INTERNET KAO MESTO SUSRETA: ODNOSI NA MREŽI
Milina Petrović, CePIT Beogradske otvorene škole
Onlajn i oflajn odnosi - razvoj i osnovne karakteristike....................................................................
Osobine ličnosti i karakteristike onlajn ponašanja ...........................................................................
Umesto zaključka: ona zna ko sam STVARNO ja..............................................................................
 Jedna reklama emitovana 1996. godine na televiziji MCI promovisala je zavodljivu viziju interneta: Ne postoji rasa. Ne postoji pol. Nema životnog doba. Nema slabosti ni nedostataka. Postoje samo umovi. Da li je to utopija? Ne, internet. Na ovajn način skrojena poruka u sebi je sadržala više od onoga što se na prvi pogled može učiniti suštinskim. Name, pored plasiranja ideje da bi internet mogao biti onaj deo socijalno konstruisanog prostora u kome će egalitaristčke ideje naći svoj puni procvat, u kome će nestati granice i podele koje su razdvajale ljude, ovakvo viđenje interneta upućuje na još jednu, za diskusiju onlajn odnosa veoma važnu pretpostavku: prenebregavanje vlastitog tela kao konstituenta selfa donosi oslobađanje od sociokulturnih okvira i otvara iznova prostor za konstruisanje odnosa selfa prema svetu. Taj novi prostor implicira postojanje slobode za tananu međuigru razotkrivanja ličnog identiteta, pronalaženja odgovora kakvi bismo sve mogli biti i odlučivanja kavim želimo da budemo (ili da se predstavimo?).
Mada bi se od prethodnih rečenica mogla razvijati jedna opsežna teorijska rasprava, namera autorke ovog teksta pre bi se mogla okarakterisati kao pokušaj da prikaže nekoliko osnovnih linija u istraživanjima onlajn odnosa, te da čitaoca upozna sa pitanjima koja sebi postavlja onaj ko, pre svega empirijski, promišlja o prirodi i značaju uspostavljana bliskih odnosa putem Mreže.
Onlajn i oflajn odnosi - razvoj i osnovne karakteristike  "Upoznala si ga preko interneta? Bolje bi ti bilo da paziš šta radiš!" Ova vrsta reakcija verovatno nije neuobičajena kada osoba saopšti da je upoznala nekog onlajn. Međutim, uzimaući u obzir činjenicu o rastućem broju korisnika interneta i o menjanju uloge koju on igra u našim životima, čini se da bi se u budućnosti moglo očekivati da on postane mesto susreta za sve veći broj ljudi. Sajberprostor i mogućnosti za uspostavljanje različitih vrsta odnosa koje on nudi mogao bi polako da počne da menja naše shvatanje o tome kako je moguće uspešno započeti i održavati prijateljstvo ili romantičnu vezu. Ali, da li se onlajn ( online ) i oflajn ( offline ) odnosi zaista razlikuju? Po čemu se razlikuju? I da li je smisleno prediti ih?
