e-volucija ::: No11

Razvoj Interneta, globalne kompjuterske mreže, doprineo je da se savremeni komunikacijski obrasci unaprede i razmatraju u potpuno drugačijem teorijskom i praktičnom kontekstu.

Svojom pojavom Internet je postavio nove standarde kada je savremeni vid korisničke komunikacije u pitanju. Međutim, usled svoje specifičnosti, ovi savremeni komunikacijski obrasci postali su predmet mnogobrojnih teorijskih razmatranja i naučnih rasprava. Svakako najkontraverznija pojava iz ovog domena može se predstaviti pitanjem: da li Internet može da postane predmet ''patološke upotrebe'' i posledično dovede do pojave poznate pod nazivom ''zavisnost od Interneta''?

U daljem tekstu pokušaćemo da sagledamo argumente koji se u naučnoj i široj javnosti nude kao potvrda da data pojava zaista postoji, ali i njima suprotnih stanovišta, koji pretpostavku o postojanju pojave zavisnosti od Interneta žestoko osporavaju. Svakako da se ne može zaobići i pitanje ključno za domaće korisnike Interneta - da li pojava zavisnosti od Interneta postoji među korisnicima u Srbiji? Kao odgovor na dato pitanje, biće ponuđeni rezultati istraživanja autora ovog teksta, koji makar delimično nude odgovor na postavljeno pitanje.

Na samom početku treba istaći ograničenja sa kojima se istraživači suočavaju prilikom pokušaja da operacionalno definišu pojavu zavisnosti od Interneta i utvrde njenu strukturu.

Prvo, u razmatranju da li je neka pojava normalna ili patološka, neophodno je definisati granice dimenzije normalnosti, odnosno, gde je mesto na kontinuumu normalnost-patologija; gde normalno prelazi u patološko i obratno? Tu nailazimo na viševekovnu prepreku koju istraživači i teoretičari pokušavaju da prevaziđu na razne načine, nudeći mnoštvo modela kojima bi se ovo pitanje moglo razrešiti. Konkretnog i opšteprihvaćenog odgovora i dalje nema. Samim tim, odsustvo jasno definisanog kriterijuma normalnosti i patologije u značajnoj meri otežava mogućnost razmatranja preterane upotrebe Interneta kao patološke pojave.

Drugo, upotreba Interneta predstavlja interaktivan proces u kome učestvuju korisnici sa osobenim obeležjima na jednoj strane, i virtualni prostor sa svojim specifičnostima na drugoj strani. Upravo ovakav vid interakcije dovodi do razvoja mnoštva korisničkih stilova, od kojih se neki, opravdano ili ne, smatraju ''patološkim''.

Treće, generalizacija zaključaka dobijenih na malom broju istraživanja organizovanih sa ciljem ispitivanja pojave ''patološke upotrebe'' Interneta, koja su problematično metodološki zasnovana, organizovana na neadekvatnom uzorku, bitno umanjuje značaj izvedenih zaključaka, a samim tim dovodi u pitanje postojanje pojave ''patološke upotrebe'' Interneta.

Imajući u vidu navedena ograničenja, može se pristupiti daljem razmatranju i argumentaciji ''za i protiv'' koncepta zavisnosti od Interneta. No, krenimo od početka.

UPOTREBA INTERNETA KAO PATOLOŠKA POJAVA?

Ekspanzijom Interneta kao korisničke mreže veoma brzo su prevaziđena sva očekivanja koja su se odnosila na broj korisnika, ali i broj Internet aplikacija, koje su na ovaj način postale dostupne. Internet ubrzo postaje najveće tržište na planeti, naročito kada je reč o dostupnosti informacija. Samim tim, stvoreni su uslovi za nastanak jedne nove pojave među korisnicima, a koja se odnosi na sve izraženiju potrebu za dužim boravkom na Internetu. Konsenzus oko naziva date pojave još uvek nije postignut. Od samog početka u opticaju su mnogi termini, počevši od zavisnosti od Interneta (koji se i danas najčešće upotrebljava), preko patološke upotrebe Interneta, kompulsivne upotrebe interneta, sve do internetomanije. Istaknuti pojedinci koji su predlagali nazive za novu pojavu bili su rukovođeni različitim motivima. Dok su jedni počinjali od pomalo ciničnog osvrta na novonastalu pojavu, potcenjujući na taj način značaj koji joj se pridaje, drugi su postepeno pokušavali da određenim terminom obuhvate skup manifestnih simptoma. Pojava sama po sebi ne bi počela da predstavlja takav predmet interesovanja naučne i šire javnosti, da sa sobom ne nosi karakteristike disfunkcionalnog ponašanja koje po svojoj sadržini i manifestaciji delom odgovaraju bolestima zavisnosti, a delom poremećajima koji podrazumevaju gubitak kontrole impulsa. Psihopatološki kontekst u kome se sama pojava razmatra, nameće da se osvrnemo i na teškoće koje ovakav vid dalje argumentacije sa sobom nosi. Postojeći klasifikacioni sistemi mentalnih poremećaja, američki DSM-IV i evropski ICD-X, suočavaju se sa mnoštvom poteškoća. Počevši od odsustva opšteg teorijskog okvira, nedovoljne i često nejasne etiološke zasnovanosti dijagnostičkih kategorija, njihove uskosti što neizbežno vodi preteranoj simplifikaciji, preko deskriptivne prirode dijagnostičkih kategorija, kao i veoma problematične prognostičke vrednosti. U takvoj situaciji, kada na raspolaganju ne postoji bolje rešenje, moramo se zadovoljiti postojećim stanjem. Stoga, deskripcija osnovnih simptoma predstavlja prvu liniju izbora kada je reč o postavljanju bilo koje dijagnoze mentalnog poremećaja.

