IRAN: ISKUŠENJA INFORMACIONE ERE
Jovana Papan
 Hipertehnološka revolucija izmenila je svet na mnogo načina. Internet je doneo nove vidove komuniciranja, nove oblike socijalizacije, informaciju učinio još bržom, a planetu još skučenijom. Međutim, za razliku od zemalja zapadnog sveta u kojima sajber prostor funkcioniše prvenstveno kao virtuelna nadgradnja društveno i politički etablirane logike globalizacije, u državama poput Irana subverzivni potencijal Interneta artikuliše se u konstitutivnu energiju koja preti da iz korena transformiše kulturu i društvo. Simbolički gledano, brzina savremene digitalne komunikacije kao da se direktno pretače u ubrzavanje socijalnih i kulturnih promena.
Suprotno površnim zapadnim p redstavama o fanatičnom i zatucanom društvu, savremeni Iran je država koja je, uprkos višedecenijskim sankcijama, u mnogim oblastima razvijenija od nekih zapadnih demokratija, ali i zemlja koja trenutno prolazi kroz veoma značajne sociokulturne promene, koje će, osim ako je struje međunarodne politike uskoro ne odvuku u veliku krizu ili čak u rat, iz korena modernizovati iransko društvo.
Iran je islamska republika, u kojoj je posle revolucije 1979. godine zavedena stroga diktatura šerijatskog zakona, pa verski poglavari utiču na sve pore društva. Mnoge kulturne pojave, naročito one koje se mogu percipirati kao "zapadni uticaj" posle revolucije stavljene su van zakona kao nespojive sa islamskim moralnim kodeksom, pa je i muzika, u gotovo svim oblicima, postala nepoželjna.
Sa druge strane, paradoksalno, Internet je u Iran stigao upravo promocijom od strane režima. Ovladavanje novim medijem je u ekonomski teškom periodu posle rata sa Irakom posmatrano kao sredstvo za ubrzani naučni i tehnološki napredak. Komercijalnom i obrazovnom sektoru, Islamska republika omogućila je potpuno slobodan pristup svetskoj mreži, čija infrastruktura se u Iranu razvijala vrtoglavom brzinom. Prvih godina 21. veka, brzina konekcije uveliko je premašila standarde mnogih razvijenih evropskih zemalja, što je situacija koja je sasvim korespondirala sa pravom pomamom za kompjuterima i Internetom koja je zavladala među stanovnicima Irana. Od svih država Bliskog Istoka, Iran je posle 2000. godine doživeo najbrži rast broja korisnika svetske mreže, što je stvorilo arenu za dinamičnu razmenu informacija i političku debatu među više od 10 miliona korisnika. Do 2001. godine, samo u Teheranu otvoreno je 1500 Internet kafea. Kupovina računara postala je imperativ za svaku porodicu koja je bila u mogućnosti da ga priušti, a deca i mladi masovno su počeli da pohađaju računarske kurseve.
Demografski obrt
Ključni faktor u novonastaloj društvenoj klimi koja se očitovala u pravoj gladi za savremenim informacionim tehnologijama bili su mladi. Budući da je Iran trenutno najmlađa nacija na planeti, zastarelost i prevaziđenost postojećeg sistema došla je do izražaja možda više nego bilo gde na svetu. Zbog ogromnog broja žrtava u ratu sa Irakom, kao i zbog državne zabrane kontracepcije koja je posle islamske revolucije dovela do pravog bejbi-buma, polovinu 70-milionske populacije Irana danas čine mlađi od 25 godina, a čak 70% stanovnika ima manje od 30 godina. Svi oni su odrastali u periodu kulturne izolacije, ali i u fazi slabljenja njenih dogmi krajem '90-ih, kada nove mogućnosti sajber tehnologija uveliko menjaju lice sveta, a autoritarnim vlastima biva sve teže da kontrolišu dostupnost imformacija stanovništvu. Važan faktor u emancipaciji mladih generacija, osim demografske nadmoći, jeste i drastičan porast pismenosti i nivoa obrazovanja. Paralelno sa odrastanjem iranskih bejbi-bumera, osnovan je ogroman broj privatnih i državnih univerziteta, na kojima je, kao i na univerzitetima širom sveta, svim studentima omogućen slobodan pristup Internetu. Kao rezultat obrazovnih reformi, univerziteti su proizveli ogromnu zajednicu dobro obrazovanih, ali uglavnom nezaposlenih mladih ljudi, koji tragaju za novim načinima da iskažu svoje stavove i udovolje svojim kultirnim potrebama.
