nam je takođe pomogao u fokusiranju naših interesovanja. Budući da na Saobraćajnom fakultetu komunikacije jesu ono što nas najviše interesuje, ova studija je bila idealna prilika da se napravi spoj između nečega što je društveno sa nečim što je tehnološko, te da pokažemo našim kolegama sa Saobraćajnog fakulteta da možemo da sarađujemo na različitim aspektima, da se ne bavimo nečim izmišljenim i kostruisanim, budući da za njih sajberspejs predstavlja jedan krajnje apstraktan pojam.

Može se reći da je naš krajnji cilj uvođenje jednog novog predmeta - sociologije Interneta - na Beogradski univerzitet. Na tome najviše radi profesorka dr Snežana Pantelić-Vujanić, šef Katedre za društvene nauke Saobraćajnog fakulteta. Zbog toga su ova istraživanja vrlo važna, kako zbog pozicioniranja našeg budućeg predmeta, tako i zbog postavljanja novih teorijskih paradigmi.

Istraživanje koje ću prezentovati imalo je četiri osnovna dela:

• identifikovanje socio-demografskih karakteristika posetilaca soba za čet
• identifikovanje modaliteta onlajn ponašanja i boravka posetilaca
• odnos realnog i virtuelnog sveta
• percepciju posetilaca o prednostima i manama četa u odnosu na komunikaciju u realnom vremenu i prostoru.

Istraživanje je sprovedeno avgusta 2002, učestvovalo je 114 ispitanika, a upitnik je bio u elektronskoj formi (to pravi izvesne metodološke probleme, npr. kako pozicionirati uzorak, kako odrediti šta je to reprezentativno u sajber-prostoru, itd.). Za ponalaženje ispitanika korišćena je kombinacija "snoubol" i sistematskog uzorka, a istraživanja su rađena na Serbijan kafeu i Krstarici (tu su naše najposećenije čet sobe, koje dnevno posećuje po nekoliko hiljada ljudi).

CePIT:

Kako ste kontrolisali uzorak?

Dalibor Petrović:

Metodološki problem jeste bio što je onaj ko je popunjavao upitnik mogao da da lažne odgovore i za pol i starost i ostalo, što mi nikako nismo mogli da proverimo, budući da nismo imali vizuelni kontakt sa ispitanikom. Međutim, i kod anketa koje se sprovode na klasičan način, licem u lice, vi opet ne možete znati da li neko daje potpuno iskrene odgovore ili ne. Kontrolu uzorka postigli smo to da kontrolom IP adrese onemogućimo da se sa jednog računara popuni više od jednog upitnika, što je jedan korak. Takođe, nije beležen suviše visok nivo direktnog odbijanja popunjavanja upitnika (a procenjuje se da je bio između 20% i 30%, ne računajući "non response"). Ipak, zbog nesavršene metodologije istraživanja na Internetu, dobijene podatke treba uzeti sa rezervom.

Osnovni rezultati našeg istraživanja

Polna struktura. Ustanovljeno je da muškarci cešće posećuju sobe za četovanje, 60% ispitanika muškog pola prema 40% ispitanika ženskog pola.

Starosna struktura. Ustanovljeno je da većinu onih koji četuju čine mladi ljudi do trideset godina (78,9%), dok bi se moglo reći da osnovnu grupaciju čine osobe između 18 i 30 godina, tj. 60% od ukupne populacije. Iako je istraživanje koje je 1998. godine na 5000 ispitanika sproveo GVU centar iz Amerike pokazalo da populacija koja najviše čeatuje jeste ona između 11 i 20 godina, smatramo da je sasvim razumljivo da se ta granica kod nas pomerila ka starijem uzrastu. Glavni razlog za to je loša ekonomska situacija velikog broja porodica u Srbiji, koje nisu ni u mogućnosti da svojoj deci priušte kupovinu računara, a iz sličnih razloga ni škole nemaju adekvatnu računarsku obuku. Trebalo bi sprovesti istraživanje cele populacije u Srbiji koja koristi internet i onda ga uporediti sa pomenutim istraživanjem. Za očekivanje je da je broj mladih korisnika (do 18 godina) daleko manji kod nas nego u razvijenom svetu.

