UVODNIK UREDNIKA BROJA
Tanja Milovanović
 Prva stvar koju uradim svakoga dana je provera pošte - tj. proverim jesam li dobila koji imejl. Tačnije, pre toga uključim kompjuter i nakačim se na internet. Nakon toga malo prosurfujem kako bih se apdejtovala , usput skinem i neki MP3 i narežem CD . Ne počinje mi ni svako jutro ovako glatko - baš sam pre neki dan ostala bez hard diska, ali srećom imala sam bekap.
A najdosadnije od svega - defragmentaciju diska, da i ne pominjem.
I tako, da ne tonem dublje u kompjutersku terminologiju, ona je manje-više današnja svakodnevica onih koji su igrom slučaja sa razvijenije strane digitalnog jaza. Da li je ovakvo izražavanje još uvek žargon, da li sam upotrebom izraza obeleženih kurzivom osiromašila jezik ili ga obogatila? Da li možemo tako crno-belo kvalifikovati promene koje u jezik IKT unose?
Svakako, sva ova pitanja su zanimljiva sociolingvistima i psiholingvistima, pa i lingvistima generalno - proučavanje i praćenje velikih jezičkih promena čiji je životni vek vrlo kratak - ili nestanu ili postanu deo standardnog jezika kroz svega nekoliko godina. S druge strane, jezik pripada svim svojim govornicima, određuje njih i njihov svet, zbog čega su svi vrlo osetljivi na promene i zainteresovani za njih. U ovom broju "e-volucije" bavimo se problematikom i bolje reći zanimljivostima koje nastaju u korelaciji jezika i novih tehnologija.
Kompjuterski termini se u našem jeziku još nisu odomaćili toliko da su govornici svojom kreativnošću počeli da šire semantičko polje reči. Tako recimo u engleskom žargonu download ima i značenje trača. Opšte je mišljenje da su svi jezici na planeti ugroženi engleskim, koji jakim uticajem unosi posebno tehničke termine. Ali i standardni engleski jezik se takođe oseća ugroženim. Izveštaj istraživanja koje je u Britaniji urađeno na uzorku od 2000 ljudi za sajt msn.co.uk govori da neće biti velikog iznenađenja ako se obični pozdravi "Hello" i "Good bye" u narednih 50 godina zamene pozdravima netgovora: " Hey", "G'day", "Hola", "Howdy", "Yo", odnosno "Laters", "Ciao", "Au revoir", "Hasta la vista", "In a while" (BBC, 2005). Uticaj komunikacije na netu i mobilnim telefonima na svakodnevnu oflajn komunikaciju ogleda se najviše u dve stvari: 1) brže se priča i 2) koristi se znatno više slengova.
Pored odnosa između onlajn i oflajn jezika, posebno je zanimljiv za proučavanje jezik onlajn komunikacije. Ovakav jezik Dejvid Kristal naziva netgovorom, smatrajući ga trećim medijumom: pisani, govorni i - onlajn jezik. Onlajn jezik se posebno razvio u engleskom jeziku, kao, moglo bi se reći, maternjem jeziku novih tehnologija. Na engleskom govornom području se najduže koriste IKT i najveći je broj korisnika. Na prvi pogled upadljive karakteristike engleskog onlajn jezika su skraćenice. Deset najpopularnijih u Velikoj Britaniji (BBC) su:
- A/S/L - age?/sex?/location?
- B4 - before
- BRB - be right back
- CYA L8R - see you later
- IMO - in my opinion
- IMHO - in my humble opinion
- LOL - laughing out loud
- ROTFL - rolling on the floor laughing
- TY - thank you
- U - You
- WB - welcome back
Onlajn komunikaciju karakteriše česta upotreba slengova. Najpoznatiji su:
troll - ljudi koji su u čet sobama samo s jedinim razlogom - da nerviraju ostale,
mods - moderatori - redari u čet sobama,
spam - povremeno slanje jedne iste poruke ili poruka koje nisu tema razgovora kako bi se uznemiravali ljudi u čet sobi i
flaming - svađalice, provociraju kako bi započele svađu. I na kraju, najkreativnije i najslađe osobine onlajn jezika ogledaju se u upotrebi sličica - smajlija ili emotikona (eng . emot(ion)+icon). Smajli je struktura napravljena od karaktera sa tastature koja liči na facijalnu ekspresiju čoveka, kojom se iskazuje neko emotivno mišljenje. Najpoznatiji su: :-) osmehnuti se :-( snužditi se ;-) namignuti :-p ispleziti se.
I poslednji (:-x ućutati! |
