_______impresum________

e-volucija

Centar za proučavanje informacionih tehnologija
Beogradske otvorene škole
Masarikova 5/XII, Beograd

Odgovorni urednik
Nenad Golčevski

Uredništvo:
Tanja Milovanović
Iva Nenić
Nataša Radović
Milina Petrović

ISSN 1451-8112

Izdavanje ovog časopisa pomogli su fondacija
"Ulof Palme"
i
Ministarstvo kulture
Republike Srbije

INOVATIVNOST - NEZAOBILAZAN ČINILAC RAZVOJA
Dr Ljubica M. Zjalić, naučni savetnik Ekonomskog instituta Beograd

A p s t r a k t
Inovativnost je velika sposobnost preobražavanja postojećih ideja u korisne nove oblike ili kombinacije koje su toga časa drugačije da izgledaju sasvim nove. To omogućava da se dosegnu ciljevi razvoja kao sasvim nove stvari i da se omogući (vrhunsko) korišćenje naučnih i tehnoloških rezultata i potencijala. Koncept i proces usaglašavanja ciljeva valjani su samo ako se izvode na jasno definisanoj strukturi i hijerarhiji strategije. U današnjim složenim uslovima dvostruka je uloga i inovativnosti i razvoja. Za inoavtivnost je, s jedne strane, karakteristična potreba da se ideje sve više umnožavaju, s druge strane, da se pretaču u tehnološke inovacije. Razvoj vodjen informacionim tehnologijama, s jedne strane, doprinosi ubrzanom povećanju produktivnosti i, za razliku od prethodnih tehnologija, utiče na globalizaciju jačajući stvarne i finansijske veze. S druge strane, ne samo da podstiče promet proizvoda, nego i stvara informatičke proizvode velike tržišne vrednosti. Ono što je kod informacijskih tehnologija važno, jeste delovanje znanja na samo znanje kao glavni izvor produktivnosti. A, inovativnost doprinosi da se obezbede adekvatne kvalifikacije za obavljanje odredjenih poslova u privredi i društvu.

Ključne reči: inovativnost, invencija, tehnološka inovacija, razvoj, znanje, produktivnost, informacijske tehnologije

INOVATIVENESS AS UNAVOIDAVLE DEVELOPMENT FACTOR
A b s t r a c t
Inovativeness is the great ability to transform the existing ideas into the useful, new forms or combinations different in that moment so that they look like the brend new ones. This provides to reach the development aims as the completely new issues and (the first-class) use of scientific and technological results and potentials. Concept and process of the aims harmonization have been valid only when performed in clearly defined structure and hierarchical strategy. Under nowdays complex conditions, the role of inovativeness and development has been dual. On one side, it is characteristic for inovativeness to multiply the ideas more and more, and on the other side to thransef them to technological innovatios. The development which has been led by information technologies on one side contributes to accelerated increase of productivity and as distinguished from former technologies, influences globalization strengthening actual and financial relations. On the other hand, it does not only stimulate products turnover, but also produces informatical products of the high market value. The important issue with technological information is the effect of knowledge to the knowledge itself as the main source of productivity. And inovativeness contributes to ensure the adequate qualifications for performance of the specific jobs in economy and society.

Key words: inovativeness, invetion, tehcnological innovation, development, knowledge, produktivity, information technologies

U v o d

Posvećivanje sve više pažnje inovativnosti - sposobnosti transformacije ideje u korisne pronalaske odnosno proizvode - govori, da je nastupio period u kome inovativnost treba da se svestrano sagleda. Shvatiti i razumeti inovativnost, čiji su putevi analize činjenica vrlo razgranati, a interpretacije često višeznačne, podrazumeva samo da se dosegne nit, koja povezuje sve ostale. [1] U pitanju su promene u temeljima modernog društva, jer se inovativnost suočava sa kulturom stvarne virtualnosti (važnije je ovladati medijima, nego sadržajem poruke) i "ukorenjenosti" ekonomskog delovanja u društvenim mrežama. Medjutim, inovativnost je prisutna i u celokupnom području ljudske aktivnosti, ali to razumevanje prolazi kroz specifičan kod komunikacije i utiče na promenu realnosti, pošto inovativnosti prethodi invencija, pa tako "inovacija zavisi od spretnosti generisanja znanja uz otvaranje prilaza informacijama". [2]

Pristup ovom problemu se zasniva na tezi da je inovativnost inicirana "mudrošću" ("ljudskih ideja i razumevanju sveta koji ga okružuje" - Galbraith). Zato se na inovativnost gleda kao na izuzetno složeno pitanje, jer se ne uklapa uvek u društveni kontekst, pošto svaka inovacija stvara potpuno nove životne uslove. Mnogi novi dogadjaji su čak nalik na prethodne, ali "razvoj postaje moguć tek zahvaljujući tom proizvođenju novine, unutar neke kategorije slučajeva".[3] To su, u osnovi, procesi strukturnog preobražaja do kojih treba što dublje da se pronikne, jer su promene nužno povezane sa vremenom i saglasno (društvenim) očekivanjima usredsredjene su na razlike medju pojedincima. Pitanje razvoja je, zato, sada mnogo značajnije nego ikad (ranije).[4] Tako konkurencija, na primer, deluje potpuno drukčije od one koja bi delovala u stacionarnom procesu, jer "ekonomski napredak (u kapitalističkom društvu) znači nemir i stalno se ostvaruju nove inovacije koje zahtevaju nova ulaganja".[5] "Važna je konkurencija novih dobara, novih tehnologija, novih izvora potreba, novog tipa organizacije".[6] Zato, ako je tržište onaj krajnji, odsudni i presudjujući test preduzetničkog angažovanja i utroška široke lepeze različitih resursa, onda je očigledno da inovativnost u celom procesu dobija ključnu ulogu, jer je za bavljenje pitanjima razvoja privrede i društva nezaobilazna. Ta uloga je u samoj razlici i ogleda se u "specifičnom značenju i snazi"[7] koju pojedina društva pridaju inovativnosti i njenoj realnoj zastupljenosti prema mogućnostima kojima neka zemlja raspolaže. Neke to čine kao nastavak već osvojenih, odnosno primenjenih izuma, a neke tragaju za novim, potpuno svesne tih vrednosti penjući se pokretanjem novih mehanizama (slobode na lestvici), stmulišući razvoj. To osvetljava društvo u pokretu i pojave dugog trajanja u kontinuitetu što, istovremeno, omogućava sve veću zastupljenost onih inovacija koje su najsloženije i njihove refleksije na razvoj sve povoljnije, kako bi se relevantna znanja, karakteristična za informacione tehnologije, ponudila i bila pogodna za integracione procese.[8] Značajno je, ipak, pri tom da li inovativnost zauzima adekvatno mesto zbog karakteristika uloge, koja "izokreće odnose izmedju društvene baze i nadgradnje, odnosno prirode i kulture"[9] i koliko to utiče na sve vidove ljudskog života.

Razvojno jezgro i suština inovativnosti

Suština svih razvojnih promena, po svemu sudeći, ogleda se u inovativnosti. To što je toliko prisutna u celokupnom području ljudske aktivnosti, inovativnost postaje uvodna tačka prilikom analize kompleksnosti nove ekonomije, društva i kulture u nastajanju, uključujući i individualnu invenciju, pa konačni rezultat ovisi o složenom obrascu interakcije.[10] Inovativnosti, u suštini, prethodi invencija (invencija = dosetljivost , dosetiti se) koja predstavlja ideju,[11] opis ili model za novo poboljšano sredstvo, proizvod, proces ili sistem. A, "treba se setiti da su interpretacije zapaženih činjenica obično ostale u domenu u kojem su inicijalno zapažene" - Ajnštajn. Najpre, dakle, nastane invencija, a zatim potencijalna inovacija, kao moguće upotrebljiv ili drugačije koristan novi izum, utemeljen u inovativnosti. Završni član u invecijsko-inovacijskom lancu je inovacija, kao dokazana korisna novina. A, invencija je, u osnovi, taj novi izum koji bi, možda, nekada mogao da bude upotrebljiv i koristan (Rebernik, 1997). U osnovi, prisutna su dva načina razmišljanja: konvergentno i divergentno razmišljanje. Pri konvergentnom razmišljanju sve su misli usmerene ka traženju jednog rešivog problema. Divergentno razmišljanje je, u suštini, stvarni pokušaj otkrivanja što više rešivih varijanti". "Za inovativnost je karakteristična velika sposobnost preobražavanja postojećih ideja u korisno nove oblike ili kombinaciju koja je toga časa drugačija da izgleda sasvim nova".[12] Invencija je, dakle, ideja, zamisao razvijanja do robe koja služi konačnoj upotrebi. Pa, ta individualna inventivnost je očajnička potraga za znanjem, prosvešćenosti, inspiracijom. "Utilitarni mehanički pronalasci do kojih su dolazili ljudi zanatlijskog tipa ranije, stajali su na izvoru moderne fizike. Oštar individualizam Galileja bio je kapitalizam nastupajuće kapitalističke klase".[13] Progres je ranije, tako, transformisao uslove života, dok su njegovi bitni uzroci ostali netaknuti. Sadašnji "intelektualni" progres utiče da se ljudi menjaju, s obzirom na to da promena dolazi iznutra, što pomaže da se definišu razvojna rešenja, koja će omogućiti njihovo ostvarenje. Ali "intelektualci su zapravo ljudi koji poseduju moć govorne i pisane riječi, a jedina osobina po kojoj se razlikuju od ostalih ljudi koji rade to isto, jeste pomanjkanje izravne odgovornosti za praktične stvari. To objašnjava jedan drugi nedostatak - nedostatak izvornog znanja, koje može pružiti samo zbiljsko iskustvo".[14] Može se pretpostaviti da u toj metodološkoj neizvesnosti postoje neki koliko-toliko prihvatljivi teorijski sistemi. Oseća se duh koji je stajao iza izuzetnih poduhvata, duh racionalnog induvidualizma, duh koji je privlačio na to područje ljude jake volje i intelekta. "Genije je jednostavan um koji pronalazi ono što niko ranije nije umeo da pronadje".[15] Zato se u tome ne vide neki viši ciljevi i smisao, nego način na koji se pospešuje razvitak privrede i društva, tj. bolji način društvene primene novih, posebno, informacionih tehnologija, (što nije utopijsko obećanje nego stvarna mogućnost) za zaposlenost, razvoj zanimanja i kvalitet radnog mesta. Razvoj je, inače, pun protivurečnosti koje se ne mogu jednostavno ukloniti. Novo društvo je toliko snažno i globalizirajuće da preokreće čitav svet sebi u korist. Pri tome, iz igre izbacuje svoje protivnike kao i sve one, zapravo, sve veće delove stanovništva, koji mu nisu od koristi.[16] A, "izvanredno je veliki jaz izmedju naše tehnološke prerazvijenosti i naše društvene podrazvijenosti". Pa, "suočiti se sa bezobzirnošću realnog sveta i nedostatkom smisla u istoriji, može samo ona osoba koja je iznutra tome dorasla svojim školovanjem i iskustvom".[17]

Zašto inovacija?