Zanimanje. Ako se znaju starosne grupe koje četuju kod nas, onda donekle iznenađuju podaci koje smo dobili o zanimanju naših ispitanika. Čak 42,6% onih koji četuju su zaposleni, dok su 38,2% učenici i studenti; preostalih 5,6% spada u nezaposlene, dok je 3,7% sebe svrstalo u kategoriju ostalo. Čini nam se da se ovim podacima ruši tabu o četovanju kao zanimaciji za besposlene i društveno odbačene i da se ovim daje sasvim novi smisao društvenoj ulozi koju četovanje vrši. Ovi podaci će još više dobiti na značaju kad ih kasnije ukrstimo sa ostalim odgovorima, ali već sad možemo konstatovati da ova vrsta komunikacije, pogotovo zaposlenim ljudima, nadomešta komunikaciju i kontakte koje ne mogu da ostvare u svakodnevnom životu. Dok sa druge strane mladi ljudi koji su u školi i na fakultetu još uvek imaju široko polje mogućnosti za upoznavanje i druženje, dotle zaposleni ljudi često zbog prezaposlenosti ili zatvorenosti u usku radnu celinu neprestano sužavaju krug poznanika i mogućih novih kontakata. U takvoj situaciji, učestvovanje u čet grupama predstavlja idealno sredstvo za brzo i jednostavno sticanje poznanstava, koja, videćemo kasnije, jako često završavaju stvarnim upoznavanjem i emotivnom vezom.

Mesto boravka. Što se tiče mesta boravka naših ispitanika, globalnost Interneta se još jednom potvrdila budući da 66,7% ispitanika živi u Srbiji i Crnoj Gori, dok ostatak živi u nekoj od bivših jugoslovenskih republika (18,4%) ili u inostranstvu (14%). Odrednica inostranstvo označava mahom naše ljude koji privremeno ili trajno žive u inostranstvu, a ovaj vid komunikacije koriste kako iz psiholoških razloga, tj. veze sa maticom, tako i iz praktičnih razloga, tj. jeftinog načina da se bude u vezi sa prijateljima i rođacima odavde. Što se tiče pojedinaca iz bivših jugoslovenskih republika, koji su ovde zastupljeni sa znatnih 18%, najčešće se radi o ljudima koji na neki načih imaju veze sa Jugoslavijom, bilo poreklom ili rođačkim i prijateljskim vezama. Iskustvo nam govori da su to pretežno osobe iz Bosne i Hercegovine, zatim Makedonije, potom Hrvatske i najređe iz Slovenije.

Emotivni status. Vidimo da je većina ispitanika van stabilnih emotivnih veza (oko 65%), što je i bilo očekivano budući da je jedna od osnovnih karakteristika soba za četovanje intezivni kontakt i upoznavanja novih ljudi. U braku je oko 14%, a interesantno je da su 4% razvedenih, koliko smo ih imali u uzorku, bile ženske osobe. Takođe, žene su nešto starije u odnosu na mušku populaciju.

Učestalost i dužina četovanja. Od ostalih podataka važno je istaći da većina ispitanika već duži period koristi ovaj vid komunikacije. Ako napravimo grubu podelu na novajlije i starosedeoce, a kao neku okvirnu granicu uzmemo šestomesečni period, onda možemo zaključiti da samo 17,5% posto naših ispitanika (oni koji četuju tri meseca ili manje) spada u grupu "novajlije", dok ostatak čine "starosedeoci" sa 82,5% našeg uzorka. Možda je još značajniji podatak da gotovo 50% uzorka čine oni koji četuju dve i više od dve godine. Ovo je važno jer nam to govori da oni koji počnu da se služe ovom vrstom komunikacije to najčešće i nastavljaju da rade. Naravno, to opet može da znači da je uzorak malo pomeren, da ovo nije prava slika, da su većinom odgovarali oni kojima je čet način života, prosto oni koji imaju više želje da pričaju o tome, dok su se oni koji ne četuju kontinuirano uzdržavali od popunjavanja upitnika.

