IKT INDUSTRIJA KAO DOMINANTNA PRIVREDNA GRANA U SRBIJI
Radmila Medaković, IT sektor Privredne komore Srbije  Cilj mog današnjeg izlaganja je osvrt na temu informatizacije društva i uopšte informaciono društvo u Srbiji sa aspekta preduzeća i organizacija kojima je to dominantna delatnost i koji predstavljaju potencijal koji treba i da doprinese bržem uključivanju Srbije u informaciono društvo.
Naziv današnjeg izlaganja "Industrija informaciono komunikacionih tehnologija kao dominantna privredna grana" možda zvuči previše provokativno, ali i stvarno oslikava našu želju da do toga dođe. Optimizam mi pružaju saznanja da su, u privredama i ekonomijama kao što je naša, ali i u ekonomijama razvijenog sveta, investicije u informaciono-komunikacione tehnologije koje se zasnivaju na znanju najisplativije, i to upravo zbog toga što su to uglvnom relativno mala ulaganja koja imaju vrlo brz obrt kapitala, gde dolazi do multiplikacije proizvoda tj. prodaje pameti. To su oblasti gde je tehnički lako ostvariva saradnja sa drugim tržištima, gde postoji mogućnost velike zarade, povećanja izvoza, smanjenja troškova i otvaranja novih radnih mesta, nastanka novih zanimanja i podsticaja zapošljavanja kao jednog od ključnih problema našeg društva. Ovakav način razmišljanja i uopšte ekonomije zasnovane na znanju nije srpski izum. Dovoljno je da se osvrnemo oko sebe i na događanja u poslednjih 10-20 godina, koje će nam pokazati da su zemlje koje su težište svog ekonomskog razvoja upravo postavile na bazi informaciono komunikacionih tehnologija sada zapravo postigle najznačajniji privredni razvoj. Svima su nam poznati primeri Indije, koja predstavlja svetsko čudo i koja je vodeća sila u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija, primer Irske, Kine, Brazila i primeri Rumunije iz našeg najbližeg okruženja, gde su sve njihove snage bile fokusirane na razvoj informaciono komunikacionih tehnologija kao strateške privredne grane. Polazeći od svega toga, smatramo da industrija informaciono komunikacionih tehnologija u Srbiji ima potencijale koji mogu da u domaćoj privredi stvore preduslov za brži razvoj svih njenih segmenata. S druge strane, informaciono-komunikacione tehnologije Srbije poseduju konkurentnost na stranom tržištu i izvozom mogu da doprinesu uravnoteženju spoljno-trgovinskog bilansa. I naposletku, što je tema našeg današnjeg skupa, mogu da potpomognu našem bržem ulasku u informaciono društvo. Kratko ću se osvrnuti na postojeću sliku IKT industrije u Srbiji. Pre svega, čine je preduzeća kojima je to dominantna delatnost i koja su po svojoj strukturi pretežno mala i srednja privatna preduzeća. Tu su informacioni centri u velikim privrednim sistemima sa izraženom razvojnom funkcijom u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija. U prošlosti su upravo ti veliki informacioni centri u velikim sistemima bili oslonac informatizacije u Srbiji. Kasnije, u procesu tranzicije došlo je do stvaranja niza drugih malih i srednjih privatnih preduzeća u toj oblasti. Tu su univerziteti i instituti, kao i naučno-istraživački centri, tehnološki parkovi i inkubatori itd. koji predstavljaju spoj univerziteta i implementacije u privredi. Sada ću izneti egzaktne podatke o činjeničnom stanju u Srbiji u ovoj oblasti. Ono što će vas iznenaditi jeste činjenica da je broj preduzeća koja se bave softverskim uslugama najveći, što na neki način razbija uobičajeno mišljenje o stanju IT kod nas. Mislim da ovi podaci pokazuju da je IKT vrlo važan segment srpske privrede. Bitan je razvoj softvera, razvoj računarskih mašina, proizvodnja računarskih mašina, sistem integracije i hardvera i softvera. Naravno, telekomunikacije o kojima je bilo reči u prethodnoj priči, igraju važnu ulogu. To su sve segmenti, podgrupe u oblasti telekomunikacionih tehnologija, ali kada posmatramo broj zaposlenih ljudi, vidimo da taj broj uopšte više nije zanemarljiv. Na sledećem slajdu sam htela da pokažem trend od 2000. do 2003. godine broja preduzeća. Sa jedne strane su softverske usluge - kompjuterske i srodne aktivnosti (to je zvanični naziv iz nomenklature delatnosti) i proizvođači računarske opreme, gde se jasno uočava kakav je trend rasta broja preduzeća i broja zaposlenih kada su u pitanju softverske usluge i kada je u pitanju proizvodnja računarske opreme. I u jednom i u drugom slučaju trend je uzlazan, gde se kod softverske