Smatra se da se ključno razumevanje pokretačkog duha nalazi u inovatinosti. A, u informacionom načinu razvoja posebno je snažno delovanje znanja na samo znanje, kao glavni izvor produktivnosti.[18] Pa, dok su produktivnost, kao i konkurentnost (competetiveness) činioci koji podstiču visoki ekonomski rast (bez inflacije), inovacije su pokretači nove ekonomije. U suštini, "inovacija je funkcija visoko izučenog (veštog) rada i postojeće znanjem kreirane organizacije".[19] A, inovacija je, opet, sama po sebi, funkcija tri glavna činioca: prvo, kreiranja novog znanja u nauci, tehnologiji i u menadžmentu (bazičnih u inovacijama); drugo, raspoloživosti visoko obrazovane, same sebom programirane radne snage, koja može da koristi nova znanja za unapredjenje produktivnosti (može biti i rezultat kvaliteta i kvantiteta obrazovnog sistema); treće, postojanja preduzetnika sposobnih i voljnih da preuzmu rizik transformacije inovacije u biznis. Ta se nadarenost dovodi u vezu sa postojanjem preduzetničke kulture, ali i sa otvaranjem institucija društva u pravcu preduzetništva.[20] Tako su "tehnološke inovacije, prema Schumpeterovoj verziji, preduzetništvo".[21] A, "inovacije i preduzetništvo su u srcu nacionalne konkurentnosti".[22] Zato bi značajan obrt mogao da se dogodi brzo, ukoliko bi na pomolu bila "ogromna" ulaganja u istraživanja i razvoj informacionih tehnologija (IT), za koje treba stvoriti arhitekturu koja zadovoljava potrebe kod svih tipova korisnika: prvo, onih koji se bave informacijama; drugo, onih koji se bave razvojem programa; treće, IT odeljenja koja održavaju sisteme i pružaju podršku, povezujući odgovarajuće programe (bez obzira na kojem su programskom jeziku pisani). Na polju razvoja (softvera, na primer) afirmisaće se, upravo, oni koji budu imali najmoćniji alat za razvoj i mogućnost da se informacija prilagodi standardu koji ljudi već koriste i na koji su se navikli.[23] U međusobnoj povezanosti se menja tehnologija, društvo, privreda, kultura, zapravo sva područja koja je inovativnost zahvatila, tj. u koja je ona ušla ili upravo ulazi. To ukazuje na široke integracije znanja na novim osnovama, jer se stvara umrežena inovacijska sredina čija su dinamika i ciljevi postali, u velikoj meri, neovisni. Inovativnost je jedina mogućnost da se bude uključen u univerzalni (digitalni) jezik i čistu logiku umrežavanja sistema i da se stvaraju tehnološki uslovi za vodoravnu, globalnu komunikaciju.

Zato se ne mogu zaobići istraživanja Roberta Soloua (1956 - ), koji je utvrdio da porast prihoda po radnom satu nije bio rezultat dodavanja više radne snage sa manje kapitala, već je proizašao iz nekog drugog izvora (koji je izražen kao statički dodatak u jednačini proizvodne funkcije) - "ostatak" je ekvivalent tehnoloških promena. Tako je dokazano da je produktivnost, koja podstiče ekonomski napredak, funkcija tehnoloških znanja i da se svodi na privredni rast, a da su odlike društva ključni činilac koji čini pozadinu privrednog rasta svojim uticajem na tehnološke inovacije.[24] Tako se još temeljitije aktivira pitanje strukture i dinamike informacijske ekonomije.[25] Pa, ipak, produktivnost neće motivisati tvrtke, već profitabilnost, u kojoj produktivnost i tehnologija mogu biti važna, ali, sigurno, ne i jedina sredstva. Produktivnost i konkurentnost stvarne su odrednice tehnološke inovacije i porasta produktivnosti. U tome i jeste osnova za razumevanje promena u produktivnosti. Veoma je značajan vremenski razmak izmedju (tehnološke) inovacije i produktivnosti, karakterističan za prošle tehnološke revolucije, jer da bi se tehnološka otkrića mogla rasprostraniti kroz celokupnu privredu i na taj način, znatno, povećati porast produktivnosti kroz kulturu i društvene institucije, poslovne firme, činioci koji sudeluju u proizvodnom procesu, moraju biti podvrgnuti značajnim promenama. A, promene koje nastaju širenjem tehnologije (registracija firme, na primer) obavljaju se elektronski - kroz virtualnu < one - stop shop >. Dokumenti za registraciju podnose se imejlom, smanjujući vreme i troškove (plodno tle za korupciju), pa je zato neminovno povećati prohodnost kanala komunikacije,[26] samim tim što informacione tehnologije svuda prodiru.

Inovacije su najzastupljenije u tri glavna tehnološka polja koja čine tehnologiju zasnovanu na elektronici:

mikroelektronika - tranzistori 1947. stvaranje električnih impulsa u brzom ritmu binarnog koda; čipovi - mikroprocesor 1971. koji su sada u milionima tranzistora;

računari - prvi je napravljen u Londonu 1943. i služio je za dešifrovanje poruka, pa na University of Pennsylvania, Philadelphia, koji je imao 30 tona, visok 2 m i zauzimao je površinu gimnastičke dvorane (sa takvim se srela autorka ovoga rada), što je i podsticalo , pa je Apple Machintosh 1984. (bio prvi usmeren na korisnika);

telekomunikacije, koje su 1970-ih omogućile umrežavanje i revolucionarnom tehnologijom "prekidača" i novim vezama prenosa, pojačale učinke u povezanoj informatičkoj tehnologiji.

I pokretna telefonija oslanja se na računarsku moć prenošenja poruka i, istovremeno, daje osnovu (svakodnevno) za računare i stvarnu nesputanu interaktivnu elektroničnu komunikaciju.[27] Telekomunikacije su danas oblik obrade informacija; prenos i tehnologija veza se sve više razlikuju, ali se i povezuju u istu mrežu kojom upravlja računar.[28]

Inovacija nastaje, uglavnom, u inovacijskim sredinama. "Pod inovacijskom sredinom razumijem poseban skup odnosa proizvodnje i upravljanja koji se temelji na društvenoj organizaciji koja ima zajedničku radnu kulturu i instrumentalne ciljeve namijenjene stvaranju novog znanja, novih procesa i novih proizvoda.... Ključni elemenat u tom smještajnom obrascu čini odlučna važnost kompleksa proizvodnje inovacija za cijeli sustav".[29] Inovacijske sredine temeljni su izvori inovacija i stvaranja dodatne vrednosti. Stvaraju vlastitu dinamiku i privlače znanje, investicije i talente iz čitavog sveta. Njihovu sirovinu čini novo znanje strateški važno za područje primene. Takav rad zahteva koncentraciju velikog broja visoko obrazovanih naučnika i inženjera iz različitih lokalnih škola. Njihov kapital je osobit, spreman da podnese visoki rizik ulaganja u početnu visoku tehnologiju.

Jednom kada su ustanovljene, inovacijske sredine nadmeću se i saradjuju u različitim područjima, stvarajući mrežu interakcije koja ih povezuje u zajeničku industrijsku strukturu bez obzira na njihov geografski diskonituitet. Stvaraju se medjusobni polovi unutar novog prostornog mozaika globalnih inovacija. Treba predočiti da je spoosbnost stvaranja inovacijske sredine na osnovu znanja i informacija direktno povezana s industrijskom proizvodnjom i komercijalnim primenama. Kultura i poslovna snaga čine povlašćenu okolinu za novu tehnološku revoluciju i zapravo demistifikuju ideju o besprostornosti inovacija u informatičkom dobu.[30] Tako novi industrijski sistem nije ni svetski ni lokalni, nego novi izraz svetske i lokalne dinamike. "Globalizacija u tom kontekstu ne znači sveprožimajući uticaj univerzalnih procesa nego, naprotiv, proračunatu sintezu kulturne raznovrsnosti u obliku diferencirane logike i mogućnosti regionalnih inovacija".[31] Sav ključni tehnološki razvoj, koji je vodeći na internetu tehnološkog razvoja, dizajniran je kao tehnologija slobodne komunikacije. Iinternet nije specijalni slučaj u istoriji tehnološke inovacije. Kontinuirani pristup tehnologijama omogućio je dostupnost tehnoloških sredstava svakome ko ima tehničko znanje i računarsku opremu. Arhitektura mreže je tehnološki otvorena, što proizlazi iz neprestanog procesa inovacija i slobodnog pristupa mreži. Tako OECD definiše tehničko - tehnološke inovacije kao: "prvo, upotrebu znanja i tehnologije za novu namenu sa komercijalnim učinkom, koji vodi do ostvarenja novog proizvoda; drugo, sniženje proizvodnih troškova za željene proizvode (Javornik, 1990)".[32]