Paradoks novonastale situacije jeste da upravo ova "deca revolucije" prete da, suprotno raširenoj frazi, "pojedu revoluciju", i to kontinuiranim kritičkim preispitivanjem njenih tekovina. Kao i mladi širom sveta, i oni predstavljaju novu sajber generaciju, ali u zemlji sa demografskim karakteristikama poput Irana, to ima mnogo šire društvene i političke implikacije.
Ništa nije teže nego doskočiti mladim ljudima, gladnim zabranjenih sadržaja, a naoružanim voljom, znanjem, veštinama i tehnologijom koja im danas otvara ceo svet samo jednim klikom miša. Činjenica je da informaciono doba korenito menja sva zemaljska društva, pa i ona koja grčevito pokušavaju da ostanu zaštićena i izolovana od "loših" tekovina globalne kulture. Državni propagandni aparati klasičnog tipa, poput iranskog, funkcionišu loše u okolnostima novog informacionog društva, a zabranjeni sadržaji koji su danas, posredstvom crnog tržišta, satelita, ili Interneta ipak delimično dostupni, na taj način poprimaju sve veću draž. U uslovima totalitarnih aspiracija vladajućih struktura, Internet postaje najvažniji medijum za transcediranje državne kontrole i približavanje Iranaca globalnim kulturnim tokovima, njihovu interakciju sa članovima svetske sajber populacije.
Bekstvo u sajber prostor
 Prostranstva sajber univerzuma za mlade Irance danas predstavljaju svojevrsno utočište od svakodnevice prožete dogmama islamske revolucije i ograničenjima šerijatskog zakona. Internet je ujedno i prostor kulturne potrošnje i produkcije kulturnih sadržaja sankcionisanih od strane vlasti (vesti, filmova, muzike), mesto formiranja mreže razmene informacija, izražavanja stanovišta i otvaranja tabu tema putem blogova, kao i prilika za nove, nenadgledane vidove intimnosti i komunikacije između polova (inače zabranjene u fizičkom svetu) - za upoznavanje, pronalaženje partnera, i održavanje sajber seksualnih veza. Sajber prostor postaje zaštićeno i privatno okruženje koje teoretičari Interneta obično nazivaju "virtuelnom zajednicom", a koju odlikuju interaktivnost, značajan broj učesnika, permanentno članstvo i virtuelni javni prostor.[1] Virtuelna zajednica simbolički je omeđena najrazličitijim setovima kriterijuma (potreba, interesovanja) koji okupljaju veliki broj kompjuterski posredovanih komunikatora.
Tihoj sajber revoluciji režim pokušava da stane na pun različitim vrstama kontrole i aproprijacije. Procenjuje se da vlasti, tačnije Komitet Vrhovnog saveta kulturne revolucije, cenzuriše približno 35% internet sajtova, pre svega onih sa pornografskim sadržajima, politički kontroverznim stavovima, sajtova koji sa bave pitanjima prava žena, određenih vrsta zapadnih medija. Takođe, na meti cenzora nalaze se i sajtovi na kojima korisnici mogu da zadrže anonimnost, kakvi su sajtovi za upoznavanje mladih ("Orkut" i "Friendster") No, uprkos pritiscima režima, mladi Iranci veoma su vešti u konstruisanju vebsajtova i blogova koji ostaju skriveni od sistema za filtriranje podataka, a takođe su vrlo vični hakerisanju u blokirane sajtove. Blogovi i vebsajtovi Iranaca koji žive u dijaspori u tome su im od velike pomoći. Osim što svoje zemljake "kod kuće" hrane korisnim informacijama, oni im pružaju i uvid u mnoge aspekte života mladih sa Zapada koje nove generacije Iranaca žele da implementiraju u svoju sredinu.
Sa druge strane, Internet, kao reprezent modernog, urbanog i razvijenog okruženja, predstavlja na neki način i simbol rastućeg jaza u iranskom društvu - jaza između generacija, između modernog i tradicionalnog shvatanja života, urbane i ruralne kulture, bogatih i siromašnih. Horizonti spoljašnjeg sveta koji se pogledom iz sajber prostora ukazuju, privilegija su danas pre svega bogatijeg društvenog staleža, i to naročito populacije kosmopolitskog severnog dela Teherana, i drugih većih gradova poput Esfahana. Ova linija podele očitovala se i u rezultatima predsedničkih izbora 2005. godine, kada su regioni sa najbogatijim i informatički najpismenijim stanovništvom svoje glasove poverili Hašemiju Rafsandžaniju, poraženom predsedničkom kandidatu koji se u tokom kampanje predstavljao kao zagovornik zapadnjačkog načina života.
