TEHNOLOŠKA KONVERGENCIJA I SINGULARITET: GEDŽETI DIGITALNOG DOBA
Alexander Swanwick Koliko smo se navikli na suživot sa tehnologijom, možemo da potvrdimo tako što zatvorimo oči, zamislimo vremensku mašinu Herberta Dž. Velsa i pojavimo se u Srbiji pre sto godina (i dve nedelje tačnije, jer još nismo prihvatili novi kalendar), pred novu 1908. godinu, u svom stanu. Dok razmišljamo o badnjaku i o tome li treba prihvatiti pomodni običaj kićenja jelke (zabrinuti pomalo i zbog austrijskih sankcija), najveći problem ipak predstavlja nepostojanje aparata za domaćinstvo poput veš mašine, frižidera, električnog šporeta, usisivača, preko radio aparata, i televizora, zvučnika do kompjutera, mobilnih telefona i mp3 plejera. Ipak, to je doba tehnološkog optimizma proizišlo iz pronalazaka sa kraja 19. veka - električne energije, filma, gramofona, automobila i aviona koji su svi već stigli u Srbiju. U Beogradu dobrostojeći građani imaju telefon, pre dve godine uveden je javni prevoz električnim tramvajem a kralj Petar se može sresti u gradu vozeći bicikl. Brze promene do kojih je dovela industrijska revolucija i početak novog, 20. veka inspirisali su razmišljanja o budućnosti i tehno-utopiji koja će doneti blagodet čovečanstvu. Doprinos Žila Verna takvom razmišljanju je nesamerljiv. Ovaj pisac, koji se smatra ocem naučne fantastike, anticipirao je letove u svemir, podmornice, helikoptere, klima uređaje, navođene projektile i filmove mnogo pre nego što su zaista proizvedeni. Međutim, malo je poznato da je Vern, apostol naučnog progresa i optimističke budućnosti, bio i pionir njenih mračnih vizija. Naime, 1989. godine Vernov čukun-unuk pronašao je neobjavljeni rukopis romana Pariz u 20. veku , zaključan u sefu još od 1863. U tom romanu Vern je opisao život među neboderima od stakla i gvožđa, brze vozove, automobile na gasni pogon, kalkulatore, faks mašine i globalnu komunikacionu mrežu, kroz svojevrsnu formu tragedije, lament nad životom mladog idealiste koji se bori da nađe svoju sreću u okrutnoj materijalističkoj distopiji Pariza 1960. godine. U Vernovom vizionarskom radu stoga možemo naći začetke dva antagonistička pogleda na tehnologiju i budućnost čoveka aktuelne sve do danas. U ovoj ambivalentnoj postavci sa jedne strane stoje pobornici tehno-progresivizma, tehno-utopizma i transhumanizma, a sa druge glasnogovornici anti-modernizma, anarho-primitivizma i neo-ludizma. Ovaj jaz je u skladu sa različitim teorijama postmoderne kao kulturnog modela postindustrijskog društva, sa drugačijim pogledima na svet - optimističkim koji nastavljaju ideju neprekinutog društvenog progresa i emancipacije - i onim drugim, pesimističkim i konzervativnim. Interakcija tehnologije i čoveka razvijala se na dva načina u proteklih sto godina. Prvi podrazumeva ljudsko neposredno okruženje u vidu velikih infrastrukturnih objekata, mašina, medicinskih aparata čiji se način funkcionisanja možda uvek i ne razume, ali usled svoje korisnosti svakako izaziva divljenje. Na drugom, mnogo intimnijem planu taj razvoj podrazumeva male tehničke naprave - spravice/gedžete (engl. gadgets) u našem neposrednom okruženju, koje zbog trenda minijaturizacije postaju mobilni predmeti koji nas svuda prate. Za njih se vezujemo, posebno za najnovije tipove koji postaju svojevrsni 'čuvari uspomena' - fotografija, muzike koju volimo, a služe kao važno sredstvo komunikacije. Ovakav obrazac poznat je i od ranije, u religiji kroz odnos strahopoštovanja koji čovek ima prema hramovima i statuama božanstava i njihovoj moći, nasuprot