Inovativnost u funkciji razvoja privrede

Karakteristično za moderno doba[33] je nastojanje da se postigne održiv ekonomski rast, zaposlenost, poveća životni standard i permanentno vodi borba da se zakoni i bogatstvo prirode upoznaju kako bi čovek svoj rad učinio lakšim, što sve više dovodi do pronalazaka. Ti pronalasci namenjeni tehnološkom razvoju i povećanju produktivnosti sporo su prodirali u praksu već samim tim što se "neophodni preduslov za ostvarivanje održivog privrednog rasta i povećanja zaposlenosti sastojao u velikim investicionim ulaganjima i stvaranju nove privredne strukture".[34] Pa, ipak, odnos prema pronalascima i inovacijama počinje vremenom da se, postepeno, menja. Oni počinju da se smatraju pokretačkom snagom ekonomskog rasta i razvoja, naročito u 20. veku. Gvozdeni plug, visoka peć, točak, mikrofon, gramofon, električna sijalica, indukcioni elektromotor, fotografski aparat, kino-projektor, veštački materijali, radar, tranzistor, avion, raketa, kompjuter, internet i druga otkrića snažno su uticala na privredni i društveni život, zbog čega i jeste ta jaka sprega između ekonomije i nauke. To sve dobija novo ubrzanje ne samo u proizvodnji nego i upravljanju, pa promene postaju brže i dublje. Najznačajnija dostignuća u tehnici (u 20. veku) nastala su sledećim redom: automobili, vasionski letovi, električna energija, mehanizacija u poljoprivredi, avioni, integrisana kola za računare, klimatizacija i hlađenje, primena kompjutera u tehnologiji, bioinžinjerstvo, kodovi i standardi.[35] Redosled je sačinjen prema korisnosti i praktičnosti samog tehničkog rešenja, kao i prema onome što ona donose u životu i radu ljudi, prema prihvaćenosti u raznim domenima ljudskog života. Tako su ti izumi u svim oblastima življenja, a, posebno, na radnom mestu uticali na čovekov rad, jer inovativna oprema prati i inicira promene proizvodnog procesa. Tehnološki razvoj koji se ostvaruje primenom inovacija (pronalazaka, tehnoloških unapređenja i racionalizacije), postaje činilac koji snažno utiče na industrijsku snagu zemlje, ali ga treba tražiti i u duhu održivog razvoja (sustainable development) . Ogleda se u promenama sistema obrazovanja, organizaciji rada, utiče na trajanje rada, menjanje profesije, na nezaposlenost i drugo. A razvoj inventivnog rada i tehnoloških inovacija je najsigurniji put za povećanje produktivnosti i rešavanje problema razvoja.[36] Tako podsticanju tehnoloških inovacija doprinosi preduzetništvo razvijanjem svesti o značaju inovacija za sveukupni napredak privrede i društva. Tehnološke inovacije u audiovizuelnom sistemu dominiraju, na primer, u komercijalnom oglašavanju; nova digitalna tehnologija sa novom mogućnosti prenosa i produkcije potpuno će promeniti televizijsku industriju, njeno programiranje i ponašanje gledalaca.[37] A, u polju telekomunikacija, telekomunikaciona industrija se pojavljuje kao jedna od pokretačkih snaga nove ekonomije, koja se karakteriše difuzijom informacionih tehnologija i njihovih primena. Zato je analiza evolucije produktivnosti telekomunikacione industrije (sektora) kod različitih zemalja prvi korak ka razumevanju produktivnosti odgovarajućih nacionalnih ekonomija. Analiziraju se tzv. radni i totalni činioci produktivnosti telekomunikacionog sektora i korelišu sa stopom ekonomskog rasta.

Telekomunikaciona industrija je postala dominantna u svetu, poslednjih deset godina. Zajedno sa naučno-istraživačkim institucijama ona je bazni intelektualni, kadrovski i razvojno-tehnološko-proizvodni resurs. Ove resurse treba dalje razvijati da bi se obezbedio neophodan transfer znanja i tehnologije. Inače, u trenutnom stadijumu razvoja tržišta, inicijativa za podsticanje daljeg razvoja telekomunikacione infrastrukture je obavezujuća za prilagođavanje regulative direktivama Evropske unije.[38] Zato je potrebno da se inovacije podstiču da bi se obezbeđivao inovacioni potencijal, koji bi se i realizovao u privredi. Tako je osnovna mera tehnološkog napretka produktivnost, koja se izražava kao odnos obima proizvodnje i vremena potrebnog da bi se ta proizvodnja ostvarila. U pretvaranju ideja u proizvod prednjače one zemlje koje ostvaruju najbrži ekonomski rast. To se ogleda u upravljanju u privredi ("novoj ekonomiji"), a i u kulturi, obrazovanju, informatičko-tehnološkoj pismenosti. Vidi se i na otvorenom tržištu, u organizacionim promenama, partnerstvu, finansijskim i poslovnim modelima i trajnom učenju. Procesi teku takvom brzinom kakva u istoriji još nije zabeležena. A, "poznavanje jednog problema je ključ za njegovo rešavanje". Mobilizacija po principu dobiti podrazumeva da u akciju krenete tek kada vidite svoju prednost.[39] Sa operativnog aspekta to podrazumeva "upotrebu tehnologije, procesa i upravljačkih procedura koje uvećavaju organizacionu konkurentnost kroz stratešku upotrebu elektronskih informacija". [40] Stavlja se akcenat na prihvatanje inovacija, što uveliko odredjuje stepen i način na koji će neko tehnološko dostignuće biti prihaćeno. Tako postoji veliki broj definicija koje veoma različito definišu, na primer, elektronsku trgovinu (kao novu instituciju). Sa aspekta usluga, elektronska trgovina se definiše kao nstrument koji zadovoljava potrebe preduzeća, potrošača i rukovodstva sniženjem troškova, poboljšanjem kvaliteta i ubrzanjem usluga. Unosi se niz inovcija u proces tradicionalnog poslovanja, pogotovo se smanjuje broj posrednika. U svakom slučaju, elektronska prodaja omogućava nastup na tržištu i sasvim novim proizvodima i uslugama. Generalna perspektiva na koju se gleda kroz privredu i razvoj i dalje je specifikovana tako što se odvojeno razmatra kakva je uloga inovacija u razvijenim , a kakva u nerazvijenim zemljama, ili tačnije u našoj zemlji. Tako je neophodno suočiti se sa modernizacijom , jer naša privreda nema proizvodnje, izvoza, vrhunskih tehnoloških inovacija. Zapanjujuće se širi nezaposlenost koja je, u najvećoj meri, posledica razlika u tehnologijama, odnosno u tehnološkim inovacijama, a i siromaštvo proističe iz tih razlika. Prema Evropskoj strategiji zapošljavanja, postizanje pune zaposlenosti predvidja se do 2010. godine. Od naše zemlje se do tada traži uspostavljanje stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti praćenog rastom učešća odraslog stanovništva na tržištu rada, odnosno rastom stope aktivnog stanovništva. To bi značilo osetnije poboljšanje situacije na tržištu rada, koje se očekuje po prestrukturiranju velikih (državnih) preduzeća (2007. ili 2008. godine) i kompletiranju procesa privatizacije. [41] Presudna snaga koja bi uticala na rast zaposlenosti trebalo bi da bude osnivanje novih preduzeća uz privlačenje stranih direktnih investicija i bolje korporativno upravljanje, kao i nove tehnologije, bazirane na inovacijama da bi se dosegla globalna konkurentnost [42]. Zato je to potrebno ostvarivati na dva nivoa (koloseka): prvo, boriti se za ideje koje se odnose na makro pristup; drugo, pretvarati ideje u inovacije, odnosno u tehnologije koje se primenjuju. U Kini se to, na primer, ogleda kroz otvaranje novih preduzeća i novih radnih mesta u procesu postepene privatizacije. Tako je u Kini donela najveće smanjivanje siromaštva zabeleženo u istoriji (prema nobelovcu J. Stiglitz-u). [43]To ukazuje da je neminovna revizija principa na kojima se bazira privreda, iako su primene informacionih i telekomunikacionih tehnologija, već sasvim moćni alati, jer "informacije su u novoj ekonommiji isto što i nafta u industrijskoj eri". [44] Principi su, ipak, živi instrument koji pruža neobavezujuće standarde da se pomogne vladama zemalja u njihovim naporima da poboljšaju pravni, institucionalni i regulativni okvir za koorporativno upravljanje, kao i da se obezbede smernice i predlozi za berze, investitore, korporacije i druge učesnike u procesu razvoja dobrog koorporativnog upravljanja. [45] Ali, ne treba samo to isticati. Poznavanje tržišta, razvojnih potreba i potencijala u celini, regionalno i po pojedinim sektorima, i utvrdjena investiciona strategija i strategija industrijskog razvoja, neophodni su radi identifikovanja poželjnih investiora koji žele jasan uvid u stanje i potencijale pojedinih sektora, da bi investirali u ono što ih interesuje. [46] Treba doneti i sveobuhvatnu nacionalnu antikorupcijsku strategiju sa jasnom podelom zadataka i odgovornosti. Neophodne su inovacije u kodeksima ponašanja, koje bi potekle od samih pripadnika profesije, pogotovo, u pojedinim profesijama finasiranim iz budžeta ( R.S.), jer su one najviše obolele od korupcije (kao dva Janusova lica, istog koruptivnog ambijenta). [47] Oslonac je u inovacijama koje se odnose na organizovanje, pregovaranje i upravljanje, jer ekonomski proces nije ni izbliza sazreo, što se može pripisati činiocu institucionalne neuredjenosti i privrednom zaostajanju naše zemlje. Zato je ovo više stvar razumevanja problema, nego njegovog rešavanja, da bi se podržalo očuvanje pozicije na relativnoj skali stavralaštva i shvatila realna moć inovacije. "Bogatstvo informacija ima za posledicu siromaštvo pažnje i potrebu da se pažnja efektivno raspodeli na ogroman broj izvora informacija", samim tim što u informatičkoj eri informacije i znanje nisu retkost nego obilje. [48] A, napreduju samo oni koji znaju nemilosredno pravilo, da jedino najorganizovaniji, najsposobniji i najbolji, tj. samo oni najkvalitetniji reflektuju na prvo mesto. Oni "imaju uključena svetla, ne da bi videli gde idu, nego da bi drugi videli njih". [49] To je susret sa novom pojavom revolucije u informatičkoj tehnologiji, kojoj se mora ići u susret, jer "tehnološke mogućnosti su velika neupoznata prostranstva", pa je "važna konkurencija novih dobara, novih tehnologija, novih izvora potreba, novog tipa organizacije". [50] Ukrštanjem informatičke tehnologije, ekonomije i društvene dinamike nastaju nove stvarnosti. Tako, "ekonomski rast ne prouzrokuje porast kvaliteta života, ali porast kvaliteta života predvodi ekonomski rast". [51]

