PRIKAZ KNJIGE BITI DIGITALAN NIKOLASA NEGROPONTA (1998)
Iva Nenić
 Mali broj knjiga koji pristupa upotrebi pojma "digitalno" u okviru svakodnevne društvene prakse zaista uspeva da ostvari spoj između teorije i baratanja konkretnim činjenicama i podacima: namere obično više leže na jednoj od pomenutih dveju strana. Na lokalnom tržištu znanja o digitalnoj kulturi, ovakve knjige je teško naći (budući da je broj prevedenih knjiga o virtuelnosti i digitalnoj kulturi skoro zanemarljiv). Jedno od izdanja koje poseže za opisanim pristupom, i cilja na ocrtavanje vizije društva budućnosti potkrepljene (bar u vreme nastanka knjige) svežim i konkretnim podacima je knjiga Biti digitalan autora Nikolasa Negroponta. Odabrani naslov poslužio je autoru da u širokom potezu gradi svoje čitanje savremenosti i razvoja moderne (podrazumeva se: američke) kulture kroz inovaciju digitalnih tehnologija. Knjiga je napisana 1995. godine, a na srpski jezik prevedena 1998. i objavljena u okviru edicije Multimedia izdavačke kuće Klio. >>>
VASKRSENJE ILI SMRT AVANGARDE .....................................................
Nataša Radović
 Internet umetnost je relativno nova umetnička praksa i možemo reći da se mi suočavamo sa novim umetničkim medijem u periodu svoje infantilnosti. Fenomen net umetnosti se retko razmatra samostalno, nego uglavnom kao grana umetnosti novih medija, media arta, kompjuterske umetnosti, digitalne umetnosti, telekomunikacijske umetnosti.
Najveći broj umetnika i teoretičara gleda na internet umetnost kao na sledbenika onog pravca u kome umetničko delo nije krajnji cilj, pa se tako, po njima, ona nastavlja na "drugu liniju" razvoja posleratne umetnosti, "analitičku liniju"... Ovakav stav imaju manje-više svi glavni eksponenti nove umetnosti. Tako npr. grupa umetnika i teoretičara okupljena u Critical Art Ensamble kao atavara digitalne kulture označava Marsela Dišana, ili Brett Stalbaum, član grupe Electronic Disturbance Theater koji u svom radu "Estetičko stanje u umetnosti mreže" smatra da je net umetnost najbliža konceptualnoj umetničkoj praksi i da je kao takva nastavak "dvadesetovekovnog razvoja umetnosti od objekta ka dematerijalizovanoj formi, gde su ostavljene samo informacija i komunikacija da putuju kroz mrežu kao forma net arta". >>>
COMMUNICTION BREAKDOWN: da li je kiber grad moguć? ...............
Milan Popadić
 Sledeći Protagorinu homo mensura - ideju da je čovek merilo svih stvari u XX veku je stvorena krilatica "Grad po meri čoveka". Iako ona zvuči veoma, pa i do bukvalnosti humano, ipak sadrži jednu, moglo bi se reći, strukturalnu grešku, budući da grad ne može biti "meren" prema čoveku, već prema određenoj socijalnoj grupi pojedinaca definisanoj političko - istorijsko - kulturnim kontekstom.
Naime, u ustrojstvu grada centralno mesto zauzima komunikacija, odnosno razmena informacija, koja u suštini oblikuje i njegovu morfološku dimenziju. "Grad ne sme biti veći no što dopire odjek ljudskog glasa", kaže Aristotel, podvlačeći značaj komunikacije. Dakle, početnu floskulu možemo ispraviti i reći "grad po meri komunikacije". Ljudi se ovde - metonimijski - podrazumevaju, budući da komunikacije bez čoveka nema, dok nažalost nedostatak komunikacije - dakle slučaj "čovek bez komunikacije" - često vodi ka sukobu.>>>
KATALOG LINKOVA.......................................................................................... |
