C
 
e
 
P
 
I
 
T
 
 
 
Broj 1, novembar 2003.
|
|
BOŠ 
|
|
 
 
 
 

Tema broja:
Srbija u e-voluciji

SADRŽAJ:

Uvodnik urednika

Informaciono društvo i Srbija, Bane Anđelić

E-potencijali Srbije, Nikola Marković

Nove tehnologije kod nas i WSA, Svetlana Jovičić

   

_____impresum______

e-volucija

Centar za proučavanje informacionih tehnologija
Beogradske otvorene škole
Masarikova 5/XII, Beograd

Gl. i odg. urednik
Nenad Golčevski

Urednik broja
Tanja Milovanović

Uredništvo:
Iva Nenić
Milina Petrović
Nataša Radović

ISSN 1451-8112

Izdavanje ovog časopisa pomogla je fondacija
"Olaf Palme"

 
 
NOVE TEHNOLOGIJE I WSA (Nagrade svetskog samita)
Svetlana Jovičić
asistent na Univerzitetu umentnosti
Biografija
 

Uvod

Ja sam nekako potpuno spontano u celoj ovoj priči, nisam nikakav ekspert i zaista je to sve išlo spontano. Moja interesovanja su se razvijala kroz komunikaciju sa ljudima koji su, takođe, korisnici ili im je posao da prave sadržaj za nove medije. Isto tako studirala sam u doba kada smo bili prilično izolovani i kada niste imali informacije na maternjem jeziku pa ste bili prinuđeni, ili je to bio neki prirodan put, da ih tražite tamo gde ih ima. Diplomirala sam na FDU na temu Internet radija, i sada sam na istom fakultetu asistent na predmetu mediji masovnih komunikacija pa tako istražujem dalje.

 
Nove tehnologije, entuzijazam i ideja 
 
Informaciono društvo dolazi odozgo, odlukom nekakvih administratora, odlukom prvenstveno vlade, tj. onih koji sugerišu našoj vladi. Mi, nažalost, ništa od toga nismo osetili. Ja verujem da je plan bio jako dobar, ali u suštini ništa nije urađeno i nama kao da ostaje samo da čekamo. Učestvovala sam u stvaranju i radu organizacije "njumedija" (http://www.njumedija.org), koja je organizovala dvodnevni događaj u Rexu pod istim nazivom. Pozvali smo ljude za koje pouzdano znamo da ih interesuje šta se to dešava na polju elektronske kreativnosti napolju i ubrzo smo shvatili da nema ništa od tih sporadičnih inicijativa. Institucionalne strukture, pa i vaninstitucionalne, naročito međunarodne organizacije, nisu toliko spremne da podrže bilo kakvu inicijativu u oblasti novih medija u Srbiji. To se smatra priličnim luksuzom u našoj situaciji.

Ono gde jesmo naišli na podršku jeste Univerzitet, kao mesto razmene znanja i ideja, i shvatili smo da je možda najpotrebnije napraviti neku vrstu sistemskog ili kontinuiranog projekta: napraviti kurs koji bi bio namenjen ljudima koji hoće nešto novo da nauče ili koji hoće prosto da sistematizuju znanje koje imaju a koji utiču na našu svakodnevicu. Mi smo na putu da napravimo taj kurs, doduše na Univerzitetu umetnosti, kao specijalistički interdisciplinarni kurs namenjen ljudima koji studiraju na našim fakultetima i uopšte onima koji su zainteresovani da pre svega dobiju uvid u polje novih medija, da dobiju pregled šta to sve može da znači. Organizacija je u međuvremenu ugašena, ali to ne znači da svako od nas pojednačno odustaje od ideje efikasne i kreativne primene tehologija u svakodnevici.