Funkcija inovativnosti u društvu

Informacione tehnologije, koje se razvijaju neverovatnom brzinom, neminovno se sudaraju sa odredjenim, ali temeljnim principima društva. Tako se prostor i potreba za proučavanje društva i društvenih procesa pojavljuju čim porast materijala i razvoj tehnologije nametnu sve veću specijalizaciju. Ali, >uvijek su nova tehnološka otkrića uticala na društvene odnose, na položaj čoveka u društvu, na promjene odnosa pojedinac-država> [52].Savremeno društvo se, šire gledano, definiše kao društvo znanja, odnosno uže posmatrano kao društvo IKT (informaciono-komunikacione tehnologije), kome su potrebne nove ideje, nove institucije u kojima će doći do izražaja stavovi i očekivanja pojedinaca. Zato je za razumevanje takvog društva neminovno ga povezivati sa inovativnošću. Ali, svako novo rešenje krije po jedan stari problem. To je, uglavnom, problem odnosa opšteg i pojedinačnog, koji će podsticati potrebu inventivnosti za kreativnošću. "Ljudi moraju da koriste sopstvenu inteligenciju da bi u haosu nametnuli red, inteligenciju koja se ne sastoji u rešavanju naučnih problema, već u jednom težem smislu pronalaženja i održavanja medjusobnog slaganja". [53] Zato treba da se razmišlja šta se sve mora obezbediti da bi se tehnološke inovacije primenile. Svakako, to su: društveno-ekonomsko okruženje; kultura i navike; poslovno okruženje; tehnički uslovi. "Oblici i uvjeti proizvodnje temeljne su determinante društvenih struktura koje, potom, stvaraju stavove, akcije i civilizacije". To Marks ilustruje čuvenom izrekom da "ručni mlin" stvara feudalno, a "parni mlin" kapitalističko društvo. [54]Time se u opasnoj meri naglašava tehnološki element. Ali, to nije samo stvar tehnologije, nego se na taj način oblikuje odgovarajuće mesto u procesu proizvodnje, koje odredjuje poglede na društvo. "Evropska vrsta razvoja" je, na primer, matične zemlje izvela na put brzog privrednog razvoja, ali je počela sa prvobitnom akumulacijom kapitala. Po tome, sva društva moraju da prodju ili su prošla kroz iste etape razvoja, kroz koje je prošla Evropa. (Osim u Evropi, feudalizam je postojao samo u Japanu, osporavajući na taj način feudalna obeležja ostalim društvima). Anliza specifičnosti društva težila je, ipak, razumevanju da je u feudalizmu bilo pokretačkih snaga, koje su na protivrečnostima feudalnog načina proizvodnje, izrodile kapitalistički poredak. Tako se moraju uzeti u obzir i posebnosti "istočnjačkih društava". Zavisnost - shvaćena kao da se odnos upotpuni analizom mehanizma strukturacije, a da analizu iz sfere prometa premesti u sferu proizvodnje - omogućila je kreiranje jedne potpunije teorije o uzrocima i reprodukovanju nerazvijenosti, pod nazivom teorija periferne privrede. [55]Ovo je, ipak, doba koje se buni protiv specijalizacije i stoga vapi za sintezom, što znači novo svetlo, ali i nove okove. Svi važniji događaji su, istodobno, i društveni i ekonomski i na obe strane imaju isto značenje. "Kapital je kapital samo ako je u rukama kapitalističke klase. Ako je u rukama radnika nije kapital." [56]

Svedoci smo delovanja informacionog doba na razvoj društva, pa se postavlja pitanje uticaja informatike na prava čoveka? Po svemu sudeći, razvojem informacione tehnologije ne poboljšava se položaj čoveka, već obrnuto. Istraživači prirode društva zanimali su se za društvenu stukturu. Prestalo je da se piše o novcu, kamatama i zaposlenosti. Ekonomisti su branili to od onih koji su zaostajali u njihovim vlastitim redovima. Shvatilo se da je društvo organski, a ne mehanički sistem i može se uporediti sa ljudskim telom. Ideje koje nastaju, i ogledaju se u inovacijama, realizuju se samo ako za to postoje odredjeni društveni uslovi, odnosno odrdjene društvene potrebe. Sada ih je u periodu globalizacije moguće realnije sagledati, jer se stalno inovira proizvodnja i neprekidni prevrati u njoj dovode do neprestanog potresanja svih društvenih odnosa. Stalna je nesigurnost, što predstavlja osnovnu, može se reći, neophodnu potrebu za brži razvoj sopstvene tehnologije. Pa, ipak, iako se sve više apeluje da nauku treba obuzdati, a tehnologiju urazumiti, bitna karakteristika je da je sve veća medjuzavisnost sveta i da suprotnosti koje sa sobom nosi savremeni razvoj postaju sve oštrije. Izmedju ostalog, nema adekvatnih kvalifikacija za obavljanje odredjenog posla. [57]. Zato u razrešavanju toga problema treba da učestvuju sve zemlje, bez obzira na stepen njihove razvijenosti. To je zbog toga što brzina naučnog, tehnološkog i ekonomskog razvoja sve više produbljuje te suprotnosti, pa se transfer tehnologije vrši pod izrazito nepovoljnim uslovima za nerazvijene zemlje i onemogućava im jačanje tehnoloških kapaciteta, kao ni željeni društveni i ekonomski razvoj. A, tehnološki sistemi su proizvod društva. Zato je važno dati novi impuls i usmeriti taj proces. Same inovacije se, postupno, svode na stvar rutine, ali tehnologije sve više preuzimaju timovi obrazovanih specijalista. Sve češće se, zato, i postavlja pitanje: "Da li smo sposobni da pokrenemo unutrašnje resurse i promenimo smer ili ćemo kao društvo i stvaralačka kultura nestati tokom 21. veka?" [58] To je kapitalno pitanje naših društvenih ulaganja, a odgovor je da ih je neminovno usmeravati u sve brži razvoj informacionih tehnologija.

Kultura kao inovativno ogledalo razvoja

Kad jednom pobedi civilizacija, bilo da je s pravom tako označena ili ne, neizbežno se mora svesti na kulturu. Tada kultura mora odrediti sebe unutar skupa konkretnih granica koje prepoznaje kao svoje, unutar ekskluzivne istorijske partikularnosti. To je potrebno, da bi nacionalna kultura zasnovala novi identitet, pronašla društvenu homogenost, lingvističku tradiciju i geografski kontinuitet: drugim rečima, domaću prošlost (na primer, u integrisanoj Evropi). Ali, da se sve to razume, potrebno je uvesti inovativnost u prosvećenost za uspostavljanje i uvodjenje sopstvene kulture, što uključuje i transpoziciju vrednosti ideja, koje su bile ranije dominantne. A, "prosvetiteljstvo je čovekovo oslobadjanje iz samonametnutog tutorstva. Tutorstvo je čovekova nesposobnost da upotrebi razumevanje bez usmeravanja od strane drugog". Kultura, tako, postaje nacionalni zadatak i u obavezi je da obnavlja i preuredjuje svoju, nazovimo je, fasadu. A, to se može shvatiti kao rekonceptualizacija tehnologije, ali i kao detaljno razradjivanje, kodifikacija i podučavanje savremenog sveta. Iako se misli da je civilizacija mnogo napredovala, osećaju se poremećaji u sećanju, jer su neke kulturne vrednosti unakažene. Ne može da se izbegne sudar s novim odredjenjima svoje vlastite nostalgije, jer ona postaje često primarna kada se govori o neprilagodjenosti. Zato je zadatak i da se ponudi proučavanje nacionalne kulture ne kao instrumenta ili sredstva spoznaje, već kao kreativnosti društva iznutra , da bi kulturu bilo moguće približiti, a ne prilagodjavati se.( "Kultura je dobro vaspitanje, maniri i moralnost" - Antonija Klosovska). [59] Motivacija jednog takvog stava nije rasvetljavanje slučajeva s neke pozicije sećanja na mesto ili dogadjaj odsustva, nego da se ostane na tom mestu na kojem se orijentišemo, upravo, preko tih neostvarenosti , tih slučajeva u kojima istorija kulture i nacije tek treba da se zaista odigra. [60] Treba dodirnuti "zonu prikrivene nestabilnosti u kojoj ljudi obitavaju" - Franc Fanon. [61]A, osećaj da se kultura razume, odraziće se na ideju poverenja. < Društvo će, naime, biti sposobnije za organizacione inovacije, pošto visok stepen poverenja omogućava egzistenciju velike raznovrsnosti društvenih odnosa , ali ljudi koji ne veruju jedni drugima saradjivaće medjusobno, jedino, pod sistemom formalnih pravila i regulacija>. [62] To izgleda kao da se u odredjenoj "točci razilazi volja sa snagom". [63] Zato ne treba više pitati zašto je kultura uvedena u rasprave o razvoju? "Kultura je ušla u studije razvoja u vreme povlačenja (retreat) od strukturnog i makro pristupa u razvojnoj teoriji i kulturno orijentisanom pristupu." [64]Tako su "siromašni meta razvijenih zato što im nedostaju ekonomksi resursi". Ako razvijeni nisu zaokupljeni rastom nego transformacijom institucija, onda predmet nije samo (jedino) ekonomski kapital, već društvo, kultura, simbolično i moralni kapital. Siromaštvo kulture osakaćuje elemente razgovora o razvoju. Pojam razvoja se doživljava kao spoljna intervencija. Tako se to svodi na protivurečnosti izmedju dve kulture, tehničko-tehnološke i humane kulture, svet nauke i umetnosti. Na jednoj strani je reprezentovanje prosvećenosti, koja je mnogo više kompleksno istorijsko polje, nego odstupanje od svakodnevnog pogleda, [65] pošto "komunikacija odlučno oblikuje kulturu (...), jer mi ne vidimo stvarnost (...) kakva ona jest, već u ovisnosti o našim jezicima". [66]S druge strane, novi sistem komunikacija zasnovan je na digitilizovanoj, umreženoj interakciji višestrukih načina komunikacije, što odlikuje njegovo uključivanje i obuhvatanje svih kulturnih izraza. Cena koja se plaća za uključivanje u sistem je prilagodjavanje njegovoj logici, njegovom jeziku, njegovim tačkama ulaza, njegovu kodiranju i dekodiranju. [67]Tako, strukturni programi prilagodjavanja odražavaju kulturu ekonomskog globalizma, pa je rasprava o nacionalnoj kulturi noseći instrumentalista prenosa tonova i kultura je kao izum u izgradjivanju nacije. Prva kulturna dimenzija razvoja je lokalni nivo, a nacionalna kultura je sledeća na liniji prioriteta. "Mnogi su zapadnjaci skloni tome da diskredituju nezapadne kulture kao iracionalne". [68] Prema Veberu, postoje moralni običaji, kao što je sposobnost za spontano udruživanje, koji su ključni za organizacione inovacije i, prema tome, za stavranje bogatstva. Drugim rečima, oni koji su skloni maksimalnoj korisnosti ne moraju uvek biti racionalni (...) - često teže ka sasvim neekonomskim ciljevima i ne moraju biti u nepovoljnom položaju (kada je reč o komparativnim prednostima). [69]Zato se o kulturi može govoriti kao o laboratoriji evropske integracije, što je došlo do izražaja, pogotovo, kod dvostrukih gradova na granici, (uglavnom u istočnoj Evropi, nastalih posle Napoleonovih ratova, posle Prvog i posle Drugog svetskog rata). To su gradski parovi; gradovi blizanci / često su podeljeni gradovi - susedni gradovi, koji su nastali izmedju pojedinih država, koji se medjusobno dopunjuju i podržavaju ili, možda, ne ako su u konkurentskim odnosima. [70]Ovi gradovi postaju osnova za prekograničnu komunikaciju i stvaranje zajedničkog identiteta. Oni privlače ne samo pažnju velikih evropskih institucija već i zanimanja istraživača. A, razlog za bolje ili lošije odnose treba tražiti, u prvom redu, u različitim uslovima života ili rada, kao i u preraspodeli društvenog proizvoda. [71] Ekonomisti obično kažu da dobri odnosi vladaju tamo gde ima dovoljno novca, a da su narušeni ili su loši gde nema dovoljno novca.