Međutim, da bi slika bila potpunija morali smo da utvrdimo pored "staža" i intezitet posećivanja soba za četovanje. Ako se složimo da redovnim posetiocima čet konferencija možemo nazvati one koji ih posećuju svakodnevno i one koji ih posećuju nekoliko puta nedeljno, onda možemo konstatovati da čak 84,2% naših ispitanika spada u redovne korisnike, dok udeo onih koje smo definisali kao povremene korisnike iznosi samo 15,8%. To znači da ovaj vid komunikacije ne predstavlja sporadičan vid zabave, već dugotrajan i redovan vid društvenog ponašanja, većine posetilaca soba za četovanje.

Na dodatno pitanje koliko sati dnevno četuju, oko 70% ispitanika kaže da četuje između jednog i tri sata.

Iz navedenih rezultata vidmo da, grubo rečeno, prosečan posetilac soba za četovanje jeste osoba koja četuje šest meseci i duže, to čini najmanje nekoliko puta nedeljno i to u trajanju od jednog do tri sata po svakom uključenju.

Upoznavanje. Kada govorimo o sticanju novih poznanstava na četu, pokazuje se da čet ruši društvene barijere koje postoje u relnom životu, budući da se kontakti ostvaruju daleko brže i lakše. Približno 60% ispitanika svaki put ili skoro svaki put kad poseti sobu za četovanje upozna najmanje jednu osobu. Kad se ovome doda i broj od 21% onih koji na svakih par uključenja upoznaju nekog novog, dobijamo podatak da 80% osoba na četu najmanje na nekoliko uključenja, a često i skoro svaki put upozna nekog novog. Možda baš u ovome nalazu leži odgovor na pitanje u čemu je tajna zavodljivosti soba za čet. U virtulenim sobama nema onih toliko poznatih dilema realnog upoznavanja: kako da priđem, šta da kažem a da ne zvuči otrcano, hoću li mu/joj se dopasti, šta ako zamucnem, pocrvenim itd. Jedino što treba da uradite jeste da kliknete na jedan od stotine nadimaka koji stoje pred vama i da kažete zdravo; ostalo ide samo od sebe.

Poznanstvo iz virutelnog sveta u realnom svetu. Međutim, ako smo navedene pogodnosti sajber-prostora mogli da naslutimo i bez istraživanja, jednostavnim logičkim promišljanjem, ono što nikako nismo mogli da znamo, a što čini možda i ključno pitanje ovog istraživanja, jeste da li se i u kojoj meri ostvaruje veza između virtuelnog i realnog sveta. Zbog toga, odgovori na nekoliko sledećih pitanja, predstavljaju, po našem mišljenju najvrednije nalaze ovog istraživanja.

Samo 26,3% naših ispitanika nikad nije ostvarilo realni kontakt sa nekim od poznanika iz soba za četovanje, dok je većina ostalih (65,8%) najmanje nekoliko puta uživo upoznala nekog sa četa. Ako se ovome doda i 7,9% onih koji su samo jednom uživo upoznali nekog dobija se broj od čak 73,7% osoba koje su imale iskustvo prenošenja virtuelnih poznanstava u realno okruženje. Da su ova poznastva po kvalitetu ista ili čak i bolja od onih u realnom životu govori podatak da je od svih osoba koje su uživo upoznale nekog sa četa čak 94,2% nastavilo da se druži sa nekoliko ili više osoba koje su upoznali i realno. Razlog ovako velikom broju održanih kontakata verovatno leži u činjenici da su se te osobe prethodno veoma dobro upoznale tokom virtuelne komunikacije, tako da je ovo samo bio logičan nastavak već započetih prijateljstava.

