Razmišljajući o odgovoru na pitanje šta je Internet, a time i sajber prostor, naišao sam na jedan zanimljiv citat: "I am not sure that I know what the Internet is; I am not sure that anyone does!" Ova nesigurnost u vezi sa konačnim odgovorom na pitanje šta je nešto čija je celokupnost formi, manifestacija i implikacija nejasna, ne sprečava nas da pokušamo da ponudimo makar neke od mogućih pravaca razmišljanja o tom fenomenu.

Sajber-prostor, kako ga definiše Dejvid Haken, jeste skup različitih društvenih i kulturnih odnosa koji nastaju onog trenutka kada ljudi počinju da koriste kompjutere i da o njima razmišljaju, kao i kada kompjuteri počnu da funkcionišu kao svojevrsna tehnološka "proteza" humanih aktivnosti, kako se o tome često govori u okviru tzv. teorije

kiborga (cyborg theory). Tako shvaćen, sajber-prostor nastaje, postoji, održava se i menja, izmedu ostalog, i kroz različite priče koje mi o njemu pričamo. Te priče se mogu podeliti na tri nivoa.

Prvi nivo čine materijalne priče. One se odnose na čitav spektar hardversko-softverskih komponenti, tehnološkog razvoja i usavršavanja kompjutersko-informacionih tehnologija. U te materijalne priče uključuju se one koje se tiču toga ko ima kakav i koliki pristup ovim tehnologijama. Tu se dobrim delom dotičemo i pitanja na koje pokušavamo ovde da odgovorimo - ko su stanovnici sajber-prostora. Nužno se, dakle, vezujemo za pitanje moći, pitanje i ekonomskog ali i simboličkog ili kulturnog kapitala koji svako od nas ima ili nema, a što mu omogućava ili ne omogućava da u sajber-prostoru učestvuje.

Zatim, tu su simboličke priče. Ove priče odnose se na načine na koje sajber-prostor biva predstavljen u literaturi, umetnosti, naučnoj fantastici, filmskoj i uopšte kulturnoj produkciji. Ove priče, naravno, prevazilaze najčešće ono što sajber-prostor "jeste" i imaginativno ga preoblikuju u ono što bi on "mogao da bude", u ono što bismo mi želeli da on bude ili ono čega se pribojavamo da bi mogao postati.

I najzad, postoje iskustvene priče. To su lične priče svakoga od nas, priče koje mi kao korisnici i/ili stvaraoci sajber-prostora doživljavamo kada stupamo u kontakt sa kompjutersko-informacionim tehnologijama, kada zakoračimo u taj nematerijalni "prostor" i počnemo da ga osećamo, proživljavamo, da na neki način u njemu učestvujemo, "srećući se" sa drugim njegovim stanovnicima. Svaka iskustvena priča na individualnom planu zapravo konkretizuje i posreduje one druge dve dimenzije - materijalnu i simboličku.

Surfujući po Internetu, često nailazimo na informaciju o tome da je neki sajt "under construction", tj. "u izgradnji". Po meni, upravo ta odrednica odlično opisuje sajber-prostor u celini. On je, dakle, i dalje u izgradnji i tu zapravo leži njegova snaga, u tom stalnom nastajanju, menjanju, rekonstruisanju i razvijanju, dok svi mi, čak i kao obični korisnici, imamo mogućnost da u nekoj meri preoblikujemo taj prostor i da utičemo na ono što se u njemu i oko njega događa.

Uvrežena podela na realno i virtuelno, za kojom se često poseže kada se govori o Internetu i sajber-prostoru, mnogo toga može da zamagli i da uspostavi rascep, koji niti je dovoljno jasan, niti je uopšte dovoljno funkcionalan. Sajber-prostor je jedan tehnologizovani prostor, prostor različitih konteksta, različitih okruženja, koja se međusobno preklapaju. Nastaje i razvija se u datom istorijskom trenutku, koji je sa svoje strane obeležen mnogim socijalnim, kulturnim, političkim, ekonomskim, tehnološkim i drugim nivoima. Korisnici ulaze u njega sa različitim željama, ambicijama i vizijama i pregovaraju svoju poziciju u odnosu na mogućnosti koje su im date. Te mogućnosti ih, međutim, ni na koji način ne ograničavaju i ne čine od njih nekakve pasivne primaoce postojećih sadržaja, već im pružaju priliku da budu i kreativni socijalni akteri. A višestruke implikacije različitih aktivnosti koje se u sajber prostoru i oko njega odvijaju često prevazilaze okvire "virtuelnog" i "onlajn" nivoa, obeležavajući i onaj nivo koji nedovoljno precizno određujemo kao "realan".

