NET-O-MORPHIA: MUZIKA I INTERNET
Rastko Jakovljević
 Teorijski prilozi proučavanju sajber kulture već uveliko osvetljavaju njene različite aspekte, i pomažu u razumevanju razloga našeg 'virtuelnog' postojanja, koje ne samo da uspostavlja novi socijalni prostor, već menja i naš status u 'realnom svetu'. Ovaj rad nikako ne teži da definiše celokupnu problematiku muzike na Internetu, niti da u potpunosti odgovori na dileme u vezi s tim, već predstavlja prilog proučavanju muzičkoj praksi u sajber društvu, te ga treba posmatrati kao pregled dominantnih pojava ili ogled o muzici na Mreži.
Buffering... Internet kao nova kultura nanosekunde, u tumačenju Džeremija Rifkina (Jeremy Rifkin) [1] označava sajber okruženje kao novu kulturu u kojoj su brzina, preciznost i umreženost stil života, i imperativ u stvaralačkom procesu.[2] Za prosečnog korisnika Interneta karakteristična je "opsesivnost sadašnjošću", u kojoj je vreme kvalitativni označitelj, pretače se u nedogled, postaje prolongirano, relativno: njegov protok je određen onlajn prisustvom, često iskazan u megabajtima umesto u satima i minutima. Oflajn subjekt inkorporira 'umreženi subjekt' koji je zabeležen i određen sajber-prostorom, subjekt čije su telo i društveni status umnogome drugačiji u odnosu na prethodne kategorije subjekta. Nove subjektne pozicije artikulisane boravkom u sajberprostoru možemo smatrati i paganskim prežitkom nekog monomanijskog rituala, kako ga naziva Ričard Hogart (Richard Hoggart) [3] - rituala koji podrazumeva aktivnosti izolovanog pojedinca, maničnost u ritualnom činu, u svrhe zadovoljenja svojih (u ovom slučaju novonastalih) potreba. Zašto Internet i informacione tehnologije, možemo smatrati aktuelnom religijom današnjice, a boravak na mreži svojevrsnim ritualom sajber-sveta? Sasvim je očigledno da sajber kultura poseduje svoje dokse, koje čak mogu imati i neophodnu mističnu i ezoteričnu crtu i izgrađene mitove, ali i neke od najbitnijih karakteristika kao što je postojanje sledbenika koji se povinuju pravilima 'sistema', pri čemu se na sajber okruženje preslikavaju zakonitosti i pravila 'stvarnog' sveta. Muzika je oduvek bila područje zabave, ali i sastavni deo ritualnih praksi: boravak na Internetu za mnoge korisnike postavlja okvir u kojem vreme i prostor ne znače baš mnogo, a gde je zvuk jedan od bitnih činilaca atmosfere koju težimo da osetimo u svojoj svakodnevnoj, simuliranoj, 'ritualnoj' aktivnosti. Uloga muzike u sajber-prostoru je višestruka - pored najčešće zabavne namene, javljaju i nove funkcije i forme predstavljanja, oblikovane mogućnostima digitalnog okruženja i zahtevima savremenosti. Pre svega, muzika se na Internetu javlja u više oblika (formata, kategorija, preoblikovanja, citata, semplova) u odnosu na standardne forme klasifikacije, beleženja i distribucije muzike . Formati u sajber-okruženju mogu biti raznovrsni, ali se kao ključni parametar sve više izdvaja kvalitet zvuka (pre svega u akustičkom smislu), što dovodi do standardizacije digitalno prerađenog ili digatalno realizovanog zvuka. Uzmimo, na primer, fajlove koji se mogu pronaći P2P (peer to peer) softverom[4]: MP3 format, koji je postao standard (zbog svoje kompresije), može biti različitog kvaliteta, i iskazuje se u kilobitima u sekundi (kbps) - od 96kbps (optimuma) do 192kbps (odličnog kvaliteta zvuka). Softveri koji su namenjeni konverziji CD audio zapisa (CD audio track) u MP3 format danas su mnogobrojni i uglavnom se mogu naći na Internetu kao besplatni (freeware ili shareware programi). Mnogi programi sadrže i dodatne opcije koji služe obradi nekog fajla (njegovom editovanju), te neretko mogu imati i mogućnost vizuelizacije zvuka, tačnije spektograma što je preduslov za digitalnu obradu zvuka - vizuelizacija je veoma povezana sa zvukom i ona je od suštinske važnosti za dalju manipulaciju zvukom. [5] Takođe, pored navedene forme povezanosti zvuka i slike, vizuelni prikaz muzike može se razlikovati od pratećih vizuelnih sadržaja u drugim medijima. Kada smo za računarom, često slušamo muziku jer nam pomaže da se opustimo, da se fokusiramo ili ubrzamo u radu. Vizuelna referenca za muziku može postati 'ikonica' MP3 fajla ili nekog drugog audio formata, potom zvuk može biti prikazan i vizuelizacijama koje, pre svega, prate dinamiku i instrumentaciju (koju kompjuterski sistem prepoznaje kao 'punoću' zvuka) numere koju slušamo pomoću nekog plejera/softvera, kao što je, na primer, sistemski integrisani Windows Media Player. Iz svih navedenih primera uočava se da je digitalno okruženje unapredilo potrebu za audio kvalitetom i vizuelizacijom muzike, dve oblasti u kojoj je zvuk našao (i još uvek pronalazi) svoju novu formu. [6] Economorphia...  Cilj digitalizacije muzike i drugih kulturnih artefakata sastoji se u tome da što veći dijapazon sadržaja dobije svoj legitimitet i likvidnost, ali i dalju primenu na računarima i Internetu. Premda digitalizacija donekle potiskuje 'opipljive' forme iz primene, podstičući njihovu devalvaciju u 'stvarnom' svetu, ona utvrđuje i rast ekonomske vrednosti starih knjiga, slika, notnih zapisa i raznih nosača zvuka i slike. Na sličan način je LP izdanje zamenjeno CD-om, da bi jednovremeno doživelo renesansu u savremenim praksama DJ-eva, odnosno praksama tehno (techno) muzike. Status mnogih muzičkih i kulturih produkata u svakodnevnoj primeni dobija određenje rara (retko prisutnog, ali i vrednog) artefakta, samim tim i veću sentimentalnu, pa i tržišnu vrednost. Internet tržište, sa druge strane, nudi muzičke sadržaje koji u svom zbiru daju jedan opšti pregled istorije muzike sveta - od tzv. "primitivne" muzike i raznovrsnih etničkih tradicija, preko praizvedbi dela klasične muzike, popularne diskografije XX veka, pa sve do raznovrsnih formi elektronske muzike. Posredstvom brojnih softvera, koji su izrađeni na principima P2P tehnologije, svaki onlajn korisnik može priuštiti gotovo sve što je ikada publikovano. Naravno, na Internetu ne postoji uvek jasan hronološki poredak, tako da se razne popularne i umetničke forme bore za svoj status u heterogenom okruženju, u kojem se prvo gubi istorijski i kulturni kontekst muzike. Hronološka polivalentnost direktna je posledica istovremenog i istoprostornog prisustva različitih kategorija muzike na sajtu ili serveru, tako da naporedo možemo naći klasiku, rok, disko i tehno muziku. Međutim, postoje sajtovi koji pridaju više pažnje hronološkoj sistematizaciji sadržaja. Takav je slučaj sa portalom allmusic.com, koji predstavlja vodič kroz razne muzičke kategorije, dopunjen komentarima, istoriografskim 'spisima', sa podrobnom kontekstualizacijom žanrova, izvođača i dela. Ipak, ovakvi slučajevi skorijeg su datuma i svakako nisu dominantna praksa kao što su to sajtovi sa vankontekstualnim pristupom muzičkom sadržaju na Internetu, koji pre liče na neku nesređenu ličnu kolekciju nego na pedantni arhiv muzike i pisanja o muzici. Internet muzičkoj zajednici su, u širem smislu, manje važni prisustvo narativa o konkretnom muzičkom delu, vremenska sistematizacija i kulturni kontekst muzike u odnosu na njenu pristupačnost: istovremenost heteronomnih muzičkih praksi data je kao jedno sada i ovde, krajnja posledica komodifikacije i globalne distribucije muzike. Ipak, ako posmatramo Mrežu u celini, odnos Interneta i muzike uspostavljen je u okvirima postmodernističke koncepcije, u vidu meta-arhiva u kom možemo pronaći sve prethodne sadržaje u digitalnom obliku, u jedinstvenom prostornom i vremenskom okviru.
