e-volucija ::: Nove tehnologije. WSA

Ono gde jesmo naišli na podršku jeste Univerzitet, kao mesto razmene znanja i ideja, i shvatili smo da je možda najpotrebnije napraviti neku vrstu sistemskog ili kontinuiranog projekta: napraviti kurs koji bi bio namenjen ljudima koji hoće nešto novo da nauče ili koji hoće prosto da sistematizuju znanje koje imaju a koji utiču na našu svakodnevicu. Mi smo na putu da napravimo taj kurs, doduše na Univerzitetu umetnosti, kao specijalistički interdisciplinarni kurs namenjen ljudima koji studiraju na našim fakultetima i uopšte onima koji su zainteresovani da pre svega dobiju uvid u polje novih medija, da dobiju pregled šta to sve može da znači. Organizacija je u međuvremenu ugašena, ali to ne znači da svako od nas pojednačno odustaje od ideje efikasne i kreativne primene tehologija u svakodnevici.

Od novih tehnologija ocekujem da nam omoguće da stvari postanu brže, jeftinije i bolje. U tom smislu sve ono što vidim kao postojeću inicijativu ne uklapa se u tu moju ideju o novom mediju. Ne vidim da su stvari brže, bolje i jeftinije, vidim da su stvari kozmetičke. Kada govorimo o 30.000 srpskih sajtova - to je to! U jednom trenutku je to postalo stvar prestiža, ali nikako ljudi da shvate da im to olakšava, da im to ubrzava i pre svega pravi posao. Sajtovi praktično postaju neprijatelji samim organizacijama. Evo primera Univerziteta umetnosti, koji je vrlo ambiciozno krenuo u to da napravi svoj veb sajt. Zbog toga što održavanje sajta nije sistemski inkorporirano u sistem funkcionisanja Univerziteta ispostavilo se posle godinu dana da je sajt praktično neprijatelj Univerzitetu. Na njemu su bajate informacije, što ostavlja još gori utisak. Kad odete na sajt Univerziteta, vidite neke informacije i stičete utisak da ljudi tamo ništa ne rade, da prosto sve stoji. To je poput onog telefona koji zovete a niko vam se ne javlja - džaba što ste dali ogroman oglas, vi želite i možete da kontaktirate, ali ako vam se niko ne javlja - to je to.

Branislav Anđelić:
Projekti ne uspevaju i ne dovode se do kraja i postaju taj telefon na koji niko ne odgovara pre svega zato što se to sve radi na entuzijazmu, a takve stvari ne mogu da se rade tako, moraju da se rade profesionalno, to mora da bude nečiji posao, neko za to mora da bude plaćen i od toga treba da živi, treba da bude dobro nagrađen za to. Ja mogu da vam kažem iz svog ličnog negativnog iskustva - kad sam beograd.com pravio, to je bilo iz zezanja, onda je došao rat, sajt je postao užasno uticajan i popularan i puno ljudi je na njega dolazilo. Ja sam trošio 18 sati dnevno na njega, imao sam 100 saradnika. Sve je to bilo super, završio se rat, saradnici su svi otišli, ja sam ostao sam i, naravno, morao sam od nečega da živim, a nisam mogao da živim od toga. Tako da je sve to jedna tužna priča sajta koji ima 40 000 pristupa dnevno, ali to je bleda senka onoga što je nekada bilo. Da bi to funkcionisalo, ja bih morao od toga da živim, na neki način da zarađujem pare od toga i neko bi morao da me plaća za to što radim. Svi ti projekti koji kod nas nisu uspešnu, a uspešni su tamo negde, jeste zato što je neko platio i neko nastavlja za to da plaća jer mu to pravi profit.

Svetlana:
Ja se bavim nekom drugom strategijom - strategijom kulturnog razvoja Srbije, što je ovde prilično egzotično zanimanje. Putujem puno po Srbiji i obilazim razne institucije kulture, pokušavajući da ih inspirišem ili da im ukažem na to šta se sve to dešavalo u svetu u proteklih 10 godina, šta je to projektna logika, šta su institucije danas, do koje mere su one jake ili slabe, kome su one upućene itd.

Pitanje je čemu tehnologija, čemu sve to? Osnovno je imati ideju, šta želite da uradite, a onda to što postoji od tehnologije i znanja stavite u funkciju svojih htenja a ne obrnuto. Mnogi sa kojma se susrećem i radim, ne samo u našoj zemlji, dobiju s vremena na vreme panične napade zbog shvatanja o napredovanju tehnološkog razvoja, i onda se trude da, uglavnom, preskupim i ambicioznim projektima, bez svesti o korisniku i stvarnim potrebama, sustignu tehnologiju. To je velika greška i zato mnoge inicijative propadaju i investitori gube interesovanje, jer rezultat često izostaje (nema korisnika, sadržaj nije koristan i zanimljiv i sl.).

Mislim da je najveći problem nedostatak ideja, a i znanja.