Zanimljivo je da nam u pokušajima da odgovorimo na pitanje šta je sajber prostor ne pomaže princip po kojem bi se trebalo udaljiti od drveta kako bi se sagledala šuma. Zato, s jedne strane, Internetu možemo pristupiti iz perspektive sveukupnosti njegove mnogostrukosti i njegovih različitih manifestacija, različitih vidova komunikacija, multimedijalnosti i aktivnosti. S druge strane, baveći se nizom studija slučaja, možemo pokušavati da opišemo "drvo po drvo". Ni u jednom slučaju, međutim, nećemo sa sigurnošću doći do jednog i jedinstvenog, konačnog odgovora, ali moje uverenje je da nas drugi pristup, usmeren na pojedinačne slučajeve i na pitanja manjeg obima, na mnogo funkcionalniji, zanimljiviji i instruktivniji način vraća na situativnost i kontekstualnost sajber-prostora, na konkretne aktivnosti u određenim društvenim okruženjima, kulturama i sistemima vrednosti, čime istovremeno izbegavamo zamku objektifikacije i esencijalizacije sajber prostora, koja preti kada o njemu razmišljamo kao o entitetu nezavisnom od konkretne humane delatnosti.

Različiti su načini na koje se teorija stavlja u pogon kada se interpetira sajber-prostor, kao što su različiti putevi, odnosno metode koje istraživačima stoje na raspolaganju da koncipiraju svoja istraživanja. Ipak, grubo govoreći, možemo izdovojiti dva osnovna pristupa:
- tekstualni, kada se sadržajima na Internetu pristupa kao tekstu, pri čemu se koriste različiti modaliteti tekstualne, diskurzivne, simboličke, semiotičke analize…
- etnografski, koji se okreće samim korisnicima, ili kako ih ovde nazivamo "stanovnicima".

I jedan i drugi imaju prednosti i ograničenja. Slabost prvog je u tome što može da zanemari konkretnog socijalnog aktera i društveno-kulturni kontekst u kojem on deluje, a slabost drugog je što ulogu tog aktera može da prenaglasi u odnosu na tehnološko-(sajber)kulturni kontekst Interneta/sajber-prostora. U tom smislu, najbolje rezultate daje kombinacija ova dva pristupa, uzimanjem u obzir i nekih referentnih tačaka koje na prvi pogled mogu stajati izvan konkretnog predmeta interesovanja.

Naime, kada se govori o Internetu, često se u prvi plan ističe njegov globalni konektivitet, svojstvo za koje se neretko profetski propagira da ukida prostor i vreme. Međutim, budući da se ovaj globalni konektivitet uvek realizuje kroz neke lokalno situirane aktivnosti, dakle, kroz lokalni aktivitet, mnogo je smislenije govoriti o transformaciji kategorija vremena i prostora, ili još preciznije o transformaciji načina na koje se te kategorije iskustveno poimaju. Uvek se, dakle, susrećemo sa društvenim i kulturnim faktima kroz koje se oni koji ulaze u sajber-prostor socijalizuju, ali uz simultanu mogućnost da i oni sami taj prostor socijalizuju, preoblikujući već postojeće ili razvijajući nove uporišne tačke oko kojih se određene aktivnosti realizuju.

Kada govorimo o sajber-prostoru, govorimo o jednom konstruktu uslovnog prostora koji je nematerijalan ali se oslanja na ono što je materijalno. Odatle i potiče dosta problema u vezi sa pomenutom realnošću, odnosno virtuelnošću. Ograničavanje na nekakav virtuelni aspekt sajber-prostora, implicira postojanje velike razlike između realnog i virtuelnog, bilo da je u pitanju četovanje, sajber seks, stvaranje onlajn persona i učestvovanje u različitim igrama u tzv. virtuelnoj realnosti, pravljenje, postavljanje i održavanje houm-pejdža i slično. Pri proučavanju ovih i drugih sajber fenomena, nužno je uključiti se u dijalog sa kontekstom u kojem se dati fenomeni "postavljaju na net". Jednostavno govoreći, nije isto da li se neka lokalna aktivnost, kroz koju se pomenuti globalni konektivitet manifestuje, realizuje u Srbiji, Egiptu, Japanu, Saudijskoj Arabiji ili Finskoj, bez obzira na to što mi tu aktivnost beležimo, posmatramo i proučavamo u sajber-prostoru, koji transformiše našu viziju geopolitički lokalizovanog mesta.