Koliko su i jesu li ljudi poznavali neke pre četovanja nije postavljeno, ali u planu je realizovanje novog upitnika, gde će se mnogi aspekti još detaljno obraditi.

Drugo pitanje kojim smo hteli da utvrdimo kvalitet ostvarenih poznanstava kao i njihovu svrhu ticalo se eventualnih emotivnih veza među osobama koje su svoja poznanstva prenela iz virtuelnog u realno okruženje. Odgovori ispitanika su pokazali da od onih osoba koje su ostvarile realno upoznavanje, čak 58,4% njih imalo je jednu ili više emotivnih veza koje su proizašle iz ovih kontakata. Slika postaje još interesantnija kad se uporedi ponašanje osoba muškog i ženskog pola pri uspostavljanju kontakata ovakve vrste. Možda bi prva pretpostavka bila da su muškarci slobodniji kada je reč o ulaženju u ovakav emotivni odnos, međutim, rezultati nas demantuju..
Istraživanje je pokazalo da je 42% muškaraca izbeglo ulaženje u emotivne kontakte. S druge strane, čak 78% žena je ostvarilo jednu ili više emotivnih veza nakon upoznavanja uživo, i to 44% sa više osoba, nasuprot samo 26% muškaraca. Mišljenja smo da navedenu razliku možemo tumačiti različitim ponašanjem polova, odnosno da se ženske osobe teže odlučuju na upoznavanje uživo sa osobama sa četa, ali kada se na to odluče, onda su mnogo spremnije na ostvarivanje emotivnih veza. Realna je pretpostavka da muške osobe više eksperimentišu i da mnogo brže prenose kontakte iz virtuelnog u realno okruženje, za razliku od žena, koje se odlučuju na kontakt tek nakon što su dobro upoznale osobu sa kojom treba da se sretnu u realnom svetu.

Posebno je interesantna činjenica da je od svih ostvarenih emotivnih veza čak 42,9% prešlo u trajne veze. Ovaj podatak nam govori da je prethodna, virtuelna priprema tih veza bila veoma dobra, što je posledica komunikacije na čeatu, koja je po prirodi stvari bila usredsređena isključivo na "duhovni kontakt". Moguće je da je ovakva situacija uticala da se razbiju neke barijere koje bi verovatno postojale kod fizičkog upoznavanja, jer, kad dođe do realnog kontakta, on u velikoj meri biva posredovan unutrašnjim (duhovnim) sadržajem. U prilog ovoj tezi ide i činjenica da se samo 30,6% veza završilo bez nekog ozbiljnijeg nastavka.

Smiljana Antonijević:

Kakva je fizička lokacija ispitanika?

Dalibor Petrović

42% je Beograd, 18 % bivše jugoslovenske republike, ostatak Srbija.

Ivan Panović:

Da li su uzimane u obzir sajber veze ljudi koji se uživo nikad nisu videli ali su doživljavali međusobno da imaju neku vezu - sajber vezu, sretali se, voleli se, imali sajber seks i ostalo?

Dalibor Petrović:

Ovog puta se išlo na što manje pitanja (ne preko 30) baš zbog te odbojnosti isptanika. U novom istraživanju taj aspekt sajber flertovanja i sajber seksa razradili smo daleko više. Ovde je bilo najbitnije da se ustanovi kontinuitet virtuelnog i realnog.

Na kraju, ispitanici su imali mogućnost da sami ocene koje su prednosti i mane čea u odnosu na realnu komunikaciju, komunikaciju uživo, znači zašto je čet bolji od komunikacije uživo. Evo kakvi su rezultati.