DIJAGNOSTIČKI KRITERIJUMI ZAVISNOSTI OD INTERNETA

Sledeći ovaj princip početna istraživanja pojave preterane upotrebe Interneta su dovela do postepenog formiranja dijagnostičkog kriterijuma. Dati kriterijum se koristi za procenu postojanja pojave zavisnosti od Interneta, a koji je i zvanično prihvaćen od strane Američkog udruženja psihologa. U skladu sa ovakvim zvaničnim stavom zavisnost od Interneta se definiše kao ''maladaptivni oblik upotrebe Interneta koji dovodi do kliničkih signifikantnih oštećenja i koji podrazumeva prisustvo najmanje tri (ili više) dole navedenih kriterujuma, i to u periodu od najmanje godinu dana''. To su:

a) potrebu za značajnim i stalnim povećanjem vremena provedenog na Internetu, radi postizanja osećaja zadovoljstva;

b) pojavu gde je značajno smanjen efekat zadovoljstva sa kontinuiranom upotrebom iste količine vremena provedenog na Internetu;

II Dva ili više simptoma povlačenja se razvijaju u periodu do mesec dana nakon pokušaja prestanka i/ili redukcije upotrebe Interneta, i mogu da uzrokuju stres ili teškoće u socijalnoj, profesionalnoj ili nekoj drugoj važnoj oblasti života. Simptomi povlačenja podrazumevaju:

IV Internetu se pristupa mnogo češće ili se ostaje duže nego što je planirano;

V Postoji stalna želja ili neuspeli pokušaj da se prekine ili smanji vreme koje se provodi na Internetu;

VI Veliki deo vremena kada osoba nije na Internetu, provodi baveći se aktivnostima vezanim za upotrebu Interneta;

VII Važne socijalne, profesionalne ili porodične aktivnosti su zapostavljene ili maksimalno redukovane zbog upotrebe Interneta;

VIII Internet se upotrebljava uprkos saznanju o stalnim fizičkim, socijalnim, profesionalnim ili psihološkim problemima, koji su prouzrokovani preteranom upotrebom Interneta ( nesanica, bračne poteškoće, kašnjenje na posao, zanemarivanje profesionalnih obaveza , osećaj napuštenosti od strane drugih .);

VIII Postoji individualni rizik od gubitka značajnih relacija, posla, profesionalnih i edukativnih prilika, nastalih kao posledica preterane upotrebe Interneta;

IX Pojava osećaja umora i nervoze pri pokušajima da se smanji ili prekine upotreba Interneta;

X Internet se koristi kao vid bekstva od problema i osećanja kao što su bespomoćnost, krivica, anksioznost i depresija;

X Korisnik skriva istinu od članova porodice o tome koliko vremena provodi na Internetu;

XII Korisnik se stalno vraća na Internet i pored prekomernih troškova koji nastaju usled preterane upotrebe Interneta (korisnik stalno nešto kupuje, plaća vreme koje provodi na Internetu i sl.).

S obzirom da se zavisnost definiše kao psihofiziološki poremećaj koji podrazumeva zloupotrebu supstanci, što posledično dovodi do pojave tolerancije, simptoma povlačenja, afektivnih smetnji i poremećenih socijalnih relacija, vidimo da su gore navedeni kriterijumi u znatnoj meri obuhvaćeni datom definicijom . Jedina razlika koja se nameće odnosi se na odsustvo unošenja štetne supstance u organizam. Stoga, određeni autori odriču mogućnost klasifikacije pojave preterane upotrebe Interneta kao bolesti zavisnosti (jer nije ispunjen osnovni zahtev), i nude drugu dijagnostičku kategoriju koja bi se mogla iskoristiti za tumačenje date pojave, a to je poremećaj navika i impulsa. S obzirom da preterana upotreba Interneta podrazumeva - nedostatak kontrole impulsa koji isključuje upotrebu toksičnih supstanci, deo istraživača je saglasan da pojava patološkog kockanja po svojoj prirodi najviše odgovara ispitivanoj pojavi, pa se dijagnostički kriterijumi koji se odnose na ovaj vid poremećaja impulsa mogu primeniti i u slučaju preterane upotrebe Interneta. Ovakvi predlozi su izazvali različite stavove i podelili istraživače ove pojave.

