IZVOD IZ DISKUSIJE
Marijana Vidas-Bubanja, predsedavajuća Inicijativi za elektronsku Jugoistočnu Evropu Pakta za stabilnost Iskoristila bih priliku da se nadovežem na zaključke gospođe Medaković iz PKS-a o tome šta bi Vlada trebalo da uradi i da se eventualno nadovežem na gospodina Rodića i ovaj White paper koji je napravljen u okviru projekta USAID-a Serbia Enterprise Development Program . Radi se o zadacima koje je naša Vlada preuzela još u toku 2002. godine potpisivanjem Agende za razvoj informacionog društva i rekla kako ćemo ih realizovati u vremenu koje je za to određeno. Recimo, do oktobra 2003. u Agendi piše da Srbija treba da ima strategiju razvoja informacionog društva. Nažalost, mi je nemamo. Poslednja smo zemlja u okviru ove inicijative: Moldavija treba 20. decembra da usvoji svoju strategiju, Crna Gora je svoju usvojila - ostala je još jedino Srbija koja nije usvojila strategiju. Na sreću, ima nekih pozitivnih pomaka i moram da ih pomenem: pokrenut je jedan projekat uz podršku NFI-a i u saradnji sa Ministarstvom, koje bi trebalo da u nekom prihvatljivom roku i u ovoj zemlji donese strategiju razvoja. Sve ovo što je gospodin Rodić izneo je već zapisano u tim papirima. Kao zemlja nismo ratifikovali konvenciju Evropskog saveta o sajber kriminalu. U Agendi vrlo decidirano piše upravo ovo što je danas izloženo, počev od strategije, preko izgradnje neke zakonske regulative do nekih promotivnih mehanizama i saradnje u regionu. Verovatno vam je već poznata priča gde se Evropa nalazi u odnosu na zemlje zapadnog Balkana ili jugoistočnog dela Evrope, gledano iz jednog regionalnog ugla. Drugim rečima, ako želimo i imamo ambiciju da apliciramo za neke projekte, lakše će nam priča proći ukoliko to radimo jedinstveno. I oni rešenje za nas traže kroz taj aspekt. Stoga je i pokrenuta inicijativa, gde su želeli da nam pruže podršku da brže razvijamo IKT sektor, ocenivši kako ovaj region u tom sektoru ima potencijale i shvatajući to u sklopu Lisabonske strategije EU, gde Evropa ima ambiciju da do 2004. bude najkonkurentnija privreda zasnovana na znanju. U tom smislu, Evropa, kao što znate, piše programe i strategije. Trenutno je na sceni Evropski program razvoja informacionog društva "Europe 2005.". Postojali su i mnogi drugi programi. Jedan koji je u najskorije vreme zatvoren "Europe Claster " bio je program koji je obuhvatao 10 zemalja koje su 1. maja 2004. postale punopravne članice EU. Te zemlje sada rade u okviru programa "Europe 2005.". Prema tome, paralelno sa programom "Europe 2005.", jedini važeći akcioni plan na evropskom kontinentu je naša Agenda za razvoj informacionog društva u Jugoistočnoj Evropi, koju agilno implementuju ostale zemlje iz okruženja. Naravno, to čine sa više-manje uspeha, ali nisu svi krenuli sa istog nivoa, pa ni rezultati ne mogu biti isti. Srbiju još dosta očekuje na tom planu i nadam se da će svest o tome izmeniti i da ćemo uspeti u promovisanju cele stvari. Mislim da je na četvrtom mestu bila podrška Vlade i da ona mora biti na prvom. Ako nemamo političku odluku i podršku sa vrha da u ovom sektoru nešto uradimo, do nekih rezultata neće ni doći. Sve je zapisano, treba samo da krenemo u implementaciju, i čini se da su ljudi koji su nadležni za to svesni, a postoje i mehanizmi. Zavod ne radi ne zato što ti ljudi tamo ne rade, nego zato što treba da im se da neki nalog i da se pokrenu mehanizmi odozgo. Mi nemamo telo koje bi koordiniralo sve aktivnosti, pa i aktivnost ovakvih projekata. Trebalo bi da znamo šta ko radi, da ne radimo neke stvari paralelno jer su nam resursi vrlo ograničeni, da maksimalne rezultate postignemo uz minimalno investiranje i da se učimo na greškama iz okruženja da ih ne bismo ponovili.
Dejan Restak, direktor sajta B92 Mene zanima zašto nije sinhronizovana procedura oko usaglašavanja Zakona koji je usvojen, i kako nije bilo moguće da u isto vreme se razmišlja i o Agenciji za telekomunikacije: umesto toga, dolazimo u situaciju da čekamo da dođe do formiranja Agencije? Kako ekipa ljudi koja je izglasala Zakon i dovela do njegove realizacije nije razmišljala o tome da je potrebno i to telo? I sada, dok se dođe do toga, sledi godinu dana vakuuma, što je svojevrsna opstrukcija. Kako taj proces funkcioniše?