Kada je o prednostima četa reč, 31% ispitanika ističe da je to slobodnija komunikacija, 27% da čet kao takav nema nikakve prednosti, 15% lakše upoznavanje, 14% mogućnost duhovnog upoznavanja sagovornika, anonimnost - mogućnosti igranja sa identitetima ističe 6%, ostalo 7%.
Najveći nedostatak četovanja za naše ispitanike je neiskrenost koja vlada na četu (32,9%). Međutim, kada smo ukrstili ove stavove sa ispitanicima koji redovno i povremeno posećuju sobe za četovanje, dobili smo nalaz da povremeni posetioci u čak 57,1% navode da je osnovna mana neiskrenost na chatu, za razliku od samo 28% redovnih posetilaca koji ističu ovaj nedostatak. Navedeni odgovori su razumljivi jer povremeni posetioci usled svog neiskustva, za razliku od redovnih, teže procenjuju iskrenost i odnose na četu, pa su zbog toga skloni zauzimanju distanciranog stava prema ostalim učesnicima na četu.

Motivisanist za čet komunikaciju. Tražili smo od ispitanika da sami navedu šta ih je motivisalo da se opredele za ovu vrstu društvenog opštenja.

Ispitanici na prvom mestu ističu želju za upoznavanjem novih ljudi (29.9%), zatim dosadu (24,1%) i kao treći razlog zabavu (24,1%). Zajedničko za sva tri odogovora je, po nama, usamljenost pojedinca. I želja za upoznavanjem novih ljudi. Dosada i potreba za pronalaženjem zabave ulazi u isti korpus osnovnih društvenih potreba - poput potrebe za društvenošću. Kao što je poznato iz proučavanja realnih društvenih grupa usamljenost pojedinaca je jedan od nosećih stubova u konstituisanju ovih grupa, stoga je njihova osnovna funkcija upravo integracija pojedinaca u širu društvenu zajednicu. Sada, na osnovu prikazanih rezultata možemo sa velikom sigurnošću tvrditi da upravo istu funkciju obavljaju i virtuelne sobe za četovanje.

Osnovni zaključak našeg istraživanja, kao i odgovor na pitanje postavljeno na početku ovog rada jeste da sobe za četovanje, kao i sve ostale, realne forme grupnog okupljanja ljudi ispunjavaju funkciju integrisanja pojedinca u širu društvenu celinu. Posebna zavodljivost soba za četovanje jeste što se integracija odvija relativno brzo, lako i bezbolno. Međutim, čini se ipak da je suštinski nalaz ovog istraživanja da četovanje ne predstavlja samo svrhu za sebe, tj. neku izolovanu formu komunikacije i kontakata medu ljudima, koja se završava tamo gde i počinje, u virtuelnom internet prostoru. Naprotiv, četovanje je samo jedna od manifestacija ljudske društvenosti, koja gotovo neminovno teži da se okonča u realnom, fizičkom kontaktu njenih korisnika.

Smiljana Antonijević:

Pošto su ispitnici i upućivani na ovo, da li je to rađeno u različito doba dana?

Dalibor Petrović:

Da. Vodilo se računa o tome da dani budu različiti - da li je radni dan ili vikend, kao što je vođeno računa da u pitanju budu različita doba dana. Naravno da je najveći intenzitet na četu negde uveče - tada je najveća frekvencija ljudi. Trudili smo se da jedan deo uzorka dobijemo noću, kao i u prepodnevnim satima ne bismo li "uhvatili" onu populaciju koja četuje s posla.

Smiljana Antonijević:

Da li je istraživanje rađeno po sobama, da li je bio isti broj ispitanika?

Dalibor Petrović:

Ne, i to je još jedan problem. Bilo je moguće da se procentualno izrazi svaka soba pa da se ide na procentualnu zastupljenost u uzorku, međutim pošto je bio mali upitnik, išlo se samo na glavnu sobu Serbijan kafea i Krstarice. Sada imamo ideju da procentualno izrazimo učešće svake sobe, te da se ne ide toliko na reprezentativnost koliko da se uhvate različite kategorije.

