SADRŽAJ

Uvodnik - Šta je sajber psihologija

Identitet, Nenad Golčevski

Zavisnost, Nenad Golčevski

Internet i tradicionalni mediji, Darko Hinić

Katalog linkova

_______impresum________

e-volucija

Centar za proučavanje informacionih tehnologija
Beogradske otvorene škole
Masarikova 5/XII, Beograd

Glavna urednica
Iva Nenić

Odgovorni urednik
Nenad Golčevski

Uredništvo:
Tanja Milovanović
Nataša Radović
Milina Petrović

ISSN 1451-8112

Izdavanje ovog časopisa pomogla je fondacija
"Olaf Palme"

INTERNET I TRADICIONALNI MEDIJI
Darko Hinić
Centar za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole

1. Uvod..............................................................................................................................................................

2. Dileme, dileme, dileme............................................................................................................................

2.1 Trend u ponašanju (smrt klasičnog medija?)
2.2 Sloboda govora, ali....
2.3 Aktivniji i interaktivniji pristup u korišćenju medija

3. Metodologija istraživanja..........................................................................................................................

4. Pregled i analiza rezultata........................................................................................................................

4.1 Vreme provedeno u korišćenju tradicionalnih medija
4.2 Stavovi korisnika Interneta prema medijima uopšte
4.3 Preferencija tipova medija u zavisnosti od demografskih i odlika upotrebe Interneta

5. Završna reč.................................................................................................................................................

Apstrakt: Jedna od najupečatljivih posledica postojanja medija je da oni, vrlo često ne "trpe" jedni druge, tj. da od trenutka kada je "video ubio radio", ili od kada je pisana reč prevladala usmeno izrečenu priču, postoji borba za primatom na medijskoj sceni. Naši podaci, pokazuju da upravo u ovoj oblasti savremenog života Internet beleži najveći uticaj. U početnom delu prezentovanog rada skicirane su trenutne dileme koje okupiraju pažnju istraživača ove oblasti. Zatim su prikazani rezultati nekih od značajnijih studija na ovu temu, da bi na kraju oni bili upoređeni sa nalazima naše studije i to po dva važna pitanja: uticaja Interneta na korišćenje ostalih oblika medija (u zavisnosti od nekih demografskih odlika i odlika upotrebe Interneta ) i stavova korisnika Interneta prema ostalim medijima (njihovo predviđanje budućih odnosa medija i poverenje u objektivnost prezentovanih informacija).

Ključne reči: dominacija medija, društvo, globalna tehnologija, informacione tehnologije, Internet uticaj, komunikacija, objektivnost informacija, stavovi, tradicionalni mediji, upravljanje medijima

" Media? Mislim da sam čuo za nju. Zar to nije ona koja je ubila svoju decu? "
Neil Gaiman " American Gods "

1. UVOD

Nove forme u elektronskoj komunikaciji : imejl, onlajn diskusije, čet, forumi, onlajn zajednice, izvršile su značajan uticaj na promene u ponašanju čoveka u zadnjih desetak godina nove tehnološke ere. Potreba za pionirskim, ali ozbiljnim istraživanjima koja bi pružila platformu za postavljanje jedne nove multidisciplinarne grane društvenih nauka a koja bi za predmet proučavanja imala sajberprostor, procese i subjekte u njemu, jeste sve jača. Sve ubrzaniji razvoj društva, ali i globalnih medija kao njegovih produkata je neminovnost i zato se apsolutno slažemo sa konstatacijom kolega sa UCLA-a [1]: " By beginning our study of the Internet early in its evolution as a worldwide communications and information-gathering tool, we can understand the effects of the Internet as it grows, and not as a postscript after it has matured ". Problemi nastaju kada se shvati da je nemoguće šire obuhvatiti te pojmove i procese jer problematika Interneta i njegovog korišćenja obuhvata veoma složene metodološke i epistemološke osnove većeg broja humanističkih, društvenih i informacionih nauka. Osim toga, brzina usvajanja novih tehnologija se drastično povećala sa razvitkom civilizacije, a istraživanja pokazuju i da se mediji generalno brže usvajaju nego ostali oblici novih tehnologija. [2]Dodatni problemi za naučna istraživanja u ovoj oblasti? Apsolutno da!

Kakvo je trenutno stanje u oblasti razvoja medija? Političko-ekonomski tokovi, ali pre svega psihološko-socijalni faktori su nas uveli u fazu demasifikacije ( Alvin Toffler , 1980.), ili fazu specijalizovanosti medija [3]. U pomenutoj fazi , mediji ( bolje re č eno njihovi sadržaji ) se konzumiraju na različite načine od strane različitih , visoko fragmentiranih segmenata populacije, pri čemi svaki od njih ima sopstvene interese, interesovanja, brige i potrebe. Specifične potrebe pojedinaca su i bile glavni razlog za specijalizaciju medija, koji su morali (kako bi uopšte tržišno preživeli ) da pruže korisnicima ono što oni traže. A traže upravo usku specijalizaciju medja i krojenje programa prema sopstvenim željama i mogućnostima (npr. " Internet on demand ", " TV on demand "). Ovo je samo još jedna od potvrda da se današnja civilizacija u celokupnom svom postojanju okreće individualizmu i ličnom identitetu nadvladavajući kolektivizam, a vrlo često i zajedništvo.

U današnjem svetu informacija postaje sve važniji resurs koji prožima celokupnu proizvodnju, od roba do usluga. Časopisi su bili prvi oblici medija koji su naslutili promene u društvenim i kulturološkim tendencijama i prešli u fazu specijalizovanosti. Danas su tu i TV, radio i konačno Internet. Internet je za razliku od drugih oblika informacionih tehnologija, značajno napredovao u kombinovanju interpersonalne (direktne) i masovne komunikacije, kao i jednosmernog i dvosmernog uticaja učesnika u komunikaciji. Ono što je najupadljivije je činjenica da je Internet preskočio ili bar ubrzano preleteo neke faze i oblike razvoja medija, kao i da je brzo prevazišao neke od dečjih bolesti medija u celini. Iako se termin informacione tehnologije ne odnosi isključivo na Internet, u ovom istraživanju smo se praktično koncentrisali upravo na uticaj i važnost Interneta u našim životima, naročito na efekte koje bi on mogao da ima na korišćenje ostalih oblika medija.

2. DILEME, DILEME, DILEME

Kao i u svakoj drugoj oblasti današnjeg modernog sveta, i stanje u oblasti proučavanja informacionih tehnologija je sve samo ne iskristalizovano i jasno definisano. Autori koji pokušavaju da promene pomenuto stanje stvari su svesni ubrzanog menjanja i napretka Interneta, te donekle opravdano strahuju od mogućnosti da će konačna analiza i tumačenje njihovih istraživanja imati više istorijsko-teorijski nego stvaran aktuelno-praktičan značaj. Neprestano usložnjavanje i stvaranja novih oblika i načina delovanja na Mreži je prava noćna mora za istraživače koji su primorani da sve više usitnjavaju predmete i zadatke svojih istraživanja kako ne bi došli u situaciju da ih vreme pregazi pre nego što uspeju da izdaju izveštaj o sprovedenom ispitivanju. Primena i šire tumačenje rezultata (u geografskom, kulturnom i civilizacijskom smislu), takođe je, donekle, ograničena činjenicom da se istraživanja uprkos globalnom karakteru predmeta istraživanja, najčešće u potpunosti sprovode na jedno-nacionalnom stanovništvu.

Iako je stanje takvo kakvo jeste, činjenica je da se podaci većine istraživanja ipak mogu generalizovati usled evolucionih jednakosti razvoja čoveka kao vrste; takođe je činjenica da se i pored iscepkanosti predmeta i zadataka pojedinačnih istraživanja i studija ipak daleko stiglo u pokušaju opisivanja i razumevanja promena koje prate naše društvo, a vezanih za razvoj i delovanje medija. Cilj nije na vidiku niti će verovatno ikad biti, ali to ni ranije nije sprečavalo naučnike da istrajavaju u svom mukotrpnom poslu, pa neće ni danas. Rezultat je da se broj istraživanja u ovoj naučnoj oblasti drastično povećava iz dana u dan.

U sledećih nekoliko strana, sažeto ćemo izložiti neke od dilema u ovoj oblasti, upoznati se sa osnovnim nalazima najvažnijih studija sprovedenih nad populacijom korisnika Interneta širom sveta, uporediti ih sa nalazima naših početnih pokušaja, a onda ćemo preći na šire razmatranje onih problema koje smo uspeli da operacionalizujemo i adekvatno ispitamo u ovogodišnjem istraživanju. To ne znači da su ostala pitanja manje važna ili jasno definisana, nego da iz razloga širine i specifičnosti oblasti, metodologija jednog ozbiljnog istraživanja sajberprostora i žitelja u njemu, u skladu sa ve ć razmatranim problemima definisanja zadataka i konkretnih ciljeva u istraživanjima ne dozvoljava rasplinjavanje i lov sa "širokim zabacivanjem mreže".

Prva dilema , je i najvažnija, i u ovom radu najviše potencirana, a glasi, da li će Internet potisnuti ostale oblike medija i preuzeti vodeću ulogu nad iznošenjem vesti, stručnih informacija, nad pružanjem usluga zabave, obrazovanja i trgovine? Neki su pojavu novog medija shvatili i kao pitanje opstanka starih, naročito nakon prvih ispitivanja tržišta koja su nagovestila "loša vremena" za tradicionalne medije. Skorašnja ispitivanja globalnih promena u oblasti tehnike i tehnologije, međutim nisu više tako optimistički nastrojena po pitanju daljeg razvoja Mreže, već više teže opisivanju trenutnog stanja kao perioda stagnacije i relativnog zatišja. Iz pomenutih razloga ovoj dilemi smo pored teorijskog posvetili i najveći istraživački značaj, samo što smo je preformulisali u pitanje mesta koje zauzima Internet u sadašnjem informacionom društvu i pitanje stepena i smera njegovog uticaja na gledanost , čitanost i slušanost ostalih oblika medija .

Druga dilema , je vezana za postojanje i stepen štetnog uticaja različitih oblika medija na socijalne odnose, na čvrstinu društvenih struktura i socijalno ponašanje u celini? Da li tehnologija kojoj je, između ostalog, svrha da nam uštedi vreme, upravo to vreme vezuje za sebe i oduzima nam ga? Pitanja koja se uporno postavljaju su: da li će ovaj proces proizvesti više informisanu, preduzimljiviju, uključeniju, uticajniju, ukratko sposobniju populaciju korisnika mas-medija ili će kao otrovna sila neprimetno, iznutra izjedati društvene strukture, prvenstveno porodične i prijateljske grupe, i dovesti do bezličnijih odnosa i otuđenja? Konačan udarac sve očiglednijih individualističkih tendencija u razvoju čovekovog ponašanja? Da li je informacioni, odnosno tehnološki determinizam (verovanje da tehnološke promene automatski dovode do određenih, odgovarajućih društvenih i individualnih promena) isključivo objašnjenje današnjih socijalnih kretanja i procesa? Za razliku od prve teme, dosadašnja istraživanja uglavnom nisu dala adekvatnu potvrdu za navedena strahovanja. U ovom članku ćemo se samo dotaći te dileme i to isključivo na teorijskoj bazi.

Treća, predstavlja više zadatak i obavezu nego dilemu, i traži od nas da razumemo razlike u karakteristikama (ne sadržaju) aktivnosti korisnika , kada koriste tradicionalne, odnosno kada koriste nove oblike medija, naročito Internet. Razumevanje je osnova za celishodnije i dinamičnije akcije, kako u svrhu prilagođavanja tradicionalnih medija novim tehnologijama i trendovima u komunikaciji, tako i prilagođavanje Interneta postojećim medijskim strukturama i potrebama sadašnjih i budućih žitelja sajberprostora. Iz ovog razloga brojna istraživanja su kao svoj predmet postavljala upravo karakteristike aktivnosti onlajn. Ova tema takođe nije istraživački obrađena u našem članku, ali ćemo je se često doticati u pokušajima tumačenja dobijenih rezultata.

Četvrta , je već klasična dilema, koja prati i koja je pratila ve ćinu današnjih medija za masovnu komunikaciju, ne samo Internet. Tiče se validnosti i objektivnosti medijski prezentovanih informacija , kao direktne posledice jednog drugog pitanja, a to je pitanje kontrole medija, odnosno u našem konkretnom slučaju stepena upravljanja Internetom [4] od strane pojedinaca, grupa ili čitavih organizacija. Ukratko, radi se o poverenju u izvor kao i u objektivnost samih informacija koje korisnici prikupe preko Interneta . Naš prvenstveni zadatak nije bio da tražimo činjenice za potkrepljivanje teze o regulisanju ili teze o samoregilisanje Interneta, već da pokušamo objasniti kako običan čovek procenjuje ovo pitanje i da li uopšte razmišlja o tome dok sedi ispred svog svetlećeg ekrana i uplivava u vode sajberprostora. Najčešći epiteti koji se vezuju za Mrežu su: otvorenost, fleksibilnost, mnogostranost, demokratičnost. Da li se sa tim slažu i njeni korisnici u našoj zemlji?

