UVODNIK UREDNICE BROJA
Iva Nenić
 Dani iščekivanja prodora digitalnog univerzuma u svet svakodnevice polako postaju prošlost: svedoci smo i sudeonici živog rasta onoga što se, u različitim terminologijama, označava kao 'virtuelna realnost', 'internet zajednica' ili 'sajber kultura'. Iako je učešće u ovom domenu donedavno bilo rezervisano za razvijena društva i elitne grupe unutar njih, sajber prostor se pokazuje kao pogodno tle za razvijanje heterogenih praksi, oblika ponašanja i udruživanja: u njemu vrvi od aktivnosti i čuju se brojni oprečni, ponekad bučni, a često i vizionarski glasovi. Budući da je sajber kultura (u ukupnosti njenih različitih manifestacija) ravnopravan deo šireg polja kulturne aktivnosti, ona se može odrediti kao emergentna društvena praksa, tj. 'novi' skup aktivnosti sa puno nepoznanica koji dominantna kultura nastoji da savlada i podvede pod postojeće mehanizme kontrole. Sa druge strane, pored neosporne novine koju su uneli digitalni oblici rada i komuniciranja, naš odnos prema tehnologiji/internetu i dalje je delom posredovan nasleđem dominantne kulture i njenim zakonomernostima. U perspektivi studija kulture, dakle, 'novi fenomen' sajber/digitalne kulture određen je složenim, post-embrionalnim procesom razvića u kojem sama materijalnost digitalnog predstavlja suštinski nov ontološki izazov, zajedno sa ulivanjem postojećih materijalnih praksi u tkivo digitalnog. Bilo da pojavnost sajber kulture razumemo kao efektivni deo društvene stvarnosti ili (samo) kao snažnu razvojnu tendenciju unutar iste, nemoguće je zaobići njene učinke na planu naših 'realnih' života, pri čemu važno mesto zauzimaju upravo one delatne prakse potekle iz realnosti i preinačene u digitalnom okolišu.
Petnaesti broj E-volucije 'skenira' odabrani isečak topografije digitalne kulture kroz ispitivanje problema, obećanja ili strahova koje proizvodi prožimanje virtuelnog i 'realnog'. Podjednaka pažnja posvećena je fenomenima koji predstavljaju neku vrstu ekstenzije realnog socijalnog prostora (odnosu bloga i književnosti u lokalnom kontekstu, iranskim zajednicama na internetu), potom odnosu tela i tehnologije i vizijama/utopijama sajberkulturnog diskursa (intervju sa 'fantomatom', kritički pristup pojmu 'kiborg'), naposletku i integraciji digitalne tehnologije u institucije (evolucija biblioteke u susretu sa izazovom digitalnog). Ovaj skup naizgled raznorodnih tema povezuje potreba da se, umesto strahovanja nad gubitkom "realnosti" ili tome suprotne neobuzdane glorifikacije digitalnog doba, prikažu konkretne pojave digitalizovanog društvenog prostora kao bremenite mogućnostima, ali i aporijama. Sajberprostor, tako, više nije tek socijalna potencijalnost (a digitalna tehnologija njen najobičniji posrednik): naši identiteti, shvatanja i želje zadobijaju drugačiju dinamiku kada se makar u delu izmeste iz opipljive realnosti, a na teoriji sajberkulture je da isprati zakonitosti i koordinate koje određuju ovaj 'stvarnosni pomeraj'. Ovaj broj je, u tom smislu, pokušaj da se teorija sajberkulture u lokalnom kontekstu, nakon početnog procesa definisanja problematike i posmatračkih perspektiva, preusmeri prema vitalnoj praksi digitalnog sada i njegovim promenljivim dispozitivima.
|