industrije pokazuje da je to još izrazitiji rast. U 2002. godini bilo je 510 preduzeća koja su se eksplicitno bavila softverom (proizvodnjom softvera i usluga), dok je u 2003. broj porastao na 835. Htela bih i da se osvrnem na oblast uvoza i izvoza, odnosno na jedan podatak za period od 1. do 9. meseca 2004. godine, gde se vidi kako je izvoz u IKT sektoru drastično porastao i čime se oslikava trend i izvozni potencijal ove oblasti. Sledi još jedan makro podatak, koji je preuzet iz izvora IDC tržišne analize i kretanja IKT sektora u Srbiji, i koji govori o vrlo visokoj godišnjoj stopi rasta IKT sektora od 18,3 % i projektovanom petogodišnjem rastu od 16,8 % godišnje. Mislila sam da je interesantno da, kada pravimo pregled IT sektora u Srbiji, pokažemo i kakva je regionalna raspodela IT sektora u Srbiji. Vidimo da je koncentracija IT firmi pre svega u Beogradu, Vojvodina je zastupljena sa 15%, Niš kao nekada tradicionalni i osnovni centar razvoja informatike u Srbiji zastupljen je sa 13%, i ostali gradovi sa 16%. Sada ću se kratko osvrnuti šta su prednosti IKT industrije. Ovo su bili egzaktni pokazatelji. Pre svega, verovatno je svima poznato da postoje kvalitetni kadrovski resursi koji su još uvek prisutni u Srbiji, zatim visok tehnološki nivo, koji ne zaostaje za svetskim trendovima, te visok stepen znanja i veština korišćenja IKT tehnologija. Zatim, činjenica da su naši kadrovi kreativni, fleksibilni i vrlo prijemčivi za savremene trendove u informacionim tehnologijama. I ono što je jako važno jeste međunarodna konkurentnost industrije softvera: necenovna konkurentnost, bazirana na kvalifikovanoj radnoj snazi, i cenovna konkurentnost. Želim da podsetim da u svetu više ne važi podela na Istok i Zapad, nego podela na digitalno razvijene, odnosno na informaciona društva i ona druga. Razvoj i primena informacionih tehnologija je u punoj ekspanziji i efekti i svi elementi globalizacije direktno se oslikavaju, a možda i bivaju potpomognuti primenom informaciono-telekomunikacionih tehnologija. U svetu je normalno da kompjuterski pismeni ljudi imaju mogućnost kvalitetnijeg zapošljavanja, tj. postoji potreba korišćenja tehnički visoko obrazovanog kadra i radne snage. Činjenica je da mala početna investiciona ulaganja za razliku od drugih sektora privrede iniciraju pojavu novih inovativnih firmi start-ap kompanija. Niču mala preduzeća koja su fleksibilna i koja mogu da odgovore na zahteve jednog fragmentiranog i raznovrsnog tržišta. To je tržište namenskog softvera i usluga koje upravo omogućava širok spektar mogućnosti za rad malim firmama odnosno kompanijama. Takođe, svetske prilike omogućavaju da čak i malim preduzećima budu dostupna strana tržišta upravo korišćenjem veza, kanala i kontakata na međunarodnom tržištu posredstvom Interneta i informacionih tehnologija. S druge strane, velike i multinacionalne kompanije imaju drugu filozofiju, koja se zasniva na tome da održavaju svoju konkurentnost i rejting na tržištu, koristeći se rešenjima koja su vrlo restriktivna i kvalitetna, ali po nižoj ceni. Da bi to postigli, fokusiraju se na zemlje u tranziciji, kao što je naša, gde po relativno nižim cenama mogu da autsorsuju svoju proizvodnju uz ostvarivanje nivoa kvaliteta. I mi sada u Srbiji imamo prisustvo velikih multinacionalnih kompanija iz tog sektora, koje upravo vrše i značajnu ulogu transfera tehnologije. Ako posmatramo IT tržište u Srbiji, pokazuje se da, bez obzira na njegovo zaostajanje u odnosu na tržišta u okruženju i u odnosu na druge sektore privrede, postoji trend rasta. Po nekim procenama iz IDC-ove analize, IT tržište je u 2003. godini iznosilo 340 miliona $. Činjenica je da glavno IT tržište u Srbiji predstavljaju, odnosno najveća očekivanja su od e-governmenta, od e-lokalne samouprave i uopšte sektora Vlade. Zatim, tu su infrastrukturni privredni sistemi, javna preduzeća, uspešni privredni sistemi, ali i mala i srednja preduzeća koja su orijentisana na savremene poslovne modele poslovanja. To bi bila ukratko jedna slika IT sektora. Nameće se pitanje kako odgovoriti na izazove tržišta sa potencijalima koji u Srbiji postoje. Komora i Udruženje informatičke delatnosti u Privrednoj komori Srbije je radilo i radi u tom pravcu. Pokušavamo da nađemo adekvatan odgovor na izazove i napravimo spoj potencijala i onoga što nam pružaju same mogućnosti. Udruženje ima za cilj da omogući svim