e-volucija ::: No11

Razvoj Interneta, globalne kompjuterske mre�e, doprineo je da se savremeni komunikacijski obrasci unaprede i razmatraju u potpuno druga�ijem teorijskom i prakti�nom kontekstu.

Svojom pojavom Internet je postavio nove standarde kada je savremeni vid korisni�ke komunikacije u pitanju. Me�utim, usled svoje specifi�nosti, ovi savremeni komunikacijski obrasci postali su predmet mnogobrojnih teorijskih razmatranja i nau�nih rasprava. Svakako najkontraverznija pojava iz ovog domena mo�e se predstaviti pitanjem: da li Internet mo�e da postane predmet ''patolo�ke upotrebe'' i posledi�no dovede do pojave poznate pod nazivom ''zavisnost od Interneta''?

U daljem tekstu poku�a�emo da sagledamo argumente koji se u nau�noj i �iroj javnosti nude kao potvrda da data pojava zaista postoji, ali i njima suprotnih stanovi�ta, koji pretpostavku o postojanju pojave zavisnosti od Interneta �estoko osporavaju. Svakako da se ne mo�e zaobi�i i pitanje klju�no za doma�e korisnike Interneta - da li pojava zavisnosti od Interneta postoji me�u korisnicima u Srbiji? Kao odgovor na dato pitanje, bi�e ponu�eni rezultati istra�ivanja autora ovog teksta, koji makar delimi�no nude odgovor na postavljeno pitanje.

Na samom po�etku treba ista�i ograni�enja sa kojima se istra�iva�i suo�avaju prilikom poku�aja da operacionalno defini�u pojavu zavisnosti od Interneta i utvrde njenu strukturu.

Prvo, u razmatranju da li je neka pojava normalna ili patolo�ka, neophodno je definisati granice dimenzije normalnosti, odnosno, gde je mesto na kontinuumu normalnost-patologija; gde normalno prelazi u patolo�ko i obratno? Tu nailazimo na vi�evekovnu prepreku koju istra�iva�i i teoreti�ari poku�avaju da prevazi�u na razne na�ine, nude�i mno�tvo modela kojima bi se ovo pitanje moglo razre�iti. Konkretnog i op�teprihva�enog odgovora i dalje nema. Samim tim, odsustvo jasno definisanog kriterijuma normalnosti i patologije u zna�ajnoj meri ote�ava mogu�nost razmatranja preterane upotrebe Interneta kao patolo�ke pojave.

Drugo, upotreba Interneta predstavlja interaktivan proces u kome u�estvuju korisnici sa osobenim obele�jima na jednoj strane, i virtualni prostor sa svojim specifi�nostima na drugoj strani. Upravo ovakav vid interakcije dovodi do razvoja mno�tva korisni�kih stilova, od kojih se neki, opravdano ili ne, smatraju ''patolo�kim''.

Tre�e, generalizacija zaklju�aka dobijenih na malom broju istra�ivanja organizovanih sa ciljem ispitivanja pojave ''patolo�ke upotrebe'' Interneta, koja su problemati�no metodolo�ki zasnovana, organizovana na neadekvatnom uzorku, bitno umanjuje zna�aj izvedenih zaklju�aka, a samim tim dovodi u pitanje postojanje pojave ''patolo�ke upotrebe'' Interneta.

Imaju�i u vidu navedena ograni�enja, mo�e se pristupiti daljem razmatranju i argumentaciji ''za i protiv'' koncepta zavisnosti od Interneta. No, krenimo od po�etka.

UPOTREBA INTERNETA KAO PATOLO�KA POJAVA?

Ekspanzijom Interneta kao korisni�ke mre�e veoma brzo su prevazi�ena sva o�ekivanja koja su se odnosila na broj korisnika, ali i broj Internet aplikacija, koje su na ovaj na�in postale dostupne. Internet ubrzo postaje najve�e tr�i�te na planeti, naro�ito kada je re� o dostupnosti informacija. Samim tim, stvoreni su uslovi za nastanak jedne nove pojave me�u korisnicima, a koja se odnosi na sve izra�eniju potrebu za du�im boravkom na Internetu. Konsenzus oko naziva date pojave jo� uvek nije postignut. Od samog po�etka u opticaju su mnogi termini, po�ev�i od zavisnosti od Interneta (koji se i danas naj�e��e upotrebljava), preko patolo�ke upotrebe Interneta, kompulsivne upotrebe interneta, sve do internetomanije. Istaknuti pojedinci koji su predlagali nazive za novu pojavu bili su rukovo�eni razli�itim motivima. Dok su jedni po�injali od pomalo cini�nog osvrta na novonastalu pojavu, potcenjuju�i na taj na�in zna�aj koji joj se pridaje, drugi su postepeno poku�avali da odre�enim terminom obuhvate skup manifestnih simptoma. Pojava sama po sebi ne bi po�ela da predstavlja takav predmet interesovanja nau�ne i �ire javnosti, da sa sobom ne nosi karakteristike disfunkcionalnog pona�anja koje po svojoj sadr�ini i manifestaciji delom odgovaraju bolestima zavisnosti, a delom poreme�ajima koji podrazumevaju gubitak kontrole impulsa. Psihopatolo�ki kontekst u kome se sama pojava razmatra, name�e da se osvrnemo i na te�ko�e koje ovakav vid dalje argumentacije sa sobom nosi. Postoje�i klasifikacioni sistemi mentalnih poreme�aja, ameri�ki DSM-IV i evropski ICD-X, suo�avaju se sa mno�tvom pote�ko�a. Po�ev�i od odsustva op�teg teorijskog okvira, nedovoljne i �esto nejasne etiolo�ke zasnovanosti dijagnosti�kih kategorija, njihove uskosti �to neizbe�no vodi preteranoj simplifikaciji, preko deskriptivne prirode dijagnosti�kih kategorija, kao i veoma problemati�ne prognosti�ke vrednosti. U takvoj situaciji, kada na raspolaganju ne postoji bolje re�enje, moramo se zadovoljiti postoje�im stanjem. Stoga, deskripcija osnovnih simptoma predstavlja prvu liniju izbora kada je re� o postavljanju bilo koje dijagnoze mentalnog poreme�aja.