Krenimo redom.

2.1 Trend u ponašanju (smrt klasičnog medija?)

" Ako stvari koje koristimo i ljudi sa kojima provodimo veći deo vremena, definišu veliki deo onoga šta jesmo i šta bi smo želeli da budemo, onda se informacione tehnologije generalno mogu smatrati za najvećeg kandidata na mesto glavnog gurua ljudskog ponašanja XX i XXI veka " [5]. Sve dalje od ovoga, naročito u pogledu gotovih zaključaka o smeru i posledicama delovanja informacionih tehnologija na ponašanje pojedinca, grupe ili ljudske vrste uopšte, je podložno većim ili manjim kritikama, jer istraživanja i dobijeni podaci pokazuju veliki raspon mogućih rešenja i objašnjenja.

Sredinom devedesetih godina u Americi, od strane agencije Veronis, Suhler & Associates , izvedena je vremenska procena prosečnih godišnjih i dnevnih aktivnosti prosečnog američkog građanina. Na medije u globalu, Amerikanac je trošio otprilike 9 sati dnevno. Na osnovu njihovih podataka utvrđeno je da bi dnevno, pojedinac provodio sledeći broj sati uz medije: TV+kablovska - nešto malo više od 4 sata, radio (uključujući i u toku vožnje) -3 sata, muzika (ne sa radija) -36 minuta, novine -28 minuta, knjige -16 minuta, razni časopisi -14 minuta, video -7 minuta i teatar -2 minuta. Internet je tada bio tek u zamahu. Za oko sedam godina, (naročito zadnjih pet), situacija se drastično promenila. U nekim od skorašnjih, inostranih istraživanja, pojavljuje se podatak da čak 50% ispitanika izjavljuje da vreme provedeno na vebu uglavnom "kradu" od gledanja televizije i odmora. Da li je tako i kod nas ?

Internet je oblik globalne tehnologije kakav do sada nije postojao na medijskoj sceni jer u potpunosti negira prostor kao dimenziju. Komunikacija je prestala da bude ograničena daljinom i granicama među narodima. Evidentno je da danas postoji trend tehnofilije u ponašanju ljudi i da se često smatra da ako neko želi biti deo modernog i razvijenog društva, mora biti "prikačen". Međutim, na uštrb kog vremena se ostvaruje ova aktivnost? U zavisnosti od učestalosti korišćenja Interneta ostale dnevne aktivnosti će trpeti manje ili veće promene. Da situacija bude komplikovanija i ostali oblici informacionih tehnologija i medija u globalu čine slično sa slobodnim vremenom njihovih korisnika. Izgleda da elektronska i informaciona sredstva osmišljena da nam uštede vreme tokom dnevnih aktivnosti u stvari taj efekat imaju samo do određene granice. Kada ih pojedinci koriste u većem intezitetu i obimu, efekat postoje gotovo suprotan. Par imejla ili SMS poruka nam mogu olakšati dnevnu koordinaciju i organizaciju aktivnosti, ali više od toga i upleteni smo u mrežu "tehnologije radi tehnologije". Klasičan primer je raspodela radnih obaveza, zaposleni danas uz pomoć tehničkih pomagala mogu bez prekida da obavljaju radne zadatke skraćujući sebi slobodno vreme i vreme planirano za porodicu.

2.1.a Osvrt na neka od dosadašnjih istraživanja

Radi boljeg definisanja navedenog problema sledi kratak pregled nekih dosadašnjih istraživanja na ovu temu. Primetno je da ona često više otvaraju nego zatvaraju pitanja i dileme, ali očigledno da to jasno govori o specifičnosti predmeta i stupnja u razvoju jedne oblasti naučnog delovanja.

Za početak ćemo kao primer uzeti često puta citiranu Stanfordovu studiju iz 2000. pod nazivom " Internet & Society " . Glavni nalaz ove studije je da Internet "krade" vreme uglavnom od TV-a (više od 50% ispitanika je izjavilo da manje gleda TV od kada su počeli da koriste Internet). Ni ostali oblici masovnih medija nisu bolje prošli. Tako radio, novine, ostala štampa i knjige beleže pad kod oko 30% ispitanika [6].

Za razliku od prethodno navedenog, istraživanje korišćenja Interneta sprovedeno na području grada Kragujevca tokom 2003 [7], govori nam više o intezitetu tog smanjenja, koliko je ono ozbiljno u životu svakog pojedinačnog korisnika svetske mreže. Iako nije bilo moguće objektivno izmeriti promene u intezitetu, u ovom slučaju i subjektivna procena nastalih promena je pokazala dosta zanimljive rezultate. Ispitanicima je, između ostalog, bilo zatraženo da procene da li je i koliko došlo do promene u količini vremena koje posvećuju navedenim aktivnostima od kada su počeli da koriste Internet (ponuđeni odgovori su se kretali od +3 jako se povećalo do -3 u potpunosti se smanjilo). Rezultati nam govore da je televizija pretrpela najjači udarac sa prosekom od -1.33, a slede je štampa i radio sa -0.71, odnosno -0.56. Indikativno je što su to sve oblici masovnih medija. Ostale aktivnosti, kao što su vreme provedeno u druženju sa porodicom ili obavljanju kućnih poslova, koje nemaju veze sa upotrebom nekog medijskog sredstva, su se našle u drugom planu.

Iako su ovi pokazatelji još relativno niski, izvesno je da postoji trend zapostavljanja ostalih medija sa povećanjem vremena provedenog na Internetu u toku jednog dana ili nedelje. Ako na taj podatak dodamo zaključak da intezitet korišćenja Interenta zavisi i od godina njegovog korišćenja [8], dolazimo do pretpostavke da u skorijoj budućnosti može doći do većeg pada korišćenja klasičnih masovnih medija , a možda i posledica u vidu porasta stepena socijalne izolacije ili drugih oblika socijalno neadaptivnih ponašanja . Zato se i nužnost posmatranja i praćenja ove pojave od samog njenog početka postavlja kao imperativ.

Pre završne reči u ovom pregledu dosadašnjih istraživanja, iznećemo rezultate još jedne studije na koju ćemo se nadovezivati i kasnije u tekstu, a radi se o " UCLA Internet Report: Surveying the Digital Future". Prvi zanimljivi podaci glase da, iako skoro isti procenat korisnika i nekorisnika Interneta izjavljuje da gleda televiziju, veliku razliku nalazimo u dužini vremena provedenog uz TV program (tokom 2001. kao i 2002), s tim što ta razlika i dalje pokazuje tendenciju rasta. Korisnici Interneta su tokom 2001. provodili 12,3 sati uz televiziju, dok je procenat tokom 2002. spao na 11,2 sata nedeljno. Razlika u gledanju televizije postaje sve više uočljiva kako raste Internet staž sajbersurfera. Dok se razlika između nekorisnika i novajlija u sajberprostoru nalazi ispod sat vremena, razlika između nekorisnika i iskusnih korisnika (tri i više godine onlajn staža) raste do čitavih 5,8 sati nedeljno." Just as radio was the victim when television evolved in the early 1950s, now television is becoming the casualty of increasing Internet use", Jeffrey I. Cole .

2.1.b Kuda dalje?

Šta nam govore ova istraživanja i navedeni podaci? Pad u gledanosti, slušanosti i čitanosti evidentno postoji. Da li je neki oblik medija izuzet? Kao što smo videli iz navedenih ispitivanja - nije. Da li je za to isključiv krivac Internet? Verovatno nije jedini, ali je veoma važan faktor. Očigledno je da kada govorimo o medijskoj raspodeli ne možemo govoriti o tome kao da novi oblici masovnih tehnologija "gutaju" stare, već da ih integrišu u sebe (bar one najvrednije i najkorisnije karakteristike) pri tome ih adekvatno transformišući. Internet radio, online novine, sve više rasprostranjena web-based televizija su odlični primeri za to. Jasno je da se Internet lakše i brže prilagođava ostalim oblicima medija nego oni njemu. Pregledom raznovrsnih istraživanja (up. Hinić D. 2002.) može se zaključiti da otprilike 20% Internet korisnika u razvijenijim zemljama s vremena na vreme ili konstantno sluša Internet-based radio, a da više od 45% njih čita dnevne novine onlajn. Objedinjene u jednom mediju, na jednom mestu, jednom aktivnošću dostupne, jeftino dostupne - sve prednosti ostalih medija sada dobijaju dodatni karakter (interaktivnost, ličnu angažovanost, globalnost) pozitivne atribute koji omogućavaju da Internet postaje sve omiljenije sredstvo za informisanje, zabavu, komunikaciju i poslovanje. Za sada se ipak očekuje odgovor i uzvratno prilagođavanje ljudi iz TV i novinske industrije, koji verovatno neće sedeti i dalje skrštenih ruku.

2.2 Sloboda govora, ali....

Tehnološka revolucija se slučajno ili ne, poklopila se revolucijama u većini država Afrike, Azije i našeg dela Evrope. Na našem primeru smo svi bili svedoci kao jedna država može represivnim merama, monopolom, održavanjem čvrstih odnosa finansijske zavisnosti sprečavati fragmentaciju medija po etničkoj, nacionalnoj i političkoj liniji. Ovo se naročito odnosilo na medije koji su svoje programe emitovali na širem geografskom području ( broadcast media ). Većina naših sunarodnika nije imala veliki izbor. Danas je stanje relativno drugačije. Oslobođenje je zahvatilo i medijske kuće i organizacije, a povećanjem njihovog broja povećala se i mogućnost izbora.

Dokle nas je dovela pomenuta revolucija i da li se možda mogu nazreti i neke negativne posledice? Negde sam pročitao da se Internet danas može porediti umnogome sa Divljim Zapadom. Nema policije, nekih prekih zakona i uglavnom sve može da prođe. Pri tome svako može da nađe poprilično veliku publiku, praktično besplatno. Kao što je informacija postala glavni resurs u današnjem društvu, tako je i pažnja ciljne grupe odnosno publike postala gotovo isključiv cilj vlasnika, urednika i zaposlenih u medijskim kućama, bez obzira na njihov tip. Cilj koji često potiskuje tradicionalne vrednosti i moralna načela? Cilj koji opravdava sredstva? Dilema je, koliko se ovakva situacija može smatrati potencijalno zdravom slobodom, a koliko mogućom pretnjom po dobrobit čovečanstva u slučaju njene zloupotrebe?

"You can publish stuff on the Web before there's time to deny it, before there's time to suppress it ... and before there's time to fact check it", kaže Cass Brewer , glavni editor i webmaster Web Guide Monthly -a. Mreža nam pruža mnoštvo, uglavnom necenzurisanih informacija. Iz perspektive novinara, Net je često odličan način da se zaobiđe sputavajuća cenzura i neki "dosadni" kodeksi struke. Da ne ispadne da je sve potpuno divljaštvo, moramo naglasiti da je kredibilitet i dalje izuzetno važan, naročito gledano iz perspektive konzumenata. Iz tog razloga velike online novinske agencije, kao što su The New York Times ili CNN , ipak i dalje podležu unutrašnjoj cenzuri. U skladu sa poslednjom rečenicom, neko je takođe rekao i da je Internet opšta anarhija, ali jedina anarhija koja (dodao bih - za sada) funkcioniše. Opasnost i dalje preti od strane onih organizacija, koje u želji da budu prve koje će prezentovati vest, ne ulaze dublje u verifikaciju istih.

Konačno, jedan medij kao što je Internet , ne određuje sam sadržaj niti vrednost poslatih informacija, ali ga često svojom strukturom i opcijama delom uslovljava i omogućava . Zaključak ovog dela priče bi bio, da Internet izdavači i novinari moraju biti jako pažljivi da u budućnosti adekvatno iskoriste prednosti koje im pruža novi medij, a da pri tome ne podlegnu iskušenju zloupotrebe slobode izražavanja i na taj način podkopaju sopstveni integritet, kao i integritet medijskih kuća uopšte. Negativni uticaj koji bi određeni sadržaji (teroristička delovanja, sekte, rasističke, fašističke i ostale tendencije koje propagiraju netrpeljivost i pozivaju na uništavanje i agresiju, te pornografski sadržaji) mogli da imaju po šire društvene tokove, ali i sudbine pojedinaca je neizmeran i vrlo često nepovratan. Zaključak koji se odnosi na nas obične korisnike Internet sadržaja, bi glasio da moramo otvoriti četvore oči pri svakom traženju i obradi informacija na Internetu. Ništa novo od pukog svakodnevnog šetanja ulicom, ali nažalost svest o tome je nužna. Kako na to gledaju naši "globalni građani" i da li uopšte o tome razmišljaju ?