nešto intimnijem odnosu prema kućnim artefaktima i ikonama kao medijumu komunikacije, toj 'neposrednoj vezi' sa uzvišenim. U ovom tekstu osvrnućemo se na nastanak danas tri najvažnija gedžeta - laptop kompjutera, mobilnog telefona, i mp3 plejera na primeru ajPod a. Laptop Prvi kompjuteri u naučnim ustanovama, računskim univerzitetskim centrima i vojsci zauzimali su čitave sobe, ličili na ormare a podaci su se čuvali na magnetnim trakama koje su se vrtele levo-desno, dok su zaposleni zbog belih mantila nalikovali na medicinske radnike. Ono što bi danas smatrali kompjuterom bio je samo terminal - ekran i tastatura koji su komunicirali sa velikim kompjuterom, tzv. 'mejnfrejmom' koji je mogao biti lociran u nekoj sasvim drugoj prostoriji. U te hramove tehnologije retko ko je mogao da proviri: jedino je 'osoblje' u belim mantilima kontaktiralo sa velikim kompjuterom preko terminala kao posrednog medijuma. Situacija se promenila sedamdesetih godina prošlog veka sa pojavom prvih kućnih kompjutera, čime je inicirana demistifikacija ovih uređaja (u početku praćena blagim otporom naučnih krugova). Mladi su na taj način dobili moć, jer su korišćenjem malih kompjutera mogli puno toga da naprave: to je bilo vreme nastanka kompjuterskih firmi u radionicama smeštenim u garažama, a tako su osnovani Majkrosoft (Microsoft) i Epl (Apple). 
Prvi komercijalno raspoloživi prenosivi kompjuter bio je Ozborn 1 (Osborne 1) iz 1981. godine konstruktora Adama Ozborna, doktora hemije i pisca bestselera o kompjuterima. Iako je bio spakovan u kofer težak 12 kilograma, nije radio na baterije, sa minijaturnim tv ekranom dijagonale svega 12 centimetara u hermetički zatvorenom kućištu u kome su se zbog nedostatka ventilacije kvarile komponente, ovaj kompjuter postigao je momentalni uspeh. [1] Usledio je prvi prenosivi kompjuter kompatibilan sa IBM PC-jem, Kompak portabl (Compaq portabl). Prvi koji je radio na baterije bio je Epson HX-20 , sa LCD ekranom sa 4 linije po 20 slova teksta. Međutim, prvim 'laptop' kompjuterom nalik na današnje, sa ekranom koji se preklapa preko tastature - smatra se Grid kompas 1101 (GRiD Compass 1101) Bilija Mogridža (William Moggridge) iz 1982. godine. Nije bio kompatibilan sa PC kompjuterima ali je radio i na baterije i znatan uspeh doživeo u američkoj vojsci i u NASI, koja ga je koristila i u spejs šatlovima. Najprodavaniji laptop tih ranih godina bio je Kiosera Kiotronik 85 (Kyocera Kyotronic 85) iz 1983. kojeg su licencirale i kompanije Tendi (Tandy), Oliveti (Olivetti) i NEC. Radio je na standardne AA baterije i bio je nalik na tastaturu koja sa gornje strane ima ekran od 8 redova po 40 slova, težak svega 2 kilograma i nalik na svesku. Interni modem učinio ga je prenosivim komunikacionim terminalom tako da je postao veoma popularan među novinarima. Kasnija unapređenja ovih kompjutera donela su kvalitetnije ekrane sa kolor grafikom, ugrađeni hard disk, manju težinu - razvijali su se uporedo sa desktop kompjuterima, mada su bili višestruko skuplji. Za konačan izgled laptopa kakav znamo danas zaslužan je Epl sa računarom iz Pauerbuk serije iz 1991. godine, koji je na sebi imao i 'trekbol' kao zamenu za miša, mogućnost umrežavanja i prikaz video materijala. U to vreme laptopi prodiru u biznis zajednicu i dugo ostaju jedan od statusnih simbola tzv. 'poslovnog čoveka'. Na prelazu između 80-tih i 90-tih godina prošlog veka nastaje i novi koncept laptopa, tzv. Tablet PC - kompjuter sa ekranom osetljivim na dodir uz obaveznu olovku kojom se pritiska i piše po ekranu. 