DIJAGNOSTI�KI KRITERIJUMI ZAVISNOSTI OD INTERNETA

Slede�i ovaj princip po�etna istra�ivanja pojave preterane upotrebe Interneta su dovela do postepenog formiranja dijagnosti�kog kriterijuma. Dati kriterijum se koristi za procenu postojanja pojave zavisnosti od Interneta, a koji je i zvani�no prihva�en od strane Ameri�kog udru�enja psihologa. U skladu sa ovakvim zvani�nim stavom zavisnost od Interneta se defini�e kao ''maladaptivni oblik upotrebe Interneta koji dovodi do klini�kih signifikantnih o�te�enja i koji podrazumeva prisustvo najmanje tri (ili vi�e) dole navedenih kriterujuma, i to u periodu od najmanje godinu dana''. To su:

a) potrebu za zna�ajnim i stalnim pove�anjem vremena provedenog na Internetu, radi postizanja ose�aja zadovoljstva;

b) pojavu gde je zna�ajno smanjen efekat zadovoljstva sa kontinuiranom upotrebom iste koli�ine vremena provedenog na Internetu;

II Dva ili vi�e simptoma povla�enja se razvijaju u periodu do mesec dana nakon poku�aja prestanka i/ili redukcije upotrebe Interneta, i mogu da uzrokuju stres ili te�ko�e u socijalnoj, profesionalnoj ili nekoj drugoj va�noj oblasti �ivota. Simptomi povla�enja podrazumevaju:

IV Internetu se pristupa mnogo �e��e ili se ostaje du�e nego �to je planirano;

V Postoji stalna �elja ili neuspeli poku�aj da se prekine ili smanji vreme koje se provodi na Internetu;

VI Veliki deo vremena kada osoba nije na Internetu, provodi bave�i se aktivnostima vezanim za upotrebu Interneta;

VII Va�ne socijalne, profesionalne ili porodi�ne aktivnosti su zapostavljene ili maksimalno redukovane zbog upotrebe Interneta;

VIII Internet se upotrebljava uprkos saznanju o stalnim fizi�kim, socijalnim, profesionalnim ili psiholo�kim problemima, koji su prouzrokovani preteranom upotrebom Interneta ( nesanica, bra�ne pote�ko�e, ka�njenje na posao, zanemarivanje profesionalnih obaveza , ose�aj napu�tenosti od strane drugih .);

VIII Postoji individualni rizik od gubitka zna�ajnih relacija, posla, profesionalnih i edukativnih prilika, nastalih kao posledica preterane upotrebe Interneta;

IX Pojava ose�aja umora i nervoze pri poku�ajima da se smanji ili prekine upotreba Interneta;

X Internet se koristi kao vid bekstva od problema i ose�anja kao �to su bespomo�nost, krivica, anksioznost i depresija;

X Korisnik skriva istinu od �lanova porodice o tome koliko vremena provodi na Internetu;

XII Korisnik se stalno vra�a na Internet i pored prekomernih tro�kova koji nastaju usled preterane upotrebe Interneta (korisnik stalno ne�to kupuje, pla�a vreme koje provodi na Internetu i sl.).

S obzirom da se zavisnost defini�e kao psihofiziolo�ki poreme�aj koji podrazumeva zloupotrebu supstanci, �to posledi�no dovodi do pojave tolerancije, simptoma povla�enja, afektivnih smetnji i poreme�enih socijalnih relacija, vidimo da su gore navedeni kriterijumi u znatnoj meri obuhva�eni datom definicijom . Jedina razlika koja se name�e odnosi se na odsustvo uno�enja �tetne supstance u organizam. Stoga, odre�eni autori odri�u mogu�nost klasifikacije pojave preterane upotrebe Interneta kao bolesti zavisnosti (jer nije ispunjen osnovni zahtev), i nude drugu dijagnosti�ku kategoriju koja bi se mogla iskoristiti za tuma�enje date pojave, a to je poreme�aj navika i impulsa. S obzirom da preterana upotreba Interneta podrazumeva - nedostatak kontrole impulsa koji isklju�uje upotrebu toksi�nih supstanci, deo istra�iva�a je saglasan da pojava patolo�kog kockanja po svojoj prirodi najvi�e odgovara ispitivanoj pojavi, pa se dijagnosti�ki kriterijumi koji se odnose na ovaj vid poreme�aja impulsa mogu primeniti i u slu�aju preterane upotrebe Interneta. Ovakvi predlozi su izazvali razli�ite stavove i podelili istra�iva�e ove pojave.