2.3 Aktivniji i interaktivniji pristup u korišćenju medija

Kako smo već naglasili, karakteristike online ponašanja naših ispitanika nisu direktno bile ispitivane u ovom članku, ali zbog važnosti i direktne primene znanja o tim parametrima u tumačenju značenja i smisla dobijenih rezultata, moramo ih malo bliže dotaći. Pri svakom obliku interakcije ljudi, dolazi do neke vrste komunikacije, pri čemu jedna jedinka utiče na ponašanje druge/drugih (ne mora i povratno) i to namernim ili nenamernim emitovanjem draži. U današnjoj eri tehnologije sve češće sredstvo komunikacije između pojedinaca (jednosmerne, ali i dvosmerne) predstavljaju isključivo razni oblici masovnih medija. Direktna (uz fizičku blizinu učesnika u komunikaciji) komunikacija sve češće biva zanemarena.

U skladu sa osnovnim oblicima i karakteristikama komunikacije može se napraviti sledeća klasifikacija medija:

Tabela 1. Klasifikacija sredstava komunikacije prema kriterijumu diskriminativnosti i uzajamnosti samog procesa

Može se primetiti da u tabeli nije naveden upravo Internet. Kao što smo već napomenuli, to je zato što je Internet, za razliku od drugih oblika medijskih tehnologija, značajno napredovao u kombinovanju interpersonalne (direktne) i masovne komunikacije, kao i jednosmernog i dvosmernog uticaja učesnika u komunikaciji, te ga iz tih razloga ne možemo klasifikovati u samu jednu kategoriju. Termin " masovni medij " je bio skoro od samog početka vezivan za pojam Interneta, s tim što je uz taj termin uvek vezivana i karakteristika uzajamnosti, odnosno interaktivnosti . Upravo ova karakteristika je nešto što je nedostajalo ostalim oblicima masovnih medija, i što je još uvek najjači adut svetske Mreže.

Usko vezana za ovu karakteristiku je i povećana aktivnost samog korisnika Interneta. Kao što se vidi iz gornje tabele, tradicionalni masovni mediji se uglavnom mogu vezati za pasivno shvatanje publike , koja je je više prijemnik nego aktivni član komunikacionog procesa. Bila to stvarna ili lažna, prividna moć u rukama korisnika, većina ljudi koji su ikada tražili nešto online izjaviće da se za razliku od korišćenja tzv. klasičnih medija, osećala mnogo slobodnije , angažovanije , jer su sami tražili i konačno sami birali informacije koje će uzeti u obzir i kasniju obradu i korišćenje. Mogućnost interakcije i oslobađanje od pasivnosti, aktivniji pristup izboru informacija su ono što izdvaja Internet od svih ostalih oblika medija.

Pored komunikacije, koja je još uvek najvažnija i najučestalija aktivnost online , Internet je uspeo da zauzme važne pozicije i u oblasti trgovine i poslovanja. Najveća biblioteka na svetu, najveća prodavnica na svetu, su samo neki od epiteta koji se često vezuju za Internet. Nepobitno je, da osim već navedenih prednosti Internet u načelu omogućava čoveku i da neke radnje obavi brže i sa manje stresa (recimo kupovina online vs. kupovina u prodavnici ili recimo odlazak u biblioteku i čitaonicu), tako da mu ostaje više vremena za ispunjavanje drugih važnijih želja i potreba. Ovo bi između ostalog trebalo da bude jedna od osnovnih poenta korišćenja Interneta, međutim da li to "dodatno" vreme čovek dalje kvalitetno koristi i organizuje sasvim drugo je pitanje.

3. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Članak koji se nalazi pred nama je samo deo opširnog istraživanja upotrebe Interneta u Srbiji koje je CePIT sproveo tokom 2003. Kao što je već naglašeno u uvodnim delovima studije "Globalni građani", nastale kao produkta pomenutog istraživanja, pred nama se nalazio ozbiljan metodološki zadatak, a to je da u nedostatku adekvatnih domaćih istraživanja krenemo u pustolovinu opisivanja i definisanja populacije Internet korisnika u Srbiji danas. Dodatni problem predstavlja nezavidna materijalna i tehnička situacija u kojoj se većina domaćih istraživačkih timova i institucija nalazi. Metode i tehnike kao što su web TV, Time-Diary Studies, 24 hour yesterday studies , trenutno su van naših mogućnosti [9]. Prikupljanje podataka od samih ispitanika, dakle putem subjektivne procene se često, uprkos očiglednih metodoloških mana, koristi u sličnim istraživanjima. U našem slučaju za ovaj pristup je postojalo više od nekoliko dobrih razloga. Jedan je da do pouzdanih i objektivnih podataka o kategorijama koje nas interesuju, trenutno ne možemo doći nekim eksperimentom i direktnim merenjem bez samoprocene samih ispitanika, a drugi je da se u našem slučaju kao predmet izdvajaju upravo socio-psihološke kategorije koje se i zasnivaju na subjektivnoj percepciji.

U ovom članku nećemo šire razmatrati uzorak, instrumente i statističku obradu rezultata u celokupnom CePIT-ovom istraživanju, kao ni probleme na koje smo pri tom naišli. Oni koji su više zainteresovani, podatke mogu naći u publikaciji "Globalni građani". Na ovom mestu ćemo samo n apomenuti da je uzorak činilo 1000 ispitanika širom Srbije (bez Kosova i Metohije), da je uzorak bio stratifikovan, neslučajan uzorak, uravnotežen po parametrima značajnim za ovu populaciju: polu, uzrastu i mestu stanovanja. Kako nam je prvenstveni cilj bio opisati najvažnije odlike online korisnika u Srbiji istraživanje se moglo definisati kao studija deskriptivnog tipa. Od instrumenata primenjenih u procesu prikupljanja podataka od ispitanika korišćeni su upitnik, anketa, skala stavova i skala procene.

Na osnovu svega urađenog do sada u ovoj oblasti, dalo se zaključiti, da je glavni način istraživačkog prilaženja pitanju raspodele na medijskom nebu bio ispitati, bolje rečeno proceniti , vreme koje ljudi individualno provedu uz svaki oblik medija pojedinačno, kao i detektovati moguće varijacije u tom vremenu od trenutka kada se Internet "umešao" u njihove živote. Nismo hteli izmišljati toplu vodu pa smo deo o odnosima medija započeli upravo jednim takvim pitanjem. Zadatak ispitanika je bio, da pokušaju proceniti da li u navedenim aktivnostima (razgovor telefonom, čitanje dnevne štampe, knjiga, slušanje radija i gledanje televizije) provode manje, više ili isto vremena koliko i pre nego što su počeli da koriste Internet.

Međutim, slika dobijena na ovaj način ne govori mnogo o razlozima koji stoje u pozadini manjeg ili većeg korišćenja različitih oblika medija. Neophodna je dalja specifikacija. U skladu sa tim problemom prišlo se izradi skale procene, odnosno definisanju niza tvrdnji, stavova koji bi mogli dodatno opisati mišljenje, zapravo odnos, koji imaju korisnici Interneta prema različitim vrstama medija i njihovim karakteristikama. Zadatak ispitanika je bio, da na skali od 1 do 5 (od - nimalo se ne slažem do - u potpunosti se slažem) procene u kojoj meri se slažu sa navedenim tvrdnjama. U ovom pregledu ćemo izneti samo neke izabrane stavove (tačnije dve grupe stavova ), koji su nam se učinili najzanimljiviji i čije rezultate ne smemo izostaviti pri konačnom definisanju slike Interneta u očima njegovih korisnika.

Prvi ispitani stav se odnosi na poverenje koje korisnici Interneta imaju u informacije dobijene online ili preko nekog od tradicionalnijih medija. Kao što smo već naglasili, ne postoji nijedna metoda niti je trenutno moguće osmisliti tehniku kojom bi uspeli kontrolisati, za običnog čoveka najvažniji deo Interneta; sadržaje prezentovane na njemu. To ipak ne sprečava korisnike Interneta da imaju jedno ili drugo mišljenje o kontroli tih sadržaja. Mišljenja se kreću u dijapazonu od paranoje i teorija zavere preko indiferentnosti do apsolutnog poverenja. Iz tog razloga smo želeli da dobijemo malo jasniju sliku o mišljenju korisnika u našoj zemlji o tom problemu. Kako je u delu istraživanja koje se bavilo ispitivanjem stavova prema Internetu u globalu [10], već proučavano pitanje kontrole sadržaja i ponašanja individua na Internetu, u ovom delu, posvećenom medijima, smo se više skoncentrisali na same medije koji svojom strukturom i mogućnostima mogu na manje-više direktan način uticati na potencijalnu kontrolu prezentovanih sadržaja. Tvrdnjama su objedinjeni svi relevatni ili većina važnijih oblika medija kao i odnosi među njima po pitanju kontrole, cenzure informacija i slobode izražavanja. Znači Internet ne kao izolovan objekat percepcije već kao deo sistema koji upoređujemo sa ostalim delovima istog (u ovom slučaju medijskog) sistema.

Drugi stav se ticao procene budućeg odnosa (dominacije ili ravnopravnosti) navedenih vrsta medija. O ovom pitanju i rezultatima dosadašnjih studija na ovu temu smo u dosadašnjem tekstu već dosta govorili. Kom izvoru informacija, ali i sredstvu komunikacije će se ljudi u bližoj budućnosti više okretati kada je njihov svakodnevni život u pitanju i kada se čini da je Internet uspeo da u sebi objedini sve prednosti postojećih medija i povrh svega doda par veoma važnih prednosti kao što su interaktivnost, brzina, globalnost i sl? Nije zato slučajno zašto se većina istraživanja, ali i van naučnih diskusija (naročito u komercijalne svrhe) lomi oko pitanja buduće slike i raspodele medijskog kolača.

Pošto je pitanje prevage Interneta nad televizijom i obratno, najviše potencirano u svim dosadašnjim istraživanjima odnosa medija, kao dodatni zadatak smo postavili pokušaj dodatnog rasvetljavanja ovog specifičnog odnosa, kako teorijski tako i koristeći neke od rezultata prvenstveno namenjenih za eksplanaciju dva, gore pomenuta stava. U sledećem delu članka ćemo se iz tog razloga nekoliko puta namerno duže zadržati upravo na ovom problemu.

4. PREGLED I ANALIZA REZULTATA

Poglavlje o tumačenju dobijenih rezultata, počećemo analizom opštih podataka o vremenu provedenom u korišćenju Interneta i ostalih oblika medija. Kako bi pokrili eventualne praznine nastale ograničenošću istraživačkih oruđa, prvenstveno subjektivnom procenom realnih parametara upotrebe medija (objektivno, realno vreme provedeno na Mreži, realna raspodela, način upotrebe i sl.) kao i razloga za eventualnu promenu te raspodele, u daljem toku poglavlja ćemo pokušati protumačiti stavove korisnika, prema Internetu, tradicionalnim medijima i odnosu medija uopšte, za koje smatramo da bi trebalo da nam daju jasniju sliku o ovom problemu. Na kraju ćemo se osvrnuti na mogući uticaj izabranih demografskih karakteristika i karakteristika upotrebe Mreže na neke od izdvojenih stavova, kako bi bolje shvatili procese nastale u interakciji čovek-informacione tehnologije. Da li su individualne karakteristike presudan faktor u toj interakciji ili su mediji ti koji sve ozbiljnije formiraju javno mnjenje pa samim tim i pojedinca u tom sistemu?

4.1 Vreme provedeno u korišćenju tradicionalnih medija

Krenućemo od prikaza kompletnih rezultata za ovu varijablu.

Tabela 2. Procenti ispitanika koji su odgovorili na pitanje da li u navedenim aktivnostima provode manje, više ili isto vremena od kada koriste Internet

Kao što se da primetiti, Internetom je najmanje " pogođen " telefon, zatim čitanje knjiga, a najviše štampa, radio i na prvom mestu televizija. Rezultati (u smislu redosleda ) sasvim u skladu sa očekivanjima nametnutim prethodnim istraživanjima, ali... Procenat je daleko manji nego u istraživanjima navedenim u početnom delu ovog izlaganja. Razloge smo pokušali definisati ukrštanjem ove varijable sa nekim demografskim karakteristikama naših ispitanika, kako bi uspeli proniknuti u eventualno uzroke pomenutog odstupanja, jer uvek ostaje pitanje da li su naznačene promene stvarno uzrokovane Internetom ili su važnije neke druge promene u životima naših ispitanika, ili je pak sve to posledica različitog metodološkog pristupa svakog konkretnog istraživanja. Pre toga, ipak se možemo još malo zadržati na ovom nivou deskripcije ovih rezultata i dati izvesna pojašnjenja.

