SADR�AJ

Tema broja
JEZIK I INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

Jezik i IKT - uvodnik urednika broja,
Tanja Milovanovi�

Uticaj informacionih tehnologija na srpski jezik,
Vlado �ukanovi�

Strukturisanje konverzacije u elektronskim �askaonicama,
Biljana Radi�-Bojani�

Jezik u slu�bi informacionih tehnologija i obratno,
Aleksandar Kavgi�

Od rukopisa do interneta: kako su mediji uticali na engleski jezik,
Saskija Baumgardner, Kerolajn Kofman, Stefani Merer, Ketrin Pavic, Sara Stihelin

Prikaz knjige:
Jezik i internet, Dejvid Kristal

Katalog linkova

_______impresum________

e-volucija

Centar za prou�avanje informacionih tehnologija
Beogradske otvorene �kole
Masarikova 5/XII, Beograd

Odgovorni urednik
Nenad Gol�evski

Uredništvo:
Tanja Milovanovi�
Iva Neni�
Nata�a Radovi�
Milina Petrovi�

ISSN 1451-8112

Izdavanje ovog �asopisa pomogli su fondacija
"Ulof Palme"
i
Ministarstvo kulture
Republike Srbije

STRUKTURISANJE KONVERZACIJE U ELEKTRONSKIM �ASKAONICAMA
Biljana Radi�-Bojani�, Filozofski fakultet, Novi Sad

Karakteristike jezika elektronskih �askaonica, koji umnogome li�i na jezik svakodnevnih razgovora, velikim delom su rezultat okolnosti u kojima tekst nastaje, te je potrebno ukratko opisati sam proces elektronske komunikacije da bi se one u potpunosti razumele.

Izvestan broj ljudi istovremeno koristi program �iji se server nalazi na jednom kompjuteru. Lokacija kompjutera nije bitna, a program korisnicima omogu�ava da istovremeno komuniciraju kucanjem iskaza na tastaturi. Drugim re�ima, program omogu�ava da sve ono �to jedan korisnik otkuca na svom kompjuteru svi drugi dobiju i pro�itaju koji trenutak kasnije, pod uslovom da su im kompjuteri dovoljno brzi i veza sa internetom dovoljno pouzdana. Korisnicima stoji na raspolaganju tastatura sa svim znakovima na njoj (slovima, brojkama, znakovima interpunkcije) i monitor na kome vide svoje i tu�e iskaze, pore�ane hronolo�kim redosledom. Bitno je re�i da nije u pitanju redosled kojim su iskazi poslati na server, nego redosled kojim server iskaze �alje na kompjutere korisnik�. Ovo �ini komunikaciju nejednakom utoliko �to korisnici kompjutera na br�im serverima poruke dobijaju br�e, ne moraju da �ekaju i prate razgovor onom brzinom kojom se ona zaista odvija, a korisnici sa sporijim kompjuterima ili kompjuterima na sporijim serverima mogu neko vreme i da ne dobijaju iskaze drugih, a kad ih dobiju, to mo�e da bude niz od vi�e desetina iskaza �ije je prosle�ivanje kasnilo.

Mnogo bitnija do tehni�kih detalja jeste dru�tvena interakcija, tj. promena i reorganizacija komunikativnih uloga sagovornik� i njihovog me�usobnog odnosa. U situaciji svakodnevnih razgovora svaki u�esnik u jednom trenutku mo�e da nosi ulogu govornika, dok su drugi u�esnici slu�aoci, a ve� slede�eg trenutka te se uloge menjaju, u skladu sa time ko govori. U elektronskim �askaonicama situacija je malo slo�enija, naro�ito zbog odsustva audio-vizuelnog kontakta. U�esnici se, u celini uzev, dele na dve grupe: na one koji aktivno u�estvuju u razgovoru i time su istovremeno i govornici i slu�aoci, i na one koji razgovor samo prate, a ni�ta ne pi�u, i time imaju samo ulogu slu�aoca. Svi aktivni u�esnici istovremeno kucaju svoje iskaze i �itaju iskaze drugih, �to za po�etnike predstavlja veoma komplikovan proces. Ovde je bitno napomenuti da u�esnici ne �itaju sve iskaze sa jednakom pa�njom, nego samo prate iskaze vezane za temu koja njih interesuje i na koju oni odgovaraju sopstvenim iskazima. Iz ovoga se zaklju�uje da u svakom razgovoru koji se odvija u elektronskoj �askaonici mo�e da se izdvoji nekoliko tema o kojima je re� i, shodno tome, nekoliko grupa su�aska�a koji u�estvuju u razgovoru o tim temama.