Sigurno najčešće razmatrani i najinteresatniji tip odnosa koji je moguće uspostavljati putem interneta jeste romantična veza. Pogledajmo kako pojedini autori razmatraju sličnosti i razlike u razvoju oflajn i onlajn odnosa. Razvoj oflajn odnosa prolazi kroz nekoliko, manje ili više standardnih faza. Većina romantičnih odnosa započinje određenom vrstom privlačnosti - najčešće fizičke, a fizička blizina je nužan uslov za početak veze - ukoliko se dve osobe ne sretnu i ne upoznaju, njihov odnos se ne može razvijati. Ponavljanje susreta i kontakta sa drugom osobom povećava osećanje privlačnosti koje postoji. Bliskost i afektivna vezanost za partnera podstaknuta je postojanjem zajedničkih uverenja i deljenja vrednosti. Značajnu ulogu u formiranju i razvoju odnosa igra sličnost: češće će se dogoditi da se međusobno privlače osobe koje imaju slična iskustva, osobine, stavove. Zahvaljujući verbalnoj komunikaciji osobe produbljuju osećaj vezanosti otkrivajući jedna drugoj vlastita doživljavanja, iskustva, misli i osećanja. Spremnost da se ovakvi podaci iznose definišuće je svojstvo intimnosti koja postoji i razvija se među partnerima. Seksualnost kao bitan aspekt romantične veze u oflajn odnosima se može pojaviti u ma kom trenutku. Dakle, mogli bismo reći da se oflajn odnosi razvijaju od početnog, fizičkog susreta i opažanja privlačnosti preko otkrivanja sličnosti i deljenja intimnih informacija. U onlajn dnosima takođe postoji određeni sled događaja koji se unekolko razlikuje od onoga što smo upravo izneli. Name, onlajn odnosi najčešće zapčinju upoznavanjem putem neke od aplikacija za brzu razmenu poruka (chat, ICQ - I seek you , MSN) ili različitih interaktivnih igara koje uključuju više učesnika u isto vreme. Vremenom, ukoliko se partneri učine dovoljno interesantni jedno drugom, njihove teme za razgovor će postati ličnije, intimne, što može voditi razvijanju osećanja veoma snažne povezanosti i bliskosti. U ovom slučaju, osobe se vrlo često upoznaju i uživo, a neretko se ovakvi odnosi produžuju i prerastaju u oflajn, veze. Kako čitalac i sam uočava postoji nekoliko bitnih aspekata koji čine razliku u razvoju onlajn i oflajn romantičnih veza:
- fizička privačnost koja često igra veoma bitnu ulogu u oflajn vezama ne igra tako bitnu ulogu u početnim fazama razvoja onlajn odnosa; kada upoznajemo neku osobu uživo, njen fizički izgled često je prva i osnovna informacija koju o njoj imamo, i igra ključnu ulogu u formiranju prve impresije; sa druge strane, osobe mogu komunicirati putem interneta danima, nedeljama, ili čak nikad ne saznajući kako izgleda onaj drugi/ona druga; mada više nije neobično da neko ima svoju ličnu veb stranu na kojoj su postavljene fotografije, zabeležen glas - ipak, snaga kojom fizička privlačnost utiče na razvoj veze nije tako velika kod onlajn kao kod oflajn veza; ono što je kod onlajn veza bitno je pre kako je druga osoba opažena ; ovo je važno naglasti budući da je o drugoj osobi preko internata moguće formirati impresiju samo na osnovu onih informacija koje nam sama daje;
- samoprikazivanje je u onlanjn situaciji u znatno većoj meri pod kontrolom pojedinca nego što je to slučaj u oflajn komunkaciji; osoba može sama da odabere koje će informacije pružiti, kada će to, i na koji način učiniti; ovo otvara mogućnost da se prikriju neke važne informacije, što se, kako pokazuju pojedina istraživanja, neretko i događa; ova izraženija mogućnst kontrole informacija koje pojedinac pruža može da učini da se oseća lagodnije i opštenije - dok o njemu u oflajn komunkaciji sude u istom trenutku, u onlajn situaciji svako može samog sebe da portretiše onako kako želi;
- blizina nije definisana fizičkom bliskošću, budući da internet omogućuje da se u odnose stupa sa osobama koje žive na drugom kraju sveta; ipak, frekventnost konakta i u onlajn u oflajn vezama igra veliki značaj.
