IDENTITET
Nenad Golčevski,
Centar za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole Persona + e.....................................................................................................................................................
Panta rei...........................................................................................................................................................
Quo vadis.........................................................................................................................................................
 Odluka o tome kojim ćete terminom označiti neku pojavu, sama po sebi govori mnogo o tome na koji način ćete je tretirati, koje njene aspekte naglasiti i koji vid njenih manifestacija staviti u fokus svog proučavanja. Individua kao psihološki subjekt, verovatno je centralni fenomen celokupne psihološke nauke i zato ne čudi činjenica da postoji bar tuce termina kojima ga je moguće označiti. Ovi termini potiču iz različitih psiholoških škola i pristupa, a polja njihovih značenja nikada se ne preklapaju u potpunosti. U sajberpsihologiji se individualna organizacija nosioca psihološkog postojanja i delovanja, po pravilu označava terminom identitet. S obzirom da se ovom rečju ne može označiti sam subjekt kao nosilac ove organizacije, kao neka vrsta pomoćnih oznaka, ili pak u specifičnom kontekstu, javljaju se još termini self i ličnost ili, neutralni termini kao što su osoba, odnosno individua. Ipak, kada se govori ili piše o ovoj temi, ona se po pravilu označava kao "problem identiteta". Ovaj termin nosi sa sobom masu konotacija, a većina njih tiče se nekih važnih aspekata i specifičnosti proučavanja individue kao psihološkog subjekta u sajberprostoru. Krenimo redom.
Persona e
U psihološkim i radovima iz srodnih oblasti, termin identitet, dobio je dimenziju značenja koja je upravo suprotna njegovom latinskom korenu i onome što je on originalno podrazumevao. Naime, u rečnicima se može naći da identitet označava "svojstvo neke veličine da - unatoč svojim promjenama i promjenama situacije u kojima učestvuje nalazeći se u odnosima s različitim drugim veličinama - ostaje jednaka sama sebi", odnosno da identitet ličnosti podrazumeva "istovetnost lica koja se utvrđuje na osnovi oznaka koje ga karakteriziraju kao posebnost i izdvajaju od ostalih ljudi" (Bosanac M., Mandić O., Petković S.,1977). Uprkos tome, kao psihološki konstrukt, on implicira višestrukost identiteta jedne ličnosti. Tako se govori o polnom, nacionalnom, klasnom i brojnim drugim vrstama identiteta, pri čemu je svaku jedinku moguće opisati u odnosu na svaku od tih kategorija identiteta i to manje ili više nezavisno jednu od druge. Koncept identiteta vezuje se takođe i za način na koji se osoba predstavlja svojoj okolini, pri čemu je ovde akcenat na onim aspektima identiteta koje ona u određenom okruženju otkriva, odaje ili naglašava, što je od velikog uticaja na to kakvu će sliku o identitetu date individue stvoriti ljudi sa kojima je ona u interakciji. U tom smislu ovaj pojam ima snažnu socio-psihološku konotaciju što ga povezuje sa teorijom uloga i mnogim pojmovima i teorijama iz oblasti socijalne percepcije. Problemi međusobnog usklađivanja i zajedničkog delovanja ovih različitih psiholoških i socio-psiholoških manifestacija fizički nedeljive jedinke, pitanja o faktorima koji takvo jedinstveno funkcionisanje omogućuju, kao i dilema oko njene suštinske celovitosti odnosno podeljenosti, nužno se u sajberpsihologiji postavljaju sa radikalno drugačijih osnova nego što je to slučaj u tradicionalnim psihološkim disciplinama. Ovo je, pre svega, posledica nekih specifičnih psiholoških odlika sajberprostora: značajnog ograničenja mogućnosti