PRIKAZ NACRTA STRATEGIJE ZA RAZVOJ TELEKOMUNIKACIJA U SRBIJI DO 2007 [daunloud strategije - pdf]
Ministarstvo za kapitalne inesticije Vlade Republike Srbije
Aktivnosti Ministarstva za kapitalne investicije..........................................................................................
Problemi pri pisanju strategije za telekomunikcije..................................................................................
Kratki prikaz Nacrta strategije za razvoj telekomunikacija u Srbiji do 2007........................................
Restrukturiranje "Telekoma Srbija" - pripreme za liberalizovano tržište.............................................
O javnoj mobilnoj telekomunikacionoj mreži............................................................................................
Internet servisi.................................................................................................................................................
Radio-difuzni sistemi.....................................................................................................................................
Aktivnosti Ministarstva za kapitalne investicije.....................................................................................
Dragana Ćurčić, zamenica ministra za telekomunikacije Ministarstva za kapitalne investicije  Želela bih da vas i ja pozdravim u ime Ministarstva za kapitalne investicije i da se zahvalim našim domaćinima i organizatorima ovoga skupa Britanskom savetu, BOŠ-u i fondaciji Olaf Palme na pozivu za učešće na ovom skupu. Naš prethodnik je izrazio potrebu za tim da Vladine institucije budu uključene u ovakve javne rasprave i da ih i same podstiču i da čuju mišljenja svih zainteresovanih strana. Mi smo tu da vam sa jedne strane prezentujemo ono što smo radili do sada, kao i da vam prezentujemo naše stavove, ali isto tako da čujemo i mišljenja svih onih koji će svojim sugestijama učiniti da ono što radimo bude bolje i kasnije opšte prihvaćeno. Narednih 40 minuta će govoriti predstavnici Ministarstva i predstavnici radne grupe koja je učestvovala na izradi ove strategije, koji će i predstaviti sam dokument strategije razvoja. Ja bih samo nešto rekla o sudbini ovog dokumenta.
On je u avgustu mesecu stavljen u zvaničnu proceduru za usvajanje od strane Vlade Srbije. Međutim, sa tom procedurom se zastalo jer je u međuvremenu ovaj dokument izazvao pažnju široke javnosti. Stigle su određene primedbe koje su ukazale na potrebu da se ovaj dokument u određenim segmentima izmeni i doradi. Takođe, verovatno su mnogi učesnici ovog skupa bili prisutni i na konferenciji Telfora 2004, na kojoj je takođe čitav jedan okrugli sto bio posvećen temi budućeg razvoja i problemima telekomunikacija. I na tom okruglom stolu se raspravljalo o ovom dokumentu strategije razvoja. Od strane Elektrotehničkog fakulteta Beograd, koji je imao uvodno izlaganje i vodio ovaj okrugli sto, obavešteni smo da je izrada ovih zaključaka u toku. Ministarstvo za kapitalne investicije će, zajedno sa Elektrotehničkim fakultetom, dati jedan predlog zaključaka okruglog stola, kao jedan od učesnika okruglog stola. Ovi zaključci okruglog stola Telfora će na pogodan način biti prezentovani verovatno na sajtu Telfora i Ministarstva za kapitalne investicije, tako da će i sa njima šira javnost moći da se upozna. Takođe će Ministarstvo za kapitalne investicije iskoristiti i zaključke ovog okruglog stola i diskusiju koju ćemo danas čuti. Ova diskusija će verovatno biti fokusirana na potrebe informacionog društva, odnosno razvoja infrastrukture za informaciono društvo.
Htela bih kratko da vas informišem o aktivnostima koje preduzima Ministarstvo u ovoj oblasti. Pre svega, i sami ste dobro upoznati sa našim pokušajima, za sada bezuspešnim, da se uspostavi Agencija za telekomunikacije, tj. da se izaberu članovi Upravnog odbora Republičke Agencije za telekomunikacije. Prema mojim saznanjima postoji i politička volja i postoji saznanje u Vladi Srbije o potrebi, o nužnosti brzog uspostavljanja ove agencije. Imamo iskazane potrebe i pritiske od strane Odbora za informisanje republičke Skupštine. I sami smo svesni, i javnost je svesna potrebe da se Agencija uspostavi što pre i da se krene sa primenom Zakona o telekomunikacijama, koji će omogućiti, u stvari, praktično regulisanje tržišta. Druga zakonska obaveza i prioritet Vlade posle uspostavljanja Agencije jeste usvajanje politike razvoja telekomunikacija koja će biti jedan opšti dokument kojim će Vlada iskazati svoje načelne stavove i svoja opredeljenja u kom pravcu želi da ide. Ta opredeljenja su već na neki način definisana kroz usvojeni Zakon o telekomunikacijama. Ona moraju svakako ići u tom pravcu, ka liberalizaciji telekomunikacionog tržišta, ukidanju monopola, i otvaranju mogućnosti za značajnije investiranje u sektor telekomunikacija. Kada ovaj dokument bude završen u Ministarstvu, mi ćemo ga na pogodan način učiniti dostupnim javnosti i veoma rado u određenom roku primiti primedbe svih zainteresovanih strana. Mislimo da će nam to stvarno dobro doći, jer je to važan dokument koji će dalje usmeravati naše aktivnosti, i takođe smatramo da je potrebna i podrška svih zainteresovanih strana, kao i da ćemo politiku lakše sprovoditi ukoliko u njenom donošenju budemo imali saglasnost široke javnosti. Kada budemo imali te smernice, mislimo da ćemo ovu politiku u vrlo kratkom roku uraditi. Ona se već radi kod nas i u Ministarstvu. Mi imamo i pomoć stranih konsultanata, koji nam pomažu u uspostavljanju regulatornog projekta. Čim budemo imali tu politiku, pokušaćemo da uradimo ono što je naša zakonska obaveza, a to je definitivni predlog i usvajanje strategije razvoja telekomunikacija, pri čemu ćemo kao osnovu, nadam se, uzeti ovaj dokument o kome ćemo danas pričati. Mislim da u njemu ima dosta materijala koji se može veoma dobro iskoristiti, ali ćemo svakako uzeti u obzir i rezultate javnih rasprava poput ove danas. Naše Ministarstvo je i dalje otvoreno i veoma rado prihvata sugestije i primedbe. Ja verujem da su sve one dobronamerne. Tim pre što su naša opredeljenja potpuno saglasna: čini mi se da Vladin i nevladin sektor u ovom pogledu bar nemaju nikakvu disharmoniju i da su naša opredeljenja tu potpuno ista. To je nešto što ćemo mi vrlo rado prihvatiti. Mislim da će predstavnici Ministarstva i članovi malo detaljnije da objasne namere koje smo imali prilikom izrade ovog dokumenta. Problemi pri pisanju strategije za telekomunikcije..............................................................................