Sa jedne strane se nalaze pristalice stava da pojava preterane upotrebe Interneta zahteva da se dalja razmatranja ozbiljno nastave, što se najbolje ilustruje predlogom zagovornika ovog stava da nova američka klasifikacija mentalnih obo ljenja koja je u pripremi, DSM-V, uvrsti ovu pojavu u vidu dijagnostičke kategorije pod nazivom kibernetski poremećaj , gde bi pored Interneta bile svrstane sve vrste zloupotrebe savremenih tehničkih dostignuća, npr. mobilni telefoni, video igrice i sl.

Sa druge strane, kritičari koncepta zavisnosti od Interneta negiraju mogućnost njenog postojanja. Oni ističu mnoštvo metodoloških nedostataka i logičkih nedoslednosti u dosadašnjim istraživanjima na osnovu kojih su izvedeni zaključci o postojanju pojave zavisnosti od Interneta. Kritike se prvenstveno odnose na generalizacije zaključaka dobijenih u eksplanatornim studijama, koje po svojoj prirodi ne pružaju mogućnost utvrđivanja kauzalnih odnosa između ispitivanih pojava, u datom slučaju veze između određenog ponašanja i specifične tehnologije-Interneta. Ističu da je ovakav oblik zaključivanja isključivo subjektivan i spekulativan, i kao takav krši osnovna pravila logičkog zaključivanja. Takođe, sugerišu da senzacionalistička dimenzija koja se pridaje preteranoj upotrebi Interneta, nije ništa drugo do jedno novo sredstvo koje nam je na raspolaganju u situacijama kada želimo da se relaksiramo, odnosno pobegnemo od problema. Samim tim, značaj Interneta se minimizira i svodi u okvire sa drugim modalitetima kojima pribegavamo kada želimo da ''pobegnemo od problema'', ili jednostavno želimo da se opustimo, a reč je o televiziji, čitanju knjiga, druženju sa prijateljima, bavljenju sportom. Prema ovakvom stanovištu suština problema, pod pretpostavkom da postoji, je u onome što se nalazi u osnovi potrebe da se boravi sve duže na Internetu, a to su razni oblici psihičkih poteškoća (npr. depresivnost, anksioznost, nisko samopoštovanje i sl.), profesionalni i porodični problemi, ozbiljni zdravstveni problemi, raznorazne vrste hendikepa i sl. Dodatne kritike se odnose i na problematične psihometrijske karakteristike upitnika kojima je ispitivana pojava preterane upotrebe Interneta.

Na ovakve kritike pristalice koncepta zavisnosti odgovaraju sve većim brojem bolje organizovanih i kontrolisanih istraživanja, proširivanjem predmeta istraživanja koja se sve više povezuju sa personološkim obeležjima samih korisnika, isticanjem značaja faktora koji bitno utiču na sve učestaliju upotrebu Interneta, a tiču se same prirode ove virtualne mreže. Istraživanja se takođe fokusiraju na različite vrste Internet aktivnosti kojima korisnici većinom pristupaju i tome kakav posledičan uticaj te aktivnosti mogu imati na učestalost upotrebe Interneta.

U kontekstu ovakvih promena u orijentaciji istraživanja, svakako treba istaći da je registrovan trend da određeni korisnici uglavnom pristupaju istim vrstama aplikacija na Internetu, što je posledično dovelo do preliminarne podele zavisnosti od Interneta na više podtipova. U skladu sa tim razlikuje se pet podtipova zavisnosti od Interneta:

1.Cybersexual addiction (*) - Ovaj podtip podrazumeva prisustvo izražene potrebe za seksualnom stimulacijom koju korisnici ostvaruju putem Interneta. Internet aplikacije putem kojih se data potreba zadovoljava podrazumeva konzumiranje svih vrsta Internet sadržaja sa erotskom tematikom.

2.Cyber-relationship addiction - Reč je o podtipu koji se odnosi na preterano izraženu potrebu korisnika za sklapanjem poznanstava putem Interneta. Osoba ima stalnu želju da se upoznaje sa drugim osobama na Internetu, bilo da je u pitanju boravak u okviru različitih soba za razgovor (poznatijih kao chat rooms), zatim na mestima na Internetu gde može da se diskutuje sa drugim osobama o raznoraznim temama (newsgroups), ili da je reč o kontaktima i poznanstvima koja se uspostavljaju putem elektronske pošte (e-mail).

(*) Nazivi podtipova zavisnosti biće navedene u originalu zbog specifičnosti kompjuterske terminologije ______________________________________________________________________

3.Net-compulsion - Ovaj podtip se odnosi izraženu potrebu korisnika za kupovinom putem Interneta. Obično se u ovaj podtip ubrajaju osobe koje su sklone stalnom kockanju, kupovini i prodaji putem Interneta.

4.Information overload - Reč je podtipu koji se odnosi na preteranu potrebu korisnika za posedovanjem informacija. Najčešće je čine korisnici koji su skloni stalnom surfovanju po Internetu u potrazi za određenom vrstom informacija i/ili pretraživanjem baza podataka.