Priroda interneta omogućuje korisnicima da ostanu anonimni ukoliko to žele. Ova anonimnost na nekoliko načina utiče na karakteristike internet komunikacije. Veoma često se ljudi osećaju prijatnije, i pre su u stanju da govore o veoma ličnim stvarima u onlajn nego u komunikaciji licem u lice. Deljenje poverljivih informacija ranije se dešava u kontaktima putem interneta i dovodi do bržeg razvoja osećanja bliskosti i veće intimnosti među partnerima u onlajn vezama. Dakle, onlajn veze mogu da postanu u kratkom periodu nakon njihovog početka. Ovakav tempo utiče na to da su onlajn veze često nestabilnije, budući da im nedostaju pojedini aspekti poverenja i povezanosti među partnerma koji se mogu razviti tek nakon određenog vremena. Anonimnost komunikacije, ali i fizička udaljenost, podstiče pojedinca da se u manjoj meri povinuje socijalnim normama i da bude manje pritisnut sopstvenim granicama . Tako se događa da se na internetu saopštavaju stvari o kojima se obično ćuti. Takođe, zbog ovog efekta osoba se može osećati slobodnijom da pokaže bes, frustriranost, ili da se jednostavno izloguje, prekidajući na taj način komunikaciju koja joj ne prija. Generalno govoreći, internet može da predstavlja jedinstveno okruženje za razvoj partnerskih odnosa - okruženje u kome se odvija komnikacija koja je veoma intimna, ali u kome je u isto vreme veoma lako održati osećanje da posedujemo lični prostor koji ne moramo da podelimo sa bilo kime. Moguće je o sebi dati samo one informacije koje pojedinac smatra prihvatljivim, ali, je, isto tako, moguće i eksperimentisati - kreiranje novih, drugačijih identiteta pruža šansu da se igra u različitim kontekstima, da se istražuje i razvija. Zaključujući ovaj prikaz osnovnih karakteristika onlajn i oflajn veza, važno je napomenuti još jedan bitan fenomen - idealizaciju. Poznato nam je da je faza idealizacije partnera (koja traje duže ili kraće) važan aspekt u razvoju odnosa. Zbog nedostatka fizičkog prisustva, nemogućnosti da se prate lingvistički i paralingvistički aspekti komunikacije, te zbog posledično mogućeg većeg stepena neodređenosti internet komunikacije, prostor koji se otvara za reinterpretaciju, konstrukciju i idealizaciju kako partnera, tako i čitavog odnosa, znatno je veći. Ovu činjenicu svakako treba imati na umu prilikom analiziranja prorode onlajn odnosa kao i stepena zadovoljstva onlajn vezama. Osobine ličnosti i karakteristike onlajn ponašanja - na internetu niko ne zna da li sam introvert -  Činjenica da se sve češće, ne samo u okvirima akademske zajednice, već i u javnosti, govori o fenomenima vezanim za odnose uspostavljene putem Mreže verovatno je uticala na to da se pojavi čitav niz stereotipa o korisnicima interneta i njihovom . Tako je jedno straživanje sprovedeno u SAD pokazalo da su korisnici interneta, tačnije oni koji na internetu sklapaju različita poznanstva, viđeni kao osobe koje imaju problema u snalaženju u socijalnim situacijama, kada su sa drugima konfrontirani licem u lice, kao stidljivi, abnormalni, anksiozni, frustrirani, usamljeni i depresivni ljudi koji su u stanju da komuniciraju jedino krijući se iza monitora. Sa druge strae, strahovi da bi upotreba interneta mogla da dovede do urušavanja socijalne mreže pojedinca, do njegovog otuđenja, da ugrozi njegovu psihlošku i životnu dobrobit, da umanji društveni aktivizam i stepen socijalne uključensti, da podriva kvalitet porodičnog života, obilato su potkrepljivani ranim studjama kakve su Krautova The HomeNet (Kraut, 1998), Patnamova Bowling Alone (Putnam, 1995), Standfordska Internet and Socety (Nie & Erbring, 2000) . Iz ovog perioda datira koncept internet paradoksa - pojave da internet, kao medij koji bi po definiciji trebalo da ima pozitivan uticaj i da vodi povećanju broja socijalnih kontakata, zapravo vodi povećanju socijalne izolacije u najširem smislu. I, mada su brojna kasnija istraživanja (čak i ona koja su sami Kraut i njegovi saradnci sproveli) nesumnjivo pokazala da se prvobtni nalazi daju osporiti, i otvorila jedno novo polje za iščitavanje efekata interneta u personološkom ključu, ni danas, bezmalo čitavu deceniju nakon Krautove studije, stavovi o potencijalno pogubnom uticaju interneta nisu retki. Stoga, već pominjano interesovanje za pitanje onlajn odnosa, čini se sasvim razumljvim i nimalo neočekivanim.