Telefon je pokazao najmanji pad u korišćenju jer je i dalje najvažnije i nezamenjivo sredstvo komunikacije, a samim tim i nezaobilazno sredstvo pri svakodnevnim aktivnostima. Specifičnost današnjeg oblika ovog medija, je i donekle izdvojen fenomen zvan mobilni telefon , kojim je važnost telefona podignuta na još viši nivo uspešne, izvanprostorne komunikacije i to u svakom trenutku i sa svakog mogućeg i nemogućeg mesta. Njegova rasprostranjenost, pristupačnost, lakoća rukovanja i naročito životnost i prirodnost glasovne komunikacije su prednosti koje Internet još neko vreme neće prevazići.

Knjige imaju daleko dužu tradiciju od svih navedenih oblika medija. Gutenbergova štamparija je omogućila veću pokretljivost tih zapisa i drevnu umetnost pravljenja knjiga pretvorila i medij masovne komunikacije. Danas se knjige i dalje prvenstveno štampaju, mada je sve više izdanja i u elektronskom obliku. Dalje, činjenica da se knjizi čovek može vraćati više puta u toku istog ili nakon nekoliko dana, bez straha da će nešto propustiti. Osim pomenutih prednosti tu je i ipak nezamenjiv taktilni osećaj listanja i držanja knjige o čijem nedostatku svi koji su probali da provedu sate i sate u čitanju dugih članaka ili elektronskih knjiga sa ekrana svog PC-a mogu posvedočiti. Morate priznati da je knjiga mnogo lepše sredstvo za uspavljivanje nego da padate u san ležeći u krevetu i držeći u rukama lap-top.

Prednosti na strani dnevne, nedeljne štampe i časopisa su da se njihovo čitanje može, kako kažu ispitinici "uglaviti" uz druge aktivnosti kao što su pauza na poslu, putovanje autobusom ili metroom, doručak, i da se čovek njima može vraćati više puta u toku dana, bez straha da će nešto propustiti. Nešto slično kao i sa knjigama . Ipak naše istraživanje je pokazalo mnogo manju razliku između televizije i štampe što i nije bio slučaj u prethodnim pregledima. Ovim podacima ćemo se kasnije vratiti, kada budemo razmatrali ukrštanja sa demografskim varijablama. Postoji još par razloga zašto štampani oblici medija "ostaju u igri". Pod jedan, vest je informacija podjednako važna bez obzira na vrstu medija koji vam je prezentuje. Pod dva je aktivno prilagođavanje i evolucija medija u globalu . Primer za to su časopisi koji se mogu klasifikovati na bezbroj načina i nesumnjivo je da danas postoji verovatno časopis za gotovo svačiji ukus i interesovanje. Specijalizacija je dakle činjenica koja za sada i doprinosi njihovom opstajanju.

Ono što moramo imati na umu, a što su pokazala istorijska istraživanja prihvatanja novih tehnologija, naročito medija, je da se informacioni sistemi i usluge koji zahtevaju izgradnju, razvoj i konstantno širenje infrastrukture, kao i periodične uplate korisnika, razvijaju po etapama, sa usponima i padovima u njihovoj popularnosti i samom stepenu korišćenja. Izdat 1995, izve š taj National Science Foundation nam govori da je samo jedna petina ispitanika imala Internet pristup od kuće . Prva UCLA Internet studija (2000) je registrovala porast do 46.9% ispitanika . Tokom 2001. procenat raste na 58.4%, a 2002. na 59.3. Ovi podaci, kao i nalazi sličnih istraživanja, govore da je mesto novoj elektronskoj tehnologiji sve više u našim domovima , te da se trenutna etapa razvoja informacionih tehnologija nalazi u dominantnom usponu.

Međutim činjenica koja se vrlo često previđa, verovatno iz razloga zaslepljenosti mogućnostima, početnim uspesima i rekordima Internet komunikacije je da porast u gledanosti, tiražima i upotrebi generalno, beleže i ostali oblici medija . O čemu se ovde radi? Prvi primer u prilog iznete teze je broj izdatih knjiga u Velikoj Britaniji, gde se u periodu 1975-1995. taj broj utrostručio, a samo u zadnjih deset godina je porastao za duplo. Slično je i u svetskim razmerama, od 500 000 naslova u 1970. godini, do preko jednog miliona u 2001. Drugi primer je da je broj televizijskih prijemnika konstantno, sa manjim ili većim skokovima, rastao tokom druge polovine prošlog veka, da bi na smiraju istog dosegao brojku oko milijardu prijemnika u svetu [11]. Možda je Internet uspeo da potuče veliki broj rekorda, možda je čak i doveo u pitanje neke od postulata u medijskoj industriji, ali je činjenica da nije zaustavio rast i razvoj ostalih medija. Izgleda da se moramo opet okrenuti karakteristikama današnje civilizacije kako bi objasnili njene produkte, uključujući i Internet, a ne posmatrati obrnuto, od posledice ka uzroku. Jedna od najvažnijih karakteristika te civilizacije je glad za informacijima praćena ubrzanim zastarevanjem istih. Vesti su sve kraće i sve se brže smenjuju. Ne postoji više samo ograničen broj televizijskih kanala, pa sada u jednom domaćinstvu postoje i po dva i više TV prijemnika kako bi svaki član porodice mogao odgledati svoju omiljenu emisiju ili seriju. Broj izvođača svakim danom sve više raste, tako da jedan izvođač mora sve češće i češće da izdaje nove numere, singlove i projekte kako bi uspeo da opstane na vrhu. Primeri su mnogobrojni, tako da se zaključak iz prethodnog pasusa može proširiti i reći da se trenutno mediji u globalu nalaze u fazi uspona, naravno sa različito izraženom tendencijom rasta .

4.2 Stavovi korisnika Interneta prema medijima uopšte

Kao što je već nekoliko puta napomenuto, ozbiljan razvoj i rast Interneta doveo je do velikog broja intrigantnih i neočekivanih posledica. Razvoj "globalnog sela", ubrzanje svih životnih aktivnosti (često na uštrb kvaliteta istih), razvoj novih tehnologija kao posledica ove vrtoglave trke ka nepoznatom su donekle dramatično promenili ili bolje rečeno, odredili savremeni svet i društvo u njemu. Česte su opaske da sredstva i instrumenti koje smo stvorili da bi nam na kraju dana u štedeli vreme neophodno za dolazak do pojedinačnih ciljeva, dovode upravo do suprotnog stanja u kome sve više vremena trošimo upravo na "služenje" istim tim tehnologijama. Enormne količine informacija u kombinaciji sa otežanom selekcijom istih, ne dovode do više informisane, obrazovane i osposobljene publike već do sve većeg osećanja izgubljenosti, zbunjenosti i fragmentisanosti na usko specifične oblasti delovanja. Dalje, promene su primetne u svim oblastima, od poslovnih, ekonomskih, političkih, pa do socijalnih i personalnih. Nas su u ovom trenutku najviše zaintrigirale promene u dve zadnje pomenute sfere i to u odnosu na glavni predmet ovog istraživanja - medije. U skladu sa tim neke od pretpostavki smo operacionalizovali i pretočili u stavove koje smo izložili našim ispitanicima u nadi da će nam njihovi odgovori dati pojašnjenja za neke od prethodno iznetih saznanja.

Ono što se mora imati na umu, je da u ovom trenutku, i u ovom delu celokupnog istraživanja, nismo za prvenstveni cilj postavili konstruisanje skale stavova prema Internetu, kao mernog instrumenta, već nam je kao što je rečeno bio cilj bliže ispitati mišljenje naših ispitanika o Internetu i njegovom odnosu prema medijima uopšte. Pri tome nam se učinilo da je u tu svrhu najlakše i najkorisnije formulisati naše pretpostavke i pitanja u obliku tvrdnji, kojima ćemo izložiti naše ispitanike. Naglašavamo, prvenstveni cilj. Kako se skala stavova prema Internetu (videti rezultate iznete u poglavlju Stavovi prema Internetu i njegovim društvenim efektima studije " Globalni građani "), iako postavljena kao pilot instrument sa ajtemima koji su formulisani i konstruisani samo na osnovu analiziranja literature i uopštenog praćenja medija, pokazala kao izuzetno koristan instrument za zadovoljavajućim psihometrijskim karakteristikama i jasnom strukturom, javila se mogućnost da u narednom periodu uz kontinuiran rad i analizu dođe do konstruisanja jedne ozbiljne skale stavova prema Internetu. U tom svetlu, na osnovu sledećih rezultata će se možda i neki od narednih ajtema naći u tom izboru jer je za sveobuhvatno razumevanje ovog složenog fenomena nužno razumeti i opisati njegove odnose prema ostalim pojmovima iste vrste (u ovom slučaju ostalih oblika medija i elektronskih komunikacija), a posmatrano kroz prizmu percepcija njegovih korisnika.

Još jedanput ćemo napomenuti da se sve naredne tvrdnje uglavnom odnose na dva šira stava, a to su: poverenje koje korisnici Interneta imaju u informacije i zaključke dobijene online ili preko nekog od tradicionalnijih medija i procena stepena dominacije ili ravnopravnosti u budućim odnosima navedenih vrsta medija.

Tabela 3. Internet će u potpunosti potisnuti TV, telefon, radio, štampu

Očigledno je da ispitanici pokazuju (još uvek) veće poverenje u snagu klasičnih oblika medija. To je donekle i očekivano na našim prostorima, jer je razvijenost Interneta još nezadovoljavajuća . Sa relativno slabim računarima, malom brzinom prenosa informacija, dosta oskudnom rasprostranjenošću mreže u nas, diskutabilnim kvalitetom i pouzdanošću veza naših provajdera, domaći korisnici su uskraćeni za veliku količinu sadržaja (ali i načina njihovog prezentovanja ) i mogućnosti koje su dostupne korisnicima u razvijenijim zemljama. Domaćim web surferima, još uvek nije normalna aktivnost odgledati direktan prenos neke utakmice ili koncerta na Net -u, ili čak odgledati normalno bez seckanja, prekida i prethodnog download -a običan muzički spot. Ove aktivnosti i ovi sadržaji su još uvek pod primatom klasičnih medija.

Naravno, tu je i čvršća veza multimedijalnih sadržaja na televiziji koja, u ovom trenutku razvoja Interneta, još uvek pruža kompletniji, potpuniji doživljaj i koja verovatno čini najznačajniju prednost TV-a nad Internetom. Skorašnja pojava kablovske televizije, ali i kablovskog Interneta na našim prostorima je jedna od činjenica koja će možda promeniti ovu sliku i doneti prevagu nekom od ova dva medija.

U čemu se još krije snaga televizije i radija, i zašto naši ispitanici smatraju da neće doći do prevlasti, dominacije Interneta? Ovo je verovatno posledica navike korišćenja kao i veće pasivnosti samog procesa (sve što se traži je leženje i menjanje kanala daljinskim upravljačem), i ipak neko potrebno znanje da bi se adekvatno koristio Internet. Kao potvrdu ove tvrdnje možemo navesti istraživanje The Ever-Shifting Internet Population , u kome je skoro polovina ispitanih ne-korisnika Interneta izjavila da je složenost Interneta, odnosno poteškoće pri njegovom korišćenju, jedan od razloga zašto oni ne idu online . Internet je individualna aktivnost koja ne može da egzistira kao "pozadinska buka" već traži mnogo više pažnje i angažovanja. Usko povezana sa ovom tezom je i činjenica da je osećanje neprijatnosti vezano za kompjutere i kompjutersku tehnologiju ( tehnofobija ) često prisutno u nekom obliku, naročito kod neiskusnih i starijih korisnika svetske mreže [12]. Strah od promena, od novog, strah od pokazivanja nekompetentnosti, strah od učenja su stalni saputnici novih tehnologija. "Kompjuterska anksioznost" i nedostatak samopouzdanja i nesigurnost pri korišćenju novih tehnologija od mikrotalasne, bankomata, mobilnih telefona pa do Interneta su samo primeri otežanog uklapanja ljudi u galopirajući razvoj tehnike i zahteva koje ona postavlja pred njih. Kao neosporna činjenica ipak stoji podatak da se Srbija danas još uvek nalazi na dnu lestvice evropskih zemalja prema procentu korisnika Interneta [13]. Njegovim daljim razvojem odgovori na stav koji smo u ovom slučaju izdvojili će postati sve važniji i verovatno objektivniji.

