi je u osnovi loša jer je malo računara, retko se koriste industrijski računari za upravljanje proizvodnjom, a postojeći računari su pretežno zastareli. Potrebno je pokrenuti proces tehnološke i organizacione modernizacije privrede kroz masovnu akciju njene kompjuterizacije. To je, verovatno, jedini način da privreda oživi, stekne konkurentnost i stvori nove programe.

Uprava poslednjih godina spada u bolje opremljene segmente našeg društva. U upravi je problem što nema koordiniranog rada na razvoju informacionih sistema, pa se u svakoj opštini posebno odvijaju sve pripremne aktivnosti iako je reč o istim evidencijama (matične knjige, kancelarijsko poslovanje, knjge državljana, socijalna pomoć i dr.). Spontano u Pančevu, Nišu, Babušnici, Požarevcu, Čukarici, Zvezdari, Inđiji, Subotici i još nekim opštinama započet je i razvoj prvih aplikacija za elektronsku upravu. To je veoma važno, jer se time uprava reformiše, eliminiše njena inercija na sve promene i obezebeđuje njen razvoj kao servisa građana. Kada uprava izade na veb, ona mora da promeni procedure, organizaciju i tehnologiju rada. E-uprava je postala vodeći trend u svetu. Na nedavno održanom domaćem skupu o e-upravi prisutni predsednici opština su izrazili zainteresovanost, jer se i uvođenjem e-uprave podstiče zadovoljstvo građana i sprovodi sopstveni politički marketing.

Poslednjih godina realizovani su pojedini veliki projekti kao što su informatička podrška prenošenja platnog prometa u poslovne banke, uvođenje elektronskog plaćanja, primene bežičnog Interneta, pristup Internetu preko mobilnog telefona i dr.

Svi pomenuti rezultati su samo deo domaćih ICT potencijala, ali verovatno rečito ilustruju ne samo ICT stvarnost već i nesumnjive mogućnosti da u perspektivi ova oblast dobije značajniju ulogu u razvoju Srbije. Ova očekivanja se mogu podržati i prikazom nekih uspešnih primera u primeni ICT u Srbiji.

usvojen i morao je da se primenjuje od juna 2003-e. Čija je to odgovornost?

Mogu se postaviti i mnoga druga pitanja. Postavljanje ovih pitanja ima za cilj da podseti na neke prihvaćene inicijative, prihvaćene obaveze i pre svega na propuste koji se ne mogu tolerisati. Na sva ova pitanja nadležni organi treba da odgovore.

• Ostvariti zamisao da se u Srbiji stvori najpovoljniji ambijent za ulaganje i razvoj ICT delatnosti. O ovom cilju afirmativno su govorili pojedini političari, ali nije mnogo učinjeno da se to i ostvari. Potrebno je angažovati eksperte koji će predložiti potrebne mere i aktivnosti i što pre stvoriti najstimulativniji ambijent za razvoj ICT delatnosti.
• Obezbediti uslove za dinamičniji razvoj elektronskog poslovanja (propisi, infrastruktura, koordinacija, osposobljavanje specijalista i sl.).
• Nedostatak sredstava otežava investiranje u ICT sektor i zato treba korigovati politiku investiranja.
• Stvarati uslove za angažovanje mladih i kreativnih informatičara jer upravo samo oni mogu da omoguće dinamičniji i kvalitetno viši nivo informatizacije,
• Potrebno je da se obezbedi veća samostalnost stručnih tela i organa u rešavanju stručnih pitanja u oblasti ICT, svesti uticaj i ulogu političkih struktura samo na propisima predviđenu ulogu i zahtevati njihovu javnu odgovornost za preuzete obaveze.
• Povećati informisanost i uticaj stručnog javnog mnjenja na izbor pravaca ICT razvoja, kreiranje politike razvoja i utvrđivanje odgovornosti funkcionera za sprovođenje politike, propisa, programa razvoja i sl.