5.Computer addiction - Dati podtip je nešto opštijeg karaktera i nije usko vezan za upotrebu Interneta, već je usmeren na zavisnost od kompjutera. Obično se odnosi na osobe koje su preokupirane Internet kompjuterskim igrama ili problemima kompjuterskog programiranja.

Rekli smo da su podtipovi zavisnosti od Interneta prvenstveno uslovljeni vrstom, odnosno sadržajem aplikacija koje korisnici dominantno koriste. Samim tim, stižemo do drugog ograničenja istaknutog na samom početku teksta, a o kome treba voditi računa kada je reč o argumenatciji za ili protiv pojave zavisnosti.

Tu se misli prvenstveno na interaktivnu prirodu odnosa koji se uspostavlja između korisnika i osobenosti samog Interneta. Šta je to što čini Internet privlačnim? Da li je reč o njegovim obeležjima ili sadržajima koji se nude putem Interneta?

PSIHOLOŠKA OBELEŽJA INTERNETA KAO VIRTUALNOG PROSTORA

Specifičnost ove virtualne mreže odnosi se na određene karakteristike koje su samo njemu svojstvene, i u najvećoj meri su ''krivac'' za tako široko rasprostranjenu privlačnost ovog medija. Tu se misli prvenstveno na odsustvo senzorne stimulacije, što podrazumeva da se komunikacija odvija tekstualnim putem. Upravo odsustvo komunikacije licem u lice omogućava anonimnost korisnika koji imaju priliku da na ovaj način predstave sebe u potpuno drugačijem svetlu u odnosu na svoj realni identitet. Tu je i irelevantnost prostornih (geografskih) razdaljina, mogućnost upoznavanja velikog broja ljudi, fleksibilnost vremena koja podrazumeva da se komunikacija putem Interneta može odvijati u realnom vremenu (sinhrona komunikacija), ili može biti i odložena (asinhrona), ali u svakom slučaju postoji mogućnost formiranja specifičnog vremenskog prostora, gde se vreme interakcije produžava.

ŠTA ČINI INTERNET PRIVLAČNIM?

Ukoliko delimično pokušamo da zanemarimo obeležja same virtualne mreže i pokušamo da sagledamo šta su osnovni psihološki činioci koji podstiču korisnike da upotrebljavaju Internet u tolikoj meri da on može da postane predmet patološke upotrebe, dolazimo do konačnog konsenzusa većine do sada organizovanih istraživanja. Tu se prvenstveno misli na mogućnost socijalne interakcije, slobodu seksualnog izražavanja i mogućnost kreiranja novog identiteta. Krenimo redom.

Socijalna podrška koja se razvija u grupama na Internetu predstavlja osnovni motiv koji vodi ka tome da korisnik postepeno počinje da razvija naviku da posećuje odredjene ''zajednice'' na Internetu, tzv.virtualne grupe, pri čemu se razvija visok nivo familijarnosti medju članovima date grupe i formira se osećaj zajedništva i pripadnosti. Kao i sve druge zajednice virtualne grupe imaju svoja pravila, vrednosni sistem, standarde, način izražavanja, tako da prihvatanjem ovih pravila korisnici se prilagodjavaju odredjenoj grupi i postaju njeni ravnopravni članovi. Kada je uspostavljeno članstvo u datoj grupi, osoba počinje da upražnjava sve češću konverzaciju, razmenu informacija, saveta i sl. Istraživači smatraju da način zbog koga korisnik najčešće koristi ovaj vid komunikacije ima svoju osnovu u bazičnim ljudskim potrebama, pa tako npr. u Maslovljevoj hijerarhiji motiva potreba za socijalnom prihvaćenošću i pripadanjem tu zauzima centralno mesto. Kreiranjem takve virtualne zajednice očekuje se da osoba postepeno ''napušta'' i zanemaruje socijalne kontakte u realnom svetu i usmerava se prvenstveno na aktivnosti virtualne zajednice. Uprkos tome što se ove interakcije svode na čisto tekstualnu komunikaciju, ovakva vrsta razmene ubrzo, ponekad i po prvi put stvara utisak imaginarne bliskosti. Kako postaju uključeniji u ovakav vid virtualnih zajednica, korisnici bivaju ohrabreni da slobodno iznose svoje stavove, bilo da su oni kontraverzni ili ekstremni u odredjenoj meri. U realnom svetu, takav način iznošenja stavova često nije omogućen ili usled straha od kritike i socijalne osude, ili potencijalne mogućnosti da se bude odbačen od strane grupe. Stoga, ovakav vid virtuelnih arena kreira grupnu dinamiku koja se zasniva na socijalnoj podršci unutar grupe. Pokušavajući da objasne ovu pojavu konkretno među američkim korisnicima, istraživači ističu mogućnost da je u okviru američkog društva potreba za socijalnom podrškom i odobravanjem izraženija u odnosu na ostala društva, (npr. na evropskom kontinentu) usled pojave dezintegracije tradicionalne zajednice - npr. siromašni komšijski odnosi, visoka stopa razvoda, ponovnih brakova, čestih selidbi i sl. Takođe je zabeleženo da se osobe sa istorijom psihijatrijskog oboljenja više oslanjaju na ovaj vid socijalne komunikacije, da bi zadovoljili svoje socijalne potrebe, usled otežane mogućnosti ponovne integracije u socijalnu zajednicu nakon boravka u hospitalnim uslovima.