Tabela 4. Čak i kada svi koji gledaju TV i slušaju radio budu koristili Internet, opet će TV i radio jače uticati na javno mnjenje od Interneta

" Sposobnost ra zmišljanja biva polako ubijena u korist sposobnosti da se vidi i čuje, oseti miris, oseti ukus i dodir - orgija čula slabo je pogodna za intelektualnost" - Johan Galtung

Tokom poslednje dekade prošlog veka, mediji u većini zemalja u razvoju su prošli kroz fazu revolucije po pitanju strukture, dinamike, interaktivnosti, dometa i pristupačnosti (prijema). Mediji definitivno postaju osnovno sredstvo prikupljanja informacija, ali (nažalost) i prihvatanja gotove perspektive i analize koje ljudima omogućavaju da razumeju svet oko sebe, da formiraju svoj identitet i da se uključe u svoju lokalnu i šire društvenu zajednicu. Činjenica je da današnji čovek često nema vremena da adekvatno obradi i osmisli hrpu informacija koje su mu prezentovane ponekad u samo par sekundi života. U tim slučajevima najlakše je okrenuti se medijima koji te informacije prezentuju u gotovom pakovanju, razvrstane, sređenje, obrađene i upakovane u gotove misli i zaključke. Svako ko radi sa učenicima, naročito onim mlađim, prisetiće se više primera kada je od đaka umesto originalnog i osmišljenog odgovora i mišljenja dobio gotovu i opšte poznatu rečenicu i misao preuzetu sa televizije, novina, reklama. Ukratko, mediji su osnovno sredstvo formiranja javnog mnjenja, kako jedne lokalne, tako i globalne zajednice. Kako na ovaj podatak gledaju surferi u Srbiji i da li u svojim razmišljanjima na ovu temu u neku ruku izdvajaju Internet?

Ovo pitanje se konačno ispostavilo kao pravo pitanje za stvarnu procenu trenutnih pozicija klasičnih medija. Takođe, ono može delimično opisivati i stav naših ispitanika na drugu temu, temu poverenja u pojedine vrste medija i informisanje preko njih. No o tome više reči kasnije. Rezultati, koji nas u ovom trenutku, ali sa naglaskom na za sada , navode da priznamo prednost klasičnim medijima . Kao još jedan dokaz snage televizije navešćemo rezultate koji pokazuju da je 1950. jedva 10% domova zapadnog sveta imalo TV uređaje, dok je 1959. imalo njih 90%. To je, za sada, bio najveći i nabrži tehnološki bum u istoriji razvitka ljudske civilizacije [14]. Kablovska televizija, tamo gde je prisutna, takođe pruža veće mogućnosti u smislu većeg izbora kanala i sadržaja, što daje dodatnu prednost televiziji. Da li će Internet prestići ovaj rekord ostaje da se vidi.

Zanimljiv podatak vezan za tezu o navici gledanja televizije kao mogućem razlogu za njeno opstajanje je da danas preko 70% ljudi uključuje televizor bez znanja šta je trenutno na televiziji i šta želi da gleda . [15]To samo pokazuje da je televizija postala više navika u našim životima nego namerna, sa određenim ciljem , osmišljena aktivnost. Ne čude zato ni dobijeni rezultati da ispitanici u našoj studiji ne cene mnogo sam sadržaj televizijskog programa i da oko 40% njih izjavljuje da televizijski program nije u suštini zanimljiviji od surfovanja Internetom. Eto razloga da se neka nova studija malo više pozabavi isključivo karakteristikama odnosa televizija-Internet.

Tabela 5. Internet nikada neće zameniti časopise i knjige

Pošto se često čini da se ustvari većina afirmativnih razloga na strani tradicionalnih medija, svodi na prednosti televizije nad Internetom, kao objekat zasebnog stava smo izdvojili samo štampane oblike medija kako bi proverili da li se prethodni rezultati odnose i na ove oblike prezentacije podataka. Jon Bing je još 1984. nagovestio pojavu elektronske knjige za koju je pretpostavio da će ozbiljno zameniti štampanog pretka [16]. Da li smo već pristigli do tog trenutka?

Još jedna potvrda snage klasičnih medija, samo sada sa drugim primerima tradicionalnih medija. Ipak, moramo imati na umu da se u ovom slučaju termin "snaga" medija ne odnosi na ukupnu prevagu i zastupljenost na medijskom nebu, već na njihovu održivost i postojanje (bolje rečeno opstajanje ). Kao dopunu već navedenim komentarima o izvesnim aspektima prednosti knjiga i časopisa ( duga tradicija, pokretljivost, taktilni osećaj, mogućnost paralelne radnje uz druge aktivnosti , mogu ć nost vra ć anja ), navešću izjavu jednog prijatelja: "Izvini, ali kako misliš da ti poklonim e-book za rođendan?", koja ilustruje duboko usađenu naviku korišćenja štampanih oblika medija pri velikom broju kulturnih aktivnosti , ali i njihovu utkanost u mnoštvo životnih procesa . Termin "praktičniji" se zato mora mnogo pažljivije pridodavati uz određene oblike medija, jer praktičnost vrlo često zavisi od životnosti, primenjivosti, odnosno svake pojedinačne, specifične situacije.

Tabela 6. Lakše je manipulisati informacijama na radiju i TV-u nego na Internetu

Prethodni rezultati su nam pomogli da sagledamo kako korisnici Interneta u našoj zemlji procenjuju buduće odnose različitih oblika medija. Dva naredna stava nam kazuju kako ispitanici procenjuju te iste medije u pogledu objektivnosti podataka koje oni prezentuju. Naravno, prethodnu rečenicu ne možemo shvatiti bukvalno. Nisu mediji ti koji biraju i prezentuju informacije, već ljudi koji njima upravljaju, ali su u zavisnosti od svojih karakteristika (domet, rasprostranjenost, mogućnost kontrole, cena, tehnički uslovi) manje ili više podložni kontroli i zloupotrebi. Današnja publika je "gladna" intriga, zanimljivosti i sve to pod odrednicom "što pre". Pouzdanost i objektivnost informacija nisu više od presudnog značaja. "Poverenje u novinare tokom poslednjih desetleća prošlo je kroz otprilike isti razvoj kao i poverenje u političare. Opalo je" [17]. Upravo se ova činjenica ocrtava u našem prvom pitanju iz ove grupe stavova!

Kao što je već pomenuto epiteti koji se najčešće u današnjici vezuju za Mrežu su : decentralizovanost, demokratičnost, otvorenost, mnogostranost. Nepobitno je i da se sve više naših savremenika na prvom mestu okreću Internetu u potrazi za informacijama u vezi proizvoda, hobijima i interesovanjima, muzici, igricama i generalno zabavi. Međutim, takođe je neosporno da je poverenje u podatke prikupljene preko bilo kog oblika medija stvar od šire društvenog značaja. Opet podsećamo na studiju " UCLA Internet Report : Surveying the Digital Future ", koja je pokazala da procenat ispitanika koji veruju da su informacije na Web - u pouzdane i tačne , nastavlja da opada tokom 2002. godine, kada se 52.8% korisnika složilo sa ovom konstatacijom, za razliku od, recimo 2001. kada se sa tim mišljenjem složilo 58 procenata. Naši rezultati su slični njihovim rezultatima iz 2002.

Gornja tabela pokazuje uglavnom očekivane rezultate. Internet predstavlja manje kontrolisan medij , jer postoji sloboda pristupa i postavljanja informacija od strane svih ljudi koji su za to zainteresovani i sposobni. Ovim rezultatima verovatno doprinosi i činjenica da su naši ljudi dugo bili svedoci manipulacije medijima i informacijama tako da se u njihovoj svesti verovatno stvorila čvrsta asocijacija manipulacija-mediji, pri čemu je Internet dugo bio jedno od retkih sredstava masovnog informisanja koje nije bilo pod kontrolom države i njenih institucija, te se kao takav postavio kao nezamenjiv izvor iole objektivnih i pouzdanih podataka.

Usko vezana za ovu karakteristiku je i povećana aktivnost samog korisnika. Kao što je već napomenuto, mogućnost interakcije i aktivniji pristup izboru informacija, su ono što izdvaja Internet od svih ostalih oblika medija. John McIntyre , glavni urednik Content Intelligence Groupe, zaključuje na osnovu detaljnih istraživanja i intervjua korisnika da: "Najvažniji afirmativan atribut Interneta u poređenju sa ostalim medijskim izvorima informacija je lična kontrola pristupa i izbora izvora informacija, izbor tajminga pristupa, dubina obrade, odnosno načina traganja za informacijama". Surfer je u mogućnosti da sam pretražuje, procenjuje i vaga, sa kog sajta, iz kog izvora i konačno, koje informacije će uzeti u obzir pri donošenju nekog zaključka. Dodatna prednost leži i u činjenici da je broj mogućih izvora informacija, obično, više nego dovoljan da se stekne uvid iz mnogobrojnih uglova i da se na takav način konstruiše koliko-toliko objektivna slika stvarnosti, koja ponekad može biti udaljena i hiljadama kilometara. Ova prednost se, takođe, iz dana u dan, sa svakim novim domenom, ubrzano povećava.

Da prednost Interneta ne bude veća, verovatno doprinosi: nepoznavanje pozadine same svetske mreže i neupućenost u njene mogućnosti, pojava tehnofobije, kao i generalna tendencija ljudi ka pasivnosti i lenjosti, ali o tome je već bilo reči. Takođe, n e smemo zaboraviti da Internet predstavlja prvenstveno (za neke korisnike i isključivo) sredstvo za zabavu, pa bi, iz tog razloga, možda opreznije trebalo tuma čiti gore navedene rezultate, jer nije sasvim jasno koliko korisnici uopšte i razmišljaju o objektivnosti podataka [18]. Podatke koji potvrđuju većinu navedenih argumenata možemo naći i u našoj studiji; zar nije dovoljno više od 50% ispitanika koji u određenoj meri smatraju da će TV i radio i u budućnosti jače uticati na javno mnjenje od Internata ? Očigledno da objektivnost informacija nije uvek presudna karakteristika, ljudima je ponekad mnogo draže lepo i prihvatljivo "pakovanje". [19]

Tabela 7. Svaki put kada saznam nešto važno preko Interneta, tu informaciju obavezno proverim na vestima na TV-u ili radiju

Veliko poverenje u objektivnost i istinitost informacija prezentovanih na Internetu? Ili možda samopouzdanje i uverenost u sopstvene sposobnosti traganja i pronalaženja najadekvatnijih podataka? Još par dilema za neka od budućih istraživanja!

Nažalost kako Manuel Castells (1996) lepo primećuje, svet uopšte, pa i medijski svet, je sastavljen od dve jasno razdvojene grupe ljudi: " the interacting and the interacted ", to jest, onih koji mogu i hoće da traže i biraju, iz celokupnog protoka informacija, prave informacije i onih koji prihvataju kao svoje, već prerađene, "prežvakane" podatke i celokupne priče. Malo ljudi preduzima akciju, većina njih prosto reaguje.

Danas izgledaju zastarele izjave tipa izjave Ibert B. Mario -a, urednika Le monde , koji je tadašnji odnos medija prema prezentovanim informacijama opisao: " . radio najavljuje događaje, televizija ih prikazuje, dok ih štampa objašnjava... ". Današnji svet ne trpi toliko odlaganje i želi sve pomenute oblike informacija i zaključaka na jednom mestu, pristupačne na jedan dodir tastera. Digitalne komunikacije se tu savršeno uklapaju, jer u sebi kombinuju sve; priču, komentar, moguće rešenje, tekst, zvuk, sliku i sl. Ruku pod ruku sa pomenutim karakteristikama novih tehnologija idu dakle i pasivnost , odnosno lenjost (ili bar preferirana neaktivnost ) koje su očigledno neke od karakteristika ljudske vrste koje utiču i na karakteristike njihovog ponašanja u sajberprostoru. Iako je aktivan pristup u korišćenju Interneta ono što privlači veliki broj ljudi upravo ovom mediju, ne znači da se taj aktivan pristup odnosi i na način upotrebljavanja informacija prikupljenih na takav način. Bilo da je u pitanju Internet ili bilo koji drugi medij, situacija je izgleda uvek slična. Ljudi su ipak odlučujući faktor, ljudi su ti koji su skrojili sve nove tehnologije prema svojim potrebama, tako da ipak sa rezervom treba uzeti i ove podatke o vrednosti odnosno bar o presudnom uticaju Interneta. U skoroj budućnosti bi zasigurno trebalo postaviti i obrnuto pitanje, tj. da li ljudi informacije koje saznaju preko televizije, radija i novina proveravaju i preko Interneta. Ostaje i pitanje koliko je to poverenje u informacije prikupljene na Internetu, gledano kao zasebnu kategoriju, bez upoređivanja sa ostalim medijima. Ukratko, da li je taj nivo objektivnosti dovoljan ili samo bolji od ostalih?