Akademik prof. dr Ilija Stojanović  Našavši se pred zadatkom da se izradi strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji koji je dobijen od Ministra za kapitalne investicije, suočili smo se sa dilemom o tome šta sve treba da sadrži ovaj dokument a da odgovara svojoj nameni. To nije projekat ili plan, nije deklaracija, niti akcija. Dilemu smo rešili tako što smo između raznih definicija usvojili onu koja se nalazi u velikom Verseru, Larusu, enciklopediji Britanika, a koja kaže da je to dugoročni poseban plan koji osigurava uspeh u vođenju određene aktivnosti. Podcrtavam naročito ono "uspehu vođenja određene aktivnosti". Ovakva definicija nametnula je odmah i koncepciju dokumenta. U njemu je potrebno definisati ciljeve željenog i preći put razvoja, od referentnog nivoa razvoja telekomunikacija do telekomunikacionog cilja, poštujući neki red.
Za referentni nivo razvoja logično je uzeti postojeće stanje u telekomunikacijama Srbije. To stanje u nas je duboko nezadovoljavajuće. Za ovo postoje dva krupna razloga. Prvi je raspad bivše SFRJ, a sa njom i upravljanja telekomunikacionim sektorom. Savezno Ministarstvo saobraćaja i veza je radilo to, Savezna uprava za radio veze takođe, i zajednica JPPTT takođe. Drugi razlog su posledice sankcija i embarga na razaranja za vreme bombardovanja. Radio-difuzni sistem je uništen - radio-relejne stanice telefona, državnih organa, Mobtela, satelitskih stanica i drugo. Odsustvo veza sa svetom od jedne decenije ostavilo je dubok trag na savremenost uređaja i stepen modernizacije izgrađenosti sistema. Tako, glavni komunikacioni nosilac u Srbiji Telekom Srbija ima oko 2.400.000 pretplatnika, od kojih čitavih 520.000 dvojnika (dva korisnika koristi istu žicu). 950.000 pretplatnika priključeno je na analogne centrale. Razvijenost telekomunikacija se meri brojem pretplatnika na 100 stanovnika i naziva se gustinom pretplatnika. Ona je u nas 32 na 100 stanovnika, dok EU traži za zemlje koje prima u članstvo 47 na 100. Svega 60% mreže je digitalizovano dok u EU zemlje imaju stepen digitalizacije gotovo 100%. PTT Srbija ima i taj problem što je suvlasnik u dva mobilna sistema, Telekom 064 i 063 Mobtel, što je nezamislivo za EU. A 9. juna 2005. godine čeka nas prestanak monopolskog statusa. Zakon o telekomunikacijama je usvojen ali nije stupio na snagu jer to zavisi od imenovanja članova Agencije za telekomunikacije. Posledica svega ovoga je da danas na teritoriji Srbije ima nekoliko stotina raznih TV stanica i distribucionih TV sistema koji rade bez ikakve dozvole. To nije ekonomično upravljanje najskupljim resursom današnjice, ograničenim frekvencijskim spektrom. Ako je reč o korišćenju savremenih tehnologija kao temelja za informaciono društvo, u Srbiji ima oko 650.000 pretplatnika, 40 provajdera, što je vrlo skromno. U ovom nesređenom ambijentu, posluje i domaća industrija. Pupin Telekom je isporučio tržištu 20% dosad instaliranih digitalnih centrala. Iritel proizvodi optičke i digitalne sisteme čiji je protok 2-155 Mbps, dok Intel radi radio-relejne uređaje kapaciteta 2-34 Mbps na 13 i 23 GHz. Intel i Iritel proizvode i radio-difuzne predajnike i repetitore. Svetlu tačku u stanju naših telekomunikacija predstavljaju dva operatora mobilnih telekomunikacija: Telekom 064 i Mobtel 063, koji imaju ukupno 3.000.000 pretplatnika. To je 50% više nego što ima korisnika fiksne mreže. U ovakvim okolnostima, kroz strategiju telekomunikacija mi moramo istovremeno da rešimo dva krupna problema. Prvi, da nam strategija bude takva, da