Na ovom mestu, osvrnuću se samo na nekoliko osnovnih pitanja koja se daju postavti pri razmatranju personalnih karakterisitka korisnika interneta koji sklapaju internet poznanstva:
- Da li se, i kako, razlikuju korisnici i nekorisnici interneta koji imaju iskustvo sklapanja internet poznanstava i romantčnih veza?
- Da li je stepen usamljenosti povezan sa karakteristikama onlajn ponašanja?
- Da li su efekti upotrebe interneta na socijalni život i veštine pojedinca u skladu sa idejom ( ritch gets ritcher )?
- U kakvoj su vezi karakteristke personalnog stila sa onlajn ponašanjem?
- U kojoj meri su osobe otvorene, podržavajuće i iskrene u onlajn komunikaciji?
U daljem toku teksta nastojaću da ukratko prikažem nalaze nekih od studija koje su se ovim problemima bavile, te bi navedena pitanja čitaocu mogla da posluže za određivanje okvira u kome ćemo se nadalje kretati. Ranije je već pomenuto da stereotip o korisniku internta koji sklapa onlajn poznanstva uključuju predstavu o usamljenoj osobi. Istraživanja su pokazala da usamljeni ljudi često negativno vrednuju sebe. Nedostatak prijatelja viđen je kao sopstvena neadekvatnost i neprivlačnost, a socijalna percepcija usamljenih ljudi je takođe negativna. Društvena stigmatizacija usamljenosti osobi govori jedino da treba da bude još opreznija u pokušajima da se približi drugim ljudima. Ove osobe češće oklevaju da iznesu bilo kakve intimne podake o sebi, a činjenica da formiranje bliskih, pa i partnerskih, odnosa sa drugim ljudima počiva na intimnosti, ograničava prostor usamljenima - oni često saopštavaju da su njihove veze "veštačke" i da ih niko ne razume. Na osnvu svega iznetog, lako je bilo pretpostaviti da bi usamljenima internet mogao da ponudi mogućnost da stupaju prisniju komunikaciju i odnose sa drugim ljudima uz manji strah da će biti odbačeni, te da bi, samim tim, među onima koji stupaju u onlajn odnose moglo biti više onih koji imaju subjektivni doživljaj usamljenosti. Želeći da proveri upravo ovu hipotezu, Luis Leng (Leung, 2002) je sproveo istraživanje na slučajnom uzorku od skoro 600 studenata. Autor se prevashodno interesovao za odnose u koje stupaju korisnici ICQ-a. Analiza prkupljenih podataka pokazala je da nema značajne povezansti između intenziteta upotrebe ICQ-a i usamljenosti merene revizijom poznate UCLA skale usamljenosti. Iako ova aplikacija ima potencijal da usamljenima omogući da stupaju u socijalne odnose bez preuzimanja rizika koji nosi komunikacija licem u lice, usamljeni studenti nisu pokazali tendenciju da na ovaj način ublaže ovo svoje tegobno osećanje. Štaviše, rezultati studija koje Leng navodi pokazali su da usamljene osobe manje aktivno koriste internet nego što je to slučaj sa onima koje to nisu. Pojedinci sa višim skorovima na skali usamljenosti bili su neiskreniji, nepoverljiviji i ređe su iznosili intimne podatke. Slično prethodno iznetom, sprovodeći među studentima osnovnih studija na Univerzitetu Elon istraživanje o onlajn odnosima, Kejti Bounbrejk (Bonebreak, 2002) nije uspela da ustanovi postojanje statstički značajnih razlika među osobama koje sklapaju onlajn poznanstva i onima koje to ne čine. Naime, ispostavilo se da anksoznost i usamljenost nisu bili dobri prediktori verovatnoće da neka osoba pokazuje sklonost da sklapa onlajn poznanstva. Sem