C
 
e
 
P
 
I
 
T
 
 
 
Broj 9, 2005.
|
|
BOŠ 
|
|
 

 

SADRŽAJ

Mreže sajberfeminizma - uvodnik urednika broja,
Iva Nenić

Pitanje života: politika u integrisanom kolu,
Adriana Zaharijević

Kompjuteri i rodna komunikacija,
Elizabet Lejn Loli

Dona Haravej: Before and After Science, Goran Milovanović

Katalog linkova

_______impresum________

e-volucija

Centar za proučavanje informacionih tehnologija
Beogradske otvorene škole
Masarikova 5/XII, Beograd

Glavna urednica
Iva Nenić

Odgovorni urednik
Nenad Golčevski

Uredništvo:
Tanja Milovanović
Nataša Radović
Milina Petrović

ISSN 1451-8112


Izdavanje ovog časopisa pomogla je fondacija
"Olaf Palme"

 

 

 

MREŽE SAJBERFEMINIZMA ..........................................................................
Iva Nenić

KOMPJUTERI I RODNA KOMUNIKACIJA....................................................
Elizabet Lejn Loli

Tehnološki determinizam ............................................................................................................................
Rod kao društvena konstrukcija .................................................................................................................
Gde leži budućnost roda u virtuelnom svetu? ..........................................................................................

Džudit Batler (Judith Butler) u svojoj knjizi "Nevolje sa rodom" (1990) kaže da rod po sebi "nikada nije stalan, već je uvek promenljiv". Ako pođemo od te pretpostvke, za feminističke naučnike je važno da ne posmatraju kategorije roda kao da su istorijski definisane, ili kao da su oformljene ovog trenutka, već to da mogu biti redefinisane i promenjene putem komunikacionih tehnologija, kojih ima sve više. U ovom radu, ja se koncentrišem na efekat koji nove elektronske, komunikacione tehnologije imaju na trenutnu konstrukciju kategorija roda. Naročito se koncentrišem na efekte kompjuterski-posredovane-komunikacije (KPK), medij koji obećava reformisanje individualnih i društvenih koncepcija roda i identiteta..>>>

 

PITANJE ŽIVOTA: POLITIKA U INTEGRISANOM KOLU...........................
Adriana Zaharijević

Biopolitika. Adieu politici, faza I ...................................................................................................................
Kiber-politika. Adieu politici, faza I ..............................................................................................................

Život je ujedno minimalna i maksimalna vrednost, prag. Danas, kada svet određuju liminalni životi - životi koji su uvek na granici, zaustavljeni u prekoračenju, u zabranjenom ulasku u vrt, u obećanju, što otkrivaju i prikrivaju granicu kao naprslinu i razliku koja istovremeno razdvaja i spaja - i sam svet postaje liminalan. Igra identiteta preti okončanjem: pitanje je samo hoće li se završiti totalnom, neprekoračivom granicom ili konačnim razbijanjem pragova. Ako se stoga danas uopšte može govoriti o politici, onda je taj govor govor o kiborzima i/ili izbeglicama.

Politika je oduvek bila borba za granice (temporalne, prostorne, kulturne) i borba koja se služila granicama (razlaganjem čoveka od životinje, čoveka od mašine, biće razumno i vredno života od nerazumnog i bezvrednog itd.) radi uspostavljanja granica. Sukob koji preti večnim trajanjem - sukob za još granica, za što glomazniji identitet koji mene razdvaja od svih drugih kojima vladam, praćen strahom od potencijalnog gubitka svih sopstvenih granica, (tobože) vrednijih čak i od života - jeste patrijarhalni kôd razvoja civilizacije. Politika granica je politika osvajanja, nepatvoreno muška politika, koja se, otkako se bavi "dobrim životom", nikada ne stara o životu samom. >>>

DONA HARAVEJ: BEFORE AND AFTER SCIENCE
Goran Milovanović

Čini se da naši pojmovni sistemi, naše teorije, žive dva umesto jednog života: jedan, u kome je od presudnog značaja njihov referencijalni sadržaj, aktualni denotati koje pokrivamo svetlom označavanja, uspostavljene relacije među njima, i drugi, u kome se sve teorije izjednačavaju, koji predstavlja polje mogućih transformacija, univerzalno za sve pojmovne sisteme, polje čistog koda, koje omogućava beskonačnu reprodukciju para teorija-kritika, ili kritika-kritika, i u kome se samo značenje, važnost označenih, gubi. O ovome se retko kad raspravljalo, možda poštujući polje koda kao teren u koji ne treba unositi rasprave, jer na njemu počiva mogućnost obezbeđenja svake diskusije, svake kritike, svake teorijske pozicije uopšte. Kvaziregularnost semantičkog domena u kome operiše ljudska misao, njena neobavezna, arbitrarna pravila konceptualnih kombinacija obezbeđuje slobodu u polju koda. Jednom, kada se pokazalo da je moguće izvršiti izvestan zahvat u polje koda, polje čiste transformacije, na površinu filozofskih spisa isplivala je neprijatna istina o onome što je napokon "uvek isto i jedno", ali koje se ukazalo u mnogo manje pompeznom i tendenciznom svetlu od "jednog i istog" koje je trajalo hiljadama godina. >>>

 

KATALOG LINKOVA..........................................................................................

 
 
   
e-volucija ISSN 1451-8112
Centar za proučavanje informacionih tehnologija
www.bos.rs/cepit, tel. 381 11 30 65 830