C
 
e
 
P
 
I
 
T
 
 
Broj 3, januar 2004.
|
|
BOŠ 
|
|
 

Tema broja:
Sajber prostor i njegovi stanovnici

SADRŽAJ

Uvodnik urednika broja

O sajber-prostoru i identitetu, Ivan Panović

Metodologija istraživanja Interneta. Sajber-Jugoslavija, Smiljana Antonijević

Istraživanje Sociološkog sajber centra, Dalibor Petrović

Internet paradoks, Darko Hinić

   

_____impresum______

e-volucija

Centar za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole

Masarikova 5/XII, Beograd

Gl. i odg. urednik
Nenad Golčevski

Urednik broja
Milina Petrović

Uredništvo:
Iva Nenić
Tanja Milovanović
Nataša Radović

ISSN 1451-8112

Izdavanje ovog časopisa pomogla je fondacija
"Olaf Palme"

     
 
Tema 3. broja: SAJBER-PROSTOR I NJEGOVI STANOVNICI
 
     
 
UVODNIK UREDNIKA BROJA............................................................................
Milina Petrović
Cepit
 
     
 

O SAJBER-PROSTORU I IDENTITETU.............................................................
Ivan Panović

asistent za arabistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu
Biografija

 

Uvrežena podela na realno i virtuelno, za kojom se često poseže kada se govori o Internetu i sajber-prostoru, mnogo toga može da zamagli i da uspostavi rascep, koji niti je dovoljno jasan, niti je uopšte dovoljno funkcionalan. Sajber-prostor je jedan tehnologizovani prostor, prostor različitih konteksta, različitih okruženja, koja se međusobno preklapaju. Nastaje i razvija se u datom istorijskom trenutku, koji je sa svoje strane obeležen mnogim socijalnim, kulturnim, političkim, tehno-

loškim i drugim nivoima. Korisnici ulaze u njega sa različitim željama, ambicijama i vizijama i pregovaraju svoju poziciju u odnosu na mogućnosti koje su im date. Te mogućnosti ih, međutim, ni na koji način ne ograničavaju i ne čine od njih nekakve pasivne primaoce postojećih sadržaja, već im pružaju priliku da budu i kreativni socijalni akteri>>>

 
     
 
 
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA INTERNETA.SAJBER-JUGOSLAVIJA
Smiljana Antonijević
asistent istraživač u Centru za internet studije Univerziteta u Minesoti
Biografija
 
I metodološki i konceptualno i u smislu vrednovanja sajber kulture bilo je izuzetno značajno kada je primenjen pristup virtuelne etnografije, tj. kada se shvatilo da se u proučavanju Interneta mora početi sa posmatranjem i analizom konkretnih aktivnosti na mreži. "Hajde sada da ne donosimo zaključke o tome da li su ljudi 'čudni' ako se druže u sajber-prostoru, nego da ih pitamo zašto to rade, šta ih motiviše," - bio
je osnovni pristup virtuelne etnografije. To je zapravo klasičan etnografski pristup koji podrazumeva odlazak na teren i intenzivnu komunikaciju sa ispitanicima. Ovog puta odlazi se na virtuelni teren, ali treba imati na umu da se virtuelni fenomeni ne mogu analizirati bez uzimanja u obzir i njihovog fizičkog bekgraunda, jer se u suprotnom gubi sveukupni kontekst. >>>
 
     
 
ISTRAŽIVANJE SOCIOLOŠKOG SAJBER CENTRA.....................................
Dalibor Petrović
asistent sociologije na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu
Biografija
 
Kada govorimo o sticanju novih poznanstava na četu, pokazuje se da čet ruši društvene barijere koje postoje u relnom životu, budući da se kontakti ostvaruju daleko brže i lakše. Približno 60% ispitanika svaki put ili skoro svaki put kad poseti sobu za četovanje upozna najmanje jednu osobu. Kad se ovome doda i broj od 21% onih koji na svakih par uključenja upoznaju nekog novog, dobijamo podatak da 80% osoba na
četu najmanje na nekoliko uključenja, a često i skoro svaki put upozna nekog novog.Možda baš u ovome nalazu leži odgovor na pitanje u čemu je tajna zavodljivosti soba za čet. U virtulenim sobama nema onih toliko poznatih dilema realnog upoznavanja: kako da priđem, šta da kažem a da ne zvuči otrcano, hoću li mu/joj se dopasti, šta ako zamucnem, pocrvenim itd. Jedino što treba da uradite jeste da kliknete na jedan od stotine nadimaka koji stoje pred vama i da kažete zdravo; ostalo ide samo od sebe. >>>
 
     
 
INTERNET PARADOKS........................................................................................
Darko Hinić
profesor psihologije Druge kragujevačke gimnazije
Biografija
 
 
Čim se pojavio Internet, odmah su u inostranstvu započete neke studije koje su maltene od početka te ekspanzije stvorile poprilično polarizovan pogled na Internet, dobar Internet protiv lošeg Interneta - u smislu uticaja naročito na socijalne aktivnosti, a donekle i na psihičke, pa kasnije i fizičke probleme koje može da ima neki korisnik, posebno ako se Internet duže koristi.
Slična istraživanjima rađena su i o televiziji, i ona su se zasnivala na sadržaju i uticaju. Na primer, onaj čuveni eksperiment Bandure, u kome je on prikazivao deci crtane filmove sa nasilničkim i nenasilničkim segmentima, kao "Iči i Skreči" iz "Simpsonovih", pa se ispitivalo da li su deca posle toga agresivnija ili nisu. Tako je pokušano i ispitivanje internet aktivnosti: kakav je uticaj Interneta, kako je nastao internet paradoks. Internet paradoks u stvari znači da jedna tehnologija koja je osmišljena za poboljšanje socijalne interakcije utiče negativno na socijalne odnose.>>>
 
e-volucija ISSN 1451-8112
Centar za proučavanje informacionih tehnologija

www.bos.rs/cepit, tel. 381 11 30 65 830