PRIKAZ KNJIGE "ETNO: PRIČE O MUZICI SVETA NA INTERNETU" IVANA ČOLOVIĆA
Iva Nenić  Studija pod naslovom Etno: priče o muzici sveta na internetu etnologa Ivana Čolovića jedan je od prvih temeljnih pokušaja da se na srpskoj naučnoj sceni predstavi, analizira i sa stanovišta ideoloških pozicija interpretira diskurs ili naracija o fenomenu u globalnim okvirima poznatom kao vorld mjuzik (kod nas je, valja istaći, kako u samim svetovima muzike tako i u akademskim krugovima, u opticaju diskutabilna i ideološki intonirana odrednica "etno muzika"). Autor nas ovim radom uvodi u različite dimenzije sveta etna[1] i artikuliše više problema vezanih za način predstavljanja globalnog muzičkog poližanra i kulture zvuka vorld mjuzika, u rasponu od poznatih i novonastalih fenomena srpske muzičke scene do veoma različitih preseka muzike sveta na internetu. Namerno odabravši da "teren" u slučaju etna bude virtuelni prostor interneta, Čolović je ponudio (relativno) novu i zanimljivu formu etnografskog prikupljanja podataka koja predstavlja iskorak iz klasične antropološke i etnomuzikološke paradigme. Iz činjenice da je muzika danas sve više posredovana digitalnim (kada je reč o načinima beleženja, arhiviranja, reprodukcije, samog izvođenja, prezentacije) očekivano sledi potreba za promenom perspektive ka novim aktuelnim načinima na koje slušamo, razumevamo i diskurzivno konstruišemo muziku. Shodno tome, i medijski prostor kroz koji se predstave o muzici nude, umnožavaju i komodifikuju postaje legitiman izvor podataka na osnovu kojih je moguće zahvatiti i tumačiti specifična značenja koja danas živo cirkulišu globalnom vorld mjuzik scenom. Taj prostor autor naziva "Etnolendom", i njemu je posvećen prvi deo studije - terenske zabeleške boravka na internetu i opisi virtuelnih susreta sa akterima etno scene ("Virtuelno putovanje u Etnolend"), dok u se drugom delu obrazlaže način na koji se teme etniciteta, autentičnosti, hibridnosti i kros-identiteta upotrebljavaju i razvijaju u diskursu o etnu ("Ethno Sound System"). Respektivno, to su dnevnik istraživanja i rezultati istraživanja osmišljeni i realizovani u čvrsto zacrtanim perspektivama. Prva je vezana za sinhronost naracija o etnu koje obuhvataju širok spektar žanrova i kultura zvuka, i gde naizgled nasumično kretanje kroz obilje linkova zapravo odražava samu strukturu vorld mjuzika - katalošku i heterogenu. Međutim, akcenat problemskog osvrta, kako u "opisima terena" tako i u docnijim promišljanjima "Internet iskopina" do kojih se došlo surfovanjem, počiva na analizi afirmativnih simboličkih predstava o kulturnoj supstancijalnosti kroz muziku kojima je etno segment vorld mjuzik kulture zvuka u velikom delu određen.
Putovanje promenljivim rutama interneta sa vodiljom etno zamišljeno je kao presek čvorišta na kojima se sustižu inače vremenski i prostorno odeljeni muzički fenomeni i ukrštaju različiti tipovi diskursa: rečima samog autora, "ta mesta konvergencije čine neku vrstu međuprostora - prostora između jezika, žanrova i tekstova - gde se odvija interkulturna komunikacija"[2]. Mogućnost prevazilaženja etnocentričnosti jedna je od popularnih okosnica diskursa vorld mjuzika, često kao marketinška krilatica pod kojom se kriju heterogeni i kulturno specifični ideološki nazori, ali podjednako i kao stvarno htenje aktera svetova muzike da iznađu zajednički jezik koji se odvija mimo ustaljenih predstava o "ispravnom" muziciranju u granicama jedne kulture, ili pak svesno koristi uzorke različitih muzika kao trag, nestabilan znak podložan estetskom i semantičkom ispisivanju u novim kontekstima. Idući za nesumnjivo prisutnom i ponekad vešto prikrivenom odrednicom etniciteta kao "izvornosti" ili starine - drugim rečima, diskursa autentičnosti, autor je, čini se, veću pažnju posvetio kritici latentnih i manifestnih ispoljavanja, da opet upotrebimo njegov neologizam, autetničnosti. Tako naizgled različiti "etno predeli" etno-pop muzike Balkana, tradicionalnih žanrova centralne Azije i savremenih rekonstrukcija keltskog folklora, prema Čoloviću, poseduju zajedničku inherentnu crtu, a to je pripovest o muzičkoj tradiciji kao nosiocu nepatvorenih, izvornih i univerzalno razumljivih vrednosti. Žanr srpskog etno-popa i rekonstrukcije srpskog muzičkog folklora sa pozivanjem na duhovnost i vizantijsku tradiciju, sasvim pogoduju ovoj vrsti analize, i kao što autor primećuje, iz njih se mogu ekstrahovati ključni elementi "dobrog nacionalizma" kao savremene političke ideologije srpskog društva. Sličnoj vrsti pristupa podvrgnuta je vrlo raznolika građa svetskih grupa i izvođača vorld mjuzika, počevši od sajta www.ethnotrip.blues.ru, na kojem