Od novih tehnologija ocekujem da nam omoguće da stvari postanu brže, jeftinije i bolje. U tom smislu sve ono što vidim kao postojeću inicijativu ne uklapa se u tu moju ideju o novom mediju. Ne vidim da su stvari brže, bolje i jeftinije, vidim da su stvari kozmetičke. Kada govorimo o 30.000 srpskih sajtova - to je to! U jednom trenutku je to postalo stvar prestiža, ali nikako ljudi da shvate da im to olakšava, da im to ubrzava i pre svega pravi posao. Sajtovi praktično postaju neprijatelji samim organizacijama. Evo primera Univerziteta umetnosti, koji je vrlo ambiciozno krenuo u to da napravi svoj veb sajt. Zbog toga što održavanje sajta nije sistemski inkorporirano u sistem funkcionisanja Univerziteta ispostavilo se posle godinu dana da je sajt praktično neprijatelj Univerzitetu. Na njemu su bajate informacije, što ostavlja još gori utisak. Kad odete na sajt Univerziteta, vidite neke informacije i stičete utisak da ljudi tamo ništa ne rade, da prosto sve stoji. To je poput onog telefona koji zovete a niko vam se ne javlja - džaba što ste dali ogroman oglas, vi želite i možete da kontaktirate, ali ako vam se niko ne javlja - to je to.

Branislav Anđelić:
Projekti ne uspevaju i ne dovode se do kraja i postaju taj telefon na koji niko ne odgovara pre svega zato što se to sve radi na entuzijazmu, a takve stvari ne mogu da se rade tako, moraju da se rade profesionalno, to mora da bude nečiji posao, neko za to mora da bude plaćen i od toga treba da živi, treba da bude dobro nagrađen za to. Ja mogu da vam kažem iz svog ličnog negativnog iskustva - kad sam beograd.com pravio, to je bilo iz zezanja, onda je došao rat, sajt je postao užasno uticajan i popularan i puno ljudi je na njega dolazilo. Ja sam trošio 18 sati dnevno na njega, imao sam 100 saradnika. Sve je to bilo super, završio se rat, saradnici su svi otišli, ja sam ostao sam i, naravno, morao sam od nečega da živim, a nisam mogao da živim od toga. Tako da je sve to jedna tužna priča sajta koji ima 40 000 pristupa dnevno, ali to je bleda senka onoga što je nekada bilo. Da bi to funkcionisalo, ja bih morao od toga da živim, na neki način da zarađujem pare od toga i neko bi morao da me plaća za to što radim. Svi ti projekti koji kod nas nisu uspešnu, a uspešni su tamo negde, jeste zato što je neko platio i neko nastavlja za to da plaća jer mu to pravi profit.

Svetlana:
Ja se bavim nekom drugom strategijom - strategijom kulturnog razvoja Srbije, što je ovde prilično egzotično zanimanje. Putujem puno po Srbiji i obilazim razne institucije kulture, pokušavajući da ih inspirišem ili da im ukažem na to šta se sve to dešavalo u svetu u proteklih 10 godina, šta je to projektna logika, šta su institucije danas, do koje mere su one jake ili slabe, kome su one upućene itd.

Pitanje je čemu tehnologija, čemu sve to? Osnovno je imati ideju, šta želite da uradite, a onda to što postoji od tehnologije i znanja stavite u funkciju svojih htenja a ne obrnuto. Mnogi sa kojma se susrećem i radim, ne samo u našoj zemlji, dobiju s vremena na vreme panične napade zbog shvatanja o napredovanju tehnološkog razvoja, i onda se trude da, uglavnom, preskupim i ambicioznim projektima, bez svesti o korisniku i stvarnim potrebama, sustignu tehnologiju. To je velika greška i zato mnoge inicijative propadaju i investitori gube interesovanje, jer rezultat često izostaje (nema korisnika, sadržaj nije koristan i zanimljiv i sl.).

Mislim da je najveći problem nedostatak ideja, a i znanja.


 
Nominovani projekti SCG za nagrade WSIS-a
 
Selekcija projekata bila je u oblasti elektronske kreativnosti i sadržaja, povodom Svetskog samita o informacionom društvu, održanog u Ženevi decembra 2003. godine.

Odmah posle poziva da selektujem projekte iz naše zemlje, našla sam se u vrlo neprijatnoj situaciji - na raspolaganju sam imala svega nedelju dana vremena. Mogla sam i da kažem - ne hvala, ja to ne mogu ili ne znam i da elegantno odstupim od svega toga, ali to bi praktično značilo da ovde nemamo ništa vredno predstavljanja niti ljude koji su zainteresovani da se time bave. Moram da priznam da sam o tom rešenju mnogo razmišljala.