U spontanoj komunikaciji licem u lice, kao i u elektronskom �askanju, sama �injenica da se komunikacija odvija �esto je mnogo bitnija od informacija koje u�esnici razmenjuju. One nisu od velike va�nosti, niti je bitno da budu pouzdane i proverene. Ono �to je bitno u ovoj vrsti komunikacije jeste odnos koji se razvija me�u su�aska�ima, ba� kao i odnos sagovornika u govorenoj komunikaciji. Fondakaro i Higins (1985: 87) tvrde da je cilj govorene komunikacije uspostavljanje kontakta me�u sagovornicima, �ime se nagla�ava dru�tveni aspekt komuniciranja, �to opet u velikoj meri li�i na �askaonice, u kojima izuzetno veliku ulogu igra izgradnja dru�tvenih odnosa.

Kako ka�e Tolmak-Lejkof (1982: 239), govorena komunikacija po�iva na neposrednosti i spontanosti, emotivnoj neposrednosti, oklevanju, ponavljanju i povremenoj nejasnosti, a govor se smatra kolokvijalnim, punim topline i dobrim na�inom da se prenesu ose�anja. I po ovim karakteristikama, komunikacija u elektronskim �askaonicama veoma li�i na govor, naro�ito zbog velike emotivne uklju�enosti, koja je neminovna. Drugim re�ima, �aska�i izgra�uju stavove o temama o kojima je re� i o drugim �aska�ima sa kojima komuniciraju, brane svoja mi�ljenja, napadaju ona sa kojima se ne sla�u i �esto se trude da ubede druge u ispravnost onoga �to govore. Teme ne moraju da se odnose na bilo kakvu odre�enu oblast, nego jezik slu�i prvenstveno tome da se uspostave i odr�avaju odnosi me�u ljudima. U takvoj komunikaciji sti�e se utisak da pravil� nema, da vlada anarhija iznikla iz anonimnosti �aska�a, koji mogu da budu �ta god ho�e i kako god se predstave. Samim tim njihova odgovornost za napisane re�i je smanjena, a sloboda izra�avanja pove�ana. Ovo ponekad mo�e da dovede do veoma nepo�eljnih situacija u kojima se neki u�esnici osloba�aju frustracija kroz veoma agresivno izra�avanje, vre�anje i omalova�avanje drugih. S druge strane, ista ta anonimnost mo�e da pomogne onima koji su neve�ti u kontaktima licem u lice da se oslobode, mo�da �ak do�ive transformaciju svoje li�nosti i u elektronskom �askanju prona�u na�in komunikacije u kome mogu da ostvare svoj puni potencijal, te zna�ajno doprinesu virtuelnoj zajednici �iji su deo.