Sa jedne strane se nalaze pristalice stava da pojava preterane upotrebe Interneta zahteva da se dalja razmatranja ozbiljno nastave, �to se najbolje ilustruje predlogom zagovornika ovog stava da nova ameri�ka klasifikacija mentalnih obo ljenja koja je u pripremi, DSM-V, uvrsti ovu pojavu u vidu dijagnosti�ke kategorije pod nazivom kibernetski poreme�aj , gde bi pored Interneta bile svrstane sve vrste zloupotrebe savremenih tehni�kih dostignu�a, npr. mobilni telefoni, video igrice i sl.

Sa druge strane, kriti�ari koncepta zavisnosti od Interneta negiraju mogu�nost njenog postojanja. Oni isti�u mno�tvo metodolo�kih nedostataka i logi�kih nedoslednosti u dosada�njim istra�ivanjima na osnovu kojih su izvedeni zaklju�ci o postojanju pojave zavisnosti od Interneta. Kritike se prvenstveno odnose na generalizacije zaklju�aka dobijenih u eksplanatornim studijama, koje po svojoj prirodi ne pru�aju mogu�nost utvr�ivanja kauzalnih odnosa izme�u ispitivanih pojava, u datom slu�aju veze izme�u odre�enog pona�anja i specifi�ne tehnologije-Interneta. Isti�u da je ovakav oblik zaklju�ivanja isklju�ivo subjektivan i spekulativan, i kao takav kr�i osnovna pravila logi�kog zaklju�ivanja. Tako�e, sugeri�u da senzacionalisti�ka dimenzija koja se pridaje preteranoj upotrebi Interneta, nije ni�ta drugo do jedno novo sredstvo koje nam je na raspolaganju u situacijama kada �elimo da se relaksiramo, odnosno pobegnemo od problema. Samim tim, zna�aj Interneta se minimizira i svodi u okvire sa drugim modalitetima kojima pribegavamo kada �elimo da ''pobegnemo od problema'', ili jednostavno �elimo da se opustimo, a re� je o televiziji, �itanju knjiga, dru�enju sa prijateljima, bavljenju sportom. Prema ovakvom stanovi�tu su�tina problema, pod pretpostavkom da postoji, je u onome �to se nalazi u osnovi potrebe da se boravi sve du�e na Internetu, a to su razni oblici psihi�kih pote�ko�a (npr. depresivnost, anksioznost, nisko samopo�tovanje i sl.), profesionalni i porodi�ni problemi, ozbiljni zdravstveni problemi, raznorazne vrste hendikepa i sl. Dodatne kritike se odnose i na problemati�ne psihometrijske karakteristike upitnika kojima je ispitivana pojava preterane upotrebe Interneta.

Na ovakve kritike pristalice koncepta zavisnosti odgovaraju sve ve�im brojem bolje organizovanih i kontrolisanih istra�ivanja, pro�irivanjem predmeta istra�ivanja koja se sve vi�e povezuju sa personolo�kim obele�jima samih korisnika, isticanjem zna�aja faktora koji bitno uti�u na sve u�estaliju upotrebu Interneta, a ti�u se same prirode ove virtualne mre�e. Istra�ivanja se tako�e fokusiraju na razli�ite vrste Internet aktivnosti kojima korisnici ve�inom pristupaju i tome kakav posledi�an uticaj te aktivnosti mogu imati na u�estalost upotrebe Interneta.

U kontekstu ovakvih promena u orijentaciji istra�ivanja, svakako treba ista�i da je registrovan trend da odre�eni korisnici uglavnom pristupaju istim vrstama aplikacija na Internetu, �to je posledi�no dovelo do preliminarne podele zavisnosti od Interneta na vi�e podtipova. U skladu sa tim razlikuje se pet podtipova zavisnosti od Interneta:

1.Cybersexual addiction (*) - Ovaj podtip podrazumeva prisustvo izra�ene potrebe za seksualnom stimulacijom koju korisnici ostvaruju putem Interneta. Internet aplikacije putem kojih se data potreba zadovoljava podrazumeva konzumiranje svih vrsta Internet sadr�aja sa erotskom tematikom.

2.Cyber-relationship addiction - Re� je o podtipu koji se odnosi na preterano izra�enu potrebu korisnika za sklapanjem poznanstava putem Interneta. Osoba ima stalnu �elju da se upoznaje sa drugim osobama na Internetu, bilo da je u pitanju boravak u okviru razli�itih soba za razgovor (poznatijih kao chat rooms), zatim na mestima na Internetu gde mo�e da se diskutuje sa drugim osobama o raznoraznim temama (newsgroups), ili da je re� o kontaktima i poznanstvima koja se uspostavljaju putem elektronske po�te (e-mail).

(*) Nazivi podtipova zavisnosti bi�e navedene u originalu zbog specifi�nosti kompjuterske terminologije ______________________________________________________________________

3.Net-compulsion - Ovaj podtip se odnosi izra�enu potrebu korisnika za kupovinom putem Interneta. Obi�no se u ovaj podtip ubrajaju osobe koje su sklone stalnom kockanju, kupovini i prodaji putem Interneta.

4.Information overload - Re� je podtipu koji se odnosi na preteranu potrebu korisnika za posedovanjem informacija. Naj�e��e je �ine korisnici koji su skloni stalnom surfovanju po Internetu u potrazi za odre�enom vrstom informacija i/ili pretra�ivanjem baza podataka.