Upotrebom servera, odnosno softvera kao što je napster, e-mule ili gnutella , korisnik sebi može obezbediti bilo koju numeru, album ili kolekciju bez novčane nadoknade. Iako ne postoje pravni akti koji bi se odnosili na tekuće prakse preuzimanja muzike, celokupna moć autorskih prava ustupljena je na slobodnu volju svakom korisniku Interneta. Svaki zakon koji bi pokušao da postigne red u korišćenju intelektualne svojine morao bi pre svega da izgradi ili upotrebi postojeće sisteme za zabranu korišćenja nekog sadržaja, odnosno da usavrši 'tehniku' licenciranja fajlova koja postoji u malom broju slučaja. Takođe, da li to znači da se u sajberprostoru brišu već porozne granice između visoke i popularne muzičke kulture, kakav je slučaj sa klasičnom muzikom čiji uzorci, svrstani naporedo sa drugim muzičkim fajlovima, gube svoj ekskluzivitet? Status pripadnika muzičke kulture u kontekstu Interneta nije primarno određen rodnim, klasnim i ekonomskim prilikama koje su nekada oblikovale muzičko iskustvo, već neretko nasumičnim izborima u kojima različitost muzika biva svedena na robu. Nekadašnja muzička kolekcija koja je odražavala znanje i preferencije ljubitelja muzike za mnoge danas predstavlja veliku kompilaciju muzičkih fajlova iz "različitih žanrova", izbor koji kulturu znanja o muzici menja upotrebnom vrednošću muzike. S tim u vezi, javlja se i fenomen hiperinflacije nekog muzičkog proizvoda. Korisniku je dostupna mogućnost pretrage i ispitivanja različitih žanrova i numera, što nužno dovodi do brže zasićenosti sadržajem. Istovremeno, korisnik po principu slučajnog izbora može doći do novih informacija o muzici, steći nova saznanja o određenoj muzičkoj kulturi na čiju pristupačnost je uticao Internet. Sve navedene karakteristike povlače za sobom pitanje značaja i javne primene autorskih prava i prava intelektualne svojine. Sui Iuris...  Sasvim je logično da Svetska konvencija, Bernski sporazum (na koji se oslanja Svetska konvencija) i drugi pravni akti iz domena autorskog i srodnih prava nisu u periodu nastanka (od 50-ih do 70-ih godina XX veka) bili u stanju da pretpostave zamah i obim tehnoloških igara u vezi s muzikom. Navedeni pravni akti dali su opšte smernice za uspostavljanje unutrašnjih zakonodavnih sistema (na nivou zemalja potpisnica) zaštite prava na intelektualnu svojinu, ali ne i preciznije propise, pogotovo iz domena tehnički zabeleženih i reprodukovanih dela, kao što je to učinila tzv. Fonogramska konvencija 1971. godine. [7] Globalnu kontrolu i uspostavljanje nadležnosti javnog pravosuđa nad Internetom teško je, ili skoro nemoguće uspostaviti. Ipak, prvi zakoni u domenu Internet prava kreirani su u SAD-u. Pored Zakona o pristojnom ponašanju (CDA - "Communications Decency Act") mnogi drugi ukazi se uveliko primenjuju u cilju što većeg stepena kontrole državnih organa nad sadržajem Interneta, ne samo na području Amerike već i Evropske unije, pa i zemalja u razvoju. [8] Kada je reč o upotrebi i statusu muzike na Internetu, postoje pravni i etički propisi koji podrazumevaju da određeni sajtovi dopuštaju daunloud muzike, uz molbu da se poštuju autorska prava, tj. da se prisvojeni sadržaj sme zadržati na personalnom računaru u periodu od 24 časa, i da se po isteku tog vremenskog roka muzika ukloni sa računara i kupi legalni nosač zvuka koji bi podmirio troškove publikovanja, ali i autorska prava. Pred korisnicima stoji dilema da li internet sve više ugrožava dostignuća autorskog prava ili postavlja nove perspektive za njihov dalji i drugačiji razvoj, naročito u odnosu na informacione tehnologije. Međutim, ovakva situacija nije svojstvena isključivo sajber-kulturi, već samo izoštrava prethodni spor muzičke industrije sa savremenim praksama upotrebe muzike, koji su inicirala piratska tržišta i drugi oblici nelegalne distribucije muzičkih izdanja.