4.3 Preferencija tipova medija u zavisnosti od demografskih i odlika upotrebe Interneta

Bez precizno definisanih eksperimentalnih istraživanja i veće kontrole izdvojenih varijabli, ne možemo biti sigurni za pravac i smer određenih tendencija u odnosu čovek-mediji. Većina neeksperimentalnih istraživanja nije uspela da jasno pokaže, tj. napravi razliku između efekata selekcije (ljudi sa određenim karakteristikama, crtama ličnosti okreću se više određenim vrstama medija) i efekata medija (pod uticajem određenih medija ljudi razvijaju određene karakteristike, vidove ponašanja).

Kako bi bar delimično proučili prvu navdenu varijantu, izvršili smo statističko ukrštanje (krostabulacije) određenih demografskih karakteristika, varijabli koje opisuju način i intenzitet upotrebe Interneta sa jedne i stavova prema medijima sa druge strane. U ovom pregledu ćemo izneti samo ona ukrštanja koja su pokazala značajniji stepen povezanosti obuhvaćenih varijabli.

4.3.a Preferencija tipova medija u zavisnosti od uzrasta

Možda će se nekome učiniti čudno što ovu analizu demografskih varijabli ne počinjemo sa polnom karakteristikom. Još veće iznenađenje će uslediti kada postane jasno da ta analiza neće ni uslediti do kraja članka. Za to postoji jako prosto objašnjenje. Brojna istraživanja (up. Hinić 2000.) su pokazala da nema znatnih razlika između muškaraca i žena u pogledu većeg dela karakteristika Internet korišćenja. Čak i kad se identifikuju izvesne razlike po polu, verovatno se radi tek o kombinaciji sa drugim karakteristikama korisnika, pri čemu su te druge osobine (Internet staž, intezitet upotrebe, godište, materijalno stanje) obično važniji inicijatori nastalih promena. Najviše razlika nađeno je u oblasti preferiranog sadržaja i aktivnosti online, što nije predmet ovog članka. Što se tiče moguće razlike između muškaraca i žena u pogledu preferencije medija i stavova prema njima u našem istraživanju nisu dobijeni neke značajniji i zanimljivi podaci, te iz tog razloga nećemo dublje zalaziti u ovaj deo priče.

Slična situacija je i sa dejstvom obrazovanja , bar u našem istraživanju, jer je uzorak na takav način organizovan, da se uticaj ove varijable uglavnom preklapa sa dejstvom godišta koje je ipak mnogo deskriptivnija i opširnija varijabla.

Za razliku od prethodnog, uticaj uzrasta je nepobitan zaključak svih dosadašnjih ispitivanja u ovoj oblasti. U tim zaključcima se naročito izdvajaju mlađe kategorije ispitanika (najčešće do 25 godina) i to specijalno onih u adolescentnom periodu. Ipak je Internet najmlađi masovni medij, tako da i nije čudno što se još uvek vezuje za mlađe generacije koje se razvijaju uporedo sa njim.

Istraživanje je, recimo, pokazalo ( UCLA istra ž ivanja ), da je stepen kori šć enja Interneta najve ć i kod uzrasne kategorije do 35 godina , a naro č ito izra ž en u kategoriji ispod osamnaest godina starosti . Zanimljivo je da su pomenuti istraživači, u svojoj studiji izdvojili poseban segment analize koji su nazvali " Internet children " . U istraživanju iz 2002. godine, 31.7 % odraslih ispitanika je izjavilo da im deca manje gledaju televiziju od kada su počela da koriste Internet. Za sada, oni to ne ocenjuju kao opasnost, jer se 44.9 % njih požalilo da deca u njihovim domaćinstvima previše vremena provode u gledanju televizije, dok se na istu stvar, samo ovaj put sa Internetom u ulozi glavnog negativca, požalilo tek 18.3 % ispitanih roditelja.

Asocijacija, The Online Publishers u svojoj "Generational Media Study today" studiji, se tako đe fokusirala na kategoriju korisnika od 18 do 34 godina starosti. Oko 45% njihovih ispitanika je tom prilikom izdvojilo Internet kao njihov prvi izbor u oblasti masovnih, elektronskih medija, dok je 35% ispitanika na to mesto postavilo televiziju. Daleko iza nalaze se knjige , radio, novine, video i DVD, časopisi. Tom prilikom, istraživači su postavili još jedno zanimljivo pitanje:"Ako bi morali da izaberete da koristite samo dva medija do kraja svog života, koji bi to mediji bili?" Čak 50% ispitanika ispod uzrasta od 24 godine se na prvom mestu odlučilo za Internet, dok se na istom uzrastu samo 28% ispitanika odlučilo da to bude TV.

Pogledajmo konačno rezulate naše studije. Pošto smo već zaključili da Internet, uglavnom, negativno utiče na vreme provedeno u korišćenju ostalih oblika medija, od prvenstvenog značaja za nas je, da dalje otkrijemo u kom stepenu to zavisi od pojedinih karakteristika njegovih korisnika. Iz tog razloga ćemo iznositi i upoređivati samo one odgovore koji direktno govore o negativnom uticaju mreže na korišćenja tradicionalnih medija. U slučaju da su rezultati u kategoriji "više vremena" značajnije visoki mi ćemo ih posebno izdvojiti i prokomentarisati.

Tabela 8. Procenti ispitanika (po uzrastu) koji su izjavili da manje koriste navedene medije od kada koriste Internet

Krenućemo od knjiga zato što one najočiglednije pokazuju da na njih utiče starosna struktura čitaoca. Uprkos činjenici da je njima možda najpotrebnija, od kada postoji knjiga, a naročito škola, učenici (najveći deo kategorije ispod 18 godina spada u kategoriju učenika) osećaju izvestan otpor prema njoj. Obavezna lektira je nešto što je oduvek zadavalo poteškoće školarcima, tako da su i bez Interneta pribegavali raznim " prečicama ". Zašto čitati knjigu kada se ista stvar može odgledati na filmu ili prepisati od nekog. Čitanje knjiga zahteva određeno vreme, koncentraciju i strpljenje; da ne govorimo o mentalnom angažovanju. To je više uzrasno definisana aktivnost, koja bi i bez Interneta u kategoriji ispod 18 i nešto manje u studentskoj populaciji trpela negativan efekat. O tome govori i podatak da je najmanji negativan efekat u starosnoj kategoriji iznad 48 godina (14,29%).

Ostali procenti koji opisuju tendenciju manjeg korišćenja drugih oblika medija , pokazuju naizmeničan rast ili opadanje bez neke pravilnosti . Čini se da telefon i štampa beleže najveći pad u kategoriji ljudi između 28 i 37 godina starosti. Telefon najmanje " pati " u kategoriji ispod 27 godina što je i logično jer se omladina u potpunosti oslanja na ovaj vid komunikacije u meri koja prevazilazi sve ostale starosne grupe. Pojava mobilnih telefona dodatno je pospešila ovu pojavu.

Televizija u kategoriji od 18 do 37 godina pokazuje najveći pad, ali to je donekle i logično jer ove kategorije pokrivaju populaciju studenata i zaposlenih ljudi, znači ljudi koji su, što načinom života, što obavezama, više upućeni na neke druge aktivosti koje, između ostalog, iziskuju i dosta vremena provedenog van kuće . Radio pokazuje najviše opadanje u kategoriji ispod 18 godina, što se može lako objasniti današnjim tokovima i razvojem tehnologije, mlađe osobi radije pribegavaju CD plejerima, MP3 plejerima, što u kući, što na ulici.

Očigledno je da bi ciljnu populaciju elektronskih medija trebalo više tražiti među mlađim generacijama dok su štampanim medijima više okrenuti oni stariji . Takođe smatramo da se pri pokušaju definisanja veze između starosnih kategorija i vrste medija ne može tražiti jasna povezanost ni linearnost promena. Izgleda da svaki medij, kao i svako vreme, ima svoje starosne kategorije korisnika koje ga na ovaj ili onaj način koriste i manje ili više " obo žavaju".

4.3. b Uticaj ekonomskog statusa

Sasvim je logično zaključiti da manje novca u kućnom budžetu stvara poprilično velike probleme želji da neko bude aktivni korisnik Internet usluga. Međutim, kako su naši ispitanici svi korisnici Interneta a kako smo se uverili da među njima ima i onih koji "jedva sastavljaju kraj sa krajem", ali i onih koji nemaju veće finansijske teškoće, želeli smo da proverimo čega i koliko se oni to odriču (u smislu korišćenja medija) i kako Internet utiče na njihove živote u zavisnosti od toga da li za njih on predstavlja luksuz ili samo još jednu stavku u svakodnevnom životnom planu. Razlozi za korišćenje Interneta, čak i kada niste u dobroj finansijskoj situaciji su u današnje vreme mnogobrojni: kontakt sa bližnjima, traženje posla ili usluga, ili čak jeftina zabava. U to nećemo mnogo ulaziti ovom prilikom, već nas prvenstveno interesuje koji su mediji neophodniji (ili postaju neophodni) u današnje vreme, tj. čega se to savremen čovek može odreći, ako nema dovoljno para, a Internet mu je potreban.

Sledeći grafik pokazuje u kom procentu ljudi različitog ekonomskog statusa (1- jedva sastavljam kraj sa krajem , 2- imam dovoljno za zadovoljenje osnovnih potreba (hrana , računi ...), 3- pored osnovnih potreba mogu sebi da priuštim i druge manje izdatke (garderoba, izlasci), 4- imam dovoljno za osnovne potrebe i neke krupnije izdatke (bela tehnika, nameštaj, letovanja ...), 5- nemam značajnih finansijkih teškoća) zapostavljaju različite oblike klasičnih medija od kada koriste Internet usluge.

Grafik 1. Procenat ispitanika (po ekonomskom statusu) koji su izjavili da manje koriste navedene medije od kada koriste Internet

Već na prvi pogled se mogu primetiti dve stvari. Prva je da su neki mediji podložniji uticaju različitih ekonomskih statusa, odnosno materijalnog stanja publike. Na prvom mestu su štampani mediji, onda televizija i na kraju tek telefon i radio. Druga zanimljivost je da se na svakom grafiku jasno ocrtava pad u kategoriji ljudi koji su se izjasnili za srednju opciju u proceni ekonomskog statusa tj. za opciju da pored osnovnih potreba mogu sebi priuštiti i druge manje izdatke (garderoba, izlasci) [20]. Ovu pojavu možemo pokušati objasniti na nekoliko načina. Nameće se odgovor da pomenutu grupu ispitanika čine oni koji se uvek opredeljuju za srednje opcije i oni koji daju poželjnije ili društveno umerenije (prihvatljivije) odgovore. Procena ekonomskog statusa je po ovom pitanju jedna od najosetljivijih demografskih kategorija. Kriza koja je pratila naše živote tokom zadnjih 15-tak godina dovela je do tendencija da se materijalnom stanju ljudi oko nas obraća najviše pažnja. Sasvim je razumljivo zašto onda postoji ozbiljno velika populacija naših sunarodnika koji će težiti da svoj ekonomski status predstave kao ni dobar ni loš, ili kao umereno dobar i sl.

Alternativno objašnjenje (mada manje verovatno) je da je ova kategorija ispitanika najumerenija u korišćenju Interneta jer niti imaju male prihode pa štede jer se svaki dodatni izdatak oseti, niti imaju više para pa daju sebi na volju, odnosno slobodnije se ponašaju. Ove nalaze bi u budućnosti trebalo detaljnije ispitati, naročito sa socijalne tačke gledišta.

4.3.c Preferencija tipova medija u zavisnosti najčešćeg mesta pristupa Internetu

Dosadašnja istraživanja, naročito u oblasti uticaja Internet korišćenja na porodični i socijalni život su se često okretala posmatranju tog uticaja u zavisnosti od preferiranog, odnosno najčešćeg mesta odakle se pristupa Internetu. Nije isto, ako uglavnom odlazite online sa posla ili to vreme " kradete " od vremena koje bi trebalo da provedete u krugu porodice. Krećući se istom logikom pokušali smo da lociramo koji to oblici medija i u kojoj meri zavise od činjenice da potencijalni korisnik uglavnom pristupa Internetu sa posla, iz kuće ili sa nekog drugog mesta (biblioteka, Internet kafe, fakultet...).

Rasprostranjenost Internet pristupa van domova bar u unutrašnjosti naše zemlje ili sve južnije od Beograda je poprilično slaba [21], a njime se i tada služe uglavnom oni koji su već naviknuti na Internet [22]. Internet konekcije u tim slučajevima možete tražiti po razvijenijim firmama, specijalizovanim učiniocama na fakultetima i ponekom Internet kafeu. Čak i u slučaju da dođete do njih primetićete da za njih zna i aktivno ih koristi samo mali deo populacije tih mesta. Ovaj podatak nas navodi na zaključak da se u ovom trenutku gore pomenuti uticaj mesta pristupa na našim prostorima može samo deskriptivno obeležiti nikako uzročno posledično dovesti u vezu. Ipak pogledajmo naše rezultate.

