JAČANJE KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA IZ SRBIJE
Siniša Rogić, USAID (SEDP - Serbian Enterprise Development Project)  SEDP je jedan od projekata USAID-a. Ja predstavljam IKT klaster, koordinator sam radne grupe za odnose sa državnim institucijama. Posredno ću pričati o jačanju konkurentnosti preduzeća iz Srbije, tj. šta Vlada i ostale državne institucije treba da urade za privatne IKT kompanije u Srbiji da bi one više izvozile i da bismo privukli strane investicije u Srbiju, odnosno pomerili IKT sektor sa dna, gde se trenutno nalazi.
SEDP je projekat za razvoj preduzetništva u Srbiji, USAID-ov projekat čiji je cilj jačanje međunarodne prednosti kompanija iz Srbije, tj. pomoć srpskoj privredi da prodaje više u inostranstvu. Projekat je započet 1. jula 2003, i traje tri godine. SEDP je identifikovao šest industrijskih zona koje imaju izuzetan potencijal da budu konkurentne u inostranstvu: voće, voćni proizvodi, nameštaj, IKT, tekstil, farmakološka ispitivanja. Klasteri su grupa kompanija i institucija iz istog industrijskog sektora koje se okupljaju oko zajedničke ideje ili cilja. Zašto se uopšte kompanije okupljaju i grupišu? Da bi kao veći entitet imali veću snagu, uticaj na društvo i na tržište i lakše komunicirali sa velikim kompanijama. IKT klaster je počeo sa radom u martu 2004. godine, sa idejom koju sam već pomenuo, a to je opšta ideja SEDP-a: da se poveća izvoz proizvoda i usluga iz IKT sektora i da se omogući veća primena novih tehnologija u svim ostalim sektorima u Srbiji. Klaster trenutno okuplja preko 100 kompanija i institucija iz Srbije u kojim su predstavništva vodećih svetskih IKT kompanija i većina privatnih IKT kompanija u Srbiji i Crnoj Gori, univerziteti i instituti. Organizovali smo više radnih sastanaka na kojima su privatne kompanije međusobno diskutovale o zajedničkim problemima. Kroz razgovor i diskusiju smo došli do četiri radne grupe, koje će se baviti najvažnijim pitanjima vezanim za srpski IKT sektor. To su: edukacija, povećanje izvoza, odnosi sa javnim institucijama i organizovanje poslovnog udruženja, koje bi bilo malo efikasnije nego postojeća poslovna udruženja, jer mislimo da bi interes koji nas sve spaja (zarađivanje više novca) bio taj koji bi poslovno udruženje učinio više efikasnim. Moj deo posla je odnos sa javnim institucijama. Naš cilj je bio da definišemo konkretne zadatke koje državne institucije treba da preduzmu da bi se ispunili ciljevi koji su veoma bitni za nas. To su sledeći ciljevi: da se poboljšaju uslovi poslovanja u IKT sektoru, olakšaju strane investicije, poveća broj zaposlenih i nastavi dalji razvoj IKT-a u Srbiji. Srbija je nekad bila najrazvijenije IT tržište u ovom regionu. Trenutno je na 73. mestu od 76 mesta na listi, ispred Paragvaja, Bangladeša i Nigerije. Primer Irske, Indije itd. svedoče o mogućnostima razvoja i ulaganja u IKT koje smo mi iskoristili u ovom dokumentu. Onda smo kroz diskusiju došli do najizrazitijih problema: nejasan zakon, neregulisano tržište telekomunikacija, nedostatak zakona o elektronskom poslovanju, pitanja transparentnosti odnosno korupcije, neefikasna implementacija potpisanih dokumenata, tačnije Agende za elektronski Jugoistočnu Evropu, nefunkcionalan Zavod za Internet i informatiku itd. Uticaj IKT sektora na državu ne postoji.
Pomenuću još i regulisanje YU top level domena. Napravili smo analizu zahteva i kreirali White Paper, dokument kojim bismo pristupili državnim institucijama i u kome smo definisali stvari koje oni treba da urade. Tu spada pravna sigurnost, zaštita intelektualne svojine, liberalizacija tržišta telekomunikacija i podrška Vlade, zatim pravna sigurnost, zaštita podataka i zaštita elektronskih transakcija uopšte. Bili smo u SIEPA, u Ministarstvu za kapitalne investicije kod gospodina Lazića, bili smo u Ministarstvu za nauku i tehnologiju, u Kabinetu predsednika Vlade kod njegovog IT savetnika, u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, Agenciji za Internet i informatiku, Ministarstvu finansija i u Kabinetu predsednika Republike. Drugim rečima, pokrili smo sve što u ovoj državi postoji. Šta su rezultati? Prvi rezultat je usvajanje Zakona o elektronskom potpisu, koji je usvojen 14. decembra. Vlada Srbije je usvojila predlog novog krivičnog Zakona, a poslala ga Skupštini na usvajanje 18. oktobra. U njemu su uključena pitanja krivičnih dela protiv intelektualne svojine i dela protiv bezbednosti računarskih podataka, što predstavlja veliki korak. Kada to prođe u Skupštini, na nama je da nastavimo sa pritiskom sa svih strana. Jedan od pritisaka je i ovaj koji trenutno pravimo: danas u Saveznoj skupštini treba da bude usvojen i paket zakona o zaštiti intelektualne svojine, kojim bi se onda potpuno regulisao i pravni okvir i rešila neusklađenost saveznih i republičkih zakona na polju intelektualne svojine, zbog kojih sve ovo postoji kao problem.
Ako se to desi danas, mi smo rešili tri stavke koje stoje u dokumentu White Paper, i onda krećemo sa novim white paperom, gde ćemo dodati nove zahteve od državnih institucija. |