Ekspanzija elektronske muzike omogućila je razvoj novih tehnika u stvaralačkom procesu, poput primene semplova - izolacije uzorka iz prvobitnog muzičkog okruženja i njegove interpolacije u novi kontekst. Najeksplicitniji primer je stvaralaštvo dva autora vorld bita, Mišela Sančeza (Michael Sanchez) i Erika Mokea (Eric Mouquet), članova francuskog dua Dip forest (Deep Forest). Njihova muzika se u velikoj meri zasniva na adaptaciji semplova tradicionalne muzike naroda sveta za potrebe savremenog elektronskog sadržaja. Dip forest je u svojim radovima koristio uzorke muzike Pigmeja, Mađara, Roma, muzičkih kultura Dalekog istoka: sa druge strane, u knjižicama koje prate CD izdanja nisu uvek navedeni izvori semplova, već se takvi podaci mogu dobiti od poznavalaca tradicionalnih muzičkih kultura ili se do njih, uz malo strpljenja i sreće, može doći Internetom. Kontemplacije o problemima nelegalne eksploatacije muzičkih izdanja tradicionalne muzike najbolje ilustruje kritika prakse dua Dip forest, kojom se bavio američki antropolog Stiven Feld (Steven Feld). Ovaj autor je u više navrata tumačio status autorskih prava u muzičkoj produkciji i industriji, kao i posledice koje negativni pristup može naneti vlasnicima takvog prava. On je na jasan način diferencirao postupke korišćenja/pozajmica, komoditeta autora i cirkulacije raznih 'muzika' u savremenoj produkciji, deleći izvođače muzike, samu muziku, kao i one koji je stvaraju na kategorije onih koji daju (the givers), onih koji uzimaju (the takers), izvore i korisnike muzike. [9] U ovom slučaju legitimno je pitanje - ko je nosilac autorskih prava: Dip forest, etnomuzikolozi koji su snimili muziku Pigmeja ili su to sami pripadnici pigmejskih zajednica? Slična situacija vlada i na Internetu, gde problem autorskih prava i njihove nadoknade postaje složeniji, i gde nije jasno regulisano da li autorska prava pripadaju autoru numere, produkciji ili vlasniku sajta koji bi trebalo da ispuni svoje obaveze prema njima po uzoru na standardnu korespodenciju medijskih kuća i vlasnika autorskih prava. Takođe, Internet obiluje snimcima tradicionalne muzike koja može poslužiti kao sempl, a gde često izostaju informacije o izvođačima, vremenu i mestu snimanja i izdavaču. Ovakve izvore iskoristio je autor tehno i ambijental muzike Kiril Džajkovski, koji je snimke muzičke tradicije Makedonije upotrebio na svom albumu Homebound. Pored opisanih autorskih poduhvata, korist od Interneta imali su i mnogi drugi muzičari što svedoči o bliskoj povezanosti informacijskih tehnologija i stvaralačkog procesa u savremenoj muzičkoj produkciji popularne muzike. [10]  Afirmacija i plasman novih muzičkih izdanja putem Interneta spada u krug novih praksi kojom se 'svetska mreža' dovodi u poziciju ekskluzivne 'izdavačke kuće'. Pojedine muzičke industrije nove pesme zvezda popularne muzike objavljuju nekoliko dana pre samog CD izdanja putem Interneta, uz odgovarajuću novčanu nadoknadu, koja je nešto niža od vrednosti diska, sa idejom da se proizvod proda uz troškove smanjene u odnosu na izradu i opremu CD izdanja, ali da se maksimalnim učinkom - apsolutnom eksploatacijom proizvod plasira na tržište bez troškova repromaterijala. Korisnici pesmu plaćaju po umanjenoj ceni, snimaju i preslušavaju, sa velikom verovatnoćom da, ako odgovara njihovom muzičkom ukusu, kupe i CD u prodavnici ili putem servisa za prodaju na internetu. Slušanje i korišćenje muzike na Internetu, pored ekonomskih uslova (besplatnih sadržaja, i onih koji se plaćaju) može biti uslovljeno i vrstom pristupa mreži, ali i reciprocitetom razmene muzike koji podrazumeva da, kroz upotrebu P2P softvera, korisnik podjednako preuzima muziku i obezbeđuje drugima da koriste njegove muzičke fajlove. Status muzike na internetu je u velikoj meri uslovljen ekonomskim strategijama njenog prisustva i razmene, baš kako je i sam Internet 70-ih godina strateški razvijen, od ARPANET-a (preteče Interneta) - interne mreže Ministarstva odbrane SAD-a koja je po principu umrežavanja kompjutera postavila uslove za dalji razvoj okruženja u svetsku informativnu mrežu - World Wide Web. [11] Internet svakako koristi i neafirmisanim muzičarima koji za male troškove zakupa domena na mreži mogu obezbediti plasman na tržište, uz moguću ekonomsku satisfakciju na području od preko dvadeset pet miliona korisnika Interneta u 180 zemalja sveta. [12]