Weblogistan
 Lični i kolektivni onlajn dnevnici, ili weblogovi (skr. blogovi), svojevrstan su fenomen sajber kulture i sajber komunikacije, a Iran je zemlja koja predstavlja poseban fenomen blogosfere. Procenjuje se da je danas farsi, jezik kojim govore Iranci, treći najzastupljeniji jezik u blogosferi, a 2005. godine objavljena je procena po kojoj Iran ima neverovatnih 700.000 blogova, pa iransku blog zajednicu s pravom nazivaju Veblogistan-om (blog-državom). Za do sada u svetu neviđeni porast broja blogova odgovorna je pre svega medijska politika novog, konzervativnog režima, koji je po dolasku na vlast 2001. godine ukinuo oko stotinu novina i časopisa, i priveo brojne pisce i novinare. Represija je prouzrokovala brzo preusmeravanje informacionih tokova na novi medij, koji je bilo daleko teže kontrolisati. Zahvaljujući transnacionalnoj, neformalnoj i interaktivnoj prirodi virtuelne komunikacije, koja prevazilazi mogućnosti i ograničenja štampe, internet je sa jedne strane zadovoljio ugrožene potrebe za protokom informacija, ali ih je ujedno podigao na viši nivo, stvarajući mogućnosti za fundamentalno nove diskurse i socijalne akcije koje bez ovog medija ne bi bile ni moguće. Poznati pisci počeli su da objavljuju svoje radove u vidu blogova ne bi li izbegli državnu kontrolu, novinari su konačno mogli da šalju necenzurisane vesti i reportaže, Iranci iz dijaspore da komuniciraju sa onima kod kuće, obični građani da iskazuju svoja razmišljanja i brige, pokreću tabu teme poput homoseksualizma ili nevinosti, a studentske grupe i nevladine organizacije da preko blogova koordinišu svoje aktivnosti, što je naročito došlo do izražaja tokom studentskih protesta u junu 2003. Jedan iranski bloger duhovito zapaža: "Da li je iko primetio da su pojavom blogova prestali da se pišu grafiti po javnim toaletima?" Sve što leži na srcu savremenih informatički pismenih Iranaca, danas se automatski transponuje u blogosferu.
Poput realnog, i virtuelni javni prostor blogosfere ima svoje galamdžije koji, kada previše talasaju, počinju da iritiraju strukture moći. Serija hapšenja i privremenih zatvaranja najuticajnijih iranskih blogera 2004. godine, koja doduše nije ni približno stala na put novom medijumu, ustanovila je u Iranu kategoriju sajber disidenata, poznatu i u drugim autoritarnim političkim okruženjima, poput Kine i nekih država Afrike. Sajber disidenti, uprkos progonima od strane režima, predvode danas andergraund armiju koja postavlja kamen temeljac novom, građanskom društvu. Zbog statusa progonjenih od strane režima, njihove blogove danas nazivaju i elektronskim samizdatom. Fenomen blogova u I ranu paradigmatičan je primer određenog demokratskog potencijala svetske kompjuterske mreže - Internet ovde predstavlja jedan od ključnih faktora u političkoj interakciji i komunikaciji među opozicijom autoritarnom režimu.
Tokom poslednjih godina primetni su i pokušaji aproprijacije blogosfere od strane režima - svoje blogove pokrenuli su i aktuelni predsednik Irana, Mahmud Ahmadinedžad, njegov zamenik, kao i vrhovni verski poglavar, ajatolah Ali Kamenei. I mule, iranski religiozni učitelji, vrlo su aktivni u ostvarivanju komunikacije sa mladom sajber generacijom, pa onlajn religiozna propaganda okupira sve veću količinu sajber prostora.
Kao poslednji potez u pokušaju obuzdavanja uticaja zapadne kulture putem svetske mreže, iranska vlast je 2004. godine donela zabranu korišćenja širokopojasnog Interneta koji omogućava brzi protok podataka. Ovo ograničenje brzine na 128 kbps odnosi se pre svega na kućnu upotrebu, što bi trebalo da osujeti ili bar oteža "skidanje" ( download ) zapadnih kulturnih produkata poput muzike i filmova, koji, kako vlasti smatraju, podrivaju islamske vrednosti kod mladih generacija.