5.Computer addiction - Dati podtip je ne�to op�tijeg karaktera i nije usko vezan za upotrebu Interneta, ve� je usmeren na zavisnost od kompjutera. Obi�no se odnosi na osobe koje su preokupirane Internet kompjuterskim igrama ili problemima kompjuterskog programiranja.

Rekli smo da su podtipovi zavisnosti od Interneta prvenstveno uslovljeni vrstom, odnosno sadr�ajem aplikacija koje korisnici dominantno koriste. Samim tim, sti�emo do drugog ograni�enja istaknutog na samom po�etku teksta, a o kome treba voditi ra�una kada je re� o argumenatciji za ili protiv pojave zavisnosti.

Tu se misli prvenstveno na interaktivnu prirodu odnosa koji se uspostavlja izme�u korisnika i osobenosti samog Interneta. �ta je to �to �ini Internet privla�nim? Da li je re� o njegovim obele�jima ili sadr�ajima koji se nude putem Interneta?

PSIHOLO�KA OBELE�JA INTERNETA KAO VIRTUALNOG PROSTORA

Specifi�nost ove virtualne mre�e odnosi se na odre�ene karakteristike koje su samo njemu svojstvene, i u najve�oj meri su ''krivac'' za tako �iroko rasprostranjenu privla�nost ovog medija. Tu se misli prvenstveno na odsustvo senzorne stimulacije, �to podrazumeva da se komunikacija odvija tekstualnim putem. Upravo odsustvo komunikacije licem u lice omogu�ava anonimnost korisnika koji imaju priliku da na ovaj na�in predstave sebe u potpuno druga�ijem svetlu u odnosu na svoj realni identitet. Tu je i irelevantnost prostornih (geografskih) razdaljina, mogu�nost upoznavanja velikog broja ljudi, fleksibilnost vremena koja podrazumeva da se komunikacija putem Interneta mo�e odvijati u realnom vremenu (sinhrona komunikacija), ili mo�e biti i odlo�ena (asinhrona), ali u svakom slu�aju postoji mogu�nost formiranja specifi�nog vremenskog prostora, gde se vreme interakcije produ�ava.

�TA �INI INTERNET PRIVLA�NIM?

Ukoliko delimi�no poku�amo da zanemarimo obele�ja same virtualne mre�e i poku�amo da sagledamo �ta su osnovni psiholo�ki �inioci koji podsti�u korisnike da upotrebljavaju Internet u tolikoj meri da on mo�e da postane predmet patolo�ke upotrebe, dolazimo do kona�nog konsenzusa ve�ine do sada organizovanih istra�ivanja. Tu se prvenstveno misli na mogu�nost socijalne interakcije, slobodu seksualnog izra�avanja i mogu�nost kreiranja novog identiteta. Krenimo redom.

Socijalna podr�ka koja se razvija u grupama na Internetu predstavlja osnovni motiv koji vodi ka tome da korisnik postepeno po�inje da razvija naviku da pose�uje odredjene ''zajednice'' na Internetu, tzv.virtualne grupe, pri �emu se razvija visok nivo familijarnosti medju �lanovima date grupe i formira se ose�aj zajedni�tva i pripadnosti. Kao i sve druge zajednice virtualne grupe imaju svoja pravila, vrednosni sistem, standarde, na�in izra�avanja, tako da prihvatanjem ovih pravila korisnici se prilagodjavaju odredjenoj grupi i postaju njeni ravnopravni �lanovi. Kada je uspostavljeno �lanstvo u datoj grupi, osoba po�inje da upra�njava sve �e��u konverzaciju, razmenu informacija, saveta i sl. Istra�iva�i smatraju da na�in zbog koga korisnik naj�e��e koristi ovaj vid komunikacije ima svoju osnovu u bazi�nim ljudskim potrebama, pa tako npr. u Maslovljevoj hijerarhiji motiva potreba za socijalnom prihva�eno��u i pripadanjem tu zauzima centralno mesto. Kreiranjem takve virtualne zajednice o�ekuje se da osoba postepeno ''napu�ta'' i zanemaruje socijalne kontakte u realnom svetu i usmerava se prvenstveno na aktivnosti virtualne zajednice. Uprkos tome �to se ove interakcije svode na �isto tekstualnu komunikaciju, ovakva vrsta razmene ubrzo, ponekad i po prvi put stvara utisak imaginarne bliskosti. Kako postaju uklju�eniji u ovakav vid virtualnih zajednica, korisnici bivaju ohrabreni da slobodno iznose svoje stavove, bilo da su oni kontraverzni ili ekstremni u odredjenoj meri. U realnom svetu, takav na�in izno�enja stavova �esto nije omogu�en ili usled straha od kritike i socijalne osude, ili potencijalne mogu�nosti da se bude odba�en od strane grupe. Stoga, ovakav vid virtuelnih arena kreira grupnu dinamiku koja se zasniva na socijalnoj podr�ci unutar grupe. Poku�avaju�i da objasne ovu pojavu konkretno me�u ameri�kim korisnicima, istra�iva�i isti�u mogu�nost da je u okviru ameri�kog dru�tva potreba za socijalnom podr�kom i odobravanjem izra�enija u odnosu na ostala dru�tva, (npr. na evropskom kontinentu) usled pojave dezintegracije tradicionalne zajednice - npr. siroma�ni kom�ijski odnosi, visoka stopa razvoda, ponovnih brakova, �estih selidbi i sl. Tako�e je zabele�eno da se osobe sa istorijom psihijatrijskog oboljenja vi�e oslanjaju na ovaj vid socijalne komunikacije, da bi zadovoljili svoje socijalne potrebe, usled ote�ane mogu�nosti ponovne integracije u socijalnu zajednicu nakon boravka u hospitalnim uslovima.