toga, socijalne veštine onih koji su onlajn upoznali prijatelje i partnere nisu bile slabije razvijene. Interesantnu grupu istraživanja predstavljaju ona koja su za cilj imala pokušaj da dovedu u vezu osobine ličnosti i karakteristike onlajn ponašanja. U fokusu su, najčešće, bile sledeće dimezije ličnosti: psihoticizam (u skladu sa definicijom psihoticizma na Ajzenkovom EPQ-u, osobe sa povišenim skorom na psihoticizmu su implsivne, hostilne i često kreativne; sniženi skorovi na ovoj dimenziji ukazuju da je osoba prijateljski nastrojena, empatična i nesebična), ekstraverzija (ekstraverti su vedri, druželjubivi i aktivni, a introverti su povučeni, tihi i submisivni), neuroticizam (osobe sa visokim skorovima na neuroticizmu merenom EPQ-om su anksiozne, sklone doživljavanju neprijatnih osećanja i depresivne, dok su one sa niskim skorovima stabilne, opuštene i staložene). Pogledajmo šta pokazuju nalazi. Rozana Peris i saradnici (Peris et al., 2002) sproveli su straživanje koje je imalo za cilj da se ustanovi sociodemografski profil internet korisnika koji odlaze na čet kako bi sklapali ili održavali internet veze. Ispostavilo se da dobijeni profil ukazuje na osobe koje su zadovoljne socijalnim odosma koje imaju u svetu, sklonim da iniciraju i održavaju raličite vidove socijalne interakcije. Socijalizovanje na četu, po iskazima ispitanika, nije zamena za zadovoljavanje afektvnih i socijalnih potreba. Osnovni izvori motivacije su potreba da se komunicira, da se eksperimentiše novim medijem za komunikaciju, i da se upoznaju novi ljudi. Osobe koje koriste čet u ovom istraživanju ne samo da su bile u stanju da zadovolje svoje socijalne potrebe u svetu, već su onlajn odnose smatrale podjednako realnim kao one koji se odvijaju licem u lice. Dobijeni profili ličnosti ukazali su na to da stidljivost i emocionalna nestabilnost nisu specifična svojstva osoba koje četuju. Analizom skorova ispitanika - četera na dimenzijama ekstraverzije, neuroticizma i psihticizma nije bilo moguće ustanoviti nijedan distinktivni ličnosni obrazac, iako se ispostavilo da su četeri ženskog pola bili nešto emotivno sabilniji. Mada su neke druge analize ukazivale na to da sajber-veze zadovoljavaju potrebu za samoaktualizacijom, ovde nemamo dovoljno podataka da o takvom zaključku sudimo. Ipak, podaci iz istraživanja Perisove nagoveštavaju da četeri u ovom obliku komunikacije pronalaze mogućnost za smislena, bogata i intenzivna iskustva. Njihovi odnosi nisu samo bogati po sebi, već četeri smatraju da čet kao oblik komunikacije i održavanja veze ima intrinzičku vrednost. Grupa autora sa univerziteta u Amsterdamu (Peter, Valkenburg & Schouten) pokušala je da razvije i testira model formiranja onlajn prijateljstava među adolescentima). Polazeći od teze da introverzija, odnosno ekstraverzija mogu u značajnoj meri da posreduju uticaj interneta, autori su pokušali da pruže inicijalni uvid u razloge i načine na koje različiti adolescenti sklapaju onlajn prijateljsta. Autori ističu da su psihološke karakteristike pojednaca u interakciji sa motivima i obrascima upotrebe interneta te da zajedno utiču na formiranje onlajn prijateljstava. Stepen introverzije, odnosno ekstraverzije adolescenata ne utiče direktno na formiranje prijateljstava putem interneta; pre bi se moglo reći da ova