Sajberseksualna revolucija
Nezanemarljiva diskrepancija između stvarnih potreba mlade iranske populacije i ograničenja šerijatskog zakona, prouzrokovala je danas krajnje paradoksalnu situaciju, u kojoj realno ima više seksualnih sloboda nego u mnogim liberalnim društvima, samo su one dobro prikrivene. Pošto je kontakt muškaraca i žena pre braka zabranjen, a škole su razdvojene prema polovima, mladi su razvili sofisticirane strategije za flertovanje i sastajanje u tajnosti. U zemlji u kojoj vlada polna segregacija i gde je svako nedozvoljeno opštenje među polovima strogo sankcionisano, gde ne postoji nikakav optimalni nivo, tj. društvena mera seksualnih sloboda prema kojoj bi mladi ravnali svoje ponašanje, na kraju se u svemu preteruje. Osim improvizovanih i rizičnih susreta iza zatvorenih vrata, Internet je danas postao ultimativno sredstvo za upuštanje u seksualne veze. Daleko od očiju informatički nepismenih roditelja, ili sveprisutnih organa reda, mladi danas sajber prostor doživljavaju kao svojevrsnu virtuelnu imtimnu sferu, u kojoj mogu bezbedno da se predaju čarima seksualne interakcije. Takođe, sajber seks predstavlja za mlade dragocenu priliku da se "seksualno opismene" digitalno posredovanim iskustvom, ali i da, održavanjem romantičnih veza u virtuelnom okruženju, bez kontakta "licem-u-lice", prevaziđu stid i ostale probleme komunikacije koji su neminovan rezultat odsustva komunikacije među polovima u svarnom svetu. Upuštanje u sajber seks, pored bekstva u bezbednije okruženje od onog svakodnevnog, u društvu kao što je Iran, u kome režim polaže pravo na tela, seksualnost i intimnost svojih građana, predstavlja i svojevrstan oblik simboličkog otpora.
Mesto gde rok još znači pobunu
 A kada se govori o otporu, ne može se zaobići ni muzika, koja uvek figurira kao važan faktor za stvaranje diskursa koji prkose nametnutim vrednostima. Otkako su posredstvom Interneta multimedijalni sadržaji - uključujući i muziku - postali lako dostupni prosečnim mrežnim korisnicima, iranska andergraund muzička scena doživela je neverovatan procvat. U uslovima u kojima javni prostor okupira sterilna i ideološki upodobljena državno promovisana pop muzika, stigmatizovani "prozapadni" muzički pravci, kako u zapadnoj produkciji, tako i u iranskoj interpretaciji - poput roka, metala, panka, regea i hip-hopa - zagospodarili su sajber prostorom. Zvanično zabranjeni muzički pravci ponekad uspevaju da stignu do publike i drugim putevima - bendovi organizuju nastupe po bolnicama, univerzitetima (pod plaštom "akademskih" aktivnosti), ili dozvole za koncert dobijaju pod izgovorom sviranja instrumentalne muzike. Primera radi, poznati iranski rok sastav O-Hum svoj jedini "legalni" teheranski koncert održao je u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Mnogo su rasprostranjeniji ilegalni nastupi, koji se organizuju po podrumima, manjim klubovima, rođendanima i žurkama u vikendicama na periferiji.
Virtuelni prostor, međutim, figurira danas kao alternativna muzička platforma, mesto razmene informacija između muzičara i publike, dragoceni medij putem kojeg se Iranci obaveštavaju o globalnim muzičkim tokovima, instrument distribucije demo materijala i muzičkih albuma i spotova, kao i stecište muzičke kritike i javne muzičke debate, čiju kulminaciju predstavlja održavanje godišnjeg takmičarskog muzičkog festivala TehranAvenue http://tehranavenue.com/ , na kojem o pobednicima svojim glasovima odlučuju posetioci sajta ovog onlajn kulturnog magazina.
Za andergraund muzičare željne promocije, Internet je danas conditio sine qua non , ali virtuelna muzička scena, koliko god promena unela u iransku popularnu kulturu, za ove muzičare je samo polu-osvarenje, prva stepenica ka priželjkivanoj slavi "Mi ne postojimo izvan mreže. Ne sviramo, ne izdajemo albume. Mi smo virtuelna stvorenja", izjavljuje sa dozom rezigniranosti član teheranskog andergraund benda 127 .