Grafik 2. Procenat ispitanika (u zavisnosti od mesta pristupa) koji su izjavili da manje koriste navedene medije od kada koriste Internet

Rezultati su jasni i očekivani. U skladu sa prethodno iznetom pričom o slaboj rasprostranjenosti ili bar dostupnosti Internet pristupa van domova njegovih korisnika, ali i sa činjenicom da se mediji prvenstveno konzumiraju upravo u okviru samih domaćinstava, dobijeni rezultati nam govore da se slika o uzajamnom odnosu medija, u našoj zemlji, još uvek najbolje ocrtava u okviru domova njihovih konzumenata. Najveće smanjenje upotrebe ostali mediji su zabeležili u slučaju kada njihovi korisnici pristupaju Internetu (pretežno) iz svojih domova. Tu se izdvajaju i drastičnije razlikuju televizija i radio dok su štampani mediji, naročito štampa daleko ujednačeniji. Izgleda da se u ovom delu istraživanja najjasnije vide već nekoliko puta navođene prednosti na strani štampanih medija, medija koji se mogu vezivati za raznovrsnije životne i prostorne situacije i kojima se može više puta navraćati u toku dana bez straha o gubitku "niti". Radio i televizija su daleko više vezani za domaćinstvo i porodičnu atmosferu tako da neminovno "trpe" posledice novog "kućnog ljubimca" u porodici.

4.3.d Preferencija tipova medija u zavisnosti od političke orijentacije korisnika

Jedan od najzanimljivijih nalaza izloženih u studiji "Globalni građani", je da se mogu izdvojiti dve fundamentalne dimenzije na osnovu kojih se mogu opisati različite političke orijentacije (sistemi koherentnih političkih ideja, vrednosti i stremljenja) Internet korisnika u Srbiji. Prva dimenzija je kolektivizam-individualizam, a druga tradicionalizam-modernizam. Posmatrajući ove kategorije dolazi se do zaključka da se i jedna i druga dimenzija mogu lako primeniti i na različite oblike medija (i njihove karakteristike) o kojima smo u dosadašnjem delu članka pričali, naravno u zavisnostiti od različitih načina, kojima će grupacije ljudi koje možemo ovim dimenzijama razlikovati, prilaziti, shvatati i koristiti izdvojene vrste medija.

Iako se radi o masovnim medijima, način njihove upotrebe , korišćenja varira na skali epiteta kolektivizama-individualizma. Sadašnji trenutak u razvoju medija karakteriše lakoća pristupa većini "starih" medija koji za razliku od njihovih početaka nisu više nužno vezani za kolektivno korišćenje (zajedničko slušanje radio Luksemburga, porodična druženja uz Hit paradu na TV-u i sl.). Priča o specijalizovanosti medija izneta na početku ovog članka samo potvrđuje ideju o progresivnim individualističkim težnjama u svakodnevnom životu pa i u delu korišćenja masovnih medija. Što se tiče tradicionalizma i modernizma medije generalno možemo podeliti na one tradicionalnije, starije i one mlađe, novije, mada se u ovom slučaju takođe radi o karakteristikama korisnika, jer činjenica da neki mediji postoje već decenijama ili stotinama godina ne znači da se oni ne modernizuju i dalje razvijaju i prilagođavaju novim tekovinama civilizacije.

U istraživanju je izdvojeno sedam političkih orijentacija čije bliže odrednice možete naći u delu Političke orijentacije Internet korisnika u Srbiji 2003. , studije "Globalni građani", a to su: komunistička, socijaldemokratska, liberalno-demokratska, ekološka, nacionalistička, anarhistička i konzervativna. Kao što je tom prilikom istaknuto, na političko opredeljenje i mišljenje pojedinaca u znatnoj meri utiču već postojeće osobine društva u tom trenutku, između ostalog i stepen razvoja nauke i tehnologije . Kako na ovaj razvoj gledaju pripadnici izdvojenih političkih orijentacija i da li će se pomenute dimenzije i ovde izdvojiti i pomoći nam da objasnimo eventualne razlike u rezultatima?

Grafik 3. Procenat ispitanika (u zavisnosti od političke orijentacije) koji su izjavili da manje koriste navedene medije od kada koriste Internet

Kako protumačiti prethodne rezultate? Prvo što se može uočiti je da su pripadnici određenih političkih orijentacija uglavnom dosledni u svojoj distribuciji vremena (u smislu korišćenja medija, naravno), odnosno da je ulazak Internet komunikacije u njihove živote ostvario relativno ravnomeran uticaj na sve ostale oblike medija pojedinačno. Jedine veće razlike nalazimo kod nacionalističke (izdvaja se televizija) i anarhističke (sva tri medija se poprilično razlikuju) orijentacije. Prva razlika se delimično može objasniti činjenicom da je u bliskoj nam prošlosti televizija bila glavni medij za propagandu nacionalističkih ideja, mnogo više nego druga dva navedena, tako da je logično da se osobe ove političke orijentacije teže lišavaju usluga upravo ovog medija. Druga razlika je takođe delimično objašnjena prethodnom idejom; ovi korisnici su najmanje mogli da se poistovete sa idejama prezentovanim preko tadašnje, ali i sadašnje televizije, dok je za razliku od nje štampa daleko raznovrsnija i postoji mnogo veća ponuda specijalizovanih i sadržajima različito određenih časopisa i novina.

Drugo, iako bi možda trebalo da ostavimo po strani komunističku i konzervativnu orijentaciju, ali isključivo iz statističkih razloga (nikako ideoloških), jer je ukupan broj ispitanika koji su se opredelili za ove opcije jako mali (nešto malo više od 2% ukupnog uzorka za svaku opciju), nameće se mogućnost okvirnog grupisanja pomenutih orijentacija (dakle komunističke i konzervativističke) i, barem delimično, nacionalističkih težnji. Ovo poređenje je najočiglednije po pitanju korišćenja televizije, kojoj su evidentno daleko privrženije orijentacije naklonjenije tradicionalizmu. Sa druge strane zanimljivo je što se i dve političke orijentacije naklonjenije modernizmu (liberalna i ekološka) i jedna koja se nalazi na sredini ove dimenzije (socijaldemokratska) mogu grupisati po sličnim skorovima, koji govore o ujednačenom padu u korišćenju navedenih medija.

4.3.e Preferencija tipova medija u zavisnosti od dužine korišćenja Interneta

Već smo pomenuli da se u naučnim krugovima periodično čuju rasprave po pitanju da li nam Internet služi da uštedimo sebi vreme u obavljanju svakodnevnih i poslovnih obaveza ili nam nudeći svoje sadržaje oduzima isto to vreme. Ako napravimo presek stanja i istraživanja na ovu temu dolazimo do teze da ono što možda daje nadu Internetu kao funkcionalnom sredstvu (nasuprot tezi o Internetu kao sredstvu za "gubljenje" vremena), su izjave korisnika koji govore da vremenom, sa dužim online stažom, korišćenje Interneta postaje sve ozbiljnija i funkcionalnija "stvar", instrument u njihovim životima. Vreme provedeno u sajberprostoru rađa osećanja samopouzdanja i kompetencije dok ste u njemu. Razvijajući svoju kompetenciju, znanje i sposobnost rukovanja, čovekove online navike postaju direktnije , preciznije i efikasnije . Iako to dovodi do toga, da vrlo često provodimo manje vremena "prikačeni", jer znamo šta vredi tražiti i gde to da nađemo (ili bar kako da ga nađemo), dovodi i do toga da probamo i praktikujemo sve više različitih aktivnosti koje najčešće zahtevaju duže vreme provedeno online .

Vratimo se uticaju Internet staža na korišćenje ostalih medija. Žitelji sajberprostora, naročito starosedeoci (" long wired " korisnici Interneta ; sa 3 i vi š e godina online iskustva ), često izjavljuju da im je korišćenje Interneta donekle uticalo na vreme provedeno u gledanju televizije, kupovini po prodavnicama i čitanju novina. Četvrtina od ukupnog broja korisnika u jednom istraživanju izjavljuje da im se skratilo vreme provedeno ispred TV-a, dok je 31% veterana izjavila isto. Što se tiče štampe, isto je izjavilo 14% svih korisnika, a 21% veterana ( The Ever-Shifting Internet Population; The Pew Internet & American Life, 2003. ). Pri tome moramo uzeti u obzir da su skoro svi veterani aktivni tragači za vestima i svežim informacijama online , što može govoriti da su oni samo zamenili jedan izvor za drugim. Kako iskustvo na Net -u utiče na vreme provedeno u korišćenju klasičnih medija naših ispitanika?

Tabela 9. Procenti ispitanika (po Internet stažu) koji su izjavili da manje koriste navedene medije od kada koriste Internet

Pokazatelji pada gledanosti televizije su donekle potvrdili prethodne nalaze sa UCLA i Stanforda, ali sa dodatkom, da se stepen smanjenja ne povećava u nedogled , već da nakon određenog perioda (nakon druge godine korišćenja Neta) dolazi do tendencije laganog povratka ka prethodnom stanju. Kod štampe je ista situacija samo sa manje drastičnim "skokovima". Očigledno je da za ova dva medija više važi priča o povećanoj efikasnosti korisnika mreže (sa porastom staža), ali će i ovde vreme pokazati da li je to samo trenutna faza ili trajniji trend. Radio pokazuje stabilno smanjenje korišćenja, a knjiga , zanimljivo, stabilan povratak na pređašnje stanje. Izgleda da posle prvobitnog ushićenja mogućnostima Interneta, korisnici shvataju da su neke prednosti knjiga još uvek nezamenjive. Šta će se recimo dogoditi sa usponom elektronskog izdavaštva, videćemo!

Dobijeni rezultati su sasvim u skladu sa fenomenom koji je verovatno od začetaka civilizacije bio poznat ljudskom rodu, a to je činjenica da će novina i promena pre privući pažnju i interesovanje ljudi nego konstantno delovanje ili draženje. Prisetimo se samo draži sezonskog voća i povrća koje kako sezona prolazi postaje sve uobičajenije u našoj ishrani i samim tim često i neinteresantnije za nas. Takođe svako od nas u svom iskustvu ima bar poneku situaciju u kojoj je izgovorio " samo malo promene mi treba i biće sve u redu " . Internet je sigurno bio promena, velikom delu naše populacije je to još uvek, ali promena koja se zbog daljeg relativno usporenog razvoja (barem na našim prostorima) menja brzinom koja nije dovoljna da bi Internet održala u konstatnom novom ruhu, već ga pre postavlja rame uz rame sa dosadašnjim medijima. Internet sve više postaje deo pozadine, a sve manje izdvojena figura na njoj. I ovu tezu je nužno dalje potkrepiti.

4.3.f Preferencija tipova medija u zavisnosti od inteziteta upotrebe Interneta

Pre nego što dublje zađemo u analizu ove krostabulacije skrenućemo samo ukratko na problem subjektivne procene inteziteta korišćenja Interneta koju smo u krajnjem slučaju zahtevali od naših ispitanika. V reme provedeno u sajberprostoru opaža se često kao ubrzano ili ređe usporeno u odnosu na vreme u realnom svetu. Više je razloga za to. Mogućnost pretrage velikog broja stranica na Internetu u relativno kratkom intervalu, live update nekih od njih, komunikacija u realnom vremenu, dinamičnost multimedijalnih elemenata, mogućnost bržeg stupanja u kontakt sa raznovrsnim ljudima preko chat -a, foruma, diskusionih grupa, su samo neki procesi i karakteristike koji nas navode na pogrešnu percepciju o ubrzanom protoku dragocenih minuta. Sa druge strane, naviknuti na brzinu i ubrzano kretanje kroz događaje, situacije u kojima smo prinuđeni na čekanje , što zbog sporosti sistema, veze, složenosti sadržaja koje učitavamo, vremena potrebnog za smišljanje odgovora pri chat -u, diskusijama uživo i sl., nam zaustavljaju i izvrću percepciju vremena u suprotnom smeru, smeru u kome protok vremena opažamo kao dosta usporen. I jedna i druga greška u percepciji mogu dovesti do tačke potpunog gubitka predstave o vremenu koje smo proveli online (bar do trenutka kada pogledamo šta na to ima da nam kaže neki program za brojanje impulsa ili online status report ). Ova kratka priča o psihološkoj dimenziji vremena koja se razlikuje od one koje u ovom konkretnom istrazivanju mi želimo da posmatramo, poslužiće nam da bolje shvatimo relativnost iznetih podataka kao i da nam pruži moguća objašnjenja za neke od iznenađujućih i naizgled neobjašnjivih rezultata.

