e-volucija ::: SEDP - White Paper

NEOPHODNE MERE ZA RAZVOJ SEKTORA INFORMACIONIH I KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U SRBIJI

Klaster informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji (ICT klaster [1]) okuplja preko 100 vode�ih privatnih kompanija iz domena informatike i komunikacija, kao i predstavnike univerziteta i istra�iva�kih instituta. Cilj klastera je pove�anje konkurentnosti proizvoda i usluga srpske ICT industrije kroz me�usobnu saradnju i zajedni�ki nastup �lanica klastera.

Iako ICT privredni sektor ima visoku stopu godi�njeg rasta od 18,3% i projektovani petogodi�nji CAGR od 16.8%, [2] dalji razvoj i sustizanje razvijenih ekonomija zahteva hitno i zna�ajno unapre�enje neodgovaraju�eg pravnog okvira. Zbog toga �lanice ICT klastera se ovim pismom obra�aju Vladi Republike Srbije sa konkretnim predlozima mera neophodnim za br�i razvoj ICT sektora.

Informacione i komunikacione tehnologije klju�ni su nosilac raz voja svuda u svetu. Njihov presudni doprinos nacionalnim ekonomijama ogleda se u visokom rastu proizvodnje i izvoza u samom ICT sektoru, ali, jo� va�nije, kroz pove�anje konkurentnosti svih ostalih privrednih sektora koji koriste nove tehnogije. [3] Usvajanje predlo�enih mera zato �e doprineti ne samo ICT sektoru, nego i pove�anju konkurentnosti i ekonomskom rastu cele srpske ekonomije, kao i otvaranju brojnih novih radnih mesta.

Na izazove dana�nje ekonomije ne mo�e se odgovoriti ju�era�njim tehnologijama. Na� ICT sektor danas poseduje intelektualni i tehnolo�ki potencijal uporediv sa najrazvijenijim delovima sveta. Potreban nam je pravni okvir za kori��enje takvog potencijala, pre nego �to nas prestigne sutra�njica.

Srbija je nekada bila najrazvijenije IT tr�i�te u jugoisto�noj Evropi. [4]

Danas, po studiji konkurentnosti privrede Srbije, SCG je prema indeksu tehnologije na 73. mestu od 76 upore�enih zemalja (ispred Paragvaja, Banglade�a i Nigerije). [5] Sigurni smo da bi Srbija, sa odgovaraju�im pravnim okvirom i nivoom ulaganja za relativno kratko vreme mogla da povrati svoju nekada�nju poziciju.

Mnoge zemlje, koje su te�i�te raz voja stavile na ICT, uspele su da tokom devedesetih postignu izvanredan privredni bum. [6] Irska je od jedne od najnerazvijenih evropskih zemalja postala pravo privredno �udo sa izvozom u visini 88% GDP-a, od �ega je 60% izvoz ICT proizvoda i usluga. [7] Globalni fenomen, Indija, je od zemlje u kojoj informati�ke tehnologije fakti�ki nisu ni postojale, postala jedan od svetskih lidera u proizvodnji i izvozu softvera sa godi�njom stopom rasta izme�u 30 i 40% u ovom sektoru. Izrael, Kina i Brazil tako�e su tokom devedesetih ostvarili impresivne rezultate u proizvodnji i prodaji ICT proizvoda i usluga, prvenstveno softvera. [8]

Ovi primeri pokazuju da je podr�ka razvoju "doma�e informati�ke pameti" najbolja investicija koju jedna dr�ava mo�e da napravi: relativno mala ulaganja stvaraju preduslove za velike zarade, izvoz, u�tede i nova radna mesta.

Vrednost srpskog ICT tr�i�ta u 2003. je procenjena na 340 miliona ameri�kih dolara. [9] Me�utim, skoro 70% prometa u ICT sektoru �ini prodaja hardvera i sofverskih paketa. [10] Potencijal za razvoj aplikacija, kao i proizvoda i usluga sa dodatnom vredno��u, koji su glavni nosioci raz voja , jo� uvek je nedovoljno iskori��en. Najve�a prepreka njihovom razvoju je nepostojanje odgovaraju�eg pravnog okvira.