obezbedi razvoj sektora telekomunikacija tako da se sa postojećeg polaznog referentnog nivoa postigne nivo razvoja na kome se nalaze zemlje našeg okruženja. I drugi problem, da pošto želimo u EU, kroz harmonizacije naše regulative dovedemo do toga da naš regulatorni režim bude usaglašen sa evropskim standardom. Kao što se vidi, zadatak nije nimalo lak, već je kompleksan, jer se pod rečju "telekomunikacija" podrazumeva javna fiksna telekomunikaciona mreža, javna mobilna telekomunikaciona mreža, internet servis, univerzalni servis, funkcionalni sistemi, kablovski distribucioni sistemi, državni telekomunikacioni sistemi, satelitski sistemi i radio-difuzni sistemi. Za svaki od ovih sistema trebalo je analizirati postojeće stanje, razvoj, investicije, rokove i ciljeve. Tako smo i uradili. Posebnu pažnju zahteva analiza tržišta. Od kupca zavisi cilj, pa prema tome i razvoj sistema. Liberalizacija je od primarne važnosti za tržište. Od nje zavisi i ukidanje monopola i konkurencija i cene usluga. Proces ukidanja monopola u mnogim zemljama nije išao lako. Mnogi su uživali u "slatkom otrovu" monopola i kod nas ima indicija da se monopol neće ukinuti do 9. juna 2005. godine, kao što je Vlada usvojila 27. maja 2004. godine svojim akcionim planom. A to je sine qua non uslov za pristup zemlje EU. Mnogi kažu da je konkurencija bolja zaštita od protekcionizma. Treba imati u vidu da je ovaj put i suviše kratak, a zadatak obiman. Zato treba duboko da se razmisli šta će da se uradi da bi se našlo rešenje koje neće imati negativne posledice za našeg najvećeg operatora Telekom Srbija. Na već pomenute probleme Nacrt strategije je već dao odgovor. Strategija je rezultat rada grupe od 22 stručnjaka sačinjena u roku od tri meseca. Logično je očekivati da će pojedini sektori biti neujednačeno razrađeni, ali je to uobičajena posledica kada više ljudi piše jedan dokument. Verovatno je da će biti posebnih zapažanja i razlika u mišljenjima i oceni pojedinih problema. Ona se mogu usvojiti i ugraditi u dokument tako da postoji realno očekivanje da dokument može biti usvojen od Vlade Republike Srbije kao rukovodeći dokument za sve učesnike na telekomunikacionoj sceni Srbije. Kratki prikaz Nacrta strategije za razvoj telekomunikacija u Srbiji do 2007....................................
Dragomir Vasiljević, pomoćnik ministra za telekomunikacije Ministarstva za kapitalne investicije  Na izradi ovog dokumenta angažovano je više od 20 stručnjaka i to predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, Akademije nauka Srbije i Crne Gore, Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Nišu, različitih naučno-istraživačkih i razvojnih instituta, telekomunikacionih kompanija, proizvođači, operatori, internet provajderi, predstavnici ministarstava za kapitalne investicije, odbrane i unutrašnjih poslova, Bezbednosno informativne agencije, RTS i javnih preduzeća. Kriterijumi za izbor ovih članova, po rešenju ministra, bili su CV, reference, kao i specijalistička znanja iz raznih oblasti IKT tehnologija.
Koordinirani rad trajao je oko tri meseca - u periodu od maja do avgusta 2004. godine. Održano je više od 40 sastanaka i sesija radnih grupa kako za pojedine oblasti tako i celokupnog ekspertskog tima. Bilo je nekoliko modifikacija i revizija strategije, uzimajući u obzir sve prispele primedbe i kritike koje su u međuvremenu pristizale. Predlog kompletne strategije koja je revidirana finalna verzija nalazi se na veb sajtu Ministarstva za kapitalne investicije od 1. oktobra 2004.
