O KNJIZI "VIRTUELNA KULTURA" STIVENA DŽOUNSA(ed.)
Iva Nenić  Zbornik eseja Virtuelna kultura predstavlja jednu od retkih i značajnih publikacija na temu virtuelnosti i novih izazova koje nosi upotreba Interneta. Knjiga je koncipirana kao skup različitih radova na teme u opsegu od socioloških pristupa, preko psihologije Internet zajednica, do razumevanja gender (rodnih) pitanja u online komunikaciji. Autor i urednik zbornika, profesor Stiven Džouns (Steven Jones) je istraživanja u ovom pravcu otpočeo još sa zbornikom Kiber društvo (CyberSociety, 1995), da bi u Virtuelnoj kulturi kompilirao deset ogleda koji mahom upućuju na pitanja komunikacije i sajber okruženja. Virtuelna kultura je izdanje Biblioteke XX vek, i pored studija obuhvata predgovor, pozamašnu bibliografiju različitih relevantnih tekstova na temu Interneta, uz koju je u srpskom izdanju priređen i kratak glosar Internet terminologije (Vladislava Gordić).
Paradigma u izradi ove knjige je pristup Internetu kao novom i važnom društvenom okruženju. Na to upućuje i uvodni tekst (S. Džouns) u kojem se postavljaju smernice za proučavanje Interneta kao prostora koji se ne tumači kao "futuristički kiber-prostor" već kao "diskontinuirani narativni prostor". Polazeći od ove teze, Džouns Internet ne sagledava kao utopiju koja će rešiti ili nadomestiti postojeće društvene atopije, već ga razmatra prevashodno kao mogućnost realizovanja različitih oblika virtuelnog zajedništva. On uvodi i pojam sajber vremena, u pokušaju da ukaže na još jedan od važnih toposa postmodernog doba - prazninu vremena, uslovljenu time što "slabije osećamo njegovo proticanje, a jače njegov diskontinuitet" (str. 26). Takođe (i ne samo u ovom tekstu), postavlja se pitanje da li je su zajednice na Internetu "stvarne" ili zamišljane - odgovor autora tekstova je nesumnjivo potvrdan, i implicira da stvarnost Interneta i ozbiljni uticaji koje ta stvarnost vrši na svakodnevicu zahtevaju urgentno kritičko promišljanje međuuticaja onlajn i oflajn komunikacije. U izboru interesantnih članaka iz ove knjige treba istaći rad Anande Mitre "Virtuelno zajedništvo: Tražeći Indiju na Internetu". Autorka u ovom radu prati oblike virtuelnog organizovanja dijaspore sa indijskog podkontinenta (imejl konferencije). U vezi sa tim, ona iznosi zapažanja o problemu identiteta nacije ili etničke grupe, kroz koja se može sagledati na koji način Internet transformiše identitet u dinamičnu kategoriju, svojevrsnu potragu za određenjima. Analizirajući poruke u kojima dominiraju uvredljivi sadržaji i psovke kao diskurs zajednice, autorka zaključuje kako u suštini "nema dominantne, nepobitne slike jedne nacije jer sama priroda Interneta ne dopušta trajnost slike". (str. 126) Rad koji tematizuje konkretnu upotrebu Interneta u cilju bolje integracije (onlajn i oflajn) zajednice je tekst Džozefa Šmica "Strukturne relacije, elektronski mediji i društvene promene: javna elektronska mreža i beskucnici". U ovom radu se analizira stvarni potencijal Interneta za konkretne projekte poboljšanje života u zajednici na primeru projekta gradskih vlasti Santa Monike (Javna elektronska mreža/Public Electronic Network). Šmic razmatra međusobne uticaje strukture društva i društvene promene sa posebno interesantnim osvrtom na Konferenciju za beskućnike, ukazujući na rekonfiguraciju odnosa elite i siromašnih, te kako (konkretan) primer PEN-a zapravo materijalizuje i preinačuje lokalna društvena pravila zajednice. Tekstovi posvećeni pitanju marginalizovanih glasova u kulturi su "Homoseksualci i kompjuterska komunikacija: govor o polu i identitetu u kiber-prostoru" Dejvida F. Šoa i " (Pre)oblikovanje tehno-erotske žene: pol i tekstualnost u kiber-kulturnoj matrici " autorke Don Ditrih. Potonji tekst je posebno zanimljiv u pokušaju da opiše i dekonstruiše patrijarhalne retorike koje se koriste u onlajn časopisima kao što je HotWired ili Mondo2000 . Autorka raspravlja različite subverzivne strategije koje se prenose iz realnog domena u virtuelnu tekstualnost i virtuelno komuniciranje. Deo ovog teksta je posvećen i diskusiji mogućeg koncepta ''ženskog prostora'' koji je konstruisan kao ''mesto konsenzusa gde žene mogu da združe glasove/tekstove kako bi artikulisale i aktivirale pitanja koja su im svojstvena''. Pitanja o politici roda, kontroli u granicama sajber prostora koja pokreće ovaj rad značajna su mesta u savremenim teorijama roda i reprezentacije, kao i u širem diskursu sajber studija. Civilno društvo i njegova krhkost u novom kulturnom okruženju Interneta predmet su rada ''Civilno društvo, politička ekonomija i Internet'' čiji je autor Haris Breslou. U samom početku teksta izdvojena su tri moguća pristupa Internetu kao sistemu komunikacije - sam Internet, potom univerzitetski kampus , i civilno društvo (kao politički prostor). Autor teksta se opredeljuje za analizu trećeg pristupa, ističući kako je Internet neretko ''osporavano mesto'', i razmatrajući implikacije Interneta na savremenu politiku. Virtuelni zločini su predmet bavljenja Ričarda Makinona (''Kažnjavanje persone: načini kažnjavanja virtuelnih prestupnika''). Objekti analize su različiti vidovi sociopatije, od virtuelne egzekucije do virtuelnog silovanja. Makinon analizira i čuveni slučaj Kevina Mitnika (haker čija je onlajn delatnost podrazumevala stalne elektronske upade u kompjutere ''Korporacije za digitalnu opremu'', i čije je hapšenje i suđenje proizvelo veliki publicitet). Razmatrajući ove probleme, autor uvodi pojmove ''bestelesnih počinilaca'' i ''virtuelne kazne''. Radovi u okviru Virtuelne kulture nude zanimljivu lepezu problema i pristupa sferi virtuelne komunikacije. Donekle out-of-date (knjiga je prvi put objavljena 1997, u prevodu na srpski 2001), sakupljeni tekstovi ipak otvaraju put ka savremenim trendovima u sferi društvenih nauka i komunikologije, uz odlične reference u određenim oblastima, što svakako preporučuje ovaj zbornik kao jednu od startnih odrednica za upoznavanje sa studijama sajber-kulture. |
