Tema broja:
Sajber prostor i njegovi stanovnici

SADRŽAJ

Uvodnik urednika broja

O sajber-prostoru i identitetu, Ivan Panović

Metodologija istraživanja Interneta. Sajber-Jugoslavija, Smiljana Antonijević

Istraživanje Sociološkog sajber centra, Dalibor Petrović

Internet paradoks, Darko Hinić

_____impresum______

e-volucija

Centar za proučavanje informacionih tehnologija
Beogradske otvorene škole
Masarikova 5/XII, Beograd

Gl. i odg. urednik
Nenad Golčevski

Urednik broja
Milina Petrović

Uredništvo:
Iva Nenić
Tanja Milovanović
Nataša Radović

ISSN 1451-8112

Izdavanje ovog časopisa pomogla je fondacija
"Olaf Palme"

Krenuo sam peške i uživo, ne preko Interneta, sa srdenjoškolcima, studentima, uz korišćenje metodologije sa zapada. Ispitanici su imali obavezu da jednom nedeljno popunjavaju neke upitnike.

Nismo imali veb tv, ali koristili smo spaj, koji je bio postavljen na računare. Metodološki problemi su poznata priča. Ta priča postoji još od pojave TV-a. Čim se pojavio Internet, odmah su u inostranstvu započete neke studije koje su maltene od početka stvorile poprilično polarizovan pogled na Internet, dobar Internet protiv lošeg Interneta - u smislu uticaja naročito na socijalne aktivnosti, a donekle i na psihičke, pa kasnije i fizičke probleme koje može da ima neki korisnik, posebno ako se Internet duže koristi. Slična istraživanjima rađena su i o televiziji, i ona su se zasnivala na sadržaju i uticaju. Na primer, onaj čuveni eksperiment Bandure, u kome je on prikazivao deci crtane filmove sa nasilničkim i nenasilničkim segmentima, kao "Iči i Skreči" iz "Simpsonovih", pa se ispitivalo da li su deca posle toga agresivnija ili nisu. Tako je pokušano i ispitivanje internet aktivnosti: kakav je uticaj Interneta, kako je nastao internet paradoks. Internet paradoks u stvari znači da jedna tehnologija koja je osmišljena za poboljšanje socijalne interakcije utiče negativno na socijalne odnose. S vremenom se pokazalo da dolazi do neke socijalne izolacije, otuđivanja ljudi, smanjenja vremena provedenog u razgovoru telefonom ili u direktnim kontaktima, u fizičkim kontaktima.

Jake veze, socijalni odnosi i slabe veze. Jaki odnosi bi bili odnosi koji se zasnivaju na poverenju, nežnosti, brizi i odgovornosti osoba koje učestvuju u tom odnosu i zahtevaju učestalije kontakte i fizičku bliskost. Jedan naučnik je to jako lepo opisao: "Imejl, bez obzira na to što se nalazi na prvom mestu kao najčešća aktivnost na Internetu, a 95% ljudi obavlja tu aktivnost upravo dok je na Internetu, bez obzira na to što ima neku svrhu komunikacije među ljudima, ne može da zameni to kada se popije kafa ili pivo sa prijateljem, kada se zagrli prijatelj." Dakle, postoji taj fizički manjak, koji nije tako strašan kod slabih veza. Slabije veze su malo površnije, interesovanja se ne moraju poklapati kao što je to kod jakih. Kako se te veze pojačavaju, javlja se i potreba za fizičkim kontaktom, kao što je objašnjeno na primeru četa.

Internet paradoks. Net studije su potvrdile postojanje internet paradoksa. U jednoj od njih su dve godine ispitivani korisnici koji su bili početnici tako što je uveden veb TV. Davani su im upitnici, na Internetu, koje su periodično popunjavali, a bilo je jako malo konkretnih intervjua. Mereni su: socijalna ekstravertnost, socijalna podrška, kako bi se videlo da li su to ljudi koji nemaju socijalnu podršku pa hrle na Internet da bi nešto našli, ili obrnuto. Pokazano je da je veće korišćenje Interneta, tj. vreme provedeno na Internetu, korelirano sa većom depresijom, sa usamljenošću. Ali tu je postojao problem. Ovo je pokazano tek negde pri kraju druge godine i to u vrlo malom procentu. Internet se razvija, razvijaju se i ljudi.

Kasnije su neka druga istraživanja pokazala da je važan faktor snalaženje na Internetu, ovladavanje tehnologijom i mogućnostima Interneta. S vremenom korisnik sagledava nove mogućnosti i počinje da povećava broj svojih aktivnosti. Oseća se sigurnije. Početni strah se pokazao u raznim studijama kao bitna emocija vezana za Internet. Ono što korisnicima smeta na Internetu i izaziva veliki strah jesu virusi, hakeri, upoznavanje sa ljudima koji mogu da utiču na njihovo mišljenje. Takve stvari odbijaju ljude od Interneta. Postepeno se opuštamo na Internetu. To je kao kada odemo u grad u kome smo proveli nekoliko godina pa se osećamo slobodnije, znamo kojom ulicom treba krenuti.

U vezi sa ovim, mogu se izdvojiti dve grupe korisnika Interneta:

• Za jedne je Internet sredstvo za komunikaciju, oruđe kojim se dolazi do raznih informacija (nauka, obrazovanje itd.), sa koga se daunlouduje mnogo toga, muzika, programi itd., jer je Internet jedno vreme bio jedini način da uđemo u korak sa spoljašnjim svetom; to je kategorija "teških korisnika", tj. korisnika koji nedeljno koriste Internet više 10-20 sati, zavisi od istraživanja do istraživanja. Osobe koje četuju od jednog do tri sata dnevno, osobe koje obavljaju neke poslove na Internetu, kojih je kod nas jako malo (poslovni ljudi koji obavljaju berzanske poslove, transakcije, one koje su se bavile prodajom albuma, CD-ova, programa, koje su držale neke radnje) jesu "teški korisnici" ili oni koji najviše koriste Internet;
• Drugu grupu ljudi čine oni koji koriste Internet kao skladište: uđeš, pokupiš, izađeš i gotovo. Oni nisu na Internetu dok daunlouduju - kliknu na daunloud i rade neke druge stvari. Druga grupa ljudi ne shvata Internet kao sredstvo za komunikaciju, uspostavljanje ili održavanje veze.