Dragana Ćurčić, zamenica ministra za telekomunikacije Ministarstva za kapitalne investicije
Proces usvajanja zakona ide na uobičajen način. Prvo je rađen Savezni zakon uz pomoć konsultanata, pa su nadležnosti za ovu oblast telekomunikacija prebačene na Republiku, da bi potom taj Zakon ipak bio urađen kao Republički zakon. Po Zakonu postoji jedan period u kome je trebalo da se formira Upravni odbor Agencije za telekomunikacije, i da se predlože njegovi članovi. Mislim da je takav jedan predlog i napravljen, da su aktivnosti i u prethodnoj Vladi išle u tom smeru. Međutim, došlo je do smene Vlade, novih izbora i onda su aktivnosti ponovo krenule u ovom pravcu. Ovo prethodno što sam opisala su aktivnosti Ministarstva za kapitalne investicije. Znači, Ministarstvo za kapitalne investicije je moralo da načini novi predlog Agencije. To je procedura koja je predviđena Zakonom koji je usvojen.
Bogoljub Lazić,
bivši zamenik ministra za kapitalne investicije i šef vladine grupe koja je pisala Strategiju razvoja telekomunikacija Srbije
U članu 104. Zakona o telekomunikacijama postoji blokada primene Zakona izborom Upravnog odbora Agencije za telekomunikacije. Novom izmenom Zakona o telekomunikacijama to će biti eliminisano. Zakon mora da se primeni bez obzira da li Agencija postoji. Agencija će raditi poslove koje joj je država poverila ali neće biti mogućnosti blokade.
Stevan Živković, predsednik kompanije Pupin Telekom
Da li postoji neki rok u kom mislite da će Strategija o telekomunikacijama biti usvojena, posle 6 nedelja koliko ste zamenik ministra? U kom roku vi prognozirate usvajanje Strategije, s obzirom na to da bez Strategije nema ni Agencije? Jasno je rečeno u jednoj od krajnjih tačaka da Agencija mora da bude uspostavljena u određenom roku. Da je usvojena Strategija razvoja telekomunikacija do kraja 2007, postojala bi implicitno i Agencija, jer bi tamo bio definisan rok kad bi Vlada mogla da donese zakon. To je sve bilo lepo zamišljeno, međutim, glavne prepreke usvajanju Strategije telekomunikacija se, na žalost, ne nalaze u Ministarstvu već u našoj nauci. Objasniću vam gde gde je uporište, kao i ko je u stvari protiv Strategije o telekomunikacijama. Reč je, konkretno, o našoj nauci.
Dragana Ćurčić, zamenica ministra za telekomunikacije Ministarstva za kapitalne investicije
Neophodan je izbor članova Upravnog odbora Agencije za telekomunikacije. Tek izborom članova ovog Upravnog odbora počinje da se primenjuje Zakon. Ništa ne bi vredelo da je usvojena Strategija. Strategija je akt koji donosi Vlada Srbije, a članovi Upravnog odbora Agencije se biraju na Skupštini i njihov izbor je utvrđen Zakonom koji je jači od bilo kakvih Vladinih akata. Prema tome, ono što je stvarno neophodno da bi Zakon mogao da se primenjuje, jeste uspostavljanje Upravnog odbora Agencije. Kada počne da se primenjuje Zakon, onda nama kao Ministarstvu i Vladi teku rokovi za donošenje politike i Strategije. Mi nećemo čekati te rokove i smatramo da imamo zakonski osnov i u postojećem Zakonu o Ministarstvu da predlažemo politiku, kao da i Vlada ima takođe zakonski osnov da donese svoju politiku u oblasti telekomunikacija na osnovu postojeće zakonske regulative. Mi nećemo čekati uspostavljanje Agencije da bismo počeli sa tim poslovima. Prvo ćemo dati Vladi na usvajanje politiku - računamo da će biti potrebno mesec dana da Vlada usvoji taj dokument. Posle toga, biće mnogo lakše da se usvoji Strategija ukoliko budemo imali neke jasne, već usvojene smernice, i da ćemo imati Zakon kao veoma važnu podlogu. Takođe, imamo obavezu da u roku od 3 meseca od stupanja na snagu ovog Zakona usvojimo i donesemo strategiju. Ja mislim da ćemo te rokove moći da ispunimo, ali da bi kraći rokovi bili i nerealni. Sve sugestije i predlozi su dobrodošli. |