Tako, razlika izmedju evropskog zapada i istoka u nivou razvijenosti i stepenu slobode nije nigde tako jasno vidljiva kao na granicama. Kultura, zato, treba da bude preteča sve dublje evropske integracije.

Inovativnost u kontekstu integracije u EU

Strukturni programi pridruživanja EU-i odražavaju, u osnovi, inovativnost ekonomskog globalizma. To su, uglavnom, efekti od korišćenja prednosti tržišta, koje je moguće postići ako su tehnološki modernizovani proizvodni kapaciteti i visoko obučena i stručna radna snaga. Isto tako, ako je konkurentna i uskladjena domaća ponuda sa tražnjom na evropskom tržištu značajna bi donelo mnogo koristi, a u razvoju bi došlo do čvršće saradnje. Radi usmeravanja takvih aktivnosti u EU-i postoje kriterijumi: veza izmedju trgovine i razvoja; regionalna integracija i saradnja; podrška makro-ekonomskoj politici; tansportu; bezbednosti hrane i održivom seoskom razvoju; gradnji institucionalnih kapaciteta, naročito u zemljama (regijama) sa dobrim upravljanjem i zakonskim propisima. [72] Pitanje razvoja postaje tako značajnije nego ikad ranije. Porast broja partnera, uvodjenje novih instrumenata i porast finansijskih resursa zahtevaju, dakle, definisanje čiste i stalne strategije razvoja. Medjunarodni ciljevi, koji su definisani, naročito u DAC i OECD, rezultat su glavnih medjunarodnih konferencija i principa obogaćenih ugovorom ustanovljenim u zajedničkoj formi baziranom na strategiji, dizajniranoj da ''pokrije'' sve zemlje u razvoju koje povezuje saradnja (cooperation) i zajedništvo (partnerschip). [73]Postojanje strategije zemalja partnera, ključ je uspeha u njihovom razvoju. Strategija treba da koordinira i zaštiti: ekonomiju, trgovinu, institucije društva, kulturu i aspekte okruženja, kao i politiku. [74] Razvojna politika EU temelji se, tako, na: održivom (sustainable) razvoju, pravednom razvoju, participirajući u humanom (ljudskom) i društvenom razvoju. Unapredjenje ljudskih prava, demokratije, pravnih pravila i dobrog upravljanja integralni su deo toga. Glavni cilj takve politike razvoja je smanjivanje pa i, konačno, iskorenjivanje siromaštva. Održivi razvoj, mada nije dovoljan sam po sebi, nužan je za smanjenje siromaštva. Zato i treba stalno imati na umu milenijumske ciljeve razvoja UN (njih osam), i borbu protiv siromaštva jer "glad je sadašnje najgore oružje masovnog uništavanja koje traži milione žrtava svake godine. Boriti se protiv gladi i siromaštva i unapredjivati razvoj je ispravni održivi put da se postigne mir u svetu.... Neće biti mira bez razvoja i neće biti niti mira ni razvoja bez socijalne pravde".[75] Ipak, najverovatnije, to ne bi moglo da ukine sve protivurečnosti dok se, objektivno, ne razreši odsustvo intelaktualnog potencijala, jer je razvoj, naročito, u poslednje dve decenije, povećao (u tome) medjuzavisnost u svetu, a naša zemlja je u mreži te medjuzavisnosti kao nikad do sada.

Inovativnost treba, zato, svestrano podsticati i pripremati se odlučnije i spremnije, nego ranije, jer ima mnogo više problema, a daleko manje ljudskih resursa, energije i strpljenja da se obezbedi stabilniji položaj svakoj od zemalja, bilo da su u procesu integracije u EU-u ili su, već, unutar njenih granica. [76]To podrazumeva i potrebu za inovativnosti i u kontekstu priznanja novih granica, ali ne državnih (koje imaju hermetički karakter), već ekonomakih, socijalnih i kulturnih granica (zbog različitih nivoa životnog standarda). Pa činjenica, koga će u novom sistemu predstavljati oni koji upravljaju, a koga oni kojima se upravlja, u velikoj meri, odredjuje sistem dominacije i proces oslobadjanja informacionog društva. [77] Kriza je (kao i finansijska) bitno sadržana u samaom modelu razvoja ako se na razvoj ne gleda dugoročno. Tako su ukinute unutrašnje granice u EU (Šengenskim sporazumom 1993), ali su pojačane spoljne državne granice. Unutrašnje granice su, inače, prepreka državnoj integraciji. [78] Spoljne granice, opet, imaju protekcionistički uticaj. Te spoljne granice koji, u zavisnosti od konjukture, situacije na tržištu rada i odmeravanja interesa radnika i kompanija, omogućavaju utvrdjivanje uslova za zapošljavanje stranih radnika. Tako radnici iz trećih zemalja, nastanjeni u nekoj od članica EU, mogu da se slobodno kreću po celoj teritoriji EU; njihovo zapošljavanje, ipak, podleže zakonima svake pojedinačne države u kojoj su zaposleni>. To se odražava kao preobražaj nacionalnog u evropski EU identitet. [79] Oni, koji se nalaze s druge strane šengenske granice, napolju, odsutni su. Ipak, služe kao zaštitni bedem, kako bi se unutar EU, "unutrašnji zajednički prostor slobode, bezbednosti i prava", mogao dalje da izgradjuje kako je predvidjeno Amsterdamskim sporazumom. To pokazuje u punoj oštrini "janusovo lice moderne". Ali, jedna Evropa sa više brzina morala bi da se pobrine ne samo za domet svog regionalnog širenja , već i da se stvore mogućnosti da se obezbedi veća mobilnost radne snage, pa tako osigura i socijalna dimenzija. Medjutim, posebne odredbe postoje za one koji prelaze granicu i za lica iz pogranične zone. Za zaposlene unutar EU, Nemačka je, na primer, uspela da nametne "granicu za upućivanje" - prema kojoj uslove rada i prava određuje mesto proizvodnje, a ne sedište preduzeća. Zaključuju se podugovori i iznajmljuje radna snaga, kako bi se omogućila razlika kako u primanjima, tako i u socijalnim davanjima. Pripadnici trećih zemalja "mogu se angažovati u nekoj zemlji članici EU" samo ako raspolažu dozvolom za rad u državi u kojoj je sedište kompanije. Ipak, glavnu prepreku ograničenju slobode zapošljavanja predstavlja sama nezaposlenost. [80]To, svakako, zavisi i od beskonačnog stremljenja prema inovativnosti, produktivnosti i takmičenju, pa je finansijski kapital i kapital industrijske visoke tehnologije, sve više medjusobno ovisan, iako su oblici njihovog delovanja za svaku industriju specifični. Razlika je, u osnovi, u "specifičnom značenju i snazi" koju pojedina društva pridaju inovativnosti. Treba, zato, razumeti realnost i prihvatati tinjajuću nadu da se iznedre originalne, pa i različite ideje, jer različitost polazi od ideja. Drugim rečima, u fokusu posmatranja su strategija i praksa (naučnog) organizovanja koje treba da ukaže na učinke i (stigmatorni) potencijal koji oni nose sa sobom.