Seksualna sloboda u okviru virtualne mre�e podrazumeva mogu�nost da se otvoreno iznesu i ispolje skrivene seksualne aspiracije i �elje i da se pona�a u skladu sa njima bez straha od osude socijalne zajednice. Ovakav vid slobode korisnicima prvenstveno pru�a mogu�nost anonimne komunikacije u okviru koje osoba mo�e da prezentuje sebe na na�in koji njoj odgovara, prikrivaju�i pri tome svoja realna svojstva i isti�u�i one karakteristike koje su u najve�em broju slu�ajeva nerealne.

Kreiranje novog identiteta �ini jednu od mogu�nosti koju Internet pru�a, a to je da o identitetu razmi�lja u terminima vi�estrukosti, dozvoljavaju�i korisniku da konstrui�e svoj identitet u skladu sa svojim �eljama. Prema ovome, osoba na Internetu mo�e da kreira virtuelnu ulogu u kojoj �e se pojaviti u pravcu izmi�ljenog ili �eljenog identiteta. Promena je mogu�a po�ev�i od fizi�kih karakteristika, preko pola, godi�ta, rase �to sve zajedno formira novu osobu, odnosno druga�ije vi�enje sebe. �esto je ova nova osoba suprotnost u odnosu na realnu. U realnom �ivotu, socio-ekonomski status, pol, godi�te, rasa igraju zna�ajnu ulogu u formiranju identiteta koji se pored navedenih karakteristika formira i na osnovu interpersonalnih interakcija, kulturolo�kog miljea i sl. Ovakvog socio-kulturnog konteksta nema u virtuelnom svetu, jer je polo�aj svih korisnika isti, �to je poznatno pod nazivom Internet demokratija. U skladu sa ovim virtualna sredina omogu�ava odsustvo brige vezane za svakodnovni stres i zahteve koji se javljaju u realnom �ivotu. Kreiranjem novog identiteta postoji mogu�nost da data osoba uvidi kakve su reakcije okoline na novi identitet. Osobe koje pate od ose�aja niskog samopo�tovanja, do�ivljaja li�ne neadekvatnosti i neodobravanja od strane drugih su pod najve�im rizikom da razviju ovu vrstu ''novog identiteta''. Negativni self koncept je �esto taj koji vodi ka klini�ki zna�ajnoj depresivnosti i anksioznosti, �to se posledi�no mo�e odraziti na ekscesivnu upotrebu Interneta i manipulaciju predstave sebe. Novija istra�ivanja sugeri�u da introvertne osobe, kao i one sa neurotskim crtama li�nosti vide mogu�nost da iska�u svoje ''pravo ja'' isklju�ivo u zajednicama na Internetu, dok ekstravertne osobe tu mogu�nost vezuju isklju�ivo za tradicionalnu vrstu socijalne komunikacije. �esto korisnici izve�tavaju o mogu�nosti da ''otklju�aju odre�ene delove sebe'' koji su bili potisnuti u stvarnom �ivotu, kreiranjem novog identiteta. U virtuelnom svetu sposobnost da se ispolje potisnuti delovi li�nosti mo�e poprimiti razli�ite oblike. Tako npr. stidljiva osoba postaje otvorena, aseksualna seksualna, neasertivna postaje sna�na itd. Ovim putem osobe mogu da igraju one uloge kojih se u realnom �ivotu pla�e ili ih mrze. Zato anonimnost koju Internet na ovaj na�in pru�a korisnicima ima svojevrstan dezinhibitorni fenomen.

KORISNI�KE NAVIKE PRI UPOTREBI INTERNETA U SRBIJI - IMA LI ME�U NAMA INTERNET ZAVISNOSTI?

Uvod

Pored svega do sada re�enog, ne mo�emo a da ne poku�amo da sagledamo ispitivani problema sa stanovi�ta doma�e populacije korisnika. Postoji li pojava preterane upotrebe Interneta i me�u doma�im korisnicima, ili je ipak re� o fenomenu koji je rezervisan samo za visoko razvijene zemlje? Ono �to je izuzetno va�no ista�i kada se govori o argumentaciji ''za i protiv'' pojave zavisnosti od Interneta jeste broj i vrsta istra�ivanja na osnovu kojih se donose odre�eni zaklju�ci. U po�etku ve�ina istra�ivanja je bila vezana za ameri�ke korisnike Interneta, �to je i logi�no, jer se za ameri�ki kontinent vezuje nastanak same pojave. Kasnije kako su sli�ni izve�taji o pojavi preterane upotrebe Interneta po�eli da pristi�u i iz drugih evropskih zemalja, broj istra�ivanja u ovim zemljama je postepeno po�eo da raste. Me�utim, postavlja se pitanje opravdanosti generalizacije ili proste primene zaklju�aka dobijenih u datim istra�ivanjima na doma�u populaciju korisnika. Sigurno da bi procenat gre�ke u ovakvoj vrsti zaklju�ivanja bio izrazito veliki, jer su razlike me�u korisnicima gotovo neuporedive. U na�oj zemlji �esto nisu ispunjeni ni osnovni socioekonomski uslovi koji bi podrazumevali da posedovanje ra�unara i upotreba Interneta bude dostupna najve�em broju stanovnika, kao �to je slu�aj u zapadnim zemljama. Iz tog razloga konkretnih istra�ivanja koja bi bila usmerena ka ispitivanju strukture korisni�kih navika u okviru zemalja u regionu jugoisto�ne Evrope gotovo da i nije bilo.