Najzad, značajno pitanje u vezi sa sajber-prostorom je i pitanje identiteta i njemu prateća pitanja tela, seksualnosti, roda, rase i klase. Detaljno se baveći pitanjima identiteta uopšte, Stjuart Hol je zanimljivo ukazao na to da se nisu toliko promenili identiteti kao takvi, koliko su se promenili naši načini na koje o identitetima danas razmišljamo. A upravo Internet i sajber-prostor, kao ilustrativni poligoni za eksperimentisanje sa identitetima, otvaraju nove mogućnosti da o kategoriji identiteta kao fluidnog i fragmentiranog multipliciteta sopstava jasnije i slikovitije razmišljamo. Šeri Terkl je tako, govoreći o teškoj pojmljivosti i apstraktnosti sa kojima se suočavala dok je o identitetu učila isključivo teorijski, istakla kako su joj mnogi aspekti postajali praktično pojmljivi kada je počela da se uključuje u onlajn zajednice, uočavajući načine "poigravanja" sa identitetom kroz proigravanje različitih uloga i situacija, koje su "oflajn svetu" ograničene/onemogućene društveno konstruisanim i nametnutim relacionim uporištima. Sajber-prostor olakšava eksperimentisanje s tim ko smo, šta nam je u određenom trenutku bitno, čime se bavimo, koji aspekt roda, socijalne pozicioniranosti, seksualnosti, profesije i sl. želimo da istaknemo. Važno je, međutim, imati na umu da uloge koje igramo i pozicije koje u različitim trenucima i situacijama zauzimamo variraju i u "realnom", "oflajn" svetu. I to je ono što, u smislu jedne od osnovnih karakteristika čoveka kao društvenog i kulturnog bića, neosporno prethodi istorijskim pocecima razvoja komunikaciono-informacionih tehnologija i kategorijalno ih prevazilazi. Tako će, u slučaju jednog čoveka, u jednom trenutku biti primarna uloga oca, u sledećem uloga muža, u nekom sledećem uloga univerzitetskog profesora, na graničnom prelazu to može biti uloga Srbina, što je sve samo deo izuzetno velikog niza identitetskih pozicija jedne osobe. Internet, sa svoje strane, u nekim svojim manifestacijama, kakva je na primer kompjuterski posredovana komunikacija na četu, ilustruje i intenzivira ove svakodnevne identifikacione prakse, dajući pritom, zahvaljujući u prvom redu anonimnosti koja (po nekim autorima, samo prividno) pruža veće i drugačije mogućnosti za proširivanje spektra identifikacionih praksi koje bi se u svakodnevnom životu možda morale prikrivati ili za realizaciju kojih, čak i kada su prihvatljive, ne postoje dovoljne mogućnosti (uz malo mašte, naš zamišljeni, ugledni korisnik mogao bi gajiti i sklonosti ka transvestiji, pedofiliji, "fantazi roul plejingu", alhemiji, kreatvnom pisanju, ili paleontologiji). I upravo tu možemo proučavati Internet i sajber-prostor kao zanimljivu ilustraciju teorije o identitetu kao nefiksiranom i nejedinstvenom, već fragmentiranom, situativnom i procesualnom, što je, sa svoje strane, mnoge autore navelo da počnu da izbegavaju sam termin identitet, govoreći radije o identifikacionim procesima, praksama i projektima, odnosno identifikaciji ne bi li u prvi plan istakli pomenutu procesualnost.

Imajući u vidu na ovom mestu tek ovlaš skicirane konture problematike, koja je znatno šira i prevazilazi obim ovog izlaganja, umesto nekog konačnog odgovora ili zaključka, a kao podsticaj za još šire i raznovrsnije naučno i kritičko bavljenje Internetom kao kulturnim artefaktom, ali i kao kulturalnom tehnologijom, koja, između ostalog, znatno multiplicira modalitete identifikacionih praksi, želim da istaknem da sam ja, u svojim refleksijama o sajber prostoru i sajber kulturi, sklon da pratim liniju razmišljanja onih autora koji, držeći se dalje od evaluativnog, pro et contra diskursa, bilo da je taj diskurs utopistički (a time često i optimistički) ili distopistički (odnosno, pesimistički), zagovaraju oprezniji pristup interpretaciji ovog "under-construction" fenomena. U tom smislu, umesto o podeli na realno i virtuelno, ja radije govorim o mogućnostima virtuelizacije realnog i realizacije virtuelnog, umesto o uticajima i posledicama tehnologije na društvo i kulturu; radije razmišljam o društvenim i kulturnim implikacijama i korelacijama tehnološkog razvoja, a umesto o ukidanju prostora, vremena, tela itd. radije pišem o transformaciji poimanja tih kategorija, sve vreme promišljajući sajber-prostor ne kao nešto radikalno novo, već kao nešto zanimljivo drugačije.

Preporučeni link:

http://www.popcultures.com/scifi.htm - dobro polazište ka drugim sajtovima o sajber-prostoru i sajber kulturi