UVODNIK UREDNIKA BROJA
Nataša Radović i Tanja Milovanović
ZAŠTO JE VAŽNO PREPOZNATI ZNAČAJ DRUŠTVA ZNANJA
Terminom društvo znanja označavamo i prihvatamo činjenicu da su definišuće karakteristike današnjeg društva ljudsko znanje, veštine, nauka, intelektualni kapital. Naše društvo danas zovemo i "informaciono društvo" kako bismo istakli rastući uticaj informaciono-komunikacionih tehnologija, društvo u kojem su jeftina informacija i IKT u širokoj upotrebi, ili "društvo znanja ", da bi se istakla činjenica da najveću dobit donosi investiranje u nematerijalno, ljudski i socijalni kapital i da su ključni faktori razvoja društva znanje i kreativnost. Ovo novo društvo nudi velike mogućnosti: nove mogućnosti za zaposlenje, novo oruđe za obrazovanje i trening, lakši pristup javnim servisima, veće uključivanje ljudi sa posebnim potrebama i veće povezivanje regiona.
Znanje je postalo ključni izvor. Ono ima vrednost, kao što vrednost ima i samo saznanje o značaju znanja. Vrednost saznanja o značaju društva znanja neprocenjivo je. Stoga postavljamo osnovno pitanje zašto je zapravo važno prepoznati značaj društva znanja:
"1) Da bi se ostvario cilj razvoja društva: visok nivo kvaliteta i sigurnosti života...
Razvoj i primena znanja, kao i život u društvu znanja interes je celog društva. Danas se veruje da ono može doneti visoki kvalitet života za sve ljude, ma gde živeli. To naravno ne znači da su ovaj razvoj i njegove posledice široko shvaćeni u svetu ili da mi već koristimo nove veštine za masovnu produkciju znanja. Ali nove razvojne mogućnosti postoje i suočavaju se sa društvenim institucijama svugde i skladu sa ovim promenama društvene institucije treba da se adaptiraju. Takva vrsta promena podrazumeva i podelu dobara i moći. Stoga ovaj proces ne može biti označen samo kao "tehnološki" ili "biznis fokusiran". Njega treba videti kao političko pitanje našeg vremena. Ovako transformisan svet kanališe konflikte interesa u javnu sferu a razrešava ih demokratskim sredstvima. Takođe, on je organizovan tako da ljudske potrebe iznese na tržište i zadovolji ih kroz rad i trgovinu.
"2) Da bi se sto jasnije uvidela magnituda promena u politici...
Danas postojeće demokratije krakterišu manjine koje su sposobne da utiču na javnu politiku i da usmere javnu kontrolu moći za svoje interese. Činjenica je da takve manjine postoje. One su sposobne da utiču na javnu politiku i da koriste javnu kontrolu moći za sopstvene interese i to je svakako istorijski fenomen. Budući da ove manjine čine jako nizak procenat populacije koju oni predstavljaju, one uspevaju da ignorišu štetu koju njihove akcije nanose celom društvu. Njihovo postajanje i opstanak je rezultat neefektivnih demokratskih procesa u kojima su građani politički pasivni. Kad dominira takva situacija javna politika, kontrola moći i redistribucija javnih izvora i razvojinih mogućnosti može da pređe u ruke manjine i njihovih usko definisanih interesa. To onda sa druge strane izaziva deficit u izvorima i mogućnostima. Takav deficit rezultira stagniranjem društva. Da bi se promenio ovaj trend, neophodna je tranzicija u kojoj se javna moć koristi da bi se zadovoljili interesi svih.
"3) Da bismo što jasnije videli magnitudu ekonomskog izazova...