Kao što je i logično, sa povećanjem broja sati provedenih na Internetu dolazi do opadanja realno preostalog vremena u toku jednog dana, pa samim tim i vremena koje može da se provede u korišćenju drugih oblika medija. Međutim, to smanjenje ne utiče i nije isto za sve oblike klasičnih medija. Primećuje se granica kod kategorije "od 3 do 6 sati" korišćenja Interneta nedeljno, gde se gotovo kod svih medija uočava najveći intezitet u smanjenju korišćenja. Telefon beleži najmanji pad i taj pad je ravnomeran. Štampa relativno slično, sa malim fluktuacijama. Televizija nakon drastičnog pada u pomenutoj kategoriji, pokazuje ravnomerne gubitke do skoro famoznih 50% koji su već bili nagovešteni u inostranim studijama koje smo do sad navodili. Čini se da je pomenuta kategorija sudbonosna i za radio , ali nakon nje dolazi do zbunjujućeg smanjenja negativnog efekta koji do nekog daljeg, detaljnijeg ispitivanja nećemo komentarisati. Slični nalazi važe i za knjige , samo u manjem stepenu i sa logičnijim porastom u završnoj kategoriji preko 12 sati online .

Tabela 10. Procenti ispitanika (po intezitetu upotrebe) koji su izjavili da manje koriste navedene medije od kada koriste Internet

Sa ovim u vezi, u nekom daljem istraživanju koje će se detaljnije baviti upravo ovom temom, nezaobilazno pitanje bi trebalo da bude i pitanje zanimanja i obaveza ljudi koji uglavnom spadaju u kategorije sa većim stepenom korišćenja Interneta (recimo iznad 6 sati nedeljno). Da li su njihova zanimanja usko povezana sa upotrebom Interneta i na koji način, koji još oblici medija su im potrebni u obavljanju dnevnih obaveza i da li sve to zajedno varira? Tek na taj način ćemo bolje razumeti promene nastale u korišćenju ostalih medija.

5. ZAVRŠNA REČ

Postojeći teorijski modeli razvoja medija i transformacije medijskog sveta, možda, već u bližoj budućnosti neće funkcionisati, tako da je neophodno pravovremeno otpočeti praćenje pomenutih razvojnih procesa. Naši podaci, pokazuju da postoji pad u gledanosti, slušanosti i čitanosti klasičnih medija. Da li je za to isključiv krivac Internet? Verovatno nije jedini, ali je veoma važan faktor!

Studija je pokazala da je Internetom, barem po subjektivnim procenama naših ispitanika najmanje " pogođen " telefon, zatim čitanje knjiga, a najviše štampa, radio i na prvom mestu televizija. Rezultati (u smislu redosleda) sasvim u skladu sa očekivanjima nametnutim prethodnim ispitivanjima Internet korisnika u drugim sredinama, ali je dobijeni procenat daleko manji . Izgleda da naši ispitanici još uvek pokazuju poverenje u klasične oblike medija i posmatraju budući odnos na medijskoj sceni , više kao ravnopravan, nego kao odnos dominacije i monopola Interneta . To je donekle i normalno na ovim prostorima jer je razvijenost Interneta još nezadovoljavajuća , a upućenost i osposobljenost korisnika generalno u začetku. Ono što ostaje kao jedan od važnijih zadataka za neku od budućih studija je utvrditi koliko je to povezano i sa pitanjem navike i eventualno izvežbanosti korišćenja nekih sredstava u životima korisnika, a koliko ipak pitanje razvoja Internet mreže i njenih mogućnosti na našim prostorima.

Iako su ovi pokazatelji još relativno niski, izvesno je da postoji trend opadanja u korišćenju klasičnih medija sa povećanjem vremena provedenog na Internetu. Ako na taj podatak dodamo za ključak da intezitet korišćenja Interenta zavisi i raste sa godinama njegovog korišćenja, dolazimo do pretpostavke da u skorijoj budućnosti, može doći do povećanog pada korišćenja klasičnih masovnih medija , a možda i posledica u vidu porasta stepena socijalne izolacije ili drugih oblika socijalno neadaptivnih ponašanja. Zato se i nužnost posmatranje ove pojave od samog njenog početka postavlja kao imperativ.

Osim toga, uvideli smo da za domaće sajbersurfere Internet predstavlja manje kontrolisan medij , jer smatraju da postoji sloboda pristupa i postavljanja informacija online , od strane svih ljudi koji su za to sposobni i zainteresovani. Sa druge strane, korisnicima osim nekog skromnog znanja o upotrebi Interneta i ponekog stranog jezika, treba još samo strpljenje i upornost da do tog mnoštva informacija dođu. Većina njih veruje u objektivnost svojih nalaza na mreži i generalno ne proverava dalje važne informacije koje sazna preko nje. Internet predstavlja i daleko zanimljiviji i perspektivniji medij, tako da ne čude dobijeni rezultati da ispitanici u našoj studiji ne cene mnogo sam sadržaj televizijskog programa i da oko 40% njih izjavljuje da televizijski program nije u suštini zanimljiviji od surfovanja Internetom .

U pokušaju da pojasnimo efekat selekcije u našoj zemlji, nismo dobile neke krucijalne nalaze. Ostaje nam da u narednom periodu, na osnovu postavljene osnove krenemo u sistematičnije praćenje i operacionalizaciju uočenih problema i mogućih rešenja, tim pre što je naša sredina sa svojim tehnološkim, ekonomskim i nadasve tradicionalno-kulturološkim specifičnostima pogodna za dodatna objašnjenja teze. Čini se da naše društvo još uvek ne trpi pune efekte savremenog informacionog doba i da je kao takvo jo š uvek zanimljivo eksperimentalno polje za rad na ovoj temi .

Sagledavajući konačno celokupnu temu, kroz prizmu opisanih kretanja, čini nam se da rezultati stranih studija više opisuju prirodne procese celokupnog razvoja zapadne civilizacije, gde je Internet samo sredstvo, nikako uzrok uočenih kretanja i društvenih promena. Kako profesor Eriksen u svom delu " Tiranija trenutka " lepo primećuje, u trenutku u kome danas živimo, a čija je glavna karakteristika preterana koli čina dostupnih informacija , generalno se smanjuje vreme koje možemo da posvetimo svakoj pojedinačnoj aktivnosti, naročito onoj koja se nalazi izvan poslovnih i radnih obaveza, na koje smo hteli ne hteli formalno "naterani". Internet se u takvoj situaciji nužno nametnuo kao logičan izbor u sve bržem prenosu i potrebi za informacijama. Međutim, kao što sam već naglasio, mrežu bi trebalo pre shvatiti kao proizvod, posledicu globalne evolucije ljudskog društva (ne tehnologije) i prirodnog stremnjenja sveta ka ubrzanju.

Već nekoliko puta smo se osvrnuli na činjenicu da dosadašnja istraživanja Internet ponašanja i njegovih posledica po ostale životne aktivnosti često više otvaraju nego zatvaraju pitanja i dileme (u skladu sa specifičnošću predmeta i stupnja razvoja ove oblasti naučnog delovanja), tako da ni mi nismo došli daleko na tom putu. Neprestano usložnjavanje i stvaranja ovih oblika i načina delovanja na Mreži ostaje krupan problem, nemogućnost šireg obuhvatanja svih željenih pojmova i procesa, nužnost eklektičnijih pristupa, a primoranost na usitnjavanje predmeta i zadataka takođe, ali ono što je najvažnije je da je u činjeno nekoliko dosta sigurnih koraka u pravcu njihovog amortizovanja.

6. LITERATURA

[1] Eriksen, T.H., "Tiranija trenutka", Biblioteka XX vek, Beograd, 2003.

[2] Giddens, A., " Sociologija - Odabrana poglavlja " , Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.

[3] Golčevski, N., Milanović, G., " Globalni građani - Empirijska studija korisnika Interneta u Srbiji 2003.", CePIT , BOŠ, 2003.

[4] Hinić, D., "I nterakcija Interneta i društvenog života grada Kragujevca ", seminarski rad na Filozofskom fakultetu, Beograd, 2003.

[5] Horrigan, J. B. & Rainie, L., "Getting Serious Online", 2002

[6] Horrigan, J., Rainie, L., Allen, K., Boyce, A., Madden, M. & O'Grady, E., "The Ever-Shifting Internet Poulation", 2003

[7] Kraut, R. & Associates, "HomeNet Study", Carnegie Mellon University Pittsburgh , 1997.

[8] Nie, N.,and Erbring, L., "Internet and Society: A Preliminary Report", Stanford , CA : SIQSS. 2000

[9] Milanović, G., Bakić, I., Golčevski, N., "Internet pregled: Beograd 2002", CePIT, BOŠ, Beograd , 2002.

[10] Putnam, R., " Bowling Alone; The Collapse and Revival of American Community " , New York : Simon & Schuster, 2000.

[11] Suler, J., "The Psychology of Cyberspace"

[12] Wilson S., "Mass Media / Mass Culture: An Introduction", McGrow-Hill Inc., 1993.

Abstract: One of the most striking consequences of media existence is that they don't often tolerate one another, i.e. that there has been a struggle for dominance on the media scene ever since " a VCR killed a radio " and a written word overcame a story passed on by word of mouth. Our data show that the Internet notes the greatest influence in this particular field of modern life. Some current dilemmas absorbing the researchers of this field are drafted at the beginning of the presented paper. Then, the results of the most important studies on this subject are shown here as well. And finally, these results are compared to the results of our study concerning two important issues: the Internet influence on the use of other forms of the media (depending on some demographic features or features of the Internet use) and the attitudes of the Internet users towards other forms of the media (their anticipation of the future relations of media and trust in objectivity of presented informations).

Paper key words: media ascendancy, society, global technology, information technologies, Internet influence, communication, objectivity of informations, attitudes, traditional media, media governance

[1] "UCLA Internet Report: Surveying the Digital Future"

[2] Primer takvog istorijskog istra živanja: Sue Bowden and Avner Offer , "Household Appliances and the Use of Time: The US and Britain Since the 1920s," Economic History Rewiew 47, 1994.

[3] po mišljenju John Merrill -a i Ralph Lowenstein -a svaka vrsta medija prolazi kroz tri razvojna stadijuma: stadijum za elitu, stadijum gde mediji postaju deo pop-kulture i stadijum demasifikacije ili specijalizovanosti

[4] šire razmatranje na temu "upravljanja Internetom" može se naći u poglavlju " I ndividua u globalnom informacionom društvu ", studije "Globalni građani", Cepit, Boš, 2003.

[5] Hinić, D., " I nterakcija Interneta i društvenog života grada Kragujevca "

[6] ovi podaci se odnose na prosečnu grupu Internet korisnika, koja je u pomenutom istraživanju bila definisana kao kategorija korisnika koji provode 5 sati nedeljno online

[7] Hinić, D., " I nterakcija Interneta i društvenog života grada Kragujevca ", seminarski rad na Filozofskom fakultetu, Beograd, 2003.

[8] podaci o pozitivnoj korelaciji Internet staža i inteziteta korišćenja Interneta nedeljno, potvr đeni su i u našoj studiji

[9] više o ovim tehnikama u članku koji bi uskoro trebalo da ugleda svetlost dana pod naslovom Tehnike proučavanja Internet ponašanja

[10] zainteresovani mogu videti rezultate iznete u poglavlju Stavovi prema Internetu i njegovim društvenim efektima u prikazu studije " Globalni građani "

[11] izvor podataka www.unesco.org

[12] "UCLA Internet Report: Surveying the Digital Future", 2003.

[13] videti liste izložene u poglavlju Internet pregled: Srbija 2003. studije "Globalni građani"

[14] Sue Bowden and Avner Offer, "Household Appliances and the Use of Time: The US and Britain Since the 1920s," Economic History Rewiew 47, 1994

[15] Veronis, Suhler & Associates, Communications Industry Report, New York, 1996

[16] Jon Bing, "Knjiga je mrtva - Živela knjiga"

[17] Eriksen, T.H., "Tiranija trenutka" , Biblioteka XX vek, Beograd , 2003.

[18] zanimljivo je pomenuti, da je u već navođenoj studiji Pew Internet & American Life Project, 50% nekorisnika i 44% korisnika izjavilo da za njih Internet predstavlja isključivo sredstvo za zabavu

[19] svaka sličnost sa nekim domaćim medijima i medijskim kućama je u ovom slučaju NAMERNA.

[20] 20izgleda da je ova pojava značajno odgovorna i za prethodno zapažanje jer veliki deo pomenutog variranja upravo čini pad procenata u kategoriji ispitanika sa srednjim ekonomskim statusom

[21] rezultati izneti u poglavlju Internet pregled: Srbija 2003. studije "Globalni građani"

[22] Hinić, D., "Interakcija Interneta i društvenog života grada Kragujevca ", seminarski rad na Filozofskom fakultetu, Beograd , 2003.