Propozicije su bile takve da morate da nominujete jedan nacionalni projekat, i to reprezentativan, za svaku od osam ponuđenih kategorija. Ukupno 136 zemalja učestvovalo je na Svetskom nagradnom samitu i prijavljeno je 800 projekata iz celog sveta. Međunarodni žiri je od tih odabrao 40, koji su nešto kasnije predstavljeni u Ženevi na Samitu.


Kategorije:

  • elektronsko učenje (e-learning),
  • elektronska kultura (e-culture),
  • elektronska nauka (e-science),
  • elektronsko zdravlje (e-health),
  • elektronska vlada (e-government),
  • elektronsko poslovanje (e-business),
  • elektronska zabava (e-entertainment)
  • elektronska "ukljucivost" (e-inclusion).

Volela bih da i vi sebe stavite u moju poziciju i da mi kažete da li znate za neki projekat iz domena elektronskog učenja koji bi bio reprezentativan srpski projekat zaslužan da se nađe na samitu. CePIT je praktično jedini i nominovala sam ga. To je praktično jedini za koji ja znam da postoji i ja sam bila prilično iznenađena da je to projekat koji je već nekoliko puta doživeo svoju realizaciju. Nije projekat na papiru, kakvih, moram da kažem ima. Sada, upravo iz raznoraznih potreba i motiva, mnoge škole, mnoge firme prihvataju tu ideju, ali nema projekata koji su i realizovani.

Elektronski ili virtuelni kurs "Evropske integracije" okupio je polaznike iz dvadesetak gradova u Srbiji, a bilo je i troje polaznika iz susednih zemalja: iz Bosne i Hercegovine, Makedonije i Italije . Kurs se bavio sagledavanjem različitih aspekata evropske integracije, od istorije evropskih integracija uopšte, preko uticaja evropskog ujedinjavanja na status nacionalne države i stvaranje evropskog identiteta, uticajem na ekonomiju, do pozicije Srbije i Crne Gore u Evropskoj uniji.

Projekat nominovan u kategoriji elektronske kulture je "Geokolturna karta Srbije". Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je pokrenuo projekat Geokulturna karta Srbije kada je uočen nedostatak sistematskih i objedinjenih informacija o ustanovama kulture, nevladinim organizacijama i manifestacijama, koje bi korisnicima bile dostupne na jednom mestu. Cilj je formiranje elektronske baze podataka o svim relevantnim kulturnim institucijama. Strategija u realizaciji projekta je da se identifikuju, prikupe i ujednače postojeći podaci, kao i da se prikupe i obrade informacije o klasama ustanova koje do sada nisu bile sistematski obrađene. Geokulturna karta Srbije je više od adresara, jer obuhvata i podatke o istorijatu, prostoru i tehnici, programima, strukturi zaposlenih i predstavlja važan izvor u proučavanju sistema kulture, domaće kulturne industrije i planiranju novih projekata.

U oblasti elektronskog poslovanja nominovan je projekat "Jugoistočna radijska mreža - razmena vesti" firme SW4I (Softwear for Internet), čiji je naručilac ANEM, a korisnici su brojne radio stanice u jugoistočnoj Evropi, tačnije, novinari zaposleni na tim radio stanicama. Projekat omogućava novinarima i urednicima da upotrebom ovog softvera na Internetu razmenjuju vesti i priloge u raznim formatima i na nekoliko jezika.

U domenu elektronske zabave nominovan je projekat grupe Kosmoplovci, koji predstavlja kolekciju velikog broja radova članova ove grupe u formatima videa, kratkih i dokumentarnih filmova, serijala, muzike, stripa, real-time i 3D-animacija, radijskih prenosa i sl. Iako je sadržaj koji možete naći na ovom sajtu prilično daleko od glavnih tokova u industriji zabave i mnogo bliži umetničkom i alternativnom izrazu, smatrala sam da ova grupa treba da bude predstavljena, pa makar i u ovoj kategoriji, jer ima snažan i prepoznatljiv identitet, traje i raste, i svakako predstavlja kulturnu vrednost.