Seksualna sloboda u okviru virtualne mreže podrazumeva mogućnost da se otvoreno iznesu i ispolje skrivene seksualne aspiracije i želje i da se ponaša u skladu sa njima bez straha od osude socijalne zajednice. Ovakav vid slobode korisnicima prvenstveno pruža mogućnost anonimne komunikacije u okviru koje osoba može da prezentuje sebe na način koji njoj odgovara, prikrivajući pri tome svoja realna svojstva i ističući one karakteristike koje su u najvećem broju slučajeva nerealne.

Kreiranje novog identiteta čini jednu od mogućnosti koju Internet pruža, a to je da o identitetu razmišlja u terminima višestrukosti, dozvoljavajući korisniku da konstruiše svoj identitet u skladu sa svojim željama. Prema ovome, osoba na Internetu može da kreira virtuelnu ulogu u kojoj će se pojaviti u pravcu izmišljenog ili željenog identiteta. Promena je moguća počevši od fizičkih karakteristika, preko pola, godišta, rase što sve zajedno formira novu osobu, odnosno drugačije viđenje sebe. Često je ova nova osoba suprotnost u odnosu na realnu. U realnom životu, socio-ekonomski status, pol, godište, rasa igraju značajnu ulogu u formiranju identiteta koji se pored navedenih karakteristika formira i na osnovu interpersonalnih interakcija, kulturološkog miljea i sl. Ovakvog socio-kulturnog konteksta nema u virtuelnom svetu, jer je položaj svih korisnika isti, što je poznatno pod nazivom Internet demokratija. U skladu sa ovim virtualna sredina omogućava odsustvo brige vezane za svakodnovni stres i zahteve koji se javljaju u realnom životu. Kreiranjem novog identiteta postoji mogućnost da data osoba uvidi kakve su reakcije okoline na novi identitet. Osobe koje pate od osećaja niskog samopoštovanja, doživljaja lične neadekvatnosti i neodobravanja od strane drugih su pod najvećim rizikom da razviju ovu vrstu ''novog identiteta''. Negativni self koncept je često taj koji vodi ka klinički značajnoj depresivnosti i anksioznosti, što se posledično može odraziti na ekscesivnu upotrebu Interneta i manipulaciju predstave sebe. Novija istraživanja sugerišu da introvertne osobe, kao i one sa neurotskim crtama ličnosti vide mogućnost da iskažu svoje ''pravo ja'' isključivo u zajednicama na Internetu, dok ekstravertne osobe tu mogućnost vezuju isključivo za tradicionalnu vrstu socijalne komunikacije. Često korisnici izveštavaju o mogućnosti da ''otključaju određene delove sebe'' koji su bili potisnuti u stvarnom životu, kreiranjem novog identiteta. U virtuelnom svetu sposobnost da se ispolje potisnuti delovi ličnosti može poprimiti različite oblike. Tako npr. stidljiva osoba postaje otvorena, aseksualna seksualna, neasertivna postaje snažna itd. Ovim putem osobe mogu da igraju one uloge kojih se u realnom životu plaše ili ih mrze. Zato anonimnost koju Internet na ovaj način pruža korisnicima ima svojevrstan dezinhibitorni fenomen.

KORISNIČKE NAVIKE PRI UPOTREBI INTERNETA U SRBIJI - IMA LI MEĐU NAMA INTERNET ZAVISNOSTI?

Uvod

Pored svega do sada rečenog, ne možemo a da ne pokušamo da sagledamo ispitivani problema sa stanovišta domaće populacije korisnika. Postoji li pojava preterane upotrebe Interneta i među domaćim korisnicima, ili je ipak reč o fenomenu koji je rezervisan samo za visoko razvijene zemlje? Ono što je izuzetno važno istaći kada se govori o argumentaciji ''za i protiv'' pojave zavisnosti od Interneta jeste broj i vrsta istraživanja na osnovu kojih se donose određeni zaključci. U početku većina istraživanja je bila vezana za američke korisnike Interneta, što je i logično, jer se za američki kontinent vezuje nastanak same pojave. Kasnije kako su slični izveštaji o pojavi preterane upotrebe Interneta počeli da pristižu i iz drugih evropskih zemalja, broj istraživanja u ovim zemljama je postepeno počeo da raste. Međutim, postavlja se pitanje opravdanosti generalizacije ili proste primene zaključaka dobijenih u datim istraživanjima na domaću populaciju korisnika. Sigurno da bi procenat greške u ovakvoj vrsti zaključivanja bio izrazito veliki, jer su razlike među korisnicima gotovo neuporedive. U našoj zemlji često nisu ispunjeni ni osnovni socioekonomski uslovi koji bi podrazumevali da posedovanje računara i upotreba Interneta bude dostupna najvećem broju stanovnika, kao što je slučaj u zapadnim zemljama. Iz tog razloga konkretnih istraživanja koja bi bila usmerena ka ispitivanju strukture korisničkih navika u okviru zemalja u regionu jugoistočne Evrope gotovo da i nije bilo.

