|
 |
|
|
|
|
|
|
|
_____impresum______
e-volucija
Centar
za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske
otvorene škole
Masarikova
5/XII, Beograd
Gl.
i odg. urednik
Nenad Golčevski
Urednik
broja
Tanja Milovanović
Uredništvo:
Iva Nenić
Milina Petrović
Nataša Radović
ISSN
1451-8112
 Izdavanje ovog časopisa pomogla je fondacija
"Olaf Palme"
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
| |
| Tema
1. broja: SRBIJA U E-VOLUCIJI |
|
|
| |
|
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
Informaciono
društvo nije tehnicko-tehnološka stvar, ono
je razvojno ekonomska pojava. Sedamdesetih godina
XX veka svetska ekonomija je pocela da se okrece
ka proizvodnji usluga a ne proizvodnji stvari,
a sredinom 80-ih akcenat je na proizvodnji znanja.
Ljudi
su u svetu poceli pocetkom 90-ih godina ozbiljno
da razmišljaju o tome. 2000-a godina je bila
presudna za ustoličenje informacionog društva
kao svetskog razvojnog procesa - kao novog oblika
proizvodnje. Te
godine su
|
|
|
Ujedinjene
nacije,
G-8 i Evropska Unija nezavisno i istovremeno došli do
zakljucka da se svet nalazi na prelasku iz industrijskog
u informaciono društvo i da je organizacija društva
buducnost u toj ekonomiji znanja. >>> |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
Prve
primene automatske obrade podataka (tako se to
tada zvalo) počele su 1955. godine u Saveznom,
Republičkom i Gradskom zavodu za statistiku. Tada
je bilo jedva destak zemalja u svetu koje su počele
da kompjuterizuju obradu statističkih podataka
primenom "mehanonografskih uređaja"
za obradu podataka na "bušenim karticama".Prvi
registar stanovništva Beograda na sistemu bušenih
kartica je uveden 1957. godine. Prvi domaći računar
"CER 10" sa digitalnim komponentama
je konstruisan i proizveden u Institutu "Mihailo
Pupin" još 1961. godine. Vođa projektnog
tima je bio prof. dr Tihomir Aleksić. |
|
|
Tokom
60-ih imali smo dalji razvoj sopstvenog računara, domaći
digitalni teleprinter, kućnu telefonsku centralu i niz
drugih digitalnih uređaja. Započeo je i razvoj u oblasti
robotike, proizvodnje višeslojnih štampanih ploča, elektronike
za potrebe avio undustrije i u drugim oblastima. >>> |
|
|
|
|
|
|
|
NOVE
TEHNOLOGIJE I WSA (WORLD SUMMIT AWARDS)
Svetlana Jovičić
asistent na Univerzitetu umentnosti
Biografija |
| |
|
| |
|
|
|
|
Pitanje
je čemu tehnologija, čemu sve to? Osnovno je imati
ideju, šta želite da uradite, a onda to što postoji
od tehnologije i znanja stavite u funkciju svojih
htenja, a ne obrnuto. Mnogi sa kojima se susrećem
i radim, ne samo u našoj zemlji, dobiju s vremena
na vreme panične napade zbog shvatanja o napredovanju
tehnološkog razvoja, i onda se trude da, uglavnom,
preskupim i ambicioznim projektima, bez svesti
o korisniku i stvarnim potrebama, sustignu tehnologiju.
To je velika greška i zato mnoge inicijative propadaju
i investitori gube interesovanje, jer rezultat
često izostaje (nema korisnika, sadržaj nije koristan
i zanimljiv i sl.).>>> |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