su predstavljeni malijski svirač na kori Tumani Djabate, mađarska pevačica tradicionalne muzike Marta Šebešćen i drugi, do muzike mnogih evropskih, afričkih i azijskih izvođača. U ovom šarenolikom korpusu muzičkih istorija, tradicija i savremenih invencija istih, Čolović iznalazi tačke konvergencije, u vidu dve dominantne narativne linije - jedna je "pobuna protiv romantičarskih zabluda" gde se zvuk starine zaodeva u savremeno zvučno ruho i uvodi u ideologiju multikulturalnosti i međusobne tolerancije, dok je druga oblikovana idejom povratka korenima i ispitivanju kulturnog bića shvaćenog kao esencijalnog i "večitog" (nepromenljivog) društvenog supstrata jedne nacije/etničke grupe. Izvodeći ovu kritičku poziciju kroz
donekle redukovanu posmatračku optiku[3], autor se najviše zadržao na postulatu kako je etno - bilo da je reč o eksplicitnim oslanjanjima na ideju iskona i "zvučanja glasova predaka" u muzici ili pak hibridnim primerima susreta dve muzičke kulture - u bîti priča o omeđenim (muzičkim) kulturama koju, prema sličnoj sintagmi istoričara Fernana Brodela, naziva "tamnicama dugog pevanja". Privrženost korenima i prošlosti tema je koja, u većoj ili manjoj meri, provejava podjednako u oživljavanjima muzičkog nasleđa i savremenim preoblikovanjima tradicije; ipak - i to je osnovna zamerka koja se može uputiti ovoj studiji - nisu svi aspekti vorld mjuzik kulture dominantno određeni takvim odnosom prema tradiciji, niti svaka upotreba etničke/tradicionalne muzike mora a priori da utelovljuje ideologiju kulturne pripadnosti. Na samom kraju, autor pominje mogućnost bekstva iz predstave o celovitim i omeđenim kulturama, zaključivši da je generalno, a onda i u muzici kao društvenoj praksi, izvođenje necelovitosti i "suštinske nesavršenosti" kultura kao nestabilnih i otvorenih sistema, projekat na samom početku. Široko postavljene i vešto potkrepljene zaključke o etnu koje donosi istoimena Čolovićeva studija, stoga treba uzeti kao jednu stranu prizme ovog kompleksnog fenomena, aspekt koji dominira velikim delom diskursa o muzici sveta, ali ujedno nije i njegov jedini ideološki inventar. Sa druge strane, doprinos studije Etno - pored inicijalizacije pisma o vorld mjuziku za potrebe lokalne naučne zajednice - jeste i u ponuđenoj vrsti pristupa, gde se dosledno prati, čak i tamo gde je u naznakama prisutna, ideološka struja koja prošiva različite narative o vorld mjuziku. Paralelno sa analizom predstava o etnicitetu i autentičnosti u diskursu o vorld mjuziku, Čolović se bavi i ispitivanjem mogućnosti i ograničenja koja istraživaču internetnologu diktira sâma struktura onlajn prostora. Pored napomena o problemu filtriranja informacija i načinima učešća u virtuelnim zajednicama, kao osnovni razlog odabira interneta istaknuta je "neprekidnost naracije" kao imanentno svojstvo samog medija prezentacije, a onda i hibridnost pripovedanja - svojstvo koje, prema rečima autora, dele vorld mjuzik i pripadajući diskurs koji se o ovom fenomenu formirao na Mreži. Štaviše, internet pogoduje ispitivanju muzičkih žanrova koji čine vorld mjuzik kao "medijum koji predstavlja kulturnu i tehnološku podlogu muzike sveta".[4] Kretanje kroz virtuelne narative o muzici sveta se, stoga, pokazuje kao širok i još uvek nedovoljno ispitan kontinent (sa)znanja: doprinos studije Etno danas zahuktaloj diskusiji povodom vorld mjuzika je i u pozivu da se ovaj fenomen ozbiljno razmatra u širem interdisciplinarnom kontekstu, a metodologija istraživanja virtuelnog simboličkog prostora dalje razvije i (što da ne) ukrsti sa drugim oblicima istraživanja, dajući nam tako dublju i jasniju sliku savremenosti muzike kao oblasti svakodnevnog iskustva, kao ideologije, naposletku kao vitalnog i relevantnog mehanizma proizvodnje kulturnih značenja i identiteta.
[1] U daljem toku teksta upotrebljavaću sinonimno termine "etno" i "vorld mjuzik/muzika sveta", jer ih tako koristi sam autor. [2] Ivan Čolović, Etno , Biblioteka XX vek, Beograd , 2006, 248. [3] Čolović iznosi stanovište da posmatranje sa participacijom u onlajn zajednicama u slučaju diskusionih grupa i web lista posvećenih vorld mjuzik-u, kao i eventualna komunikacija sa samim akterima putem elektronske pošte, nisu saznajno različiti od poseta i prikupljanja informacija sa sajtova izvođača i članaka na Internetu. "Ne zato što me nije interesovalo šta oni imaju da kažu - naprotiv: sva moja pažnja bila je na to usmerena - nego zato što sam došao do zaključka da ne mogu očekivati da ću, u neposrednom kontaktu sa mojim 'junacima' saznati nešto različito od onoga što sam pročitao, čuo i video na njihovom sajtovima".
Ibid, 243 - 244. [4] Ibid, 99. |
