Početak
ere u kojoj živimo, informacione ere, mnogi autori najčešće
vezuju za 1989. godinu - vreme pada Berlinskog zida
i pojave WWW. Njene određujuće i definišuće kategorije
jesu informaciono-komunikacione tehnologije, ali ne
njihova puka pojava, već upotreba u gotovo svim sferama
ljudskog života i pre svega delanja. U tom smislu prva
IKT - telegraf, prvi instrument kojim se informacija
transformiše u elektronski oblik i prenosi na daljinu,
ne označava njen početak; pre - njene najranije korene.
Onda kada obrada informacije dobije centralno mesto
u svim oblastima ljudskog delanja, tada zapravo i počinje
informaciono doba, a društvo koje svoje radne dane uglavnom
provodi u sakupljanju, klasifikaciji i skladištenju
informacija, kao i njihovom neprekidnom ažuriranju,
naziva se informaciono društvo. Informacija tako postaje
osnovna i najvrednija sirovina. Takva privredna promena
neminovno dovodi do ogromnih društvenih promena, što
se nikako ne dešava prvi put.
Govoriti
o pojavi koja je u samom nastajanju ili ranom razvoju
teško je, što posebno komplikuje i pravljenje strateškog
plana na najvišem nivou jednog društva - državnom. Na
drugoj strani je pojedinac - te samo uočavanje i prihvatanje
nove pojave od presudne je važnosti za njegov materijalni/finansijski
opstanak.
U
vreme kada je poljoprivreda bila osnovna delatnost,
što veća površina zemlje činila bi vas materijalno spokojnijim.
U industrijskom pak dobu poljoprivredu zamenjuje proizvodnja,
te da biste postali imućni, morali ste da pokrenete
kakav biznis, a širenje zemljišnog poseda ne bi vas
dovelo do cilja (kada govorimo o bogaćenju). Za fabriku
vam treba znatno manja površina. Potrebne su vam razne
mašine, sirovina, radna snaga. A danas, u informacionom
dobu, fabrike zapremaju manje prostora od jednog stana.
Dovoljna vam je jedna soba i jedna mašina - kompjuter.
Sve "sirovine" sada treba tražiti na www.
Moderne fabrike su male, sa malo zaposlenih i ogrimnim
prihodima. I baš kao što vam u industrijskom dobu uvećavanje
zemljišnog poseda ne bi mnogo donelo, tako vam ni u
informacionom društvu fabrike sa ogromnim mašinama ne
bi mnogo značile. Klasična proizvodnja je dobrim delom
zamenjena proizvodnjom ideja i (sa)znanja. Informacije
na tržištu dobijaju najveću vrednost. Da biste ih dobili,
morate platiti, i to ne jednom. Zato ne čudi zamena
fabrika školama. Oblici proizvodnje, tj. uopšte ljudskog
delanja uslovljeni su formom obrazovanja, ali i obratno,
oni ujedno i uslovljavaju tu formu. Danas se doživotno
učenje gotovo podrazumeva. Stvari se tako brzo menjaju,
te dok se za četiri-pet godina završi neki fakultet,
stečeno znanje je već zastarelo i često nepotrebno.
Morate se neprekidno apgrejdovati i apdejtovati.
Sve
vreme morate biti dobro obavešteni, a faustovski problem
- potreba za sveopštim znanjem - zastareo je svođenjenjem
te potrebe za znanjem i učenjem na što užu oblast mišljenja
i delanja. U feudalnom dobu znanje i veštine roditelji
su prenosili deci, u industrijskom dobu se znanje kupovalo
na fakultetima ili sličnim obrazovnim institucijama
od vrhunskih predavača, a danas se kupuje i van obrazovnih
institucija i do njega više ne morate imati posrednika.
Sami ste, odnosno niste, uz knjige i Internet.
Potreba
ljudi za komunikacijom postoji oduvek, a tehnologije
koje joj služe menjaju se s vremenom, zadovoljavajući
i time paralelno stvarajući neprestano rastuće ljudske
potrebe. Nove informaciono-komunikacione tehnologije
danas su od slične važnosti za svako društvo baš kao
što su nekada bili i pismo i štamparija. Svega pedesetak
godina nakon nastanka Gutenbergove štamparije mi dobijamo
prvu srpsku štampariju - 1497. Hoće li i IKT biti podjedanko
kobne po društva kao i štamparija? Već na mapama iscrtavana
pojava digitalnog jaza daje nedvosmislen odgovor. Brzina
kojom se prihvataju neminovne promene u društvu uslovljava
i status tog društva - digitalnom podelom dolazi do
stvaranja nove podele i novog grupisanja zemalja u razvijene,
one u razvoju i siromašne. Prethodni status zemlje,
status u industrijskom dobu, važan je, ali ne i presudan.
O tome gde je u čitavoj priči Srbija, kojom će brzinom
i kada društvo u Srbiji postati informaciono i čime
je to uslovljeno, kao i da li će Srbija isključena iz
svih društvenih tokova u deceniji kada je IKT imao nagli
razvoj u svetu iskoristiti mogućnost i možda sreću da
jednim skokom nadoknadi nekoliko izgubljenih koraka
unapred, pričalo se na ciklusu tribina E-volucija...
sajber-prostor i njegovi stanovnici. Učesnici diskusije
bili su:
- Slobodan
Marković, predsednik UO Centra za razvoj Interneta
- Zorica
Tomić, profesorka komunikologije na FPN i kulturologije
na Filološkom fakultetu u Beogradu
- Darko
Dunjić, direktor marketinga EUneta
- Branislav
Anđelić, vlasnik i vebmaster Beograd.com, bivši direktor
Zavoda za razvoj Interneta i informatike
- Svetlana
Jovičić, asistent na Univerzitetu umetnosti
- Nikola
Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije
- Predrag
Stanojević, asistent na Filološkom fakultetu, predavač
na Internetu i studijama književnosti
- Gojko
Tešic, istoričar književnosti, istoričar i bibliograf
- Vladimir
Petrović, istoričar
- Aleksandar
Mitić, novinar Agencije Frans pres, predavač na Fakultetu
političkih nauka
- Marija
Kujačić, Agencija za razvoj Interneta i informatike,
odsek obrazovanja
- Nataša
Radović, coordinator projekta CePIT-a
- Danijela
Šćepanović
- Jovan
Čekić, umetnik, filozof, teoretičar umetnosti, likovni
kritičar
- Zoran
Pantelić, umetnik, Kuda.org
- Ivan
Panović, asistent na Arabistici na Filološkom fakultetu
- Smiljana
Antonijević, asistent istraživač u Centru za studije
Interneta Univerziteta u Minesoti
- Dalibor
Petrović, asistent na Katedri za sociologiju na Saobraćajnom
fakultetu u Beogradu
- Darko
Hinić, profesor psihologije u Drugoj kragujevačkoj
gimnaziji
Odabrani transkripti ovog ciklusa javnih disksusija
čine prva četiri broja časopisa.
|