Jedan od ključnih akcenata razvoja telekomunikacija u Srbiji bilo je formiranje Upravnog odbora Agencije za telekomunikacije. Kao što je poznato, članove Upravnog odbora bira Skupština Srbije na predlog Vlade. Moramo, nažalost, konstatovati da smo izgubili jedno određeno vreme koje je nepovratno u ovom procesu. Predlog za izbor članova Agencije se do sada više puta nalazio pred Vladom, ali nije bilo političke volje da se taj proces dovede do kraja. Formiranje Upravnog odbora Agencije stvara uslove za suštinsku primenu novog Zakona. Sledeći akcent predstavlja usvajanje i utemeljivanje same strategije razvoja telekomunikacije, gde su najodgovornije Vlada Srbije i Ministarstvo za kapitalne investicije. Na redu je i izrada i usvajanje Plana namene, Plana namene radio-frekventnih opsega i Plana raspodele frekvencija i lokacija. U ovom momentu možemo reći da je Vlada usvojila Plan namene radio-frekventnih opsega, koji je usvojen i usklađen u potpunosti sa IT-jem. U toku je izrada Plana raspodele frekvencija i lokacija. Neophodan je ubrzan razvoj telekomunikacija u Srbiji uz povećano investiranje. Pred nama je proces liberalizacije tržišta i unapređenja konkurentnosti u svim oblastima telekomunikacija. Prvo pitanje koje karakteriše postojeće telekomunikaciono tržište Srbije jeste pitanje monopola Telekoma Srbije, koje ističe 9. juna 2004. u fiksnim telekomunikacijama na eksploataciji infrastrukture. Pitanje upotrebe termina monopol je takođe od važnosti, i moramo ga vezati sa procesom demokratizacije i ocenom stepena demokratizacije u društvu. Ono glasi: da li je moguće imati demokratsko društvo i demokratiju u društvu ako postoji monopol u nečemu. Monopol je antiustavan kao čin, jer i u samom ustavu stoji da je zabranjen bilo koji oblik monopola. Nalazimo se u takvom stanju u kojem sama država, preko svoje kompanije, ima određena ekskluzivna prava, za razliku od drugih kompanija i pojedinaca. Nadamo se da ćemo u periodu do 9. juna 2004. stvoriti sve bitne preduslove koji su neophodni da bismo postali jednaki sa svima u okruženju. Zašto je penetracija korisnika u fiksnoj telefoniji 32,1%? Ja često kažem da je to posledica monopola. Procenat dvojnika iznosi 21,9%. Stepen digitalizacije u fiksnoj telefonskoj mreži je oko 60%. Pitanje rešavanja digitalizacije je zaista lakše nego problem dvojnika. To će se brže rešiti zamenom komutacije. Da bi se rešilo pitanje dvojnika, mora se pristupiti rešavanju brojnih problema na terenu. Digitalizacija transportne mreže je oko 97%, penetracija korisnika u mobilnim telekomunikacijama 40%. To su dva svetla primera u telekomunikacijama. Broj korisnika Interneta iznosi oko 650.000. Broj internet provajdera iznosi preko 40. Tržište Interneta je na neki način zaživelo i nije u domenu monopola, pa se i može videti veća aktivnost u toj oblasti. Broj korisnika KDS-a iznosi oko 400.000. Bez obzira na niz stvari koje su načinjene prilikom izgradnje KDS-a, u Beogradu i u Srbiji - kvaliteta i tehničkih normi itd., i ovo je jedan primer gde je samo tržište diktiralo razvoj. Investicije u fiksnim i mobilnim telekomunikacijama iznose oko 520 miliona evra, u KDS-u, oko 35 miliona evra. Kratko ću dati pregled sadržaja dokumenta koji je do sada urađen. Prvi deo je Uvod , drugi deo je Opšti prikaz postojećeg stanja telekomunikacionog sektora Srbije, pitanje pod tačkom tri, Deregulacija i liberalizacija. Termin deregulacija je adekvatan terminu demonopolizacija, pa je i tržišna regulacija poprimila naziv deregulacija. Nadam se da je pred nama liberalizacija tržišta. Dat je jedan presek stanja u zemljama EU, u zemljama regiona, u Republici Srbiji, i osvrt na rad Agencije za telekomunikacije, čije je formiranje preduslov za aktiviranje Zakona o telekomunikacijama u periodu koji je pred nama - od 9. juna pa nadalje. Tačka pet je analiza telekomunikacionog tržišta: daju se osnovna obeležja savremenog društva i ekonomija "usporene ekspanzije" informaciono-komunikacionih tehnologija. Tu spadaju: nova forma ekonomskog obrazovanja - veb ekonomija globalnog i regionalnog telekomunikacionog tržišta, analizator ekonomskog tržišta pojedinih zemalja centralne i istočne Evrope, tržište fiksne telefonije Republike Srbije, tržište mobilne telefonije, tržište KDS-a, tržište internet usluga. U tački šest dati su ciljevi razvoja telekomunikacija i Interneta do kraja 2007. Radna grupa je, uzimajući u obzir sve elemente koje je analizirala, došla do stanovišta kako je to zaista optimum u ovom trenutku, nužan da bi se napravile primenjive strategije u ovom trenutku i da bi se krenulo napred. Tu su dati ključni razvojni ciljevi, faze i dinamika razvoja u javnoj fiksnoj, mobilnoj telefoniji, u internet univerzalnom servisu, koji je definisan kao obaveza države prema svakom građaninu da mu obezbedi minimalan set telekomunikacionih usluga. Zatim, tu spadaju funkcionalni sistemi, KDS, državni sistemi, satelitski sistemi, radio-difuzni sistemi. Data je okvirna analiza ulaganja u sektor telekomunikacija, kako bi se ispunili definisani ciljevi strategije. Izvršena je procena i mogućnosti obezbeđivanja potrebnih sredstava. Prikazane su podsticajne mere koje stoje na