dimenzija ličnosti ima posredni uticaj - preko spremnosti da se iznose intimni podaci o sebi i frekventnosti onlajn komunikacije. Ekstravertni adolescenti su pokazivali veću spremnost da iznose intimne podatke i češće su komunicirali onlajn. Mada ovaj nalaz može naizgled biti u skladu sa hipotezom po kojoj ekstravertne osobe najviše mogu da iskoriste ono što onlajn komunkacija nudi ( ritch get ritcher ), autori nude i alternativn objašnjenje kojim se može tumačiti nalaz da i introvertne osobe sklapaju onlajn poznanstva. Ključni faktor, koji po mišljenju ovih autora objašnjava ponašanje introvertnih adolescenata je njihova motivacija da onlajn komuniaciju koriste kao određeni vid socijalne kompenzacije za nezadovoljstvo koje mogu doživljavati prilikom komunikacije licem u lice. Mekena i Barg (McKenna & Bargh, 2000) smatraju da postoje dva osnovna izvora motivacije da se stupa u interakciju sa drugim osobama na internetu: lični motivi i društveni motivi. Usmeravajući svoju pažnju na lične potrebe, ovi autori tvrde da će, u situaciji kada ne može da ispolji bitne aspekte svoje ličnosti u neposrednom okruženju, osoba tragati za adekvatnim socijalnim okvirom. Da bi doživela lično zadovoljstvo, osoba mora da ispolji svoje kroz socijalnu interakciju i da za to dobije socijalno prizanje. Studije koje su sproveli navele su autore na zaključak da je tendencija da se na internetu sklapaju i grade bliski značajni odnosi posredovana time što svoje osobe poziconiraju na internetu a ne u relanom svetu. Do slčnih zaključaka došlo se i u jednoj studiji koja je sprovedena u Izraelu (Hamburger et al., 2002): introvertne i osobe sa povišenim skorovima na neuroticizmu smatraju da svoje ispoljavaju na internetu, dok ekstraverti i osobe sa umerenim i nižim skorovima na neuroticizmu smatraju da svoje ispoljavaju kroz uobičajene načine socijalne interakcije u svakodnevnom životu. Autori takođe pokazuju da upotreba interneta, posmatrana u ovom ključu, može značajno da doprinese ublažavanju osećanja usamljenosti. Mekaunova i saradnci (McCown et al., 2001) su izveli veoma zanimljivo istraživanje koje je imalo za cilj da se učini napor kako bi se personalni stilovi doveli u vezu sa karakteristikama onlajn ponašanja. Autori su koristili inventar za registrovanje personalnih stilova na osnovu koga je moguće identifikovati šest osnovnih stilova:
- realistični - osobe ovog stila odlikuje odlučnost, nezavisnost, fizička snaga i spremnost da se praktično suoče sa problemima; često su agresivne, konzervativne, i pokazuju nedostatak socijalnih veština;
- istraživački - pokazuju konceptualnu i teorijsku orijentaciju, radoznali su i introspektivni;
- artistički - teže umetničkom izražavanju, kreativni su, senzibilni i izražajni u komunikaciji;
- društveni - empatični su, taktični i sposobni da analiziraju svoje odnose; imaju dobro razvijene verbalne sposobnosti; više vole da budu u kontaktu sa ljudima nego da se bave fizičkim aktivnostima;
- preduzimljivi - ove osobe su energične, pouzdane i dominantne; imaju odlične organizacione sposobnosti i uživaju u moći; sklone su da rizikuju kako bi ostvarile ciljeve;
- konvencionalni - ove osobe preferiraju red i jasne strukture; pažljive su i tačne u radu, a prilikom rešavanja problema vole da se pridržavaju postojećih pravila.