Mobilni telefoni  Ubrzan razvoj mreža mobilne telefonije započinje takođe osamdesetih godina dvadesetog veka. Do tada su postojali radio telefoni i mreže, ali je tek 1984. osmišljen sistem koji omogućava da telefoni u pokretu mogu da u toku razgovora promene frekvenciju (neprimetno za korisnika) i priključe se na drugu, bližu baznu stanicu - repetitor provajdera mobilne telefonije. Prvu generaciju je zamenila druga - 2G (GSM) 1991. godine, kada su i telefonski aparati postali manji a ove decenije i 3G (UMTS) koju karakteriše veliki propusni opseg digitalnih podataka omogućivši tako usluge video telefoniranja, praćenja TV programa i drugih multimedijalnih sadržaja.
Mobilni telefon od ostale savremene tehnike razlikuje univerzalna popularnost bez obzira na materijalni nivo razvijenosti zemalja. Poseduju ga i bogati i siromašni - kod ove tehnologije ne postoji jaz između bogatih i zemalja 'trećeg sveta', kao što je slučaj sa različitim stepenom upotrebe interneta. Prema pojedinim istraživanjima, u Britaniji ima više mobilnih telefona nego stanovnika dok u Americi gotovo polovina populacije dečijeg uzrasta poseduje telefon. Međutim u komunističkoj utopiji Severne Koreje za ovu tehnologiju nije se našlo mesta - narodno vođstvo je zabranilo upotrebu mobilnih telefona. Minijaturizacijem tehnologije postalo je moguće ugraditi u telefon mnoge funkcije a da i dalje ostane kompaktan, kao što su kamera, mp3 plejer, video plejer, GPS, ekran osetljiv na dodir, naposletku i velika memorija za brojne igre i programe. Akvizicija novih funkcija i veliki diverzitet ponuđenih modela više ili manje sličnih tehničkih karakteristika doveli su do toga da se proizvođači danas bore za kupce i preko dizajna ovih proizvoda. Time telefoni postaju deo imidža osobe koje ga nosi, svojevrstan modni detalj. "Za kupce ispred kojih je mnoštvo tehnološki gotovo istovetnih uređaja, estetski izgled može da bude od presudnog značaja prilikom kupovine, ukolike uspe da izazove emocionalnu reakciju koju će kupci vrednovati i za koju su spremni čak i da dodatne plate ", stoji u izveštaju konsultanske kuće ArkČart (ARCchart). Uspon telefona kao modnog detalja vezan je i za čovekovu potrebu da ispolji različitost u odnosu na druge kupce. Odabir lepog modela telefona nije dovoljan jer je on i dalje industrijski proizvod - jedan od mnogobrojnih klonova. Međutim, dodaci za mobilni telefon mogu da budu unikatni, od jeftinih futrola i nalepnica sve do optočavanja kućišta plemenitim metalima i dragim kamenjem. U trku su uključili i modni dizajneri - Roberto Kavali, Prada, Dijana fon Firstenberg i drugi, koji sarađuju sa prozvođačima telefona u pravljenju više ili manje 'ograničenih' serija. Prisustvo tehnologije stvara i nove načine komunikacije i norme ponašanja među ljudima. Zvonjava za vreme sahrana, na svadbi, pozorišnim i bioskopskim predstavama i u toaletima smatra se veoma nepriličnom. Zbog običaja da ljudi vode glasan razgovor, knjižare, biblioteke, bioskopi, lekarske ordinacije i crkve zabranjuju njihovu upotrebu, ugrađuju ometače signala ili prilikom gradnje sala ugrađuju metalnu strukturu koja prostorije pretvara u 'faradejev kavez'. Upotreba telefona u avionima često je zabranjena zbog tvrdnje da bi mogla da dovede do ometanja radio veze letelice sa kontrolom leta, ali neke avio kompanije poput Qantasa i Emirata istražuju načine da ipak omoguće njihovo korišćenje. Mobilni telefon može da bude i sredstvo mobilizacije za političku borbu. Pomogli su širenju 'naranžaste revolucije' u Ukrajini, u Francuskoj su ih demonstranti koristili za koordinaciju akcija i izbegavanje policijskih kordona, a u Kini je slanje sms-ova posebno povećano tokom održavanja anti-japanskih demonstracija. Interesantno je da su korisnici