raspolaganju Vladi i Skupštini Republike Srbije. Tačka sedam jeste restrukturiranje kompanije Telekom Srbija AD. Ideja je da državna kompanija, u kojoj država ima većinski udeo sa 80%, postane vodeća kompanija na ovom tržištu, da bude okosnica daljeg razvoja, ali da građani Srbije liberalizacijom tržišta osete sve ono što taj proces donosi - a to je mogućnost izbora usluga po kvalitetu, ceni itd. Telekom kao kompanija sa određenim brojem zaposlenih ulazi u proces u kome treba da se izvrši restrukturiranje da bi se ova kompanija adekvatno pripremila za tržište. Potrebno je razvijati naučno-istraživačke potencijale koji su neophodni u telekomunikacijama, kao i usklađivanje sa zakonodavstvom. To je neophodno, sve regulative apsolutno moraju biti prilagođene, jer je to cilj ka kome idemo. Tačku jedanaest čine ključna opredeljenja i ciljevi strategija razvoja do 2007, pregled osnovnih aktivnosti, nosilaca poslova i rokova. Neophodno je da se znatno poveća udeo telekomunikacija u ukupnom BDP-u, da se stvore preduslovi za privlačenje stranih i domaćih investicija. Za to su potrebne određene podsticajne mere: prihode od prodaje određenih državnih telekomunikacionih resursa treba usmeriti ka izgradnji telekomunikacionih kapaciteta. Neophodno je da Internet bude dostupan, brz i jeftin, da se poveća učešće domaće industrije i znanja u razvoju telekomunikacija, da se obezbedi njeno prestrukturiranje za učešće na svetskom tržištu. Drugim rečima, nužno je da se normalno izradi nacionalna strategija za implementaciju informacionog društva, da se stvore uslovi za uvođenje e-uprave na teritoriji čitave Republike Srbije, kao i da se obezbedi efikasan pristup informacijama i znanju, poveća nivo znanja i obrazovanja izgradnjom telekomunikacione infrastrukture i informacionog društva. Liberalizacija tržišta javnih telekomunikacionih usluga nameće se kao prioritetan cilj nakon ukidanja monopola 9. juna 2005. godine, uz rešavanje problema unakrsnog vlasništva države u javnim telekomunikacionim operatorima (Telekom i Mobtel). Država je u ovom trenutku, preko PTT-a , vlasnik u telekomunikacionom operatoru sa 80% učešća. Istovremeno, država je u Mobtelu preko PTT-a takođe vlasnik mobilnog operatora sa 49%. Da li je prirodno i logično da država ima dvostruko vlasništvo u dve kompanije, da jedna drugoj konkurišu i da se međusobno uništavaju na tržištu? Odgovor glasi: nema logike. Logično je da se država povuče iz jednog od operatora. Mislim da je prostije i jednostavnije da to država u ovom trenutku učini iz Mobtela, jer je taj proces izvodljiv. U ovom trenutku bi bilo teže to učiniti u Telekomu, jer bi naknadno definisanje pojedinih delova Telekoma izazvalo dosta tehničkih problema oko kriterijuma podela, jasnog razgraničenja itd. Sam tehnički posao bi oduzeo mnogo vremena i verovatno ne bi više bio ostvarljiv. To ne znači da se u ovom trenutku pored izlaska države iz jednog telekomunikacionog operatora u mobilnoj telefoniji ne treba sprovesti sledeća tačka: desortiranje Telekoma u cilju optimizacije poslovanja i pripreme za liberalizovano tržište. Ovde se postavlja pitanje restrukturiranja Telekoma, a nazire se način na koji će to biti učinjeno. Određeni poslovi fiksne telefonije, mobilne telefonije i Interneta u Telekomu moraju biti posebno definisani zbog drugih korisnika koji će doći na tržištu. Time se praktično rešava problem kroz finansiranja, sufinansiranja itd. Evidentno je da se moraju stvoriti uslovi za pripremu novih subjekata na tržištu koji će imati isti tretman po zakonu kao i oni koji su prisutni u ovom trenutku. Za sve to je potrebno uspostaviti nezavisno regulatorno telo, Agenciju za telekomunikacije, raspisati određene tendere za uvođenje novih operatora GSM u MTS-u. Podrazumeva se potpuna digitalizacija javne fiksne mreže, i treba dostići penetraciju od 45 fiksnih telefona na 100 stanovnika. Obaveza države je i da obezbedi univerzalni servis za sva naseljena mesta od preko 500 stanovnika. Treba stvoriti uslove za obnovu i izgradnju javnog radio-difuznog sistema Srbije, povećati kvalitet i dostići penetraciju od 70% u javnim mobilnim telekomunikacionim mrežama, izgraditi moderne funkcionalne sisteme za potrebe EPS, NIS i ŽTP. Za to su potrebni određeni preduslovi. Mora se izvršiti restrukturiranje ovih javnih preduzeća, privatizacija itd., da bi se odvojila poslovanja i da bi tržište moglo da funkcioniše. Za potrebe državnih organa je potrebno izgraditi moderne telekomunikacione sisteme, doneti novi plan namene radio-frekventnog opsega. Ovaj plan je već završen i usvojen. U toku je izrada Plana raspodele. Potrebno je usaglasiti zakonsku regulativu i započeti procedure za dobijanje potrebnih dozvola. Za sve ovo potrebne su određene investicije. Radna grupa je došla do podataka da
-
u fiksnu telekomunikacionu mrežu treba investirati oko 1,05 miljardi evra do kraja 2005. da bi došlo do pada postotka dvojnika na 5%, da bi se ostvarila penetracija korisnika širokopojasnog Interneta 3% do kraja 2007.
-
u mobilne telekomunikacije oko 793 miliona evra za GPRS, RG, MTS.
-
u KDS oko 185 miliona evra da bi se konačno došlo do broja korisnika oko 1.200 krajem 2007. godine.