Sajber budućnost kao tamni vilajet
Dobrim delom upravo zahvaljujući transnacionalnoj i transkulturnoj prirodi informacionog društva, posebno Interneta, Iran danas definitivno više nije ono isto društvo koje je iznedrilo islamsku revoluciju, i predalo svoju sudbinu u ruke autoritarnim verskim poglavarima i srednjevekovnom poimanju sveta. Naravno, promena sama po sebi ne podrazumeva i boljitak, i mogu se čuti najrazličitiji stavovi prema sociokulturnim procesima sa kojima je Iran danas suočen, od glasova punih entuzijazma, i vere u revoluciju koja je "na pomolu", pa do onih koji očajavaju zbog još jedne 'Koka-kolonije' u nastajanju. Da li će se iranska sajber revolucija institucionalizovati i u konkretnoj društveno-političkoj stvarnosti, ipak je šire pitanje, na koje odgovor za sada izmiče i najanalitičnijim predviđanjima. Sa duge strane, postavlja se pitanje da li virtuelna zajednica u nastajanju uopšte ima potencijala za konstituisanje društvenog novuma koji je u stanju da se replikuje u realni društveni prostor? I, povrh svega, da li je globalna mreža suštinski zaista demokratična, da li samo preslikava stvarne odnose moći i mehanizme kontrole, ili čak stvara kvalitativno nove? Samim tim, donosi li hipertehnološka era društvima poput Irana nešto više od postmodernog miksa konzumerizma i novih, lepše upakovanih, ali ništa manje ograničavajućih dogmi? Hoće li se iranska (i globalna) utopija konačnog "oslobađanja" i globalnog umrežavanja završiti u najnovijem digitalnom totalitarizmu?
Campbell , Deborah: " Iran 's Quiet Revolution", Monthly Review , 10.11.2006,
http://mrzine.org
Fariborz , Arian: "Rock and Alternative Music in Iran : A Tightrope Walk between Adaptation and Protest"
http://www.qantara.de/webcom/show_article.php/_c-310/_nr-47/i.html
Hendelman-Baavur, Liora: "Promises and Perils of Weblogistan: online personal Journals and the Islamic Republic of Iran, Meria - Middle East Review of International Affairs , Vol. 11, No. 2 (June 2007),
http://meria.idc.ac.il/journal/2007/issue2/jv11no2a6.html
Jones , Quentin: "Virtual-Communities, Virtual Settlements & Cyber-Archaeology: A Theoretical Outline," Journal of Computer-Mediated Communication , Vol. 3, No. 3 (1997), http://jcmc.indiana.edu/vol3/issue3/jones.html
Lutfi, Manal: "Iran's Underground Music Revolution", Asharq Alawsat Newspaper, 26 . 05 . 2007,
http://www.aawsat.com/english/default.asp
Mahdavi , Pardis: "Meeting, Mating, and Cheating Online in Iran ", Isim Review 19, Spring 2007. http://www.isim.nl/files/Review_19/Review_19-18.pdf
Nazeri , Haleh: "Imagined Cyber Communities, Iranians and the Internet", Reprinted from the Middle East Studies Association Bulletin, Vol 30, No. 2, December 1996, http://fp.arizona.edu/mesassoc/Bulletin/nazeri.htm
Rahimi, Babak: "Cyberdissent: the Internet in revolutionary Iran", Meria - Middle East Review of International Affairs, Volume 7, No. 3 - September 2003, http://meria.idc.ac.il/journal/2003/issue3/jv7n3a7.html
Shahzad, Saleem: " The Iranian evolution", Asia Times Online , Dec 18, 2002,
http://www.atimes.com
Tehrani, Hamid: "Iran: Second Cultural Revolution Coming?", June 7th, 2007,
www.globalvoicesonline.org
Theodoulou , Michael: " Proliferating Iranian weblogs give voice to taboo topics" The Christian Science Monitor , June 23, 2003,
http://www.csmonitor.com/2003/0623/p07s02-wome.html
Toussi , Elnaz: "Blogging Towards Freedom: Effects of Weblogs on Iranian Youth",
www.lib.uci.edu/libraries/images/lurf07/lurf07_ toussi .doc
[1] Jones, 1997. |