Metodologija istraživanja

Upravo postojeća praznina u datom istraživačkom prostoru motivisala je i uputila autora ovog teksta na organizovanje istraživanja delimično po uzoru na već sprovedena u zapadnim zemljama. Osnovni istraživački cilj bio je da se ustanovi struktura korisničkih navika prilikom upotrebe Interneta, koristeći pri tome instrument posebno konstruisan za dato istraživanje. Polazna teorijska osnova za interpretaciju rezultata i konstrukciju upitnika podrazumevala je ponuđene APA kriterijume za dijagnostikovanje pojave zavisnosti od Interneta. Pored korisnika sa teritorije SCG, u istraživanje su bili uključeni i korisnici Interneta sa teritorije Republike Hrvatske, jer je jedan od istraživačkih ciljeva podrazumevao utvrđivanje razlika u korisničkim navikama između ove dve grupe korisnika. Međutim, interpretacija dobijenih razlika prevazilazi okvire i zahteve datog teksta, pa ćemo se okrenuti samo ka interpretaciji rezultata dobijenih na domaćim korisnicima. Istraživanje je organizovano elektronskim putem. Tom prilikom elektronski upitnici su distribuirani prvenstveno među korisnicima akademske mreže u Novom Sadu i Zagrebu, kao i među ostalim korisnicima koji nisu imali pristup ovoj vrsti mreže, već su im upitnici bili distribuirani kako od strane lokalnih provajdera koji su želeli da upitnik ponude na svojim home page stranicama, tako i na druge alternativne načine (preko određenih news grupa, zatim preko drugih korisnika koji su dobili upitnik pa ga dalje prosledili i sl.). Ispitanici su popunjene upitnike prosledili nazad istraživaču takođe elektronskim putem na za to predviđenu web adresu gde je formirana baza podataka. Anonimnost dobijenih podataka i samih ispitanika je bila apsolutno zagarantovana. U istraživanju je učestvovalo 215 korisnika Interneta, oba pola, starosne dobi od 15 do 65 godina. Istraživanje je organizovano u periodu od septembra 2003. do aprila 2004. godine.

Imajući u vidu da je dato istraživanje jedno od prvih istraživanja ove pojave među domaćom populacijom, istraživač se u cilju saznavanja i objašnjenja strukture ukupne ispitivane varijanse korisničkih navika odlučio za primenu analize glavnih komponenata. Na osnovu Katelovog Scree testa, četiri glavne komponente (faktora) (Tabela br. 1) ocenjene su kao značajne, a zbog pretpostavke o međusobnoj korelaciji rotirane su Promax rotacijom (Tabela br. 2).

	Inicijalna solucija			Rotirana solucija
	Karakteristični koren	%objašnjene varijanse	kumulativni procenat	Karakteristični koren
1	10.083	30.553	30.553	9.375
2	1.985	6.016	36.569	5.040
3	1.602	4.855	41.424	5.245
4	1.551	4.701	46.124	3.706

	F1-INT_POT	F2-SOC_INT.	F3-INT_PRIJ	F4-SOMAT.
F1 - INT_POT	1	0.509	0.470	0.355
F2 - SOC_INT	0.509	1	0.257	0.215
F3 -INT_PRIJ	0.470	0.257	1	0.182
F4 - SOMAT.	0.355	0.215	0.182	1

U odnosu na izolovane faktore ispitivane su i razlike unutar samog uzorka u zavisnosti od pripadnosti određenom polu, bračnom statusu, obrazovnom nivou, količini vremena provedenog na Internetu, kao i u odnosu na mesto odakle korisnik pristupa Internetu.

Teorijske pretpostavke koje su do sada publikovane u stručnoj literaturi, a tiču se složenosti fenomena upotrebe Interneta, dobijajuju izvesnu potvrdu u rezultatima ovog istraživanja. Struktura i odlike korisničkog stila koje su definisane od strane APA udruženja, u vidu dijagnostičkih kriterijuma za otkrivanje pojave preterane upotrebe Interneta, delimično su potvrđene i u okviru našeg uzorka. Kada se kaže da su delimično potvrđene, podrazumeva se da izolovani faktori ne nude sadržinski jasno diferencirane kriterijume kao što je to slučaj sa APA kriterijumima.