Projekat koji je nominovan u kategoriji elektronske vlade bio je "Projekat implementacije informacionih tehnologija u pravosudnom sistemu Srbije", koji realizuju Ministarstvo pravde RS i francuska firma Thales. Elektronska vlada pre svega podrazumeva primenu novih tehnologija u cilju poboljšanja državnih, tj. administrativnih usluga čiji su korisnici građani (primeri su recimo elektronske opštine, koje građanima omogućavaju da dobijaju različite vrste potvrda, izvoda i drugih dokumenata u elektronskom obliku putem Interneta). Nominovani projekat nije orijentisan ka pružanju boljih usluga građanima na taj način, ali je praktično jedan od retkih vladinih pojekata koji je trenutno u izradi. U pitanju je kompjuterizacija i informatičko-tehnološka stanardizacija pravosudnog sistema, a jedan od glavnih ciljeva je bolja i brža komunikacija između beogradskih sudova.

U kategoriji elektronskog zdravlja ili zdravstva nominovan je projekat "Postdiplomskih specijalističkih studija iz menadžmenta zdravstvenog sistema" u organizaciji Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu. Ni ovaj projekat ne zadovoljava kriterijume koje postavlja kategorija elektronskog zdravstva, a koji se odnose na primenu informacionih tehnologija u zdravstvu u cilju pružanja efikasnije usluge građanima i zaposlenima u zdravstvu (uobičajeni projekti u ovoj oblasti su baze podataka, infomativni veb portali i sl.).

Tokom nedelju dana koju sam imala na raspolaganju da odaberem projekte trudila sam se da dobijem informacije iz raznih ministarstava, i zasta sam pokušala da razgovaram sa svima koje sam smatrala odgovornim za razvoj informacionog društva ili bar svesti o informacionim tehnologijama, njihovim mogućnostima, značaju i primeni u domenima nauke, obrazovanja, kulture, poslovanja ili zdravstva. Nažalost, takve sagovornike nisam našla. Tako sam za kategoriju elektronske nauke ostavila samo kontakt Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj RS, i nadam se da su predstavnici ovog ministarstva, kako smo se dogovorili, kasnije dostavili svoj predlog žiriju WSA.

Nedopunjena je ostala kategorija elektronske "uključivosti" (e-inculsion), u koju spadaju projekti kojima jedna zemlja pokušava ili rešava probleme nejednakosti određenih društvenih grupa po pitanju pristupa informacionim tehnologijama (npr. dece bez roditeljskog staranja, nacionalnih manjina, penzionera npr. i sl.).

Nijedan od ovih projekata nije se našao u odabranih 40, koji su predstavljeni na Svetskom samitu o informacionom društvu u Ženevi decembra 2003. godine. Ukoliko ste zainteresovani da dalje istražujete primenu informacionih tehnologija u svakodnevici, neke od primera potražite na sajtu http://www.wsis-award.org/, gde ćete pod menijem "Best Content" naći odabrane projekte, koji, bar prema mišljenju WSA, predstavljaju presek najbolje multimedijalne produkcije trenutno u svetu. Iza tako velikih reči poput "svetski/ samit/ reprezentativno/ najbolje" stoji svakako snažna politička agenda koja mnogima od nas ne donosi ništa u pogledu "ovde/ sada/ potrebno/ moguce". Zato predlažem da odmah pogledate i anti-WSIS opcije na http://www.geneva03.org/
Geneva03 je otvorena, labava i privremena asocijacija grupa i individualaca koji su, tvrdeći da je WSA samo dimna zavesa za razvoj interesa globalnog kapitala, pripremali seriju događaja oko WSIS-a, a njihov cilj je stvaranje autonomnih fizičkih i mrežnih prostora za različite akcije zajednica, taktičkih, grassroot i aktivističkih medija.



Preporučeni link

Creative Commons je posvećen pitanjima privatnog i javnog dobra, kontrole kreativnog rada i autorskih prava. Posebno će biti zanimljiv onima koji se bave nekim vidom stvaralaštva i traže odgovore na pitanja distribucije i pravne zaštite svog rada.

 
 
e-volucija ISSN 1451-8112
Centar za proučavanje informacionih tehnologija
www.bos.rs/cepit, tel. 381 11 30 65 830