Disconecting... Muzika je često predmet raznih diskusija na Internetu. Forumi i fan sajtovi namenjeni razmeni mišljenja o muzici nude prostor za diskusiju, nove informacije o određenim muzičarima, podatke o turnejama, naposletku i mogućnost dobijanja pesme, koju član foruma/sajta poseduje. Ovakve mikrozajednice zasnovane na muzici upućuju na nove oblike socijalnog udruživanja na Internetu, nasuprot stanovištu po kojem je Internet kultura u velikoj meri doprinela otuđenju i solipsizmu svakodnevice. Ipak, i sasvim nužno, Internet uspostavlja nove kriterijume, stalno zahtevajući reviziju dosadašnjeg i anticipirajući buduće, što možda i ne ide u prilog ljudima koji sa sve većom teškoćom mogu savladati izazove koji se postavljaju ispred njih. Muzika je vekovima predstavljala integralni deo ljudske svakodnevice i uspevala da se prilagodi, što je slučaj i sa Internetom, kojeg odlikuje sve složenija razgranatost razmene, upotrebe i modifikacije muzike. Globalni muzički tokovi svakako će se dalje adaptirati na novi 'umreženi' svet, bez bojazni da će integritet same muzike biti ugrožen, iako će se možda pojaviti nove namene, vrste pojavnosti i forme integrisanosti sa drugim segmentima života u sajber kulturi. [1] Stiven Džouns (ur.), Internet i njegovo društveno okruženje, Virtuelna kultura - Identitet i komunikacija u kiber-društvu , Biblioteka XX vek, knj. 115, Beograd, 2001, 26. [2] Ibid, 26. [3] Ibid, 28. [4] Peer to peer je mrežni sistem distribucije sadržaja (fajlova) raznih formata. Najčešće su upotrebljavani zvučni, vizuelni, softverski i arhivski fajlovi koji se posredstvom programa ustupaju na manipulaciju (file sharing) svim korisnicima programa (browsera) poput e-mule, putem direktne povezanosti korisnika ili povezanosti sa određenim serverima za distribuciju i arhiviranje. Prema: http://en.wikipedia.org/wiki/Peer-to-Peer_Streaming_Systems_and_Incentive_Mechanisms [5] Nužnost spektralnog prikaza muzike/zvuka naročito je izražena u softverima koji su namenjeni editovanju zvuka ili spektralnoj analizi, kao što je to npr. program Sound Forge . [6] Ista situacija je i sa slikom., koja se u prikazuje u formatima poput GIF (Graphics Interchange Format), JPEG (Joint Photographic Experts Group), TIFF (Tagged Image File Format) i drugih. Interesantno je da i knjiga dobija svoj digitalni oblik, odnosno danas se izdavaštvo na ovom polju trudi da korisnicima ponudi pored paper based ('obične' knjige) i digitalnu verziju iste u, recimo, PDF (Portable Document Format) formatu. Više o kompjuterskim formatima na: http://www.webopedia.com [7] Svetska (Univerzalna) konvencija o autorskom pravu predviđa jedan sistem zaštite koji će, kako se navodi u preambuli pravnog dokumenta, na osnovu međunarodne korespodencije obezbeđivati autorsko pravo na polju književnosti, nauke i umetnosti (zaštiti spisa, muzičkih, dramskih i kinematografskih dela, kao i slikarstva, rezbarije i vajarstva - Član I). Trajanje autorskog prava po Konvenciji je ostvarivo tokom života autora, ali i 25 godina nakon njegove smrti (Član IV). Nijedan član nije obuhvatio 'internet pravo' što je sasvim logično ako se uzme u obzir da je Konvencija održana 1952. godine u Ženevi, a izmenjena i dopunjena u Parizu 1971. godine. [8] Neke od grana Internet prava obuhvataju sajberkoting (cyberquatting) - zabranu kradje domena, i-mejl adresa i ostalih ličnih adresa i naloga (Anticyberquatting Consumer Protection Law), upotreba anti-pornografskih filtera radi zaštite dece od pornografije na Internetu (Children's Internet Protection Act), piraterija softvera, uznemiravanje e-mailom, file sharing (!) itd. Više o internet pravu videti na: http://www.legal-database.com/internetlaw.htm [9] S. Feld, The Poetics and Politics of Pygmy Pop, Western Music and its Other: Difference, Representation, and Appropriation in Music , University of California Press, Berkley-Los Angeles-London, 2000, 270. [10] Slično je i delovanje grupe Transformations koja kombinuje elektronski generisane zvuke sa uživo nasnimljenim etno vokalima (nalik na poznato izdanje Misterije bugarskih glasova ) i uz primenu semplova. [11] Više o ARPANET-u videti na: http://fusionanomaly.net/arpanet.html [12] Sličan primer iz druge sfere delatnosti je slučaj dizajnera Ora Ita (Ora Ito) koji je bez prethodne karijere u dizajnu postavio svoja rešenja poznatih brendova na jedan sajt. Potraga za njegovim proizvodima toliko je narasla da su se kuće poznatih brendova odlučile na saradnju sa ovim, tada anonimnim autorom.
|