Naime, u Srbiji ne postoje �ak ni osnovni zakoni koji garantuju bezbednost elektronskog poslovanja (Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o za�titi podataka, zakoni o kompjuterskim krivi�nim delima, regulisanje internet domena), za�tita intelektualne svojine je slaba (izme�u ostalog i zbog nesklada u primeni propisa dr�avne zajednice i propisa dr�ava �lanica), onemogu�ena je konkurencija na polju telekomunikacija, a podr�ka Vlade ICT sektoru jo� uvek je sporadi�na.

Zbog toga je neophodno da Vlada �to pre preduzme mere koje �e garantovati slede�e osnovne principe, bez kojih funcionisanje i razvoj ICT sektora nije mogu�:

Pravnu sigurnost kori��enja ICT usluga i proizvoda, uklju�uju�i pravnu sigurnost elektronskih transakcija i pravnu za�titu elektronskih podataka.
Za�titu prava intelektualne svojine, kao osnov za za�titu autorskih prava, patenata, �igova i borbu protiv piraterije (uslovi za pristupanje STO i EU). Bez efikasne za�tite prava intelektualne svojine nema uslova za razvoj osnovne pokreta�ke snage u ICT industriji - inovativnosti.
Konkurenciju na otvorenom tr�i�tu, koja jedina mo�e da podstakne tehnolo�ku inovativnost, smanji cene ICT usluga i proizvoda, i samim tim omogu�i �iri pristup novim tehnologijama.

Pored obezbe�ivanja pravnog okvira, podr�ka Vlade ICT sektoru ostvaruje najbolje rezultate putem "liderstva kroz primer", odnosno promovisanjem ICT usluga i proizvoda kroz njihovu upotrebu. Omogu�uju�i pristup javnim slu�bama i obavljanje administrativnih procedura preko interneta (projekat e-Government ), dr�avna uprava bi postala vode�i kupac ICT proizvoda i usluga, kao �to je to slu�aj u ve�em delu sveta. Tako bi dr�ava podstakla razvoj i konkurenciju ICT kompanija i omogu�ila br�i i efikasniji rad javnih slu�bi. Tako�e, komunikacija i poslovi gra�ana sa organima uprave postali bi neuporedivo br�i i jeftiniji.

Sve predlo�ene mere u skladu su sa programom ekonomskih reformi i nizom usvojenih dokumenta, kao �to su Akcioni plan Vlade za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, Evropska povelja o malim preduze�ima i eSEE Agenda z a razvoj Informacionog dru�tva u regionu.

Zakon o elektronskom potpisu je osnovni zakon koji daje pravnu snagu dokumentima i transakcijama u elektronskoj formi. Bez ovog zakona, elektronsko poslovanje nije pravno za�ti�eno niti regulisano. Ovaj zakon je neophodan i za elektronsku registraciju privrednih subjekata, u skladu s Akcionim planom Vlade za uklanjanje administrativnih prepreka i Evropskom poveljom o malim preduze�ima. Vlada je predlog Zakona uputila Skup�tini na usvajanje jula 2004. godine, ali Zakon jo� uvek nije usvojen.

Zakon o za�titi podataka ure�uje za�titu podataka, uklju�uju�i i podatke u elektronskom obliku. Ovaj zakon je neophodan da bi se garantovala poverljivost i nepovredivost elektronske komunikacije i podataka u elektronskoj formi. Ministarstvo za nauku i za�titu �ivotne sredine formiralo je radnu grupu jo� novembra 2003. godine, ali je nacrt Zakona jo� uvek tek u ranoj pripremnoj fazi.

Ova Konvencija ure�uje krivi�na dela protiv bezbednosti kompjuterskih sistema, mre�a i podataka, njihovu zloupotrebu, ovla��enja potrebna za efektivnu borbu protiv ovih krivi�nih dela i sistem me�unarodne saradnje. [11] Pristupanje ovoj Konvenciji nephodno je radi obezbe�ivanja bezbednosti elektronskog prometa i uspostavljanja me�unarodne saradnje. Krivi�ni zakon samo delimi�no reguli�e ovu materiju. [12] Iako je Srbija i Crna Gora �lanica Savet a Evrope, Konvencija o Cyber kriminalu jo� uvek nije potpisana.