Kao što se vreme razlikuje, bilo ono linearno, (dominira u industrijskim društvima), ciklično (karakteriše zemljoradnička tradicionalna društva), pa liminalno, epohalno, ili "zamrznuto", tako se i inovativnost razlikuje u zavisnosti od značaja koji pripada ovim vremenskim dimezijama. [81] Inovativnosti to, u osnovi, omogućava da se na konceptu, koji se hrani budućnošću i rešavanjem konkretnih problema, prevrednuje u skladu sa proticanjem vremena. Polazište je u pretpostavci da se podsećanjem na važna otkrića u prošlosti i njihovim uvažavanjem mogu postići valjani rezultati u budućnosti. Svakako se može govoriti o sprezi izmejdu vremena i inovativnosti u odnosu znanja i moći. [82] Zato glavna tema postaje strategija kojom je znanje dobilo ulogu nužnog i pratećeg "saučesnika". Toj koncepciji neprekidno je potrebno dodavati impulse da bi se održala u zaokretu i omogućiti sve veću zastupljenost onih inovacija koje su najsloženije. Njihove refleksije na razvoj postaju sve povoljnije da bi se relevantna znanja, karakteristična za informacione tehnologije, ponudila i bila pogodna za integracione procese. [83]

"Ideja 'razvoja' podređena je relativnom standardu, prema kojem uvek mora postojati najviša vrednost, a koja tokom vremena treba da bude dostignuta ili oponašana, vrednost u samom jezgru, koja sve druge komponente čini nužno perifernim, uvek nedovoljnim".[84] To samo pokazuje da je za postizanje višeg standarda neophodno ( pored slobodne cirkulacije kapitala preko granica, ali sve restriktivnije kontrole kretanja radne snage) kompletno inovativno standardizovanje i preovladjujuće tranzicijske regulative radi preuzimanja zapadnih elemenata evropskog državnog modela. To povezivanje bi trebalo da bude na nešto samostalniji način, u našoj zemlji, na primer, da bi se osvetlili društvo u pokretu i pojave dugog trajanja u kontinuitetu. Tako potencijal za inovacije ne bi bio izgubljen, nego otvoren za prihvatanje novih ideja i pronalazaka. Medjutim, n eravnoteža koja u ponudi i potražnji na tržištu rada nastaje zbog emigracije, što predstavlja unutrašnji ekonomski problem zemlje iz koje se ljudi iseljavaju, zanemaruje činioce spoljnjeg uticaja, koji proizlaze iz ekonomske integracije i uzročno izazivaju migracije.[85] Da li je jedna zemlja primalac ili pošiljalac migranata zavisi, dakle, od kvaliteta njenog uključivanja u medjunarodnu podelu rada. Širenje tržišnih odnosa, ne samo da objašnjava migraciju, već vodi nastanku novih oblika interakcije, koja se odvija preko i izvan nacionalno-državnih granica, što vodi promeni dosadašnjeg odnosa prema inovativnosti. Usled toga, želja za razvojem razlaže se na suštinsku i suštinski nerazrešivu (inovativnu) dilemu: želja za "još" i želja za "više jednakosti".

Zaključna razmatranja

Dragoceno je saznanje da je neminovno otisnuti se u neizvesnu intelektualnu pustolovinu da bi se sagledala vizija budućnosti i da bi se invencijom (idejom) proniklo u srž inovativnosti, pa tako i razvoja. Time bi se, na neki način, posvedočio civilizacijski kod, ugradila energija opstajanja i predočilo što sve inovativnost nosi sa sobom. A, tehnološka inovacija, kao produkt inovativnosti, definiše se kao sposobnost privrede da najracionalnije zaposli ekonomske (nacionalne) i ljudske resurse, tako da dovodi do rasta realnog dohotka. U osnovi toga rasta su strukturne promene u kojima je odlučujući uticaj znanja na samo znanje glavni izvor produktivnosti, koji se sastoji u samoj tehnologiji stvaranja znanja, [86]obradi informacija, komunikaciji simbola .... To znanje, u osnovi, menja sadržinu i način delovanja tržišta rada, povećavajući propulzivnost onih zanimanja koja su povezana sa pojavom novog načina razvoja, organizovanog oko ljudskih procesa strukturiranih odredjenim odnosima proizvodnje, iskustva i moći. Tako nastaje nova tehnološka paradigma (organizovana oko novih, moćnih i fleksibilnih informacionih tehnologija), koja omogućuje da sama informacija postaje proizvod proizvodnog procesa, odnosno njegova sirovina . I, ne samo što informacija deluje: prvo, na tehnologiju (kao što je to bio slučaj u prethodnim tehnološkim revolucijama), nego što tehnologija deluje na informaciju; drugo, odnosi se na proširivanje novih tehnologija; treće, odnosi se na logiku umrežavanja (mreža kanalizira neurednu snagu složenosti).

Ukrštanjem informacionih tehnologija, ekonomije i društvene dinamike nastaju nove stvarnosti: prvo, umrežena preduzeća sa globalnom radnom snagom, čiji će se samo mali deo moći nositi sa zahtevima informacionih tehnologija sa fleksibilnim i samoprogramirajućim radnikom (klasični radnik na postojećim radnim mestima postaje suvišan); drugo, kultura stvarne virtualnosti koja postaje središnja sfera borbe za moć; treće, svet društveno isključenih. [87] Izgleda kao da se traže konture vlastitog smisla, koje bi se neminovno odvijajale preko inovativnosti, koja nije odigrana u globalnoj strukturi, a deo nje već je usmeren na jedan prostor na kome se moraju ukrstiti sve te dimenzije. Razvoj, zato, mora biti zaokupljen uredjenjem života, što se postiže modernim komunikacijama, baziranim na inovativnosti. Već samim tim što promenjene društvene okolnosti zahtevaju da se prati transformacija privrede u ime progresa, inovativnost treba da podstiču sami problemi koje treba rešavati. Treba stvarati novi prostor za dijalog, otvarati "vizuelne komunikacije", kulturu učestvovanja u dijalogu i osećaj zajedništva, pa i nove socijalne forme "adekvatne prilikama i izazovima informativnog sveta". Shvatanje inovativnosti podrazumeva i kako tehnološke inovacije uvoditi u privredu i društvo pošto gobalni problemi zahtevaju i globalna razmatranja i globalna odlučivanja. [88]

EU se sastoji od potpuno izgradjenih nacionalnih država, a naša zemlja to još nije. U tome kontekstu se može povući razlika izmedju "slike sveta", s jedne i "pogleda na svet", s druge strane. Tu treba usmeriti pažnju na tržište rada koje je uredjeno novim smernicama i uredbama a koje, istovremeno, znače još dugo > povlačenje> novih granica izmedju pripadnika EU i novih kandidata za EU, tj. izmedju starih i novih članica EU. Nije dovoljno da se, samo, ekonomski prostor uklopi u strategiju akumulacije dominnatnih snaga. Ne treba biti tampon zona u jugoistočnoj Evropi, odnosno zaštitni bedem. To sve snažno razdvaja, kako pravo na slobodu, tako i pravo na kretanje i socijalnu bezbednost. [89] Tako usmeravanje razvoja prema inovativnosti treba učinti bazičnom i nezamenjivom osnovom da se dodje do adekvatne kvalifikacije za obavljanje odredjenih poslova u privredi i društvu. Treba, pri tom, imati u vidu da "ekonomski rast ne prouzrokuje porast kvaliteta života, ali porast kvaliteta života predvodi ekonomski rast". [90]Inovativnost , po svemu sudeći, obezbedjuje znatno sigurniji oslonac za sopstvenu egzistenciju, u našim uslovima, a i "čovek, u velikom delu, ne računa ni na koga osim na sebe". [91]

LITERATURA

• •  J.Beker & A. Komlozi, Granice u savremenom svetu, ''Filip Višnjić'', Beograd, 2005.
• •  BOŠ, Globalni gradjani, Beograd, 2004.(urednici N.Golčevski i G. Milovanović)
• •  D. J. Bošković, Tehnološke inovacije i produktivnost, Rad, Beograd, 1976.
• •  P. Bjelić i autori, Svetska privreda u informatičkoj eri, Institut za medjunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002.
• •  ' M. Castells, The Internet Galaxy ; Reflections on the Internet, Business and Society, Oxford University Press, Oxford, 2002.
• •  M. Castells, Informacijsko doba: Ekonomija, društvo i kultura; Uspon umreženog društva, Golden marketing, Zagreb, 2000.
• •  S. Cerović , Njegoševe tajne staze, Montenegropublik, Podgorica, 1996.
• •  M. Ćećez, Informatika i demokratsko društvo, Institut društvenih nauka: ''Pojedinac i država,'' Beograd, 2005.
• •  G. Djerić, Kategoriija vremena i prostora u optici ''mentalnog mapiranja'' , Filozofija i društvo br. XXIV/2005.
• •  The European Community's Development Policy - Statement by the Council and the Commision, htt://europa.eu.int
• •  F. Fukuyama, Sudar kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
• •  S. Gredelj, Z. Gavrilović, N. Šolić, Profesija i korupcija, Centar za monitoring i evaluaciju, Beograd, 2005.
• •  S. Gurguris, Sanjana nacija ; Prosvećenost, kolonizacija i ustanovljavanje moderne Grčke, Beogradski krug, Beograd, 2004.
• •  20. INFOTECH 2005, Vrnjačka banja, jul 2005.
• •  V. Jeličić, Partnership for Business, Agencija za unapredjenje državne uprave, Beograd, 2004.
• •  A. Klosovska, Sociologija kulture, Čigoja, Beograd, 2001.
• •  M. Kovačević, Dugoročne tendencije, stanje i ograničenja rasta konkurentnosti privrede i izvoza Srbije, Ekonomski anali, septembar 2004.
• •  M. Kukrik, U potrazi za svetim gralom, Kvalitet br. 1-2/2005.
• •  B. Likar, Ustvarjalno razmišljanje, www.inovativnost.net
• •  Ministarstvo za kapitalne investicije Vlade R.S., Strategija razvoja telekomunikacija Republike Srbije do 2007. godine, Beograd, 2004.
• •  Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Vlade R.S, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005 -2010. godine, Beograd, april 2005, str. VIII, u okviru časopisa POSLOVI br. 99 od 19. aprila 2005.
• •  OECD, Principi korporativnog upravljanja 2004, OEBS u SCG, Beograd, 2004.
• •  J. Nederveen Pieterse, Development Theory, Deconstructions/Reconstructions, SAGE Publications, London, 2001.
• •  Public Service Broadcasting in Transition (A Documnetary Reader), Edited by Monroe E. Price and Marc Raboy
• •  A.K. Sen, Razvoj kao sloboda, ''Filip Višnjić'',Beograd, 2002.
• •  J. A. Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, Zagreb, 1982.
• •  J. A. Schumpeter, Povijest ekonomske analize, Informator, Zagreb, 1975.
• •  B. Todorović, Klimatizacija - jedna od najznačajnijih dostignuća XX veka, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti: ''Alternativni izvori energije i budćnost njihove primjene u zemlji'', naučni skupovi, knjiga 65, Podgorica, 2004. i čas. ''Mechanical Enginering'', ASME (Asocijacija američkih inženjera)
• •  Sun Tzu, The Art of War, Mono & Manjana, Babun, Beograd, 2004.
• •  J. Valsinger, Čovekov razvoj i kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
• •  Lj. M. Zjalić, Prestrukturiranje privrede i zaposlenost, Ekonomist br. 3-4/1996.
• •  Lj. M. Zjalić, Radni potencijal u regionalnom razvoju, Nova prosveta, Beograd, 1986.
• •  M. Yourcenar, Hadrijanovi meomari, ''Otokar Keršovani'', Rijeka, 2002.