Rezulati istraživanja otkrivaju nam da je među onima koji su internet koristili za sklapanje poznanstava, kako među muškarcima, tako i među ženama, najviše bilo osoba koje ispoljavaju društveni stil. Na osnovu ovoga autori iznose zaključak da bi se moglo pretpostaviti da su osobe koje sklapaju internet poznanstva veoma vešte u socijalnim odnosima, imaju dobro razvijene verbalne sposobnosti, empatične su i teže uspostvaljanju bliskih, iskrenih odnosa. U ovoj grupi korisnika nije uočena izražena sklonost pojedinaca da se u interpersonalnim odnosima ponašaju rigidno, pasivno i strogo u skladu sa konvencijama. Većina ispitanika, pak, pokazala je spremnost da preko interneta razvija prijateljske odnose, dok je manji procenat onih koji su na ovaj način započeli svoje romantične veze. Internet veze, bilo prijateljske ili romantične, često su doživljene kao impersonalne i hostilne. Suprotstavljena mišljenja i nalazi, međutim, sugerišu da bi internet ipak mogao da pruža mogućnost za razvoj veoma intimnih odnosa. Uzimajući obzir činjenicu da su pojedini autori (Altman & Taylor, 1973) tvrdil da su fizičko i neverbalno dva kanala nužna za komuniciranje emocionalne intimnosti, istraživači su postavljali pitanje kako je moguće ostvariti intimnost u onlajn okruženju. Usmeravajući se na ovaj problem, Monika Viti (Whitty, 2002) sprovela je istraživanje kojim je želela da ustanovi da li se u čet sobama može dobiti emocionalna podrška, i u kojoj su meri osobe iskrene i otvorene prilikom čet komunikacije. Analizrajući prikupljene podatke Vitijeva je došla do saznanja da oko 2/3 ispitanika - korisnika četa saopštava da su bar u izvesnoj meri dobili emocionalnu podršku od svojih čet partnera. Što se pak iskrenosti tiče, žene su bile manje sklone da daju lažne informacije o sebi, kao i osobe koje intenzivnije četuju (stepen iskrenosti je u pozitivnoj korelaciji sa intenzitetom četovanja izraženim u broju sati nedeljno koje korisnik provede koristeći neki od čet servisa). Kada lažu, žene to najčešće čine brinući o sopstvenoj bezbednosti - ne odaju lične podatke (ime, adresu, posao na kome rade). S druge strane, muškarci najčešće lažu kada saopštavaju svoj pol, zanimanje, stepen obrazovanja i visinu prihoda. Opšti zaključak autorke je da se legitimno može dovesti u pitanje stav da se putem interneta mogu razviti samo površne veze, kao i da se prilikom svake ozbiljnije analize mora voditi računa o nekoliko varijabli kao što su: pol, uzrast, iskustvo u upotrebi četa. Ovakva vrsta pristupa mnogo je zahvalnija od prostog poređenja karakteristika onlajn i oflajn veza. Naposletku, valjalo bi čitaocu ponuditi nekakvu rekapitulaciju do sada iznetih nalaza, posebno sudeći po tome što postoje nesaglasnosti. Iako se ova oblast ne može više u potpunosti smatrati novom (internet je fenomen koji poznajemo nešto više od 10 godina), ne možemo se pohvaliti kongruentnim nalazima o različitim fenomenima koji prate upotrebu interneta. Neretko, osnovni razlog ovih nesuglasica jeste stara boljka od koje pate društvene nauke - nedovoljno razrađen metodološki pristup. Ipak, ako bismo želeli da uprkos svemu damo neki jedinstven sud o prikazanim studijama, mislim da bi se to najbolje moglo učiniti ukazivanjem na to šta je njihova najvažnija implikcija. Glavni, a ujedno čini se i najvredniji zaključak, mogao bi se izreći u jednoj rečenici: internet, sam po sebi, nije osnovni uzročnik ničega. Njegovi uticaji ne mogu se odvojiti od, s jedne strane, mnoštva društvenih faktora koji utiču na kordinate u kojma se krećemo, i, sa druge strane, spleta personalnih odlika, potreba i motiva koji karakterišu svakog pojedinca. Stoga je jasno zašto se nameće zaključak da je svaka ozbiljnija analiza neadekvatna ukoliko se usredsredimo ili samo na proučavanje interneta kao tehnlogije po sebi, ili samo iskustava u upotrebi interneta - načina na koji ljudi koriste tehnologiju, ili pak samo na proučavanje ljudi na internetu, gde je internet viđen kao sredstvo koje