Registracija internet domena (adresa) mora biti pravno regulisana na nacionalnom nivou, kao �to je to slu�aj svuda u svetu. Kod nas trenutno ne postoji pravna regulativa u ovoj oblasti, a registracija domena zavisi u potpunosti od dobre volje volontera s Beogradskog Univerziteta. Zavod za Internet i informatiku je izradio nacrt pravilnika za registraciju domena, ali je usvajanje pravilnika odlo�eno na neodre�eno vreme jer nisu obezbe�ena sredstva za njegovu implementaciju.

• Usvajanje paketa zakona o za�titi prava intelektualne svojine �ije dono�enje je u skladu sa odredbama Ustavne povelje u nadle�nosti dr�avne zajednice.

Efektivna za�tita intelektualne svojine u Srbiji nije mogu�a usled sukoba zakona o za�titi intelektualne svojine i republi�kih propisa, naro�ito u pogledu krivi�nih odredbi. [13]Da bi se re�io ovaj sukob propisa neophodno je usvojiti paket od osam zakona iz oblasti intelektualne svojine, koji su osim toga, dodatno usagla�eni s me�unarodnim konvencijama i standardima. Nacrti ovih zakona su pripremljeni i ve� vi�e meseci se nalazi u proceduri koja prethodi usvajanju na nivou dr�avne zajednice. [14]

• Dono�enje Zakona i prate�ih akata za sprovo�enje propisa o za�titi prava intelektualne svojine u Srbiji.

Usled podele nadle�nosti izme�u dr�avne zajednice i dr�ava �lanica, ovaj zakon je neophodan da bi se dr�avnim organima republike Srbije, a posebno finansijskoj policiji i tr�i�noj inspekciji, dala ovla��enja za sprovo�enje zakona o za�titi prava intelektualne svojine, kao i propisali privredni prestupi i prekr�aji za kr�enje ovih prava. [15]

• Uspostavljanje Agencije za telekomunikacije i primena Zakona o telekomunikacijama .

Liberalizacija tr�i�ta telekomunikacija predvi�ena je za 9. juni 2005. godine. Okon�anje monopola Telekoma Srbije na fiksnu telefoniju stvori�e uslove za razvoj konkurencije na ovom polju, �to �e dovesti do boljeg polo�aja internet provajdera, pobolj�anja internet usluga i vi�estruki pad cena pristupa internetu. Kona�no, do�i �e do pove�anja broja korisnika i u krajnjoj liniji, razvoja ICT proizvoda i usluga.

Zakonom o telekomunikacijama iz aprila 2003. godine predvi�eno je osnivanje Agencije za telekomunikacije kao nezavisnog tela nadle�nog za dono�enje mera i regulative potrebne za liberalizaciju tr�i�ta telekomunikacija. Zakon stupa na snagu tek po izboru direktora i �lanova Upravnog odbora Agencije. Iako je i Akcioni plan Vlade [16] odredio avgust 2004. godine kao rok, �lanovi organa Agencije jo� uvek nisu izabrani.

• Efikasniji rad Zavoda za internet i informatiku kao jedinstvenog kanala za komunikaciju i saradnju Vlade sa IT sektorom.

Sada�nja podela nadle�nosti za ICT izme�u nekoliko ministarstava ote�ava efikasnu komunikaciju izme�u privatnog sektora i Vlade i odla�e dono�enje propisa va�nih za ICT sektor. Zavod za internet i informatiku, kao dr�avna institucija zadu�ena za razvoj i funkcionisanje IT sistema dr�avne uprave, bi trebalo da bude zadu�en i za pitanja pravne i tehni�ke regulative, kao i za komunikaciju sa privatnim i javnim sektorom.