*******

[1] Manuel Castells, Informacijsko doba: Ekonomija, društvo i kultura: Uspon umreženog društva, Golden marketing, Zagreb, 2000, str. 37.

[2] Manuel Castells, The Internet Galaxy - Reflektion on the Internet, Business and Society, Oxford University Press, Oxford, 2002, p. 5.

[3] Vidi: Jan Valsinger, Čovekov razvoj i kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 14.

[4] The European Community's Development Policy - Statement by the Council and the Commission, p. 1, http:/europa.eu.int

[5] Treba podsetiti da je Joseph Schumpeter prvi formulisao teoriju o inovaciji, pri čemu je usmerio značaj inovacije na proces razvoja kapitalizma kao ekonomksog sistema. , Kapitalizam, socijalizam i demokracija, ''Globus'', Zagreb, 1982, str. 38, 43, 107-109. 113.

[6] Jpseph Schumpter, Kapitalizam, socijalizam, i demokracija, op. cit, str. 107-109, 113.

[7] Tu treba ukazati i na percepciju: "Percepcija je sredstvo samoorganizacije, a ne reprezentacije. Percepcija ima funkciju da organizmu omogući uspešnu adaptaciju ograničenjima svoga okruženja (...)", BOŠ, Globalni građani, Beograd, 2004, str. 73 (Urednici: Nenad Golčevski i Goran Milovanović).

[8] 20. INFOTECH 2005, jul 2005, Vrnjačka banja.

[9] Waterman, 1999, citirano prema: Manuel Castells, Informcijsko doba , op. cit., str. 27.

[10] Detaljnije, Manudel Castells, Informacijsko doba, op. cit., str. 41.

[11] "Ideja je zamisao koja se rodi inventitoru sama od sebe ili u vezi sa nekim dogadjajem. Obično se brzo pojavi, mada lako brzo nestane, zato i u najbržem trenutku koji nas nekada nadahne, tim više, poznati trenutak kada tu ideju spoznamo i postanemo nje svesni." Borut Likar, Ustvarjalno razmišljanje, - www.inovativnost.net

[12] Vidi: Borut Likar, op. cit., www.inovativnost.net

[13] Vidi: Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam, demokracija, Globus, Zagreb, 1981, str. 161.

[14] Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, Zagreb, 1981, str. 189 i 198. (Intelektualci u politici nemaju adekvatne kvalifikacije za obavljanje odredjenih poslova).

[15] Jacques Derrida, The Arheology of the Frivolous: Reading Condillac, trans. John P. Leavey, Jr. Lincoln: University of nebraska Press, citirano prema: Statis Gurguris, Sanjana nacija, Beogradski krug, Beograd, 2004, str. 186.

[16] Manuel Castells, Informacijsko doba, op. cit. s tr. 12-13.

[17] Manuel Castells, Informacijsko doba, op. cit., str. 29.

[18] Vidi: Manuel Castells, Informacijsko doba, op. cit., str. 52, f. 27.

[19] Manuel Castells, The Internet Galaxy, Oxford University Press, Oxford, 2001, p. 100.

[20] Vidi: Manuel Castells, The Internet Galaxy, Oxford University Press, Oxford, 2001, p. 103-104.

[21] Manuel Castells, The Internet Galaxy, Oxford University Press, Oxford, 2001, p. 56.

[22] M. Porter, The Kompetitive Advantage of Nations, p. 134, citirano prema: Dr Mladjen Kovačević, Dugoročne tendencije, stanje i ograničenja rasta konkurentnosti privrede i izvoza Srbije, Ekonomski anali, septembar 2004, str. 43.

[23] Ovde se misli na Program Office 12 čije je objavljivanje najavljeno za 2006. godinu, a u svojoj mreži imaće HML za sve formate fajlova. Čak i pre toga HML podrška će omogućiti razvoj alata i baza podataka koje dozvoljavaju medjusobnu razmenu podtaka. (Tu su i Windows Longhorn Beta 1 sa ugradjenom mogućnošću pretraživanja, koje će omogućiti korišćenje bogatijeg i jasnijeg korisničkog okruženja. To će pozitivno uticati da se brže dolazi do potrebnih informacija. Oni će davati veću mogućnost da se sadržaj dokumenta, pa će pretraga biti brža i neće voditi na (jedanaestominutno) putovanje, koliko sada traje prosečna potraga za podacima.) Vidi: Poliitka 26. 07. 2005, str. Digitalni svet .

[24] Manuel Castells, Informacisko doba, op. cit., str. 102; Vidi i: Dr Ljubica M. Zjalić, Radni potencial u regionalnom razvoju, Nova prosveta, Beograd, 1986.

[25] Solowljevi obračuni odnosili su se na ekspanziju industrijske ekonomije koja stalnim akumuliranjem proizvodnih kapaciteta oslobadja radnu snagu iz direktne materijalne proizvodnje. Manuel Castells, Informacijsko doba, op. cit., str. 102.

[26] Vidi: Vesna Jeličić, Partnership for Business, Agencija za unapredjenje državne uprave, Beograd, 2004,

str. 142 (p.143).

[27] Detaljnije: Manuel Castells, Informacijsko doba, op. cit., str. 80.

[28] Wiliams, 1991, citirano prema: Manuel Castells, Informacijsko odba, op. cit., str. 95.

[29] Najvažnije inovacijsko sedište je Silikonska dolina (trugao severne Karoline, Seattle i Austin - pokrenuo ju je Univerzitet Stanford). Pokazalo se da je njezin razvoj proizašao iz zbivanja posebnih oblika uobičajenih činilaca proizvodnje: kapitala, radne snage, sirovina, koje je povezala neka vrsta institucionalnog preduzetnika i koja čini osobit oblik društvene organizacije. Inovacijske sredine su temeljni izvori inovacija i stvaranja dodatne vrednosti. Manuel Castells, Iformacijsko doba, op. cit., str. 416.

[30] Manuel Castells, Informacijsko doba, op. cit.str. 89-91.

[31] Vidi: Gordon 1994.:46, cit. prema Manuel Castells, Informaciijsko doba, op. cit., str. 419.

[32] Vidi: Borut Likar, Ustvarjalno razmišljanje, Inovativnost za mlade, 2002, (www.inovativnost.net).

[33] "Želja da se bude moderan je arhetip, odnosno, iracionalni imperativ, duboko ukorenjen u nama, trajan oblik čija sadržina je promenljiva i neodrediva: moderno postaje ono što se samo kao takvo deklariše i bude prihvaćeno kao takvo". Milan Kundera, The Art of the Novel, New York; Harper & Row, 1988, citirano prema: Jan Valsiner, Čovekov razvoj i kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 337.

[34] Vidi : Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Vlade RS, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2010. godine, Beograd, april 2005. godine, str. VIII, u okviru časopisa POSLOVI br. 99, od 19. aprila 2005.

[35] Vidi časopis koji izdaje Asocijacija američkih inženjera ASME. (cit. prema: Branislav Todorović, Klimatizacija - jedno od najznačajnijih tehničkih dostignuća XX veka, Crnogorska Akademija nauka i umjetnosti, , naučni skupovi, Knjiga 65, str. 60.

[36] Dr Dragutin J. Bošković, Tehnološke inovacije i produktivnost, Rad, Beograd, 1976, str. 8.

[37] Vidi: Public Service Broadcasting in Transition, (A Documentary Reader), Edited by Monroe E. Price and Marc Raboy, Samoizdat B92, 2002, p. 58.

[38] Ministarstvo za kapitalne investicije Vlade R S, Strategija razvoja telekomunikacija Republike Srbije do kraja 2007. godine, Beograd, 2004, str. 51.

[39] Vidi: Sun Tzu, The Art of War, Mono & Manjana, Babun, Beograd, 2004, str. 10 i 111.

[40] Vidi: Pricewaterhouse Coopers , July 1998, p. 2, citirano prema: Mr Predrag Bjelić i autori, Svetska privreda u informatičkoj eri, Institut za medjunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002, str. 111.