Metodologija istra�ivanja

Upravo postoje�a praznina u datom istra�iva�kom prostoru motivisala je i uputila autora ovog teksta na organizovanje istra�ivanja delimi�no po uzoru na ve� sprovedena u zapadnim zemljama. Osnovni istra�iva�ki cilj bio je da se ustanovi struktura korisni�kih navika prilikom upotrebe Interneta, koriste�i pri tome instrument posebno konstruisan za dato istra�ivanje. Polazna teorijska osnova za interpretaciju rezultata i konstrukciju upitnika podrazumevala je ponu�ene APA kriterijume za dijagnostikovanje pojave zavisnosti od Interneta. Pored korisnika sa teritorije SCG, u istra�ivanje su bili uklju�eni i korisnici Interneta sa teritorije Republike Hrvatske, jer je jedan od istra�iva�kih ciljeva podrazumevao utvr�ivanje razlika u korisni�kim navikama izme�u ove dve grupe korisnika. Me�utim, interpretacija dobijenih razlika prevazilazi okvire i zahteve datog teksta, pa �emo se okrenuti samo ka interpretaciji rezultata dobijenih na doma�im korisnicima. Istra�ivanje je organizovano elektronskim putem. Tom prilikom elektronski upitnici su distribuirani prvenstveno me�u korisnicima akademske mre�e u Novom Sadu i Zagrebu, kao i me�u ostalim korisnicima koji nisu imali pristup ovoj vrsti mre�e, ve� su im upitnici bili distribuirani kako od strane lokalnih provajdera koji su �eleli da upitnik ponude na svojim home page stranicama, tako i na druge alternativne na�ine (preko odre�enih news grupa, zatim preko drugih korisnika koji su dobili upitnik pa ga dalje prosledili i sl.). Ispitanici su popunjene upitnike prosledili nazad istra�iva�u tako�e elektronskim putem na za to predvi�enu web adresu gde je formirana baza podataka. Anonimnost dobijenih podataka i samih ispitanika je bila apsolutno zagarantovana. U istra�ivanju je u�estvovalo 215 korisnika Interneta, oba pola, starosne dobi od 15 do 65 godina. Istra�ivanje je organizovano u periodu od septembra 2003. do aprila 2004. godine.

Imaju�i u vidu da je dato istra�ivanje jedno od prvih istra�ivanja ove pojave me�u doma�om populacijom, istra�iva� se u cilju saznavanja i obja�njenja strukture ukupne ispitivane varijanse korisni�kih navika odlu�io za primenu analize glavnih komponenata. Na osnovu Katelovog Scree testa, �etiri glavne komponente (faktora) (Tabela br. 1) ocenjene su kao zna�ajne, a zbog pretpostavke o me�usobnoj korelaciji rotirane su Promax rotacijom (Tabela br. 2).

	Inicijalna solucija			Rotirana solucija
	Karakteristi�ni koren	%obja�njene varijanse	kumulativni procenat	Karakteristi�ni koren
1	10.083	30.553	30.553	9.375
2	1.985	6.016	36.569	5.040
3	1.602	4.855	41.424	5.245
4	1.551	4.701	46.124	3.706

	F1-INT_POT	F2-SOC_INT.	F3-INT_PRIJ	F4-SOMAT.
F1 - INT_POT	1	0.509	0.470	0.355
F2 - SOC_INT	0.509	1	0.257	0.215
F3 -INT_PRIJ	0.470	0.257	1	0.182
F4 - SOMAT.	0.355	0.215	0.182	1

U odnosu na izolovane faktore ispitivane su i razlike unutar samog uzorka u zavisnosti od pripadnosti odre�enom polu, bra�nom statusu, obrazovnom nivou, koli�ini vremena provedenog na Internetu, kao i u odnosu na mesto odakle korisnik pristupa Internetu.

Teorijske pretpostavke koje su do sada publikovane u stru�noj literaturi, a ti�u se slo�enosti fenomena upotrebe Interneta, dobijajuju izvesnu potvrdu u rezultatima ovog istra�ivanja. Struktura i odlike korisni�kog stila koje su definisane od strane APA udru�enja, u vidu dijagnosti�kih kriterijuma za otkrivanje pojave preterane upotrebe Interneta, delimi�no su potvr�ene i u okviru na�eg uzorka. Kada se ka�e da su delimi�no potvr�ene, podrazumeva se da izolovani faktori ne nude sadr�inski jasno diferencirane kriterijume kao �to je to slu�aj sa APA kriterijumima.

Me�utim, iako postoje izvesna sadr�inska preklapanja izme�u faktora (Tabela br. 2) , �to je vidljivo naro�ito u slu�aju faktora Potreba za sve du�im boravkom na Internetu koji nudi osnovu za tuma�enje i preostala tri, mogu se jasno uo�iti dominantna obele�ja svakog od njih koja ih defini�u i me�usobno razlikuju.