još uvek rezervisani po pitanju upotrebe video-telefonije u okviru 3G mreža, iz straha od povrede privatnosti. Jednosmerni vid komunikacije - praćenje TV programa, pak, sasvim je "ok". Sve veći broj korisnika prihvata korišćenje mobilnog telefona kao mp3 plejera, jer tako jedan uređaj pruža dvostruke mogućnosti. Soni Erikson (Sony Ericsson) posebno potencira ove funkcije jer je upravo ta firma pre 25 godina pokrenula revoluciju u mobilnom slušanju muzike sa vokmenom, mada njihova ponuda samostalnih mp3 plejera nije u tolikoj meri popularna, najpre zbog prisustva velikog konkurenta čiji je glavni proizvod 'promenio svet'... AjPod (iPod) 
Univerzalno poželjan među svim društvenim slojevima: poseduju ga i britanska kraljica, američki predsednik Buš, a Karl Lagerfeld ima 70 komada na kojima čuva kolekciju od 60,000 muzičkih izdanja. Zašto je baš ova familija gedžeta uspela ono što nijedan proizvod do tada nije? Proizvod kompanije Apple, ajPod se pojavio u pravom trenutku. Mnogi kompjuterski korisnici već su posedovali velike muzičke kolekcije u MP3 formatu, delom zahvaljujući sopstvenoj zbirci diskova, a delom preuzimanjem fajlova sa internet mreža za razmenu. Kopiranje hiljada pesama na ajPod koji je u sebi sadržao mali hard disk bilo je mnogo lakše nego narezivanje desetina diskova. Do sada je objavljeno šest generacija ajPod a, od kojih svaka ima nekoliko modela u ponudi koji se razlikuju po veličini, kapacitetu memorije, mogućnosti čuvanja video zapisa: svi potrošački stratumi su pokriveni. Svakog minuta prodaje se preko 100 u svetu, a do sada je prodato preko 50 miliona ovih uređaja. Zaštitni znak ajPod -a su bele slušalice, koje su i lajtmotiv reklamne kampanje koja prikazuje crne siluete ljudi sa belim slušalicama, tzv. 'bubicama'. Kao što niko nije predvideo da će ajPod postati hit, takođe nije bilo moguće pretpostaviti efekat na navike slušanja muzike, prodaju preko interneta i kulturu u celini. Nekada su gomile ploča ili diskova čamile u plakarima a slušale su se jedne iste. Na ajPod- u je, nasuprot tome, cela muzička kolekcija na dohvat ruke - na pritisak dugmeta i tokom celog dana. Moguće je zadati želje prema žanru muzike, godini snimanja, čak i po ključnim rečima ili pak praviti sopstvene kompilacije muzike - tzv. plejliste. Može se reći da muzika 'ponovo živi'. Smatra se da ovi uređaji daju i jedinstvenu mogućnost boljeg upoznavanja osoba sa kojima radimo i sa kojima se družimo, preko izbora muzike koju nose sa sobom i slušaju. Donedavno je to bila privilegija samo užeg kruga onih koji su dolazili u kućne posete i imali mogućnost pristupa muzičkoj kolekciji prijatelja. Ovo je dovelo do pojave tzv. 'plejelitizma', situacije da muzički snobovi ismevaju audio kolekcije drugih osoba. Čak je skovana i sintagma 'anksioznost plejliste', koja se odnosi na brigu o tome šta će drugi reći o nekoj osobi na osnovu muzike koju ona sluša. Prema istraživačima iz Palo Alta koji su proučavali navike zaposlenih u kancelarijama, pojedinci 'doteruju' svoje kolekcije kako bi se prikazali u najboljem mogućem svetlu. ajPod je izvršio uticaj i na radio stanice, koje su uvidele trend opadanja slušanosti i stoga sve češće puštaju muziku nalik na ajPod plejliste, prozvanu 'Džek format' - velike kolekcije pesama (1000 umesto standardnih 100) koje kompjuter pušta po slučajnom izboru. DJ ne postoji. Preplitanje žanrova nije problem - naprotiv: što raznovrsnije to bolje, smatraju pobornici ovog koncepta radio stanica. Sa ajPod om svako može postati DJ, odnosno MP3J. U Americi se se u klubovima organizuju ajPod večeri ili aj-žurke. Posetioci uzimaju papirić i kada se njihov broj pojavi na ekranu, imaju 7 minuta za DJ pultom da priključe svoj ajPod i pokažu sopstveno umeće izbora