[41] Još je u početnim godinama tranzicije bilo isticano - prestrukturirati pa privatizovati da bi se održala zaposlenost i uložio kapital u tehnološko osavremenjavanje i tako postigla odgovarajuća stabilnost, ali se proces nije tako odvijao, što nas opominje da se propušteno primeni kod velikih preduzeća i da se ona prvo prestrukturiraju, pa zatim privatizuju. Detaljnije: Dr Ljubica M. Zjalić, Prestrukturiranje privrede i zaposlenost, Ekonomist br. 3-4/1996.

[42] Treba reći da stopa nezaposlenosti u Srbiji beleži stalni rast sa odmicanjem procesa reformi i prestrukturiranja privrede (prema ARS u 2003. godine iznosi 14,6%, prema podacima NSZ (Nacionalne službe za zapošljavanje) u 2003. godini je čak 29,83%, od koje je 44,3% tehnološki višak, tako da stopa nezaposlenosti znatno premašuje prosek zemalja EU i OECD (gde je stopa nezaposlenosti izmedju 6-8%). Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Vlade R S, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005-2010. godine, objavljen au časopisu POSLOVI br. 99, od 19. aprila 2005., str. XII i VIII.

[43] Vidi: Politika od 22. 08. 2005, str. Feljton.

[44] Vesna Jeličić, Partnership for Business, Agencija za unapredjenje državne uprave, Beograd, 2004, str. 214.

[45] Vidi: OECD, Principi korporativnog upravljanja 2004, OEBS u SCG, Beograd, 2004, str. 9.

[46] Vesna Jeličić, Partnership for Business, Agencija za unapredjenje državne uprave, Beograd, 2004.

str. 240 i 242.

Detaljnije: Dr Stjepan Gredelj, Mr Zoran Gavrilović, Natalija Šolić, Profesija i korupcija, Centar za monitoring i evaluaciju, Beograd, 2005, str.7 i 11.

[48] Zato su potrebne obrazovane osobe, jer je stvar drugačija sa neobrazovanom svesti kojoj nedostaju sposobnosti za interpretativnu i kritičku odbranu. "Ali, onda se neobrazovana svijest utječe autoritetu". Joseph A. Schumpeter, Povijest ekonomske analize, Informator, Zagreb, 1975, str. 370, fus. 21.

[49] To ukazuje na Qweb. Qweb je IQNet-ov sistem za certifikaciju aktivnosti u celom svetu, koji je zasnovan na internacionalnim standardima i odgovarjućim IQNet tehničkim specifikacijama. Svi IQNet standardi su akreditovani za ISO standarde. Od osnovne ideje 1991. godine, koja je fizičarima iz CERN-a (Linus Torvalds, 22-godišnji student Univerziteta iz Helsinkija) omogućila da izmenjuju naučne informacije, stiglo se do 2005. godine do svetske govornice u Hyde parku sa koje se može obratiti svakom ko ima Internet. Na putu je i perfektan izum WOM (Write Only Memory) koji upisuje sve podatke u memoriju, ali ih ne čita, pa je to proveren metod da se izadje na kraj sa današnjom poplavom informacija. Savetovanje - Nedelja kvaliteta 2005, Beograd 23-25. 02. 2005. i časopis Kvalitet br.1-2/2005, (Prof. dr Milan Kukrika, U potrazi za Svetim Gralom, str. 48).

[50] "Proces stvaralačkog razaranja osnovna je zbilja kapitalizma. Restriktivni postupci u takvom procesu mogu da učine da se situacija smiri, te da se ublaže privremene teškoće." Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, Zagreb, 1981, str. 152, 107-109, 113.

[51] Mizanur Rahman Shelley, Centar for the Stady of the Global South 1994; 62, cit. prema Jan Nederveen Pieterse, Development Theory, op. cit., p. 126.

[52]Vidi: Dr Momir Ćećez, Informatika i demokratsko društvo, Institut društvenih nauka: , Beograd, 2005, str. 102.

[53] Dr Milan Ćećez, op. cit. str. 125.

[54] Joseph A. Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, Zagreb, 1981, str. 18.

[55] Mr Predrag Bjelić i autori, Svetska privreda u informatičkoj eri, Institut za medjunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2002, str.162.

[56] Joseph Schumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, Zagreb, 1981, str. 61.

[57] To je naglašeno kod ministara u vladama pojedinih zemalja koji, bazirajući odluke na raspodeli - materijalnoj, bez vizije razvoja i njene strategije, dlučuju o razvoju privrede i društva, pa i nauke.

[58] Još je 1980. godine raspravljajući u okviru programa <Čovek i biosfera - Projekat 11>, UNESCO pokušao da da odgovor: koji su to samoregulišući principi prema kojima bi zajednica u okviru prirodnog konteksta funkcionisala da bi opstala? Prenela Politika od 25. 01.2005, str. 6.

[59] Antonija Klosovska, Sociologija kulture, Čigoja, Beograd, 2001.

[60] Vidi: Statis Gurguris, Sanjana nacija- prosvećenost, koloniizacija i ustanovljavanje moderne Grčke, Beogradsku krug, Beograd, 2004, str. 472-473.

[61] Statis Gurguris, op. cit, str. 473.

[62] Francis Fukuyama, Sudar kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 37.

[63] To podseća na Marguerite Yourcenar, Hadrijanovi memoari, , Rijeka, 2002, str. 19.

[64] Vidi: Jan Nederveen Pieterse, Development Theory, SAGE Publications, London, 2001, p. 60.

[65] Jan Nederveen Pieterse, op. cit., p.135.

[66] Manuel Castells, Informacijsko doba, op. cit., str. 357.

[67] Manuel Castells, Inforacijsko odba, op. cit., str. 401-402.

[68] Francis Fukuyama, op. cit., str. 47.

[69] Francis Fukuyama, op. cit., str. 47.

[70] Joahim Beker & Andrea Komlozi, Granice u savremenim svetu, , Beograad, 2005, str. 233.

[71] Amartya K. Sen, Razvoj kao sloboda, , Beograd, 2002.

[72] The European Community' s Development Policy - Statement by the Council and the Commision,

p. 3. http://europa.eu.net

[73] The European Community's Development Policy , op. cit., p. 1. www.europa.eu.int

[74] The European Community s Development Policy , op. cit, p. 2. www.europa.eu.int

[75] Ovo je izgovorio predsednik Brazila Luiz Inacio Lula de Silva na 60-om jubilarnom zasedanju UN u New Yorku, septembra 2005. (http: hdr.undp.org).

[76] Joahim Beker & Andrea Komlozi, op. cit., str. 88.

[77] Manuel Castells, Informaciono doba, op . cit., str. 401-402.

[78] Joahim Beker & Andrea Komlozi, op. cit., str. 128-129; 141-142.

[79] Joahim Beker & Andrea Komlozi, op. cit., str. 135.

[80] Treba se setiti: "Pre 1914. godine zemlja je pripadala svim ljudima. Svako je mogao da ide kuda je hteo i da ostane koliko je želeo(...) putovalo se, ulazilo i izlazilo u druge zemlje, a da se ne pita"(...) za vizu i pasoš. (Bilo je tako i u Evropi, ali je to bilo povezano sa osiguranim radnim mestom). Danas su granice pretvorene u plot od bodljikave žice. One povezuju prostore na kojima postoje rzaličiti socijalni uslovi . Iz individualne perspektive svaki pojedinac ih doživljava sasvim različito. Posebne odredbe postoje za one koji prelaze granicu i lica iz pogranične zone. One svedoče o otudjenosti sveta imućnih kosmopolita. Joahim Beker & Andrea Komlozi, op. cit., str. 121, 123, 138, 148-149.

[81] Tretiranje vremena opet, kao zatvorenog kruga omogućava inovacijama da se na konceptu koji se hrani budućnošću rešavaju konkretni problemi. Ove kriterijume ustanovio je Džoel M. Haalpern (Joel M. Halpern), citirano prema: Gordana Djerić: Kategorija vremena i prostora u optici . Čas. br. XXIV/2004, str. 133.

[82] Kina je bila tehnološki najnaprednija civilizacija na svetu (prema Mokyru, 1990.:209-38), kada je oko 1400. godine renesansa u Evropi posijala intelektualno seme tehnološke promene, koje će tri stoleća posle upravljati svetom. Nakon 1400 g. kineska je država pod dinastijom Ming i Quing izgubila interes za tehnološkom inovacijom i preovladavajući činilac za tehološki konzervativizam bio je strah vladara od potencijlano uznemirujućih učinaka tehnoloških promena na društvenu stabilnost - oličen u vidu birokratije čuvajući status quo. Manuel Castells, Informaciono doba, op. cit., str. 45.

[83] Vidi: 20. INFOTECH 2005, Vrnjačka banja, jul 2005.

[84] Statis Gurguris, Sanjana nacija, Beogradski krug, Beograd, 2004, str. 128.

[85] Joahim Beker & Andrea Komlozi, op. cit., str. 212.

[86] Manuel Castells, Informaciono doba, op. cit., str. 52. Kaže se: "Onaj ko poznaje druge mudar je, onaj ko poznaje samog sebe - prosvetljen je" Lao Ce.

[87] Manuel Castells, Informacijsko doba....op. cit., str. 25.

[88] Naučna istraživanja podrazumevaju dve vrste odluka: prvo, odluke na bazi razuma, drugo, odluke na bazi emocija. Razum rezonuje preduzetnički da ostvari profit; emocije se osvrću na posledice. Razum zanemaruje rizik, a i ljudi su prosečnog IQ. Najbolja odluka je ako se razum i emocije prožimaju. Tada je i razvoj u funkciji humanosti.

[89] Joahim Beker & Andrea Komlozi, op. cit., str. 148.

[90] Mizanur Rahman Shelley, Centar for the Stady of the Global South 1994;62; cit.. prema Jan Nederveen Pieterse, op. cit., p. 126.

[91] Stanko Cerović, Njegoševe tajne staze, Montenegropublik, Podgorica, 1996, str. 423-424.