Preklapanje u govoru/pisanju i upadanje u red govorenja/pisanja i u situaciji svakodnevnog razgovora i u elektronskom �askanju ne smatra se nepristojnim. Ovde �e, stoga, biti re�i o formalnoj strani organizacije dijaloga u �askaonicama, tj. o redu i razmeni. Red predstavlja jedinicu dru�tvene interakcije koju karakteri�u tri osnovna elementa: sada�nji govornik, mesto prenosa i prelaza govora od jednog ka drugom govorniku naizmeni � no i kraj ( Savi� 1993: 119), a razmena je dijalo�ka smena iskaza (Savi� 1993: 61). Ove dve pojave vrlo su korisne u analizi raznih vrsta konverzacija, zato �to otkrivaju �ta se zaista de�ava u nekim aspektima upotrebe jezika, tvrdi Fershueren (1999: 37). Iako u jeziku postoje neke institucionalizovane vrste konverzacija, kao, na primer, u u�ionici ili sudnici, koje od po�etka name�u odre�enu strukturu, ve�i deo razgovora je neformalne prirode i stoga podlo�an ni�em stepenu strukturisanja i manjem broju pravila. Razmena koja se de�ava u razgovoru otkriva ne�to o onima koji razgovor vode, kao i o samom toku i procesu razgovora (Savi� 1993: 119). Tako se razgovor mo�e sastojati od neprijatnih ti�ina ili od mnogo preklapanja, �to zavisi i od komunikacionih navika odre�ene zajednice i od odre�ene vrste konteksta (Verschueren 1999: 37). Osim toga, ovakva vrsta analize otkriva na koji na�in sagovornik bira slede�eg govornika i kako se odvija interpersonalna saradnja (Savi� 1993: 120). "Konverzaciono je pravilo da u jedno vreme govori jedan govornik, a da slede�i govornik mo�e preuzeti red govorenja nakon �to ga prvi zavr�i. Ovo pravilo ima psiholo�ku realnost u �injenici da pa�nja govornika ne mo�e biti podjednaka ako bi se istovremeno govorilo i slu�alo" (Savi� 1993: 120). Do razmene u dijalogu dolazi na mestima na kojima se prirodno pravi pauza, kada govornik zastane da bi udahnuo ili kada vi�e nema �ta da ka�e (Mey 1993: 271). Preuzimanje reda govorenja mo�e se desiti i samoinicijativno, pa u takvim situacijama mo�e do�i do preklapanja, tj. situacije kada dva govornika govore uglas. Ovo se uglavnom mo�e spre�iti raznim signalima, �esto neverbalne prirode, kojima sagovornici daju do znanja da obra�aju pa�nju na ono �to im se govori, ali i da oni sami imaju ne�to da ka�u. Neka istra�ivanja (Savi� 1993: 121) pokazala su da su red, razmena, preklapanja i prekidanja govornika i kulturno uslovljena pona�anja, pa se stoga kroz prizmu date kulture ti postupci nu�no vrednuju kao pristojni ili nepristojni.

Razgovori u elektronskim �askaonicama na prvi pogled kr�e ve�inu pravila i principa reda i razmene, zato �to se mo�e u�initi da je u pitanju samo niz nepovezanih iskaza, bez naro�itog redosleda i smisla. Ponekad se u �askaonicama sa manjim brojem u�esnika gde razgovor ima samo jednu temu �ini da postoji struktura i da iskazi imaju svoj red, dok u �askaonicama sa ve�im brojem u�esnika to ne izgleda tako (v. primer). Mo�e se ipak re�i da i dijalozi u �askaonicama imaju svoju strukturu i da i ovde funkcioni�u principi reda i razmene, ali na neki drugi na�in. Na redosled iskaza u �askaonici uti�e nekoliko faktora: brzina servera koji svaki u�esnik koristi i brzina reagovanja samog u�esnika (�itanje prethodnih iskaza, smi�ljanje vlastitog, kucanje i slanje u �askaonicu). Ve� je re�eno da zbog razli�itih brzina servera dolazi do toga da redosled iskaza nije isti na ekranima svih �aska�a, pa se zato mo�e ste�i pogre�an utisak o tome ko je prvi �ta rekao. Osim toga, brzina �aska�a igra veliku ulogu, pa oni koji su br�i i iskusniji �esto su u prednosti, jer njihovi iskazi dominiraju razgovorom.

U primeru se vide mnoge karakteristike dijaloga u elektronskim �askaonicama: (1) ve�i broj u�esnika (ukupno osam, obele�eni slovima A-H), (2) nekoliko isprepletenih tema (pozdravljanje, zadirkivanje, pijanstvo, tra�enje pesme na internetu), (3) nekoliko manjih grupa �aska�a koji me�usobno komuniciraju (A i B, B i D, B i E, B i H) i (4) naizgled upadanje u red govorenja/pisanja.