-
u Internet oko 70 miliona evra, tu već funkcioniše tržište. Planirana penetracija oko 30% na kraju 2007.
-
u funkcionalne sisteme oko 140 miliona evra i
-
u državne organe oko155 miliona evra.
Obnova i razvoj vazdušnih kapaciteta radio-difuznog sistema je takođe prioritetni zadatak. Za instituciju komunikacija neophodno je izdvojiti oko devet miliona evra. Nužna podrška naučno-istraživačkog i razvojnog programa iznosi oko 12,5 miliona evra, a tu je i Univerzalni servis, odvajanje 5-7% godišnje iz posebnog fonda. Imate situaciju u kojoj zakon potpuno ne deluje, a njegova primena je delimična. To je situacija u kojoj ne postoji formirana Agenciju za telekomunikacije, predviđa se ukidanje monopola 9. juna 2005. godine, i nema se vremena za gubljenje. Šta su moguće alternative, mogući ishodi današnje situacije? Ja to često definišem kao tri puta. Jedan je optimistički - imaćete brzo formiranu Agenciju za telekomunikacije i jaku političku volju, dovoljan period od šest meseci da Agencija startuje sa radom, da se pripreme dobre pozicije za donošenje i izdavanje licence za nove operatore, te stvore svi preduslovi za liberalizovano tržište posle 2005. godine. Pesimističko viđenje glasi: možete očekivati da neko zatraži zadržavanje monopola u naredne dve godine, i gde nije potrebna nikakva strategija. Nadamo se da niko u ovom društvu neće učiniti takav potez. I treći put, koji ja sagledavam kao opasno realan, vodi ka tome da Agencija neće biti formirana na vreme - isteći će monopol 9. juna. Nećete imati interes stranih kompanija da dođu, nemate jasan zakon koji deluje, nemate uređeno tržište, nemate zakone, nemate preduslove da bi se pojavile nove kompanije, novi investitori, da bi građani od te liberalizacije tržišta mogli da osete korist. Da imaju nove servise, nove usluge, novi izbor itd. To je ono što je opasno realno i koristim priliku da apelujem na sve da se stvori politička volja, da se ne gubi vreme, jer jedino se ono ne može nadoknaditi. Restrukturiranje "Telekoma Srbija" - pripreme za liberalizovano tržište.......................................
Slobodan Milosavljević, direktor Direkcije za Internu reviziju u Telekomu Srbija, kao i javnoj i fiksnoj telekomunikacionoj mreži  Već su izneti podaci koji ilustruju postojeće stanje - dočekaćemo kraj godine sa 33% penetracijom, sa digitalizacijom 64% . Plan za 2005, 2006. i 2007. godinu praktično se oslanja i na planove Telekoma. U 2005. će, prema našim planovima, biti 13% dvojnika a u 2007. godini 3%, pri čemu u velikim gradovima neće biti dvojnika (Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac). Procenat digitalizacije će u 2007. godini biti 94%, a svi planovi, kako su dati u strategiji i kako ih Telekom sprovodi, vode ka tome da se modernizuje mreža, uvedu novi servisi i da se pripremi Telekom za privatizaciju. Krajnji cilj treba da bude privatizacija, a privatizacija bez učešća zaposlenih nije potpuna.
Restrukturiranje Telekoma se može posmatrati na više načina. Telekom je sam započeo neke procese reorganizacije i delimičnog restrukturiranja. Reorganizacija podrazumeva smanjivanje broja zaposlenih, što je urađeno u poslednjih pet meseci. Biće između 1.000 i 1.100 ljudi manje. Napravljeni su planovi da se spoje dve delatnosti koje će se izdvojiti iz Telekoma i da se osnuju samostalna preduzeća. U ovom trenutku se još uvek ne zna njihova forma, ali to će biti na programu već početkom naredne godine. Što se tiče ostalih planova Telekoma, nema potrebe da navodim da se predviđa uvođenje svih modernih tehnologija, pre svega kada je reč o pristupnoj mreži, gde je stavljen akcenat na velike gradove. Sva tri vida će biti zastupljena - bakar, optika i radio. Beograd će najviše kasniti u digitalizaciji. Za Beograd se najpre predviđa uvođenje multifunkcionalnih čvorova, koji će razrešiti problem pristupa. Pojedinim korisnicima će biti ponuđena mešovita rešenja, što se odnosi na biznis korisnike. O javnoj mobilnoj telekomunikacionoj mreži..........................................................................................
Panto Urošević, izvršni direktor Strategije kompanije Mobtel  Ja ću ukratko reći nešto o tome kako smo zamislili dalji razvoj ove oblasti mobilnih telekomunikacija u predlogu Nacrta strategije. Poznato vam je da danas na tržištu Srbije deluju dva mobilna operatera: preduzeće za mobilne telekomunikacije Srbije Mobtel i u okviru preduzeća Telekom Srbija kao posebna direkcija deluje drugi. Obe kompanije su prepoznatljive na tržištu. Mobilni operator Telekom Srbije ima svoj posebni obračun, službe za održavanje, ali je donekle zavisan od zajedničkog odlučivanja u preduzeću u okviru kojeg posluje.
