Pišući
pre više od jednog veka o doktoru Džekilu i gospodinu
Hajdu, Robert Luis Stivenson je prikazao dobronamernog,
uglađenog doktora koji je došao do otkrića koje će mu
omogućiti da se privremeno preobražava u užasno čudovište
od čoveka - u gospodina Hajda. Postepeno, alterego Hajd
počinje da dominira nad doktorom Džekilom, da bi u jednom
trenutku u potpunosti preuzeo kontrolu. Ovo nesvakidašnje
iskustvo završava se ranom smrću oba aktera istovremeno,
budući da su delili isto telo.
Prateći
tok studija koje se bave karakteristikama Interneta
kao sredstva interpersonalne komunikacije, odnosno sajber
prostorom, svakako moramo uočiti ovaj, nazovimo ga Džekil-Hajd
dualizam, i stalnu težnju da utvrdimo koja će od njegovih
strana nadvladati: svetla ili mračna.
Da
li je Internet dobar ili loš? Hoće li postati medij
demokratizacije i razvoja drštvenog života ili uzrok
i sredstvo alijenacije pojedinca? Da li će društvo budućnosti
postati ništa više do skup samousredsređenih pojedinaca?
Kakav je jaz između realnog i virtuelnog? Možemo li
govoriti o ontologiji sajber prostora kao prostora između
realnosti i umetničke fikcije?
U
pokušaju da se da makar i bazična skica mesta koje sajber
komunikacija zauzima u našim životima svakako da moramo
definisati ključne tačke od kojih polazimo. Sklapajući
kocke u mozaik, moramo se, naime, prvo zapitati da li
radimo na istom mozaiku. Da bismo obezbedili upravo
taj minimum zajedničkog značenja na kome počiva svaka
komunikacija, moramo prvo pokušati da opišemo šta je
fenomen kojim se bavimo, odnosno šta je to sajber prostor
i koji su njegovi osnovni korelati, kakav metodološki
aparat upotrebljavamo težeći da opišemo osnovne karakteristike
obrazaca ponašanja stanovnika tog prostora, a tek nakon
toga ima smisla govoriti o onome što su rezultati tih
naših istraživanja.
Da
li rezultati ukazuju da je prevladao doktor Džekil ili
gospodin Hajd? Važno je, po našem mišljenju, istaći
sledeće: dualizam doktor Džekil i gospodin Hajd, koji
smo na početku istakli kao nešto što bi se moglo smatrati
karakterističnim u načinima proučavanja Interneta, nije
prisutan samo na ovom mestu. Slična pitanja danas možemo
postaviti u mnogim oblastima nauke. Uzmimo samo fiziku
kao primer: da li je nuklearna energija dobra ili loša?
Nama se čini da i u ovim slučajevima, kao i inače, možemo
govoriti da postoji potencijal i za dobro i za loše.
Svaki ljudski izum može se koristiti i promišljeno i
nepromišljeno. Koristiti dostignuća naše ere zarad ostvarivanja
dobra, stvar je dakle pre svega mudrosti onoga ko ih
koristi, a ne inherentno svojstvo samih sredstava.
|