(napomena: A - Cha0s, B - Michelle1, C - peter, D - rage, E - oBSeSSioN, F - Spectre, G - [RND], H - Tom, ? - ne zna se kome se obra�a)

Na prvi pogled se vidi da <Michelle1> dominira razgovorom, jer ima najve�i broj iskaza i naj�e��e stupa u komunikaciju sa drugima. Isprva se pozdravlja sa u�esnikom po imenu <Cha0s> (redovi 1-9), zatim se zadirkuje sa u�esnikom po imenu <rage> (redovi 9-20), pa je onda on i ostali zadirkuju da je pijana i da se zato tako pona�a (redovi 21-27). Ona menja temu i spomene da tra�i pesmu na internetu i ostali joj se pridru�e u tom razgovoru (redovi 28-43). Na kraju <Michelle1> se pozdravlja sa <Tomom> (redovi 44-52). U toku tog dominantnog niza iskaza mogu da se prona�u i mikrorazgovori, kao kad <Spectre> pozdravlja <Rhondu> (red 31) ili kad se drugi u�esnici obra�aju nekome od prisutnih, ali se na osnovu ovog redosleda iskaza ne mo�e zaklju�iti kome ta�no govore/pi�u (redovi 25, 26, 34, 39, 40). Ovi mikro razgovori u situaciji elektronskog �askanja ne mogu se smatrati upadanjem u red govorenja/pisanja, po�to je to izuzetno �esta pojava uslovljena programom za �askanje. Ovakve situacije li�e na porodi�ne ve�ere ili �urke u toku kojih se nekoliko razgovora odvija istovremeno, gde svaka grupica ima svoju temu i ne smeta drugima.

U elektronskim �askaonicama teme se menjaju neprestano i nezaustavljivo, a svaki u�esnik uglavnom tra�i i �ita iskaze koji se odnose na ono �to ga zanima. Mo�e se desiti da taj isti �aska� prati i druge teme, i ponekad i o tome ne�to ka�e, ali pitanje je u koliko istovremenih razgovora neko mo�e da u�estvuje, naro�ito zato �to, osim u toj javnoj �askaonici, on mo�e da odr�ava i nekoliko razgovora u privatnima. Svaki u�esnik ima priliku da ne�to ka�e i time doprinese komunikaciji, ali ostali ne reaguju isto na sve iskaze: neki iskazi pokre�u �ive i zanimljive razgovore, koji opet kasnije prerastaju u neke druge teme, dok drugi nisu dovoljno dominantni, zanimljivi ili inspirativni, pa ih u�esnici ignori�u. Drugim re�ima, svako ima pravo da ne�to ka�e, ali ne�e svaki iskaz izazvati iste reakcije. Brzina i inovativnost igraju ulogu tihog nadglasavanja sporih i dosadnih. Pored toga, veoma je zna�ajna �injenica da �aska�i moraju brzo da reaguju, jer im iskaz mo�e postati nebitan za datu temu ako zakasne, �to tako�e govori u prilog tvrdnji da se teme brzo menjaju. Oni tako�e moraju da paze na du�inu svojih poruka, jer duga�ki i glomazni iskazi dovode prvo do du�eg kucanja, a zatim do zastoja na serveru. Sve ove �injenice uti�u na to da se u elektronskim �askaonicama stvara nova struktura reda i razmene i da se dosada�nja shvatanja organizacije komunikacije moraju menjati i prilago�avati novom na�inu komuniciranja.

Literatura:

Danet, B. (2001). Cyberplay . Berg. Oxford, New York .

Fondacaro, R. i Higgins, T. (1985). "Cognitive consequences of communication mode: a social psychological perspective." U: D. Olson, N. Torrance, A. Hildyard, (ed.). Literacy, Language and Learning . Cambridge University Press. Cambridge: 73-101.

Mey, J. (1993). Pragmatics. An Introduction . Blackwell. Oxford, Cambridge.

Savi�, S. (1993). Diskurs analiza . Univerzitet u Novom Sadu. Filozofski fakultet. Novi Sad .

Tolmach-Lakoff, R. (1982). "Some of my favorite writers are literate: the mingling of oral and literate strategies in written communication." U: D. Tannen, (ed.). Spoken and Written Language: Exploring Orality and Literacy . Ablex Publishing Company. Norwood: 239-260.

Verschueren, J. (1999). Understanding Pragmatics. Arnold. London.