Sa druge strane, kompanija Mobtel je potpuno nezavisna u svom upravljanju i drugom poslovanju svojih vlasnika. Ima nezavisan sistem prenosa kojim rešava praktično preko 90% potreba u transportnoj mreži - za razliku od operatora koji je zavisan od sistema Telekoma Srbije. U funkcionalnom smislu, oba operatora funkcionišu dosta dobro, pošto je investiciono ulaganje, s obzirom na visoko afirmativnu granu privrede, bilo na visokom nivou. Imali smo preko tri miliona korisnika i već krajem 2004. godine broj korisnika se popeo za još milion. Ove dve kompanije, sa druge strane, prate veliki problemi u poslovanju. Pre svega, to su nerešeni vlasnički odnosi, pitanja sukoba interesa, problem operativnog upravljanja kompanijom. I naravno, zakonska regulativa nije do kraja usaglašena, posebno kad se radi o Zakonu o planiranju i izgradnji i Zakonu o zaštiti životne sredine, koji predviđaju vrlo komplikovanu proceduru dobijanja različitih poslova, što praktično u jednoj ovako dinamičnoj oblasti zaista stvara veliki problem. Internet servisi...............................................................................................................................................
Vojislav Rodić, predsednik Udruženja Internet provajdera  Deo Strategije posvećen Internetu je izazvao najviše kontroverzi i kritika, što čudi s obzirom na to koliko imamo malo korisnika. Procene u Strategiji su da je to 8%, 650.000; poslednja istraživanja govore da je taj broj svega 4% internet korisnika, dok neka druga optimistično nude 10%.
Rad u Strategiji bio je prvenstveno orijentisan ka interesu krajnjeg korisnika, zaštiti njegovog interesa. To znači da je krajnjim korisnicima potreban Internet koji je pre svega svima dostupan, brz, siguran i jeftin, što su četiri osnovne stvari. Vodilo se računa i o zaštiti interesa operatora, internet provajdera, kablovskih operatora, ali samo u onoj meri u kojoj oni zaista doprinose zadovoljavanju interesa korisnika. Korisnik je "alfa i omega" svega. Šta znači svima pristupačan Internet? S jedne strane, za razliku od mobilne telefonije, koja je zaista zabeležila eksplozivan rast, problem sa Internetom je to što je potreban računar, koji nije jeftin za fizička lica, a od 2005. godine će biti 18% skuplji. Taj deo nismo obrađivali u ovoj Strategiji o telekomunikacijama. Pristupačnost se, u stvari, odnosi na pristupnu mrežu. O pitanju brzine treba reći sledeće: kada nemate nikakav pristup Internetu, bilo kakav je dobar. Dobija se imejl, pristup vebu, i korisnici su u početku zadovoljni, ali ubrzo postaju frustrirani zato što otkrivaju šta sve može da se uradi i koje usluge postoje. Čak i kod nas, skoro sve banke imaju elektronsko poslovanje za firme, ali i za fizička lica. Ja pristupam svom tekućem računu preko Interneta, vršim plaćanja preko Interneta. Za to je potreban brzi Internet, broudbend Internet (širokopojasni Internet, koji je neprekidno onlajn, brzine barem 128Kb), što je danas dostupno onim srećnicima koji su bili povezani bežičnom vezom ili preko kablovskog operatora, a u bliskoj budućnosti će biti pravo rešenje za one koji nisu dvojnici i koji imaju normalne digitalne veze. To će biti ADSL tehnologija, koju Telekom počinje da uvodi početkom 2005. godine. Šta se može očekivati u razvoju Interneta? Kada se govori o investicijama, procenili smo da je već u sledećoj godini moguće očekivati 20 miliona evra investicija. To nisu investicije države. To su očekivanja svih onih koji ulažu. Ako hoćete da samo jedan kablovski operater trenutno troši 15 miliona evra kredita za širenje svoje mreže i to dvosmerne mreže (one koja će omogućiti Internet), to je opet problem povezan sa opštom ekonomskom situacijom, sa skupim kreditima, pošto mnogi razvoj finansiraju iz sopstvenih sredstava, a to je dosta sporo. Teško je posmatrati razvoj Interneta nezavisno od razvoja telekomunikacione infrastrukture, fiksnog i kablovskog operatora. Problem je što su se, dosada, kablovski operatori širili stihijski u želji da zauzmu što veći deo tržišta, te kupovali manje operatere koji nisu imali sredstava da investiraju u kvalitetnu opremu, tako da mnogi korisnici koji imaju kablovsku televiziju, nemaju pristup Internetu. Oni koji imaju digitalne veze, često zbog postojanja velikog broja različitih tipova centrala u mreži Telekoma, ostvaruju loš rezultat ili čak i ne mogu da ostvare konekciju. Potreban je broudbend Internet da bi se omogućilo korišćenje servisa koji će stvoriti preduslove za uštede u poslovanju privrede, uštede u građanstvu, ali i isto tako obezbedilo zasnivanje novih servisa koji pre nisu bili mogući. Dakle, svima pristupačan Internet, brz, siguran i jeftin. Radio-difuzni sistemi....................................................................................................................................
Momčilo Simić, predsednik Administrativnog saveta IT-a Međunarodne federacije i unije za telekomunikacije  Ova Strategija je imala zadatak da kompenzuje nedostatak nekih ranijih dokumenata. Logičan redosled bi bio da postoji prvo strategija pa onda zakoni, koji bi trebalo da trasiraju put ka legalnom postizanju ciljeva i strategija. Ovde je redosled donekle obrnut, i upravo u tome leži nužnost postavljanja prave strategije kojom bi se došlo do primene Zakona. Zakon postoji, ali se ne primenjuje. Upravo taj segment je vrlo značajan za Strategiju.