Smiljana Antonijević:

Mislim da bi to trebalo precizirati, jer se po sobama razlikuje korisnička populacija. Jer npr. dijaspora ide u druge sobe.

Dalibor Petrović:

Treba poći od toga da se postigne kvota svake od nekih 10-15 grupacija po različitim kriterijumima, po godinama, zanimanju, obrazovanju, po tome da li su dijaspora ili su iz zemlje, muškog ili ženskog pola. Prosto da se ne ide na tu vrstu reprezentativnosti koja je karakteristična za terenska istraživanja u Srbiji, gde sa 1500 ljudi kažemo da imamo reprezentativnu sliku Srbije, (a videli smo i da nije baš reprezentativna po ovim istraživanjima uoči predsedničkih izbora). To je neizvodljivo na netu. Recimo, da mi kažemo sad četuje 100 ili 20.000 ljudi pa ćemo mi naći 1000 ljudi, pa sa ICQ-a uzeti toliko, iz četrumova ćemo uzeti toliko i tako dalje.

CePIT:

Ti odnosi koji se ostvaruju u virtuelnom prostoru teže da se ostvare u stvarnom životu. Pri tome treba imati u vidu da su uzimani ljudi iz čet kanala Serbijan kafe, koji je vezan za jedan fizički prostor; ako bismo uzimali ljude sa ICQ-a, pitanje je da li bi oni tamo tragali za nekim realnim kontaktom.

Dalibor Petrović:

Sve zavisi od prostora na kome se vrši istraživanje. Ovde ne postoji nešto što bismo mogli nazvati virtuelnom zajednicom, tj. grupom ljudi koji zajedno komuniciraju i identifikuju se kao pripadnici te grupe. To je jedan ogroman prostor 600-700 ljudi koji uglavnom dolaze da komuniciraju jedan na jedan. Znači, kao jedna ogromna žurka gde se sve odvaja u pojedinačne varijante, prosto nemate kontinuitet priče koji ide, jer na ekranu ima 700 ljudi koji ulaze i izlaze. Stvaraju se ad hok odnosi. Sigurno da bi daleko drugačiji rezultati dobijeni da su istraživane neke manje zasebne sobice, gde četuje 20-30 ljudi. Mada, iskustva sa Drenika, gde već postoje ljudi koji se stalno druže, jeste takvo da oni organizuju druženje uživo. Iako imaju taj odnos zajednice, oni se dogovore, odu npr. na Adu jednom u šest meseci i uživo se upoznaju i nastavljaju sa kontaktima uživo. Čak i u tom nekom grupnom odnosu teži se fizičkom "opipavanju".

CePIT:

Ako govorimo o intenzitetu nekog emotivnog ulaganja koje postoji u odnosima među ljudima koji četuju, možda interesantan pokazatelj može biti procenat ljudi koji ne ostaje na četu neke zajednice, grupe ljudi, nego sa njega prelazi u zasebne prostorije gde komunikacija ide jedan na jedan. Recimo da bi ta analiza mogla da bude interesantna.

Dalibor Petrović:

To je velika većina ispitanika. Mnogo više ljudi koristi čet kao neki iskorak ka ovom, što je realno više kao sredstvo a ne toliko kao cilj sam po sebi. Mada smo videli da redovni korisnici i dalje dolaze, jer nije stvar u tome da oni dođu triput, upoznaju nekog uživo, nađu partnera i više se ne vraćaju. Oni nastavljaju i dalje sa četovanjem, to je prosto jedan od načina manifestovanja njihove društvenosti, ušlo je u njihov ritam dnevnog ili nedeljnog ponašanja. Ali tu je opet prisutna neizbežna težnja da se poveže taj virtuelni prostor sa ovim realnim.

Preporučeni tekst:

• http://www.socio.demon.co.uk/magazine/1/methods_portugese.html