Funkcionisanje Zavoda na tom polju nije dovoljno efikasno. Vlada bi trebalo da ga unapredi po postoje�em i u praksi proverenom modelu e-Envoy [17] ili Chief Information Office. [18] Odredjena sredstva za funkcionisanje Zavoda ve� su obezbe�ena od strane �vedske agencije za me�unarodni razvoj i saradnju (SIDA) i projekta Unapre�enje kompetencije za rukovo�enje delatnostima u oblasti ICT. [19]

• Osnivanje koordinacionog tela u skladu sa potpisanom eSEE Agendom za razvoj informacionog dru�tva u regionu.

Srbija i Crna Gora potpisala je 4. juna 2002. godine eSEE Agendu za razvoj informacionog dru�tva u regionu, koja predvi�a usagla�avanje pravnih propisa i ustanovljavanje regionalne saradnje u domenu ICT. Koordinaciono telo, predvidjeno Agendom i neophodno radi njene implementacije, jo� uvek nije ustanovljeno. [20]

• Puna transparentnost u sprovodjenju jasnih i nedvosmislenih pravila igre, naro�ito pri uvo�enju ICT-a u dr�avnu upravu, �to je od su�tinskog zna�aja za pove�anje konkurentnosti ICT sektora, kao i za privla�enje stranih investicija. [21]

• ICT privatni sektor sa svoje strane, sla�e se sa nezvani�nim podacima prema kojima oko tri hiljade ICT in�enjera najvi�ih kvalifikacija radi na projektima za strane partnere, prevashodno u oblasti razvoja softverskih proizvoda i usluga. Procenjuje se da se ukupni godi�nji prihod pribli�ava iznosu od skoro sto miliona dolara samo u ovom podsektoru. Najve�im delom ovi iznosi su jo� uvek u "sivoj zoni" poslovanja. Privatni sektor, kao i akademski �lanovi klastera, u potpunosti su svesni neodr�ivosti ove situacije kao i potrebe da se aktivnosti u celosti legalizuju, kao najbitniji preduslov za nastavak daljeg visokog rasta izvoza ICT proizvoda i usluga. Ova spremnost sektora ogleda se i u rezultatima za prethodne dve godine: prijavljeni izvoz za 2003. godinu petostruko je ve�i od iznosa za 2002. godinu (izve�taj NBS za MMF).

[1] Rad klastera, kao i ovaj dokument, podr�ani su od strane USAID Projekta za razvoj preduzetni�tva (SEDP).

[2] IDC, Tr�i�na analiza i kretanja ICT sektora u Srbiji i Crnoj Gori, 2003-2008 (2003). CAGR: Compounded Annual Growth Rate.

[3] Economist Intelligence Unit, Puno iskori��avanje ICTa, Izazovi evropske produktivnosti (2004).

[4] IDC, Tr�i�na analiza i kretanja ICT sektora u Srbiji i Crnoj Gori, 2003-2008 (2003). CAGR: Compounded Annual Growth Rate

[6] A. Arora i A. Gambardella, Globalizacija softverske industrije: perspektive i prilike za razvijene i zemlje u razvoju, (maj 2004).

[7] UNDP, Accenture Ireland, ICT za razvoj, procena Srbije i projektni izve�taj (2004).

[8] A. Arora i A. Gambardella, Globalizacija softverske industrije: perspektive i prilike za razvijene i zemlje u razvoju, (Maj 2004).

[9] IDC, Tr�i�na analiza i kretanja ICT sektora u Srbiji i Crnoj Gori, 2003-2008 (2003).

[10] T.R.A.D.E Network, SEE ICT Project, Pregled ICT sektora u Srbiji i Crnoj Gori (februar 2004).

[13] Ameri�ka privredna komora u SCG, Dokument o politici i pitanjima za�tite intelektualne svojine , (maj 2004).

[14] Akcioni plan Vlade za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, usvojen 27 maja 2004. Zakon o patentima, koji je jedan od zakona iz paketa od 8 zakona, usvojen je u julu ove godine.

[15] AmCham - Ameri�ka privredna komora u SCG, Dokument o politici i pitanjima za�tite intelektualne svojine.

[16] Akcioni plan Vlade za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, usvojen 27 maja 2004.