treba da posluži postizanju određenih ciljeva. Integrativni, etnografski pristup, mogao bi u budućnosti da ponudi jedno rešenje: proučavati istovremeno i tehnologiju, i iskustva i ljude (Waskul, 2003). Umesto zaključka: ona zna ko sam STVARNO ja - šta pojedinci kažu o svojim onlajn vezama - "Zamisli da, na primer, onlajn upoznaš tinejdžerku koja se zove Pet. Pet zna jedino ono što joj kažeš. Na osnovu onoga o čemu pričaš sa njom Pet zan kako se osećaš i ko si ti STVARNO. Pet ne zanima kako izgledaš niti šta ljudi o tebi govore. Pet je stalo do tebe. Naravno, ovo bi moglo da bude i loše budući da možeš da izmanipulišeš nekoga koga poznaješ samo onlajn. Ali, ja biram da verujem u bolji od dva moguća ishoda. (Lenhart, 2001) "Zašto bih ja pričao i trudio se da se prilagodim njima (odeljenju) kad oni neće meni... Imam lepu ekipu na netu. Svaki dan se lepo iščetujemo... Oni me razumeju i s njima imam o čemu da pričam, kao da imamo isti mozak..." (Hinić, 2003) Anonimnost je zabavna i oslobađajuća. Možeš da spustiš svoj uobičajeni gard. Možeš prosto da kažeš šta god ti padne na pamet, ne moraš da cenzurišeš sebe. Svi smo mi ovde da bismo se zabavili, da bismo podelili ponešto o sebi. Smemo da pokažemo i ona osećanja koja obično prikrivamo jer je lakše kada ne moraš drugu osobu da gledaš u lice. (Mileham, 2006) Imam 5 prijatelja sa kojima se razgovaram već godinu dana. Volimo se na neki specifičan način... Ipak, postaje teško ako imaš previše prijatelja... Ludovao sam pa sam jednog meseca komunicirao imejlom sa 100 prijatelja. Morao sam malo da ustuknem. (Mileham, 2006) Moja žena je udata - ja sam još uvek samac. Ovde dolazim da bih pobegao od realnosti. (Mileham, 2006) Literatura
Altman, I., & Taylor, D. (1973). Social penetration: the development of interpersonal relationships. New York: Holt, Rinehart & Winston. Bonebreake, K. (2002). College Students' Internet Use, relationship Formation, and Personality Correlates . CyberPsychology & Behavior , Vol 5, No 6, 551-557. Hamburger, Y. A. (2002). "on the Internet No One Knows I'm an Introvert": Extroversion, Neuroticism, and Internet Interaction. CyberPsychology & Behavior , Vol 5, No 2, 125-128. Kraut, R., Patterson, M., Lundmark, V., Kiesler, S., Mukhopadhyay, T., Scherlis, W. (1998). Internet Paradox: A Social Technology that reduces Social Involvement and Psychological Well-being?, American Psychologist , Vol. 53, No 9, 1017-1031. Leung, L. (2002). Loneliness, Self-Disclosure, and ICQ ("I Seek You") Use. CyberPsychology & Behavior , Vol 5, No 3, 241-251. McCown, J. A., Fischer, D., Page, R., Homant, M. (2001). Internet Relationships: People Who Meet People. CyberPsychology & Behavior , Vol 4. No 5, 593-596. McKenna, K., & Bargh, J. (2000). Plan 9 from cyberspace: the implications of the Internet for personality and social psychology. Personality and Social Psychology Review, 4:57-75. Mileham, B. L. A. (2004). Online infidelity in Internet chat rooms: an ethnographic exploration. Computers in Human Behavior, in press. Nie, N. H., Erbring, L. (2000). Internet and Society: SIQSS study, http://www.stanford.edu/group/siqss/Press_Release/internetStudy.html . Peris, R., Gimeno, M. A., Pinazo, D., Ortet, G., Carrero, V., Sanchez, M., Ibanez, I. (2002). Online Chat Rooms: Virtual Spaces of Interaction for Socially Oriented People, CyberPsychology & Behavior , Vol 5, No 1, 43-51. Peter, J., Valkenburg, P. M., Schouten, A. P. (2005). Developing a Model of Adolescent Friendship Formation on the Internet. CyberPsychology & Behavior , Vol 8, No 5, 423-430. Putnam, R. (1995). Bowling Alone: America's Declining Social Capital, http://xroads.virginia.edu/čHYPER/DETOC/assoc/bowling.html . Waskul, D., D. (2003). Self-Games and Body-Play: Personhood in Online Chat and Cybersex. Peter Lang Publishing, Inc., New York. Whitty, M. (2002). Liar, Liar! An Examination of how open, supportive and honest people are in chat rooms. Computers in Human Behavior, 18 (343-352).
|
