UVODNIK UREDNICE BROJA .......................................................................
Iva Nenić
NET-O-MORPHIA: MUZIKA I INTERNET.......................................................
Rastko Jakovljević
 Teorijski prilozi proučavanju sajber kulture već uveliko osvetljavaju njene različite aspekte, i pomažu u razumevanju razloga našeg 'virtuelnog' postojanja, koje ne samo da uspostavlja novi socijalni prostor, već menja i naš status u 'realnom svetu'. Ovaj rad nikako ne teži da definiše celokupnu problematiku muzike na Internetu, niti da u potpunosti odgovori na dileme u vezi s tim, već predstavlja prilog proučavanju muzičkoj praksi u sajber društvu, te ga treba posmatrati kao pregled dominantnih pojava ili ogled o muzici na Mreži.>>>
TEHNOLOGIJA I ZVUK: OD DIGITALIZACIJE MUZIKE KA MUZIKALNOSTI DIGITALNOG ........................................................................
Iva Nenić
 Literarni žanr sajber panka uveo je u rečnik tehnokulture "idoru" (jap. "idol"), termin koji se odnosi na virtuelnu pop-zvezdu, čiji je čuveni model junakinja istoimenog romana Vilijema Gibsona. Prva "realna" idoru pojavila se iste, 1996. godine, kada i Gibsonova novela: Kjoko Date (Kyoko Date) DK 96 je u orbitu japanske popularne muzike lansirala kompanija HoriPro Inc. koja je, pored singla Love communication , uradila spot, slike i detaljnu biografiju zvezde. Za razliku od sajber pank heroine koja postepeno evoluira kroz Gibsonovu trilogiju, karijera Kjoko Date ubrzo se okončala, da bi danas njen jedini trag bili tzv. "fantomski sajtovi" na Internetu na kojima je moguće doći do podataka o ovom kratkotrajnom fenomenu japanske pop kulture. >>>
TEHNO KAO PARADIGMA POPULARNE ELEKTRONSKE MUZIKE - - PRILOG TEORIJSKOM UTEMELJENJU KONCEPTA .....................................
Irina Maksimović
Razvoj tehnologije i digitalizacija svakodnevice, na prelazu iz XX u XXI vek, iznedrili su nove oblike društvenih aktivnosti, u koj a svakako spada i velika oblast tehnokulture . U pliv metamedija u svakodnevni život nesumnjivo prouzrokuje velike promene ne samo u procesu komuniciranja, već i u domenima različitih društvenih praksi. Kategorija realnosti se nameće kao jedna od najvažnijih za razumevanje mogućnosti koje nude okruženja sa prefiksom tehno . Tradicionalno, ''stvarnost'' se suprotstavlja ''virtuelnom'' kao ''realno'', naspram imaginarnog , opipljivo naspram nematerijalnog. Kako muzikološkinja Vesna Mikić ističe , ''u studijama savremene kulture pojavljuje se jedno opšte mesto: vremensko-prostorno kompresija.>>>
ŠIZOHRONIJA: VREME U DIGITALNOM ZVUKU.......................................
Džon Pots
Sediš za digitalnom radnom stanicom. Pritiskaš taster i posmatraš kako se kursor pomera kroz grafički prikaz zvučnog talasa. Istovremeno čuješ zvuk i posmatraš kako se kursor kreće preko njega. Donosiš odluku da se vratiš na sempl koji si prethodno sačuvala na računaru. Taj sempl se nalazi iznad prvog zvučnog grafa: kroz par sekundi si skrolovala napred, "uzela" sempl i postavila ga tik do prve krivulje. Uvećavaš sliku da bi dobila bolji "pogled" na zvuk. Odlučuješ da u prvi sempl umetneš novi, isprobavaš različite pozicije. Ukoliko promeniš mišljenje, ništa nije izgubljeno: ovo je, ipak, ne-destruktivno editovanje.>>>
PRIKAZ CD IZDANJA THE VIRTUOSO IN THE COMPUTER AGE (I) (CDCM COMPUTER MUSIC SERIES VOL. 10)............................................
 Umetnička muzika realizovana elektronskim putem pruža brojne estetske i praktične izazove kako za umetnike, tako i za slušaoce zainteresovane za "digitalizovane" svetove klasične muzike. Izdanja iz ciklusa Computer Music Series izdavačke kuće Kentaur rekords (Centaur records) i Kolegijuma za izdavanje i distribuciju kompjuterske muzike (CDCM) predstavljaju izvrstan pregled istorijskog razvoja i individualnih poetika žanra poznatog kao 'kompjuterska muzika'. Deseti kompakt disk iz ovog ciklusa - "The Virtuoso in the Computer Age (I)" nudi, kao što i sam naziv sugeriše, jednu drugačiju postavku 'virtuoznosti' koja nastaje u susretu izvođača i mašine, kroz izbor dela koja integrišu zvuk kompjutera i "živog" instrumenta. Izdanje je iz 1991. godine, međutim, dela koja se na njemu nalaze komponovana su u periodu muzičke avangarde - od 1966. do 1985. godine. Petorica američkih kompozitora su na ovom disku predstavila svoje radove: Pol Lanski (Paul Lansky), Leri Ostin (Larry Austin), Džon Melbi (John Melby), Dejvid Rozenbum (David Rosenboom) i Entoni Brekston (Anthony Braxton). >>>
KATALOG LINKOVA.......................................................................................... |