čulnog (posebno vizuelnog) kontakta i njoj sledstvena anonimnost osoba u komunikaciji, ogromnog broja interakcija među potpunim strancima, mogućnosti da se replika ili odgovor vremenski odlože bez pobuđivanja sumnje kod sagovornika i konačno, možda najvažnije, odsustva osnovnog unificirajućeg faktora celovitosti jedinke - njenog fizičkog, materijalnog tela. Kao rezultat složaja i zajedničkog delovanja ovih i nekih ovde nepomenutih uslova, u sajberprostoru ne samo da postoji mogućnost da osoba stvori nekoliko različitih i međusobno nezavisnih identiteta, već takva mogućnost postaje u njemu uobičajena pojava, nešto što se podrazumeva i očekuje, a u nekim njegovim domenima čak i zahteva. Ti "novokomponovani", virtuelni identiteti nisu uvek, naravno, u potpunosti definisani. To nisu paralelne ličnosti koje sajbernauti stvaraju, naizmenično, po želji ili potrebi, aktivirajući neku od njih. Mada ima i takvih slučajeva, modaliteti u kojima se ovaj fenomen multipliciranja identiteta jedne iste osobe javlja, veoma su raznoliki i tiču se bogatstva mogućnosti koje u ovom smislu sajberprostor nudi, koliko i odlika same osobe koja ih stvara. Tako, različite oblasti sajberprostora i različiti načini boravka i delovanja u njemu, omogućuju i izazivaju, po stepenu, intenzitetu i obliku, različite vrste ove svojevrsne hiperprodukcije identiteta. Lažno predstavljanje i kreiranje imaginarnih ličnosti samo je najočiglednije u tom nizu. Ponekad se ono svodi na sporadično i minimalno menjanje nekih svojih fizičkih osobina ili karakteristika ličnosti. Od fenomena ove vrste najpoznatiji i najeksponiraniji svakako je >promena pola<, odnosno tendencija, prisutna i kod žena i kod muškaraca, da se tokom boravka u sajberprostoru izdaju za osobu suprotnog pola. Česti su takođe slučajevi da se osoba u sajbersvetu predstavlja i ponaša na način upravo suprotan onom koji je karakteriše u realnom životu. Ovo se obično smatra za neku vrstu "acting out-a", ali se ne previđa ni mogućnost da se na ovaj način neki intrapsihički konflikti prorađuju na razvojno koristan način. Postoje, konačno, i oni, krajnje bezazleni oblici ovog fenomena, kao što je selektivno prikazivanje onih svojih odlika koje su relevantne za sadržaj ili temu koji okuplja virtuelnu zajednicu u kojoj se komunikacija odvija. No, bez obzira na ove razlike, od kojih svaka predstavlja posebnu temu i poseban istraživački problem, kao bazičan zaključak ostaje nam činjenica da između "on-line" i "of-line" identiteta jedne iste osobe postoji značajna diskrepanca, te da sajberprostor sa svojim specifičnostima, izaziva kod njegovih posetilaca neku vrstu fragmentacije ličnosti, stvaranje većeg broja labavo utemeljenih, za određenu svrhu specijalizovanih, za određenu nameru i kratkotrajnu upotrebu oformljenih identiteta, čiju realnost i značenje, te povratni uticaj koji ovi imaju na ličnost koja ih kreira, tek treba ispitati. Panta rei
Identitet kao psihološki konstrukt, oponira navedenim rečničkim definicijama ovog termina u još jednom važnom aspektu - promenljivosti. Naime, kada u psihologiji govorimo o identitetu, svakako pod njime ne podrazumevamo nešto statično, nepromenjivo, nešto što "unatoč svojim promjenama i promjenama situacije u kojima učestvuje... ostaje jednaka sama sebi" (Bosanac M., Mandić O., Petković S.,1977). Naprotiv, identitet bilo koje vrste se, pre svega, razvija i gradi, i u tom smislu on je podložan promenama u vremenu, ali i u prostoru, s obzirom da okruženja različite vrste zahtevaju različite načine samo-predstavljanja i samo-opažanja. Sajberprostor je, pak, okruženje koje pruža do nedavno nezamislive mogućnosti za ispitivanja i preispitivanja sopstvenog identiteta, između ostalog i kroz maločas opisano stvaranje