UVODNIK UREDNIKA BROJA .......................................................................
Tanja Milovanović UTICAJ INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA NA SRPSKI JEZIK..............
Vlado Đukanović  Više nema sumnje da informacione tehnologije menjaju svet. Više nema sumnje da promenjeni svet traži promenjeni jezik. I promene u jeziku se dešavaju, bar što se srpskog jezika tiče, onako kako su se dešavale vekovima pre no što su na istorijsku scenu stigle informacione tehnologije - bez ikakve kontrole. Postoji, međutim, jedna bitna razlika. Jezičke promene nekada su bile razvučene kroz vreme, trajale su decenijama i vekovima. Informacione tehnologije su, u određenom smislu, ubrzale vreme i nagomilane, a nefiltrirane promene učinile dostupnim neuporedivo većem broju ljudi nego što je to ikada u istoriji bio slučaj. I mada ovakva konstatacija može zazvučati katastrofično, jezik funkcioniše, istina po principu samoodržanja, ali funkcioniše. Najopštija dijagnoza trenutnog stanja glasila bi: promenio se kvalitet komunikacije, povećao se kvantitet komunikacije>>>
STRUKTURISANJE KONVERZACIJE U ELEKTRONSKIM ĆASKAONICAMA...............................................................................................
Biljana Radić-Bojanić, Folozofski fakultet, Novi Sad
 Preklapanje u govoru/pisanju i upadanje u red govorenja/pisanja i u situaciji svakodnevnog razgovora i u elektronskom ćaskanju ne smatra se nepristojnim. Ovde će, stoga, biti reč i o formalnoj strani organizacije dijaloga u ćaskaonicama, tj. o redu i razmeni. Red predstavlja jedinicu društvene interakcije koju karakterišu tri osnovna elementa: sadašnji govornik, mesto prenosa i prelaza govora od jednog ka drugom govorniku naizmenično i kraj (Savić 1993: 119), a razmena je dijaloška smena iskaza (Savić 1993: 61). Ove dve pojave vrlo su korisne u analizi raznih vrsta konverzacija, zato što otkrivaju šta se zaista dešava u nekim aspektima upotrebe jezika, tvrdi Verschueren (1999: 37). Iako u jeziku postoje neke institucionalizovane vrste konverzacija, kao, na primer, u učionici ili sudnici, koje od početka nameću određenu strukturu, veći deo razgovora je neformalne prirode i stoga podložan nižem stepenu strukturisanja i manjem broju pravila. Razmena koja se dešava u razgovoru otkriva nešto o onima koji razgovor vode, kao i o samom toku i procesu razgovora (Savić 1993: 119). Tako se razgovor može sastojati od neprijatnih tišina ili od mnogo preklapanja, što zavisi i od komunikacionih navika određene zajednice i od određene vrste konteksta ( Verschueren 1999: 37)>>>
JEZIK U SLUŽBI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA I OBRATNO...........
Aleksandar Kavgić, Folozofski fakultet, Novi Sad  Glavni motiv za razvoj savremenih informacionih tehnologija jeste sve veća potreba savremenog čoveka za informacijama, ali i potreba da se tražena informacija pronađe što brže. Sve informacije u suštini predstavljaju jezičke podatke zabeležene na nekom medijumu, bilo da je u pitanju kamena ploča, list papirusa ili DVD. Razlika između ovih medijuma je samo u gustini zapisa; dok na kamenu ploču u najboljem slučaju stane par rečenica, na DVD može da se pohrani preko 2000 knjiga u elektronskom formatu. Pod pretpostavkom da prosečna knjiga sadrži oko 60 000 reči u približno 3 500 rečenica, prostom operacijom množenja dolazimo do zaključka da na DVD stane oko 120 000 000 reči ili 7 000 000 rečenica. Ove brojke se samo okvirne vrednosti i mogu prilično da variraju u zavisnosti od tipa zapisa, budući da nije svejedno da li se tekst čuva u npr. TXT ili PDF fajlu>>>
OD RUKOPISA DO INTERNETA: KAKO SU MEDIJI UTICALI NA ENGLESKI JEZIK...............................................................................................
Saskija Baumgardner, Kerolajn Kofman, Stefani Merer, Ketrin Pavic, Sara Stihelin  Koncentrisaćemo se samo na tri najvažnije tačke razvoja medija. 1477. godine prvu knjigu u Engleskoj štampao je Vilijam Kakston ( William Caxton). Ovaj događaj ima poseban značaj za standardizaciju engleskog jezika. Kakston je koristio dijalekt kojim se govorilo u oblasti Londona kao standard u pisanom engleskom jeziku. Oko 450 godina kasnije BBC je emitovao svoj prvi program. Sprikeri na radiju, kao i kasnije na televiziji, govorili su jedino RP , postavljajući to kao standard za govorni engleski. Danas RP predstavlja prestižni ili čak snobovski govor, a govori spikera na BBC-ju su vrlo različiti. Medij koji danas u velikoj meri menja jezik je internet. U kompjuterski posredovanim komunikacijama koriste se i pisani i govorni jezik i to uglavnom u elektronskoj pošti i čet sobama. Najzanimljivija karaktristika kompjuterski posredovanih komunikacija je upotreba skraćenica (npr. LOL - laughing out loud, - smejati se na sav glas, i emotikona (eng. emoticons: emot(ions) + icons = :-) ). Ovim se na neki način jezik (pismo) vraća na svoju početnu tačku: izražavanje značenja slikama>>>
PRIKAZ KNJIGE"JEZIK I INTERNET", DEJVID KRISTAL........................  Otvaranje problematike onlajn jezika i njegovog definisanja postavlja prvi problem: da li on pripada pisanom ili govornom jeziku. S jedne strane onlajn jezik se može predstaviti pre kao pisani jezik: jezik na četovima, u mejlovima i sl. suviše je ograničen i usporen da bi se mogao poistovetiti sa govornim jezikom i njegova forma je pisana. S druge strane, veb strane i imejlovi su previše kratkotrajni i lako prepravljivi da bi se mogli poistovetiti sa pisanom reči. "Na kraju krajeva," piše Kristal "net jezik ( eng. netspeak ) više liči na pisani jezik koji je na neki način skrenuo na put govornog jezika nego govorni jezik koji je zapisan." Stoga on predlaže i uvodi pojam net jezika kao posebne vrste interakcije - trećeg medijuma, koji razvija svoja sistematska pravila u skladu sa novim okolnostima>>>
KATALOG LINKOVA.......................................................................................... |