Svuda u Evropi se daje značaj pitanjima javnog radio-difuznog sistema kao nezavisnog sistema, i smatram da i mi treba na sličan način da pristupimo rešavanju ovog problema. Imamo i dodatne razloge za to. Ovo ne znači potiskivanje drugih radio-difuznih sistema u odvojeni plan, premda treba istaći da kod nas postoji izuzetno visok stepen razorenosti radio-difuzionog sistema. Jasan preduslov za uspeh u takvom trendu je upravo osposobljavanje jednog dela sredstava upravo za tu funkciju. Postoji Rezolucija o pomoći našoj državi u obnovi razorenog sistema. To su zapravo dve rezolucije: Rezolucija 33 Svetske konferencije za razvoj telekomunikacija (Razvoj telekomunikacija, Istambul 2002) i Rezolucija 126, sa Konferencije pomoćnika vlada zemalja članica međunarodne telekomunikacije (Marakeš 2002). U našoj zemlji je razoreno 18 od 20 FM i TV ključnih predajnika. Od 5.000KW snage za srednji i kratki talas u funkciji je trenutno negde oko 100KW. Mi smo sada dobili dijasporu u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, a upravo više ne pokrivamo ni ta bliska okruženja, tako da se pred radio-difuznim servisom javlja veliki problem. Trebalo bi doneti novi zakon o načinu finansiranja obnove i izgradnje. Govorim namerno o izgradnji, jer ne bih hteo da se shvati da se vraćamo na ono što smo imali, pa ponovo gradimo. Mi moramo stići nivo razvijenih, mada je to je sistem "zeca i kornjače". Moramo u određenim segmentima uskakati u prvi vagon tehničko-tehnološkog razvoja, i država mora da se aktivnije i direktnije uključi u ove procese obnove i pomoći, a čini se da je Strategija upravo ukazati na pravce gde se zahteva uključenje države. Imamo mnoge međunarodne koncepte mobilnosti sa predstavnicima država, sa ministrima unutrašnjih poslova, ali se ne pominju stvari koje predstavljaju pitanje na međunarodnom nivou. Moramo aktivnije da pratimo agencije UN... Važna je saradnja sa CET-om - Konferencija evropskih zemalja za poštu i telekomunikaciju, zatim saradnja koju imamo sa centrom u Ženevi. To su sve segmenti koji moraju da budu prisutni, ali baza treba da bude i strategija i jedna aktivna modifikacija, ako ne i novi zakon o radio-difuziji, jer očigledno da postojeći nije ispunio svoju funkciju, osim u formalnom smislu. Digitalizacija predstavlja veliki podstrek i skok u svakom poslu. Ona treba da bude shvaćena kao jedan tehnički sistem koji treba da omogući bolji kvalitet. Međutim, sada se vidi da digitalizacija utiče i na finansije i na organizaciju poslovanja radnih organizacija, i u marketingu. Tehnika je manje važna, daleko je veći značaj digitalizacije. Na primer, IMT 2000 u mobilnoj telefoniji na kraju nije izdržao - napravio je kolaps. Tehnika nije sama sebi cilj: u našem slučaju, cilj radio-difuzije je da informacija dođe do što većeg broja slušalaca. Uvek treba imati na umu tu funkciju pa tek onda očekivati povratni deo. I na kraju, hteo bih da skrenem pažnju na to da ne govorim uopšte o potrebi stalnih sredstava. U obnovu je uloženo oko 60 miliona evra, od čega bi bilo potrebno nekih 27-28 miliona za infrastrukturu i oko 32 miliona evra za tehničku opremu. Mi tu vidimo mogućnost dvosmerne saradnje, partnerstva koje se pominje. U tom smislu će ova Strategija biti osnov za izradu drugih dokumenata koji će ići u tom smeru. Moramo izgraditi takav pristup, tj. da i mi ponudimo nešto onome ko hoće da nam pomogne. I na kraju samo kratko o terminu deregulativa, za koji smatram kako nije adekvatan. Kako protumačiti novi Plan Zakona? Nekima odgovara da ne postoje zakonske norme. Pogledajte broj zakona direktiva u EU: čini se da je veći nego što je bio pre 10 godina, ali se menja, i to više nije rigidna ili monopol regulativa. Uvodi se konkurentnost i fleksibilnost. Ne možemo praviti strategiju koja ima mnogo detalja za duži period, jer je tehnologija po sebi brza, pa bi takva strategija mogla da bude kočnica razvoja. Prava mera treba da se nađe, i u ovom trenutku bi usvajanjem strategije trebalo stvoriti okidač za aktiviranje zakona, ali u punom smislu a ne u formalnom. Sada uvodimo novi, tzv. DLM sistem. Zašto je ovo bitno? Zato što se radio sluša u pokretu. U pitanju je srednji talas (ultrakratki), emituje se u Engleskoj, prima se u Nemačkoj, sa udaljenošću reda veličine 900 km. To je stvarna emisija, nije nikakva simulacija. Mislim da je bilo značajno da vidimo kakvom se pokazuje nova tehnologija u ovom konkretnom slučaju. |