i isprobavanje njegovih različitih oblika i naročito, efekata koje takvi alternativni identiteti imaju, kako na intrapsihičkom planu tako i u "socijalnom ogledalu". U ovom značenju, sajberprostor se često naziva "laboratorijom identiteta" ili, kako to sumira Sherry Turkle, verovatno najcitiraniji autor u ovoj oblasti, "Internet je postao važna socijalna laboratorija za eksperimentisanje sa konstruisanjem i rekonstruisanjem selfa koje je karakteristično za postmodernu egzistenciju". Sa druge strane, omogućujući pristup moru informacija i posrednu ili neposrednu komunikaciju sa ogromnim brojem ljudi, sajberprostor predstavlja neku vrstu pojačivača uticaja koje socijalni faktori imaju na identitet osobe. U njemu vaši stavovi, uverenja, ciljevi, vaša celokupna životna filozofija, dakle mnogo od onoga na čemu vaš identitet i počiva, neprekidno biva relativizovano, izloženo drugačijem gledištu, izazvano i oponirano. Kao zajednički imenitelj upravo opisanih odlika sajberprostora mogla bi se označiti činjenica da on omogućava ubrzano sticanje velike količine raznovrsnih životnih iskustava, što ne može biti bez odjeka na psihološke aspekta identiteta osobe koja kroz takvu vrstu "instant" spoznaje prolazi. Piaget se svojevremeno, doduše u znatno drugačijem kontekstu, nije posebno pohvalno izrazio o mogućnosti ubrzanja ljudskog razvoja. Pitanje vrste i oblika uticaja o kojima je ovde reč, nameće se, u tom smislu, kao suštinsko. Quo vadis
Sajberprostor, dakle, nudi ljudima mogućnost da budu šta god požele. Lični identitet postaje sopstvena kreacija, a svaki sajbernaut slobodni umetnik. Ili... U psihološkom smislu identitet podrazumeva, u većoj meri nego konstrukti slične vrste, znatan udeo kognicije, dakle svesnog odlučivanja u njegovom kreiranju. U sajberprostoru taj udeo se mnogostruko uvećava, s obzirom da drugi znaju o vama samo ono što im vi sami saopštite. Naivno bi, međutim, bilo pretpostaviti da ova činjenica anulira dejstvo one vrste unutrašnjih i spoljašnjih determinanti ponašanja i postojanja, na kojima su zasnovane psihoanalitička, bihejvioristička i druge psihološke paradigme. Rešenje koje se stoga nameće bilo bi posmatrati identitet, ili pak, identitete koje individua kreira u sajberprostoru, slično kao i onaj koji poseduje u realnosti, kao proizvode složene interakcije crta, i sklopa ličnosti, njene unutrašnje dinamike i ekonomije, kulturnog nasleđa iz koga potiče i genetičkog materijala koji je rođenjem nasledila, uslova u kojima se razvijala, sredine u kojoj sada živi, te situacionih faktora koji na nju trenutno deluju. Proučavanja sajberprostora zasnovana na ovako postavljenom problemu donela bi nam, siguran sam, pregršt informacija, ali i starih, dobro poznatih aporija uz možda poneku novu dimenziju njihove nerešivosti. Da ne bude zabune, sajberprostor ne isključuje motive i skrivene želje, ulazne i izlazne draži, individualne razlike i kategorije, strukture i faze. No, on isto tako ne dozvoljava da se na psihološke fenomene koji se u njemu odigravaju, prosto transponuju naučna oruđa, već pomalo zastarela i pohabana čak i u svetu iz kog potiču. Prividni haos sajberprostora, nastanjenog labavim, iscepkanim, fluidnim i bestelesnim identitetima, moguće je stoga pretvoriti u, smislenim konceptima i tehnikama, osmišljeno i promišljeno polje proučavanja i saznanja. Te koncepte i te tehnike neophodno je, međutim, prethodno prilagoditi uslovima koji vladaju u sajberprostoru, jer bez uvida i razumevanja pozicije sa koje započinjemo svoju saznajnu potragu, jedino što ćemo postići, je da ljude koji se u sajberprostor otiskuju u potrazi za slobodom od stvarnosti, istine, odgovornosti... oslobodimo i te, virtuelne ili realne, subjektivne ili objektivne, slobode. |