preduzećima kojima je to osnovna delatnost da utiču na formiranje jednog privrednog ambijenta za njihovo uspešno poslovanje ali i na formiranje jedne informacione infrastrukture, koja će omogućiti uspešnije poslovanje kompletne privrede. Sa druge strane, insistira se na ekonomiji zasnovanoj na znanju i elektronskom poslovanju. Komora, odnosno naše Udruženje, kao partnere ima Vladu i odgovarajuća resorna ministarstva, SIEPA, GTP, SIPO, IFC kao odeljak Svetske banke. Udruženje sarađuje i sa IKT asocijacijama drugih zemalja: to je najpre Bitkom, kao najveća nemačka asocijacija softverske industrije, onda IKT asocijacija Rusije i IKT asocijacija Jugoistočne Evrope i Slovenije. Mi smo kao Udruženje napravili Katalog softverske industrije Srbije, postali smo ovlašćeni partner za Srbiju i Crnu Goru za TRADO program SIPPO-a - ministarstva Vlade Švajcarske. Udruženje je organizovalo nastupe, promocije domaće IKT industrije na najvećim svetskim sajmovima 2003. i 2004. CeBIT i SYSTEMS, i sada se pripremamo za Cebit 2005. Nastupi naših preduzeća na tim sajmovima bili su vrlo uspešni i pokazalo se da srpska IT industrihja ima potencijale za svetsko IT tržište. To je ono najvažnije što je Komora do sada uradila. Da bismo ostvarili ovu našu ambiciju, IKT industrija - dominantna privredna grana, značajna očekivanja su Vlade RS. Pre svega, nadamo se da će IKT postati strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije, sa konkretizovanim strateškim opredeljenjima. To podrazumeva donošenje strategije razvoja privrede i društva i opredeljenje za informaciono-komunikacione tehnologije kao oblast od strateškog značaja za Republiku Srbiju. Neophodno je da se usvoji politika i mera stimulacije razvoja i primene informaciono komunikacionih tehnologija, podstakne domaći razvoj i razvoj proizvoda i usluga u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Rečju, da se domaćoj IKT industriji omogući jedan prioritetniji i povlašćen status kada su u pitanju projekti i konkursi za javne nabavke koje idu sa tog nivoa. Kad kažemo povlašćen, ne mislimo na kvalitet već na pružanje šanse da se učestvuje na konkursu sa ostalim kompanijama i inostranim ulagačima. Zatim, važno je definisanje koncepta i realizacija naučno tehnoloških parkova, razvoj softvera u IKT inkubatorima i finansiranje razvoja softvera kao vida naučno-istraživačkog rada. Tu se javlja spoj nauke i privrede i to je prostor koji omogućava okretanje prema specifičnim softverima i razvoju za koje postoji interesovanje i u svetu, a na koje mi možemo da odgovorimo. Šta još se očekuje od Vlade Republike Srbije? Pre svega, promocija i pomoć industriji Srbije odnosno softverskoj industriji da aplicira za međunarodne projekte, tendere, i pristup finansijskim fondovima. Mislim da pristup finansijskim fondovima koji su dodeljeni zemljama u razvoju i tranziciji, kao što je naša, i koji inače postoje u svetu, nisu dovoljno iskorišćeni kao i da nismo dovoljno organizovani na državnom nivou za efikasnije korišćenje tih fondova. Osim toga, na primer, Rumunija finansira odlazak svojih kompanija na bilo koji od ovih sajmova, za koje naša Vlada nije dala ni jedan jedini dinar, dok Vlada Rumunije finansira sa 90% učešća sve svoje učesnike na jednom takvom sajmu. Nadalje, očekuju se podsticajne mere vezane za elektronsko poslovanje, pošto je usvojen Zakon o elektronskom potpisu. Sada sledi teži deo njegove implementacije, razvoj telekomunikacione infrastrukture i implementacija Zakona o telekomunikacijama. U domenu fiskalne politike, neophodno je da se obezbede poreske olakšice u okviru Zakona o PDV-u i stvore povoljniji fiskalni uslovi za zapošljavanje IT stručnjaka. Kada je u pitanju carinska politika, stimulacija izvoza. Komora već radi konkretne predloge za stimulaciju izvoza u IT sektoru i mere vancarinske zaštite za aplikativni softver. Staviću akcenat na unapređenje IKT obrazovanja, formalnog i neformalnog - donošenje odgovarajućeg zakona o visokoškolskom obrazovanju prema međunarodnim standardima. Zatim, nužna je i klasifikacija novih zanimanja, standardna obuka korisnika, i edukacija menadžera koji donose krajnje odluke o informatizaciji u svakom preduzeću. To se očekuje od Vlade i od Komore, a od preduzeća se očekuje da rade na jačanju sopstvene konkurentnosti. Da kroz saradnju svih relevantnih činioca, IKT sektor postane noseća oblast u privredi Srbije. |