Međutim, iako postoje izvesna sadržinska preklapanja između faktora (Tabela br. 2) , što je vidljivo naročito u slučaju faktora Potreba za sve dužim boravkom na Internetu koji nudi osnovu za tumačenje i preostala tri, mogu se jasno uočiti dominantna obeležja svakog od njih koja ih definišu i međusobno razlikuju.

Sadržaj prvog izolovanog faktora pod nazivom Potreba za sve dužim boravkom na Internetu ukazuje da korisnici boravkom na Internetu zapravo struktuiraju svoje slobodno vreme, koristeći pri tome mnoštvo Internet sadržaja koje im se nude. Dostupnost i privlačnost ovakvih sadržaja može postepeno dovesti do želje korisnika da provodi sve više vremena na Internetu, a ukoliko je ta želja osujećena iz bilo kojih razloga, moguća je pojava pratećih afektivnih smetnji (tipa nervoze i napetosti). Upravo subjektivni doživljaj korisnika da Internet predstavlja prijatnu i relaksirajuću aktivnost, dovodi do želje za dužim boravkom na Internetu, usled čega su korisnici spremni čak i da zanemare neke od svakodnevnih obaveza, kao i druženje sa prijateljima i/ili partnerom, što je i opisano sadržajem trećeg faktora Internet kao izvor prijatnosti i zadovoljstva . Očigledno je da dugotrajan boravak na Internetu može dovesti i do somatskih tegoba (tipa bolova u leđima, peckanja očiju, smetnji vida, neispavanosti i umora) o kojima korisnici izveštavaju i koje opisuje sadržina četvrtog faktora Subjektivne žalbe na telesne smetnje . Dobijeni rezultati ukazuju i da je jedna od najučestalijih korisničkih aktivnosti socijalna komunikacija putem Interneta, što je vidljivo u sadržini drugog faktora Sklonost ka uspostavljanju socijalne interakcije putem Interneta . Istraživanja su pokazala da upravo socijalni aspekti privlačnosti Interneta usmeravaju korisnika da provodi sve više vremena na Internetu, doživljavajući ga kao sredstvo za relaksaciju, opuštanje i zabavu. Takav korisnički trend može vremenom da dovede do postepenog zanemarivanja nekih od svakodnevnih aktivnosti, minimalnih zdravstvenih tegoba i vidne pasivizacije ličnosti korisnika. Upravo ovakva pojava poznata je pod nazivom Internet paradoks, a odnosi se na uočen fenomen da veća količina vremena na Internetu dovodi do većeg stepena depresivnosti, doživljaja usamljenosti i slabije socijalne komunikacije korisnika sa članovima porodice i bližeg socijalnog okruženja.

Pored navedene sadržinske strukture korisničkih navika, ništa manje bitno jeste pitanje sociodemografske strukture korisnika. Svi dosadašnji pokušaji istraživanja da ponude konačan odgovor na ovo pitanje ostali su na nivou bezuspešnih pokušaja. Kada je reč o ispitanom uzorku korisnika, izvesne pravilnosti uočene i u drugim zemljama, mogu se i ovde registrovati. To se prvenstveno odnosi na dominaciju muških korisnika u odnosu na ženske, koji postižu više prosečne vrednosti na svim ispitivanim faktorima. Da podsetimo, više prosečne vrednosti na određenom faktoru među muškim korisnicima podrazumevaju da je ispitivan aspekt pojave među njima znatno izraženiji u odnosu na ženske ispitanike koji ostvaruju niže prosečne skorove na datim faktorima. Ovakva polna preraspodela povlači za sobom pitanje o opravdanosti zaključivanja koje bi sugerisalo da muškarcima više odgovaraju Internet aktivnosti koje čine sadržinu izolovanih faktora, za razliku od žena, koje bi eventualno preferirale nešto drugačije sadržaje na Internetu, a koji nisu sadržani u okviru ova četiri faktora. Prosečne vrednosti dobijene u okviru ženskog poduzorka koje pokazuju negativnu korelaciju sa izolovanim faktorima delimično opravdavaju ovakvu vrstu zaključka.

Što se tiče bračnog statusa, vidi se da korisnici koji nisu u braku, postižu više prosečne vrednosti na sva četiri ispitivana faktora. Ovakav podatak sugeriše da korisnici koji nisu u braku imaju znatno više prisutne sve ispitivane aspekte upotrebe Interneta u odnosu na korisnike koji su u braku. Ovaj podatak sugeriše pretpostavku da osobe koje nisu u braku imaju više slobodnog vremena koje koriste za boravak na Internetu koji ih relaksira, ili im Internet služi kao sredstvo za socijalnu komunikaciju, koja može biti usmerena na traženje potencijalnog partnera ili neobavezno prijateljsko ćaskanje.