Skoro svugde su manjine središte ekonomske elite. One su moćne u ekonomiji kao vlasnici finansijskog kapitala i investitori i koriste institucije tržišta da bi organizovale ekonomiju. One takođe koriste svoje političke pozicije da bi utvrdile svoje pozicije na tržištu i smanjile konkurentnost... "[1]
Stubovi društva znanja
I. Obrazovanje => inovacije
Društvo znanja zavisi od kvaliteta ljudskih resursa, posebno naučnika i inženjera koji otkrivaju i razvijaju upotrebnu vrednost znanja. Njihovo obrazovanje stoga mora biti od najvećeg značaja za jedno društvo. Kvalitet studenata i istraživača određuje inovacioni kapacitet nacije i osnova je za ekonomsku konkurentnost i bezbednost društva. Uspešne zemlje 21. veka biće one čiji će građani biti kreativni, prilagodljivi i obučeni. Investiranje u ljude i veštine je vitalno i to ne samo za decu i mlade ljude. Neprestano se pojavljuje potreba za novim veštinama. Doživotno obrazovanje i usavršavanje mora biti ključni fokus javnih politika, i ono naglašava međusobni značaj ekonomskih i društvenih standarda za uspešni razvoj društva znanja. Upotreba digitalnih tehnologija od strane društva i spremnost da se usvoje nove veštine koje su potrebne za upotrebu visokorazvijenih tehnologija i rad korporacija zasnovanih na znanju postalo je ključno za podršku inovacija i održivog ekonomskog razvoja. Za uzvrat, društvo znanja može da kreira nova i bolja radna mesta i viši životni standard u cilju društvenog prosperiteta. Stoga imperativ mora biti da ojačamo obrazovanje koje podržava i ubrzava proces usvajanja tekućih promena.
Stalne tržišno-vođene inovacije su ključ konkurentnosti i ekonomskog rasta. Ovo zahteva ne samo jaku tehnološku i naučnu osnovu nego i značajne kapacitete za povezivanje fundamentalnih i primenjenih istraživanja da bi se rezultati tih istraživanja preobratili u nove produkte, servise ili procese i da bi se ove inovacije brzo iznele na tržište. Japan je zemlja siromašna prirodnim resursima i stoga je svoj opstanak morala da pronađe u proizvodnji koja nije uslovljena njima - u proizvodnji i razvoju tehnologija. Visok ekonomski rast Japan je ostvario klasičnom proizvodnjom postojećih tehnologija na svetskom tržištu. Tehnologije koje su u početku uvozili za "mustru" dovitljivošću i oštroumljem su inovirali i usavršavali i time im davali dodatnu vrednost. U takvom okruženju potreba za ljudskim resursima u nauci i tehnologiji rasla je neverovatnom brzinom i broj studenata tehničkih fakulteta naglo se uvećao 60-ih godina prošlog veka. Već 80-ih Japanci su zavladali svetskim tržištem u brojnim tehnološkim oblastima.
Zasićenje društva razvojem IKT-a, preterano naglašavanje obrazovanja u nauci i inžinjerstvu, fokusiranje na investiranje u R&D i na razvoj znanja "za rad" - izvor je tehnoloških inovacija.
II. IKT
Pojava društva znanja, izgrađenog na uticaju i razvoju modernih informacionih i komunikacionih tehnologija, znači fundamentano preoblikovanje globalne ekonomije. Njegov značaj ide mnogo dalje od razvoja internet kompanija i velikog razvoja dot.com sektora. Brz razvoj IKT-a doneo je duboke promene u načinu rada i života. IKT je doneo organizacione, komercijalne, socijalne i pravne inovacije.
Uspeh korporacija i nacionalnih ekonomija postaje u velikoj meri zavisan od informacione infrastrukture koja je neophodna za prikupljanje i upotrebu znanja. Značaj širokopojasne telekomunikacione infrastrukture u ovom kontekstu mora biti prepoznat najmanje u istoj meri kao i elektrifikacija u industrijskom razvoju 20. veka. Kao što je ekonomski progres u 19. i 20. veku pokretalo otkriće i upotreba električne energije da bi se povećala poljoprivredna i industrijska produkcija tako ekonomska produktivnost u 21. veku zavisi od upotrebe informaciono komunikacionih tehnologija.