muzike. Procenjuje se da ima više hiljada ovakvih klubova širom sveta gde ljudi uzimaju "aktivno učešće u svojoj zabavi". Podkasting su radio emisije spakovane u MP3 format koji ljudi mogu da preuzmu za slušanje na sopstvenim MP3 plejerima. Smatralo se da će ovo biti budućnost radija međutim za sada su to većinom amaterska ostvarenja gde se slobodno ćaska o različitim temama, poput Hajd Park kornera u Londonu. Međutim, neke ozbiljne medijske kuće su se zainteresovale za ovaj format. Na JuTjub-u (Youtube) mogu se naći slični sadržaji koji ipak nisu predviđeni za prebacivanje na mobilne uređaje. Automobili se danas dele na " ajPod prijateljske" i one koji to još nisu postali. Navodno je više od polovine novih automobila koji se prodaju u Americi " ajPod kompatibilno"; prvi proizvođač bio je BMW 2004. godine sa posebnim pretincem za ajPod koji se priključuje i kontroliše preko glavnog stereo sistema ugrađenog u automobil. Novi ajPod servisi stvoreni su samo zahvaljujući postojanju ovog plejera. Ko ne želi sam da pretvara svoju koju kolekciju od više stotina CD-a u MP3 fajlove, može da ih u celini spakuje u veliku kutiju, zajedno sa ajPod om, i pošalje firmama koje nude usluge ripovanja CD-a i 'utovara' muzike na ajPod . Druga vrsta firmi koje prave muzički izbor za luksuzne prodavnice, hotele i letovališta, nudi uslugu punjenja ajPod -a sopstvenim izborom muzike, što podrazumeva i specijalni izbor muzike za negovateljice u jaslicama ili hirurge u operacionim salama Izrazom ajPod džekiranje opisuje se susret dve osobe sa ajPod- om koje razmenjuju utičnicu (džek) od slušalica na nekoliko minuta tako da mogu da čuju šta ona druga sluša. Poznanici se "džekiraju" u autobusu, ulici, poslu, školi. To je način da se otkrije nova muzika ili za upoznavanje; među mladom populacijom popularne su majice sa natpisom "Slobodno utakni". ajUčenje (iLearning) menja koncept ajPod a ne samo kao sredstva slušanja muzike već i pristupa znanju. Čuveni američki univerzitet Djuk (Duke) pojavio se u vestima 2004. godine kada je odlučio da svim novim studentima obezbedi ajPod , uz reklamnu kampanju "stekni diplomu, uzmi besplatan ajPod ", nadajući se da će studenti tu čuvati rasporede i audio zapise predavanja. Rezultati su bili podeljeni: većina studenata je ovaj uređaj ipak koristila za slušanje muzike, tako da su u novoj generaciji ajPod dobili samo studenti muzike i stranih jezika. Svejedno, ova praksa se proširila na veliki broj američkih fakulteta, tako da su studentima dostupna predavanja, literatura i podkastovi profesora i drugih studenata. [2] ajPod je pomogao i legalnu prodaju muzike preko interneta a oko njega je je čitav "ekosistem" raznih dodataka (prema nekim procenama postoji preko 3000), od futrola za nošenje, raznih tipova slušalica, zvučnika, budilnika, dodataka za automobil do odeće za bebe sa ajPod natpisima. Svaki mejnstrim ima i opoziciju, pa i ajPod kultura. Prvi "gerila film" pojavio se pre nekoliko godina pod nazivom ajPodova prljava tajna . Tema ovog kratkog video rada braće Nejstat (Neistat) iz Njujorka je frustracija kratkim životnim vekom baterije koja nije predviđena za zamenu. Od tada se u Americi pojavilo više sajtova, postera na ulicima i nalepnica sa porukama "Nisi mi potreban". Sajt anti-iPod.co.yu proglasio je 6. avgust anti-iPod danom. SmashmyiPod.com podigao je donaciju od 400 dolara za ajPod čije će javno pogubljenje (razbijanje) biti snimljeno i prikazano. I neki novinari dele ovakve stavove - Brajoni Gordon (Bryony Gordon), kolumnistkinja britanskog Dejli Telegrafa napisala je sledeće: "Hoću da kažem da ih zaista, zaista mrzim ... Nailazim na narastajuću armiju mrzitelja ajPod- a koji ne žele da dozvole da ih ugrožavaju brigade belih slušalica". [3] Kristina