Sadr�aj prvog izolovanog faktora pod nazivom Potreba za sve du�im boravkom na Internetu ukazuje da korisnici boravkom na Internetu zapravo struktuiraju svoje slobodno vreme, koriste�i pri tome mno�tvo Internet sadr�aja koje im se nude. Dostupnost i privla�nost ovakvih sadr�aja mo�e postepeno dovesti do �elje korisnika da provodi sve vi�e vremena na Internetu, a ukoliko je ta �elja osuje�ena iz bilo kojih razloga, mogu�a je pojava prate�ih afektivnih smetnji (tipa nervoze i napetosti). Upravo subjektivni do�ivljaj korisnika da Internet predstavlja prijatnu i relaksiraju�u aktivnost, dovodi do �elje za du�im boravkom na Internetu, usled �ega su korisnici spremni �ak i da zanemare neke od svakodnevnih obaveza, kao i dru�enje sa prijateljima i/ili partnerom, �to je i opisano sadr�ajem tre�eg faktora Internet kao izvor prijatnosti i zadovoljstva . O�igledno je da dugotrajan boravak na Internetu mo�e dovesti i do somatskih tegoba (tipa bolova u le�ima, peckanja o�iju, smetnji vida, neispavanosti i umora) o kojima korisnici izve�tavaju i koje opisuje sadr�ina �etvrtog faktora Subjektivne �albe na telesne smetnje . Dobijeni rezultati ukazuju i da je jedna od naju�estalijih korisni�kih aktivnosti socijalna komunikacija putem Interneta, �to je vidljivo u sadr�ini drugog faktora Sklonost ka uspostavljanju socijalne interakcije putem Interneta . Istra�ivanja su pokazala da upravo socijalni aspekti privla�nosti Interneta usmeravaju korisnika da provodi sve vi�e vremena na Internetu, do�ivljavaju�i ga kao sredstvo za relaksaciju, opu�tanje i zabavu. Takav korisni�ki trend mo�e vremenom da dovede do postepenog zanemarivanja nekih od svakodnevnih aktivnosti, minimalnih zdravstvenih tegoba i vidne pasivizacije li�nosti korisnika. Upravo ovakva pojava poznata je pod nazivom Internet paradoks, a odnosi se na uo�en fenomen da ve�a koli�ina vremena na Internetu dovodi do ve�eg stepena depresivnosti, do�ivljaja usamljenosti i slabije socijalne komunikacije korisnika sa �lanovima porodice i bli�eg socijalnog okru�enja.

Pored navedene sadr�inske strukture korisni�kih navika, ni�ta manje bitno jeste pitanje sociodemografske strukture korisnika. Svi dosada�nji poku�aji istra�ivanja da ponude kona�an odgovor na ovo pitanje ostali su na nivou bezuspe�nih poku�aja. Kada je re� o ispitanom uzorku korisnika, izvesne pravilnosti uo�ene i u drugim zemljama, mogu se i ovde registrovati. To se prvenstveno odnosi na dominaciju mu�kih korisnika u odnosu na �enske, koji posti�u vi�e prose�ne vrednosti na svim ispitivanim faktorima. Da podsetimo, vi�e prose�ne vrednosti na odre�enom faktoru me�u mu�kim korisnicima podrazumevaju da je ispitivan aspekt pojave me�u njima znatno izra�eniji u odnosu na �enske ispitanike koji ostvaruju ni�e prose�ne skorove na datim faktorima. Ovakva polna preraspodela povla�i za sobom pitanje o opravdanosti zaklju�ivanja koje bi sugerisalo da mu�karcima vi�e odgovaraju Internet aktivnosti koje �ine sadr�inu izolovanih faktora, za razliku od �ena, koje bi eventualno preferirale ne�to druga�ije sadr�aje na Internetu, a koji nisu sadr�ani u okviru ova �etiri faktora. Prose�ne vrednosti dobijene u okviru �enskog poduzorka koje pokazuju negativnu korelaciju sa izolovanim faktorima delimi�no opravdavaju ovakvu vrstu zaklju�ka.

�to se ti�e bra�nog statusa, vidi se da korisnici koji nisu u braku, posti�u vi�e prose�ne vrednosti na sva �etiri ispitivana faktora. Ovakav podatak sugeri�e da korisnici koji nisu u braku imaju znatno vi�e prisutne sve ispitivane aspekte upotrebe Interneta u odnosu na korisnike koji su u braku. Ovaj podatak sugeri�e pretpostavku da osobe koje nisu u braku imaju vi�e slobodnog vremena koje koriste za boravak na Internetu koji ih relaksira, ili im Internet slu�i kao sredstvo za socijalnu komunikaciju, koja mo�e biti usmerena na tra�enje potencijalnog partnera ili neobavezno prijateljsko �askanje.