Brodbend je infrastruktura koja omogućuje pristup, upotrebu i međusobno deljenje informacija i znanja. Stoga budući ekonomski razvoj koji uključuje i stalne direktne strane investicije u najvećoj meri zavisi od toga. Investicije u širokopojasni pristup stoga moraju da budu jasno vođene i ključna i najznačajnija, osnovna determinanta budućeg socio-ekonomskog razvoja, i nacionalnog i regionalnog.
http://www.unesco.org/webworld/portal_observatory/pages/Towards_Knowledge_Societies...
Informacione i komunikacione tehnologije (IKT) otvaraju nove puteve za transformisanje našeg načina života, rada, učenja i komuniciranja. IKT postaju vitalni motor za rast svetske ekonomije. One imaju potencijal da omoguće mnogim individualcima, firmama i zajednicama, sa svih krajeva planete, da se suoče sa ekonomskim i socijalnim izazovima sa većom efikasnošću i maštom. Na ovaj način, IKT doprinosi konstrukciji istinskog društva znanja baziranog na deljenju (pristupu) informacija i inkorporaciji svih socijalno-kulturnih i etičkih dimenzija u održivi razvoj.
**********
Transformacija u društvo znanja je kompleksan proces. Često se kaže da čovečanstvo ulazi u doba društva znanja (ili doba informacija), ipak, mnogo je bitnije razumeti da je čovečanstvo zapravo pozvano (primorano!) samom pojavom kapaciteta za masovnu produkciju i upotrebu znanja da uđe u Doba Odgovornosti. I ne postoji ništa lako niti automatsko u prihvatanju ovog poziva. Da bismo bili odgovorni, potreban je napor. A to iziskuje promene, koje predstavljaju veliki izazov stanju status quo. Da bi upotreba novih izvora masovne produkcije znanja bila u opštem interesu - kao sredstvo za dostizanje visokog nivoa ljudskog razvoja za sve ljude ma gde oni bili - društvo bi trebalo da pravi pažljive izbore. A uopšte do mogućnosti izbora može doći samo društvo doraslo savremenim izazovima, a njega karakterišu:
-
istinsko učešće dobro informisanih i dobro obučenih i opremljenih građana
-
bezgranične mogućnosti razvoja ljudi i informacija
-
izgradnja "liveable states" kao dom za društvo znanja
- stavljenje sredstava na raspolaganje za razvoj znanja: "za postojanje", za koegzistiranje i "održavanje razvojnog ekvilibrijuma".
Pogrešni izbori mogu da dovedu do zloupotrebe novih izvora za masovnu produkciju znanja i mogu biti istinski katastrofalni. Mogu da iznedre socijalne nejednakosti koje su mnogo dublje i mnogo bolnije nego sve one koje je čovečanstvo iskusilo ranije. Zato je bitno da se razmeju načini promene i ovladavanje veštinama kojima se masovno produkuje znanje, što je najvažnije za: političare, biznismene, vlade ali, na prvom mestu, za opštu populaciju.
O društvu koje se zasniva na znanju najčešće se govori vrlo optimistično. Ipak, jos sada se moraju postaviti neka pitanja koja se recimo odnose na vrstu i domet znanja koje smo stekli ili ćemo tek steći; kako obezbediti i garantovati pristup znanju svima a ne samo nekima; ko i u koje svrhe upotrebljava znanje - za konstruktivna ili destruktivna rešenja; odnos znanja i morala; odnos istraživača i onih koji istraživanja koriste; odnos ekonomskih moćnika i politike.
Čak i najveća naučna dostignuća mogu biti podjednako korišćena na dobrobit čovečanstva ali i u svrhe destrukcije i manipulacije. Tako da društvo koje se zaista zasniva na znanju može biti i pravo demokratsko ali i diktatorsko.
Sve ovo poziva na otvorenu i dobro argumentovanu debatu, lokalnu i globalnu koja bi dovela do odgovornih izbora praktičnih politika. Efektna rešenja, ako i kad dođu, ograničena su na to da budu lokalna. Društvo znanja otvara velike mogućnosti za sve.
[1] 2005. Understanding Knowledge Society, Department of Economic and Social Affairs of UN
|
