PRIKAZ KNJIGE BITI DIGITALAN NIKOLASA NEGROPONTA (1998)  Mali broj knjiga koji pristupa upotrebi pojma "digitalno" u okviru svakodnevne društvene prakse zaista uspeva da ostvari spoj između teorije i baratanja konkretnim činjenicama i podacima: namere obično više leže na jednoj od pomenutih dveju strana. Na lokalnom tržištu znanja o digitalnoj kulturi, ovakve knjige je teško naći (budući da je broj prevedenih knjiga o virtuelnosti i digitalnoj kulturi skoro zanemarljiv). Jedno od izdanja koje poseže za opisanim pristupom, i cilja na ocrtavanje vizije društva budućnosti potkrepljene (bar u vreme nastanka knjige) svežim i konkretnim podacima je knjiga Biti digitalan autora Nikolasa Negroponta. Odabrani naslov poslužio je autoru da u širokom potezu gradi svoje čitanje savremenosti i razvoja moderne (podrazumeva se: američke) kulture kroz inovaciju digitalnih tehnologija. Knjiga je napisana 1995. godine, a na srpski jezik prevedena 1998. i objavljena u okviru edicije Multimedia izdavačke kuće Klio.
Ono što treba imati na umu pri čitanju ove knjige jeste njena svojevrsna - zastarelost. Iako knjiga obiluje interesantnim podacima (autor je kolumnista časopisa Wired i profesor na MIT univerzitetu), jedan od osnovnih problema teksta jeste sama brzina menjanja sveta o kojem se piše. To ne znači da su zaključci paušalni (naprotiv), već da određeni podaci, kao i predikcije koje autor nudi u duhu tehnooptimizma, jednostavno više ne važe. Knjiga se može odrediti i kao svojevrsni manifest digitalizma: autor veruje u nestajanje razlika i povećanje sloboda posredstvom digitalnih tehnologija, očekujući kako će "pristup, mobilnost i sposobnost da se utiče na promenu" zaista učiniti budućnost fundamentalno različitom od sadašnjice. Ovo nije usamljen primer, ali je zanimljivo pratiti lakune koje nastaju između predikcija i ostvarenja: jedan od rečitih primera je predviđanje kako će potencijalno "totalni broj korisnika Interneta prevazići svetsku populaciju 2003. godine". To nije jedino mesto na kojem je tekst u raskoraku sa aktuelnim trenutkom ali, i pored toga, ova knjiga poseduje informativnu vrednost iz više razloga. Prvi je svakako činjenica da je pisana pitkim i zanimljivim jezikom, tako da prosečan čitalac ili čitateljka mogu da se upute u neke od osnovnih pojmova u vezi sa fenomenom digitalnog. Biti digitalan može da posluži kao model za malu arheologiju prethodnih i aktuelnih termina: šta je, na primer, bod (baud, jedinica za brzinu modema koja je danas izašla iz upotrebe) ili propusni opseg. Sa druge strane, autor je obavešten i o određenim pitanjima koja su u fokusu društvene teorije danas, pa tako zaključuje da se svako od nas različito odnosi prema identičnim bitovima koji nam se isporučuju posredstvom digitalnih tehnologija: "bitovi su isti ali je čitalački doživljaj drugačiji". Nešto dalje u tekstu, pominje čuvenu Makluanovu maksimu, pišući kako "u digitalnom svetu medij ne predstavlja poruku - on je njeno otelotvorenje". Međutim, koliko god da su ponuđeni primeri ilustrativni, primetno je da se autor najbolje snalazi na sopstvenom terenu - a to je upravo sama tehnologija i njen razvoj. Jedno od početnih razmatranja na kojem, čini se, autor temelji svoje docnije elaboracije, jeste razlikovanje atoma i bitova. Posebno nadahnuto, Negropont tumači bit kao "najmanji atomski element DNA informacije". Uopšte, na svim mestima gde sebi dopusti zalet tehnooptimizma, autor realizuje zanimljive (premda, često ne dovoljno potkrepljene) opise i metafore sadašnjeg i budućeg društva. Jedna od takvih je i definicija informatičkog autoputa koji se odnosi na "globalni prelaz u bestežinske bitove i brzinu svetlosti". Ili povodom interfejsa: "moj san o interfejsu jeste da će kompjuteri postati nalik ljudima. Ova ideja je podložna kritici jer je suviše romantična, nejasna i neizvodljiva. Što se tiče mene, ja bih je kritikovao zbog toga što je suviše skromna". Knjiga je izdeljena u tri poglavlja, od kojih je prvo posvećeno elaboriranju razlike između materijalnog ("atomskog") i digitalnog sveta (pod naslovom "Bitovi su bitovi"). Razložno ocenivši da je za razumevanje odnosa čovek - tehnologija potrebno krenuti od same srži - dakle, "DNA konstrukcije digitalnog okruženja", autor u narednom poglavlju pod naslovom "Interfejs" prelazi na pitanja "susreta ljudi i bitova" i razmatra komunikaciju ljudi i računara. U trećem poglavlju ("Digitalni život") govori se o osnovama digitalnog "bivanja" i mogućnostima koje nude savremene tehnologije komunikacije i prenosa informacije u kontekstu ne samo postindustrijskog, već i postinformativnog doba. Uvodi se niz novih termina, poput "kiberzakona" koji je "globalni zakon kojeg neće biti lako ukrotiti" jer "u kiberzakonu nema mesta državnom zakonu". Povremeno tekst sklizne u nepotkrepljene predikcije poput pomalo banalnog čitanja kraja umetnosti : "digitalni autoput će konačnu i nepromenljivu umetnost načiniti prošlošću". Postoje, dakle, tri ravni pisanja - tehnološka objašnjenja i dobro ukotvljen opis osnovnih tehničkih termina, analiza društvenih pomeranja izazvanih tehnologijom i (subjektivan) prikaz istih, kao i vera u nastupajuće informatičko društvo - gde su delovi teksta zanimljivi tamo gde se metaforično slika društvo budućnosti, a manje uspeli na mestima gde se autor opasno približava zamkama tehnoutopizma. Može se reći kako je Biti digitalan svojevrstan amalgam pristupa u kojem dominira konstrukcija scenarija bliske budućnosti. Uz sve ograde koje čitalac ili čitateljka moraju imati na umu, ova knjiga ipak sažeto i zanimljivo donosi ne samo terminologiju digitalne ere, već i odjek trenutka u kojem je pisana, i sa čijeg stanovišta je prevashodno i treba tumačiti. Za razliku od prvih tehnooptimističkih spisa, čija se prediktabilnost merila većim periodima vremena, informatičko društvo je donelo novu perspektivu u kojoj je moguće pratiti brze promene i poigravati se vizijama budućnosti. U tom smislu, Biti digitalan je vredan dokument za svakog ko želi da, prošavši kroz obilje informacija i autorovo (veoma) lično sagledavanje budućih globalnih pojava na sceni tehnološke civilizacije Zapada, izgradi sopstveni pristup fenomenu digitalnog i ujedno opravdano ustukne pred brzim davanjem procena budućnosti informatičkog društva. |