Kada je reč o obrazovnom statusu, dobijeni podaci sugerišu da su najviše prosečne vrednosti ostvarene u grupi korisnika sa srednjom stručnom spremom, što govori da su svi ispitivani aspekti upotrebe Interneta najviše zastupljeni u datoj obrazovnoj grupi. Ovaj podatak nije u skladu sa podacima iz dosadašnjih istraživanja u zapadnim zemljama. Ranija istraživanja su pokazala da je najučestalija i najzastupljenija obrazovna grupa korisnika sa višom i/ili visokom stručnom spremom. Potencijalno objašnjenje za podatke sa našeg uzorka tiče se činjenice da je ispitivanje vršeno preko akademske mreže, koja podrazumeva da su najveći broj korisnika studenti, koji nisu još uvek ostvarili akademsko fakultetsko zvanje, i samim tim čine da grupa korisnika sa srednjom stručnom spremom bude najzastupljenija. Alternativno tumačenje dobijenih podataka da korisnici sa nižom stručnom spremom imaju izraženije prosečne vrednosti na ispitivanim faktorima, odnosi se na pretpostavku da visoko obrazovani korisnici imaju bolju kontrolu nad boravkom na Internetu, u odnosu na one sa nižom stručnom spremom, što je i vidljivo u negativnim korelacijama koje ova grupa korisnika ima u odnosu na prva tri faktora.

Što se tiče vremena provedenog na Internetu, podaci jasno sugerišu da korisnici koji provode više od 10 sati nedeljno imaju znatno više prosečne vrednosti na svim ispitanim faktorima u odnosu na grupe korisnika koji provode do 5 sati nedeljno, i između 5 i 10 sati nedeljno. To bi značilo da korisnici koji provode više vremena na Internetu imaju izraženije sve ispitivane aspekte ( telesne tegobe usled upotrebe Interneta, potrebu da sve duže borave na Internetu, zatim izraženiju potrebu za socijalnom komunikacijom preko Interneta, kao doživljaj da ih Internet opušta i relaksira) u odnosu na korisnike koji provode manje vremena na Internetu. Ovakvi rezultati su sasvim očekivani i u skladu sa tvrdnjama ranijih istraživanja da dužina boravka na Internetu određuje stepen razvijenosti korisničkih navika.

Interesantna za tumačenje pokazala se i varijabla koja se odnosi na mesto odakle korisnik pristupa Internetu. Ustanovljeno je da korisnici koji pristupaju od kuće imaju značajno više skorove na svim ispitanim faktorima u odnosu na grupu koja pristupa sa posla ili na neke druge načine. To svakako povlači za sobom pretpostavku da korisnici koji koriste Internet od kuće imaju znatno izraženije sve ispitivane aspekte u odnosu na korisnike koji ne pristupaju Internetu od kuće. Ovakav podatak sugeriše u pravcu da boravak na Internetu koji podrazumeva kućne uslove pruža mogućnost neograničenog boravka na Internetu, što sa drugih mesta pristupa nije često ostvarivo, zatim nudi izvestan osećaj prijatnosti i komfora karakterističan za kućne uslove koji se može odraziti prenošenjem date atmosfere na dužinu boravka na Internetu i neograničene mogućnosti ispitivanja privlačnosti raznih Internet sadržaja, kao i što nudi mogućnost da boravkom na Internetu ispunimo slobodno vreme koje najčešće imamo dok boravimo kod kuće. Dobijeni rezultati u značajnoj meri potvrđuju dosadašnju pretpostavku o složenosti ispitivanog fenomena preterane upotrebe Interneta. Imajući u vidu da izolovani faktori (aspekti upotrebe Interneta) po svojoj sadržini većim delom odgovaraju ponuđenim kriterijumima za dijagnostikovanje zavisnosti od Interneta, može se zaključiti da je sklonost ka preteranoj upotrebi Interneta prisutna i među domaćim korisnicima. Ono što se neizbežno nameće kao zaključak pored činjenice da je ispitivana pojava slično struktuirana i po svom sadržaju i po sociodemografskoj strukturi i u našem i zapadnim istraživanjima, jeste da postoji uočljiva razlika u intenzitetu same pojave u korist zapadnih korisnika. Ova razlika se može objasniti boljim preduslovima za upotrebu Interneta koji su na raspolaganju zapadnim korisnicima (veći deo stanovništva poseduje računar, mesečni troškovi za upotrebu Interneta su neuporedivo manji u odnosu na mesečna primanja nego što je to slučaj u našoj zemlji), ali i određenim kulturološkim razlikama čiji bi značaj trebalo ispitati u nekom od narednih istraživanja.

Ono što je evidentno jeste da preterana upotreba Interneta može postepeno da dovede do zanemarivanja profesionalnih, porodičnih, prijateljskih relacija, uz moguću pojavu telesnih tegoba. Ukoliko stvari posmatramo na ovaj način, činjenica je da reč o određenoj vrsti psihičke disfunkcije, neprecizirajući pri tome naziv koji bi takvu disfunkciju najbolje opisao. Stoga, zahtevi koji se postavljaju pred buduća istraživanja išli bi u pravcu potrage za adekvatnim nazivom, još bližim sadržinskim određenjem i boljom operacionalnom definicijom ispitivane pojave. To bi, svakako, omogućilo jasnije definisanje granice za optimalnu upotrebu Interneta.