Rozen (Christine Rosen) iz Centra za etiku i javne propise tvrdi: "Javne površine osvajaju ljudi sa belim bubicama, skroluju točkiće svojih ajPod a, gledaju ga, igraju se nameštajući bele slušalice - fetišizuju ovaj predmet. Na taj način šalju se signal ljudima oko nas - "nebitni se" - ono šta ja radim je važnije: razgovor preko mobilnog, muzika koju slušam, to na šta sam sada usmeren". [4] Apple je ove godine napravio prodor i na tržište mobilnih telefona sa ajFoun (iPhone) proizvodom koji je u isto vreme mp3 plejer i mali kompjuter (PDA - lični digitalni asistent). Poseduje ekran osetljiv na dodir i inovativni korisnički interfejs koji otkriva složenije pokrete prstima po ekranu koji pružaju nove načine zadavanja komandi ovom uređaju. Tehnološka konvergencija i singularitet  Na primerima novih laptopa, mobilnih telefona i mp3 plejera može se pratiti nestanak jasnih razgraničenja u tehnološkim funkcijama. Na to upućuje i tehnološka konvergencija , sintagma pod kojom se podrazumeva sposobnost umrežavanja i međusobne komunikacije različitih i raznorodnih vrsta kompjuterskih uređaja i gedžeta, kao i njihovo usavršavanje ka akviziciji novih funkcija za koje originalno nije predviđeno da ih poseduju i obavljaju.
Tako funkcionišu konzole za igru kao što je Plejstejšn (Playstation), koja je u isto vreme CD i DVD plejer, a može i da se priključi na Internet. Najnoviji mobilni telefoni su takođe dobar primer tehnološke konvergencije, jer objedinjuju digitalni fotoaparat i kameru, mp3 plejer, snimanje glasa, pregledač Interneta, rokovnik, GPS satelitski pozicioner, praćenje TV i radio programa. Postoje i kombinacije bežičnih telefona i mobilnih telefona - ukoliko je korisnik kod kod kuće i u dometu svoje baze može da prima pozive sa fiksnog telefona, a u isto vreme koristi i usluge mobilne telefonije. Danas je za izgradnju kućne kompjuterske mreže i povezivanje na internet dovoljno kupiti samo jedan uređaj umesto tri. Bežični ADSL ruter objedinjuje bežičnu baznu stanicu (tzv. Access Point), ADSL modem, ruter (koji prikuplja i raspodeljuje internet saobraćaj na kompjutere povezane u kućnu mrežu). Sve je to 'napakovano' u vrlo malom prostoru zahvaljujući čemu više nije potrebno sa sobom nositi plejadu zasebnih gedžeta ili gomilati opremu i kablove. Na početku razvoja objedinjenih tehnologija se, međutim, javljaju i problemi, jer novi uređaji koji se zasnivaju na tom principu ponekad lošije obavljaju pojedinačne funkcije u odnosu na one koji su za to posebno namenjeni. Korisnici u isto vreme moraju i da savladaju veći broj komandi. Tehnološka konvergencija deluje i na provajdere raznih servisa, poput telekoma, kablovske televizije, elektrodistribucije, bežičnih mreža. Putem svojih mreža provajderi mogu da ponude servise koje nisu karakteristični za njihov uobičajeni tip poslovanja. Tako, na primer, dobavljač kablovske televizije nudi internet i fiksnu telefoniju, a provajder mobilne telefonije omogućava gledanje TV programa. Bežične kompjuterske mreže u gradu mogle bi da ponude uslugu mobilne telefonije, pod uslovom da imaju dovoljan broj repetitora kojima bi pokrile celo gradsko područje.
Standardi koji sve to omogućavaju su WiFi 802.11, Bluetooth, RFID, WiMax, 3G. Smanjuje se i šuma kablova koji okružuju uređaje: gotovo da ostaje samo onaj za napajanje električnom energijom (makar ako je reč i o punjenju baterija kod uređaja na baterijskom napajanju), s obzirom na to da se još uvek nije ostvario Teslin san o efikasnom bežičnom prenosu električne energije.
Kada se na vremenskoj skali istorije čovečanstva lociraju ključni pomaci u razvoju tehnologije, jasno se vidi da je razmak među značajnim otkrićima sve kraći - statističari bi rekli da se ovaj trend eksponencijalno razvija.