Kada je re� o obrazovnom statusu, dobijeni podaci sugeri�u da su najvi�e prose�ne vrednosti ostvarene u grupi korisnika sa srednjom stru�nom spremom, �to govori da su svi ispitivani aspekti upotrebe Interneta najvi�e zastupljeni u datoj obrazovnoj grupi. Ovaj podatak nije u skladu sa podacima iz dosada�njih istra�ivanja u zapadnim zemljama. Ranija istra�ivanja su pokazala da je naju�estalija i najzastupljenija obrazovna grupa korisnika sa vi�om i/ili visokom stru�nom spremom. Potencijalno obja�njenje za podatke sa na�eg uzorka ti�e se �injenice da je ispitivanje vr�eno preko akademske mre�e, koja podrazumeva da su najve�i broj korisnika studenti, koji nisu jo� uvek ostvarili akademsko fakultetsko zvanje, i samim tim �ine da grupa korisnika sa srednjom stru�nom spremom bude najzastupljenija. Alternativno tuma�enje dobijenih podataka da korisnici sa ni�om stru�nom spremom imaju izra�enije prose�ne vrednosti na ispitivanim faktorima, odnosi se na pretpostavku da visoko obrazovani korisnici imaju bolju kontrolu nad boravkom na Internetu, u odnosu na one sa ni�om stru�nom spremom, �to je i vidljivo u negativnim korelacijama koje ova grupa korisnika ima u odnosu na prva tri faktora.

�to se ti�e vremena provedenog na Internetu, podaci jasno sugeri�u da korisnici koji provode vi�e od 10 sati nedeljno imaju znatno vi�e prose�ne vrednosti na svim ispitanim faktorima u odnosu na grupe korisnika koji provode do 5 sati nedeljno, i izme�u 5 i 10 sati nedeljno. To bi zna�ilo da korisnici koji provode vi�e vremena na Internetu imaju izra�enije sve ispitivane aspekte ( telesne tegobe usled upotrebe Interneta, potrebu da sve du�e borave na Internetu, zatim izra�eniju potrebu za socijalnom komunikacijom preko Interneta, kao do�ivljaj da ih Internet opu�ta i relaksira) u odnosu na korisnike koji provode manje vremena na Internetu. Ovakvi rezultati su sasvim o�ekivani i u skladu sa tvrdnjama ranijih istra�ivanja da du�ina boravka na Internetu odre�uje stepen razvijenosti korisni�kih navika.

Interesantna za tuma�enje pokazala se i varijabla koja se odnosi na mesto odakle korisnik pristupa Internetu. Ustanovljeno je da korisnici koji pristupaju od ku�e imaju zna�ajno vi�e skorove na svim ispitanim faktorima u odnosu na grupu koja pristupa sa posla ili na neke druge na�ine. To svakako povla�i za sobom pretpostavku da korisnici koji koriste Internet od ku�e imaju znatno izra�enije sve ispitivane aspekte u odnosu na korisnike koji ne pristupaju Internetu od ku�e. Ovakav podatak sugeri�e u pravcu da boravak na Internetu koji podrazumeva ku�ne uslove pru�a mogu�nost neograni�enog boravka na Internetu, �to sa drugih mesta pristupa nije �esto ostvarivo, zatim nudi izvestan ose�aj prijatnosti i komfora karakteristi�an za ku�ne uslove koji se mo�e odraziti preno�enjem date atmosfere na du�inu boravka na Internetu i neograni�ene mogu�nosti ispitivanja privla�nosti raznih Internet sadr�aja, kao i �to nudi mogu�nost da boravkom na Internetu ispunimo slobodno vreme koje naj�e��e imamo dok boravimo kod ku�e. Dobijeni rezultati u zna�ajnoj meri potvr�uju dosada�nju pretpostavku o slo�enosti ispitivanog fenomena preterane upotrebe Interneta. Imaju�i u vidu da izolovani faktori (aspekti upotrebe Interneta) po svojoj sadr�ini ve�im delom odgovaraju ponu�enim kriterijumima za dijagnostikovanje zavisnosti od Interneta, mo�e se zaklju�iti da je sklonost ka preteranoj upotrebi Interneta prisutna i me�u doma�im korisnicima. Ono �to se neizbe�no name�e kao zaklju�ak pored �injenice da je ispitivana pojava sli�no struktuirana i po svom sadr�aju i po sociodemografskoj strukturi i u na�em i zapadnim istra�ivanjima, jeste da postoji uo�ljiva razlika u intenzitetu same pojave u korist zapadnih korisnika. Ova razlika se mo�e objasniti boljim preduslovima za upotrebu Interneta koji su na raspolaganju zapadnim korisnicima (ve�i deo stanovni�tva poseduje ra�unar, mese�ni tro�kovi za upotrebu Interneta su neuporedivo manji u odnosu na mese�na primanja nego �to je to slu�aj u na�oj zemlji), ali i odre�enim kulturolo�kim razlikama �iji bi zna�aj trebalo ispitati u nekom od narednih istra�ivanja.

Ono �to je evidentno jeste da preterana upotreba Interneta mo�e postepeno da dovede do zanemarivanja profesionalnih, porodi�nih, prijateljskih relacija, uz mogu�u pojavu telesnih tegoba. Ukoliko stvari posmatramo na ovaj na�in, �injenica je da re� o odre�enoj vrsti psihi�ke disfunkcije, nepreciziraju�i pri tome naziv koji bi takvu disfunkciju najbolje opisao. Stoga, zahtevi koji se postavljaju pred budu�a istra�ivanja i�li bi u pravcu potrage za adekvatnim nazivom, jo� bli�im sadr�inskim odre�enjem i boljom operacionalnom definicijom ispitivane pojave. To bi, svakako, omogu�ilo jasnije definisanje granice za optimalnu upotrebu Interneta.