U skladu sa tim može se pretpostaviti da će jednog dana, razvijanjem dovoljno moćne veštačke inteligencije doći do hipotetičke situacije u kojoj će od izvesnog trenutka tehnološki progres ići tako ubrzano da ga ljudi više neće moći da prate. O tome govori pojam tehnološkog singulariteta .
Vernor Vindž (Vernor Vinge) je '80-tih skovao pojam 'singularitet', zasnovan na tezi da će, kao što zakoni fizike prestaju da važe kada opisuju pojave bliske središtu crne rupe, i naši modeli sveta doživeti istu sudbinu kada pokušamo da ih primenimo u anticipiranju budućnosti koju nastanjuju entiteti pametniji od čoveka. U takvoj budućnosti super-kompjuteri sa nadljudskom inteligencijom biće u stanju da sami sebe usavršavaju mnogo brže nego što bi to mogao čovek.
Njegove ideje se nadovezuju na deju 'eksplozije inteligencije' statističara Irvina Džona Guda (I. J. Good), koji smatra da će mašine prevazići svoje tvorce ukoliko budu u stanju da same nadograđuju sopstvenu inteligenciju. Ova ideja se temelji na Murovom zakonu kojim se opisuje trend razvoja kompjuterske tehnologije, odnosno čipova: broj tranzistora koji se u njih ugrađuje eksponencijalno se uvećava, duplirajući se svake dve godine. Murov zakon se primenjuje i u opisu pokretačkih snaga iza tehnološkog i društvenog progresa na kraju 20. i početku ovog veka.
Takav prelaz sa linearnog na eksponencijalnu brzinu razvoja tehnologije neće se dogoditi samo na jednom polju. "Singularitet će biti izazvan kaskadnim efektom koji će dovesti do ubrzanog razvoja nanotehnologije, snažne veštačke inteligencije, mašina koje se samoreplikuju, aplifikacije ljudske inteligencije, kibernetike, biotehnologiije, tehnologije sa prenosom signala brže od svetlosti, itd.", smatra Džonatan MekGregor Betel (Jonathan McGregor Bethel), futurista. [5] Interesantno je da bi tada brana dominaciji veštačke inteligencije nad čovekom bila upravo augmentacija čovekovih sopstvenih umnih sposobnosti, razvojem implantanata, tj. stvaranje kiborga. "Takva moždana protetička pomagala probila bi biološke granice brzine odvijanja moždanih procesa i pamćenja i omogućila čoveku da se uhvati u koštac sa superkompjuterima, sa veštačkom inteligencijom sa kojom bi mogao direktno da komunicira".
Vern, setimo se, opisuje promene u društvu i sukobe između 'neo-ludita' i 'progresivaca': nastavljača devetnaestovekovne ideje da će ljudi ostati bez posla zbog mašina i onih koji su tehnologiju prigrlili i priželjkuju opisani razvoj događaja.
Da li će se gedžeti u budućnosti smatrati ključnim sredstvom tehnološke indoktrinacije ljudi na početku trećeg milenijuma kada je čovečanstvo krenulo ka obzorju događaja crne rupe (iz koje je nemoguće izaći), ili pak čovekovim novim oruđima u humanističkom društvu budućnosti, neizvesna je perspektiva koja u ovom trenutku počiva samo na nama.
[1] Kompanija je prve godine ostvarila zaradu od 70 miliona dolara a kroz dve i po godine bankrotirala zbog prevelikog rasta. Ozborn je kasnije osnovao firmu za proizvodnju kompjuterskih štampanih ploča u Indiji, kao i firmu za razvoj veštačke inteligencije u Americi.
[2] Postoje i suprotni primeri: jedna škola u Sidneju je zabranila korišćenje ajPod- a jer je upravnik smatrao da podstiče antisocijalno ponašanje kod dece, koja umesto da se druže sa vršnjacima tokom odmora, više slušaju muziku.
[3] http://www.telegraph.co.uk/arts/main.jhtml?xml=/arts/2004/02/09/bmipod09.xml
[4] http://www.pbs.org/newshour/bb/media/jan-june06/ipod_05-15.html
[5]http://omegapoint.org/modules/news/article.php?storyid=59 |
