NEOPHODNE MERE ZA RAZVOJ SEKTORA INFORMACIONIH I KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U SRBIJI PREPORUKE VLADI REPUBLIKE SRBIJE • UVOD Klaster informacionih i komunikacionih tehnologija u Srbiji (ICT klaster [1]) okuplja preko 100 vodećih privatnih kompanija iz domena informatike i komunikacija, kao i predstavnike univerziteta i istraživačkih instituta. Cilj klastera je povećanje konkurentnosti proizvoda i usluga srpske ICT industrije kroz međusobnu saradnju i zajednički nastup članica klastera. Iako ICT privredni sektor ima visoku stopu godišnjeg rasta od 18,3% i projektovani petogodišnji CAGR od 16.8%, [2] dalji razvoj i sustizanje razvijenih ekonomija zahteva hitno i značajno unapređenje neodgovarajućeg pravnog okvira. Zbog toga članice ICT klastera se ovim pismom obraćaju Vladi Republike Srbije sa konkretnim predlozima mera neophodnim za brži razvoj ICT sektora. Informacione i komunikacione tehnologije ključni su nosilac raz voja svuda u svetu. Njihov presudni doprinos nacionalnim ekonomijama ogleda se u visokom rastu proizvodnje i izvoza u samom ICT sektoru, ali, još važnije, kroz povećanje konkurentnosti svih ostalih privrednih sektora koji koriste nove tehnogije. [3] Usvajanje predloženih mera zato će doprineti ne samo ICT sektoru, nego i povećanju konkurentnosti i ekonomskom rastu cele srpske ekonomije, kao i otvaranju brojnih novih radnih mesta. Na izazove današnje ekonomije ne može se odgovoriti jučerašnjim tehnologijama. Naš ICT sektor danas poseduje intelektualni i tehnološki potencijal uporediv sa najrazvijenijim delovima sveta. Potreban nam je pravni okvir za korišćenje takvog potencijala, pre nego što nas prestigne sutrašnjica. • ICT SEKTOR U SRBIJI Srbija je nekada bila najrazvijenije IT tržište u jugoistočnoj Evropi. [4] Danas, po studiji konkurentnosti privrede Srbije, SCG je prema indeksu tehnologije na 73. mestu od 76 upoređenih zemalja (ispred Paragvaja, Bangladeša i Nigerije). [5] Sigurni smo da bi Srbija, sa odgovarajućim pravnim okvirom i nivoom ulaganja za relativno kratko vreme mogla da povrati svoju nekadašnju poziciju. Mnoge zemlje, koje su težište raz voja stavile na ICT, uspele su da tokom devedesetih postignu izvanredan privredni bum. [6] Irska je od jedne od najnerazvijenih evropskih zemalja postala pravo privredno čudo sa izvozom u visini 88% GDP-a, od čega je 60% izvoz ICT proizvoda i usluga. [7] Globalni fenomen, Indija, je od zemlje u kojoj informatičke tehnologije faktički nisu ni postojale, postala jedan od svetskih lidera u proizvodnji i izvozu softvera sa godišnjom stopom rasta između 30 i 40% u ovom sektoru. Izrael, Kina i Brazil takođe su tokom devedesetih ostvarili impresivne rezultate u proizvodnji i prodaji ICT proizvoda i usluga, prvenstveno softvera. [8] Ovi primeri pokazuju da je podrška razvoju "domaće informatičke pameti" najbolja investicija koju jedna država može da napravi: relativno mala ulaganja stvaraju preduslove za velike zarade, izvoz, uštede i nova radna mesta. Vrednost srpskog ICT tržišta u 2003. je procenjena na 340 miliona američkih dolara. [9] Međutim, skoro 70% prometa u ICT sektoru čini prodaja hardvera i sofverskih paketa. [10] Potencijal za razvoj aplikacija, kao i proizvoda i usluga sa dodatnom vrednošću, koji su glavni nosioci raz voja , još uvek je nedovoljno iskorišćen. Najveća prepreka njihovom razvoju je nepostojanje odgovarajućeg pravnog okvira. Naime, u Srbiji ne postoje čak ni osnovni zakoni koji garantuju bezbednost elektronskog poslovanja (Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o zaštiti podataka, zakoni o kompjuterskim krivičnim delima, regulisanje internet domena), zaštita intelektualne svojine je slaba (između ostalog i zbog nesklada u primeni propisa državne zajednice i propisa država članica), onemogućena je konkurencija na polju telekomunikacija, a podrška Vlade ICT sektoru još uvek je sporadična. Zbog toga je neophodno da Vlada što pre preduzme mere koje će garantovati sledeće osnovne principe, bez kojih funcionisanje i razvoj ICT sektora nije moguć:
- Pravnu sigurnost korišćenja ICT usluga i proizvoda, uključujući pravnu sigurnost elektronskih transakcija i pravnu zaštitu elektronskih podataka.
- Zaštitu prava intelektualne svojine, kao osnov za zaštitu autorskih prava, patenata, žigova i borbu protiv piraterije (uslovi za pristupanje STO i EU). Bez efikasne zaštite prava intelektualne svojine nema uslova za razvoj osnovne pokretačke snage u ICT industriji - inovativnosti.
- Konkurenciju na otvorenom tržištu, koja jedina može da podstakne tehnološku inovativnost, smanji cene ICT usluga i proizvoda, i samim tim omogući širi pristup novim tehnologijama.
Pored obezbeđivanja pravnog okvira, podrška Vlade ICT sektoru ostvaruje najbolje rezultate putem "liderstva kroz primer", odnosno promovisanjem ICT usluga i proizvoda kroz njihovu upotrebu. Omogućujući pristup javnim službama i obavljanje administrativnih procedura preko interneta (projekat e-Government ), državna uprava bi postala vodeći kupac ICT proizvoda i usluga, kao što je to slučaj u većem delu sveta. Tako bi država podstakla razvoj i konkurenciju ICT kompanija i omogućila brži i efikasniji rad javnih službi. Takođe, komunikacija i poslovi građana sa organima uprave postali bi neuporedivo brži i jeftiniji. Sve predložene mere u skladu su sa programom ekonomskih reformi i nizom usvojenih dokumenta, kao što su Akcioni plan Vlade za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, Evropska povelja o malim preduzećima i eSEE Agenda z a razvoj Informacionog društva u regionu. • NEOPHODNE MERE ZA RAZVOJ ICT SEKTORA PRAVNA SIGURNOST 1. Usvajanje Zakona o elektronskom potpisu . Zakon o elektronskom potpisu je osnovni zakon koji daje pravnu snagu dokumentima i transakcijama u elektronskoj formi. Bez ovog zakona, elektronsko poslovanje nije pravno zaštićeno niti regulisano. Ovaj zakon je neophodan i za elektronsku registraciju privrednih subjekata, u skladu s Akcionim planom Vlade za uklanjanje administrativnih prepreka i Evropskom poveljom o malim preduzećima. Vlada je predlog Zakona uputila Skupštini na usvajanje jula 2004. godine, ali Zakon još uvek nije usvojen. 2. Usvajanje Zakona o zaštiti podataka . Zakon o zaštiti podataka uređuje zaštitu podataka, uključujući i podatke u elektronskom obliku. Ovaj zakon je neophodan da bi se garantovala poverljivost i nepovredivost elektronske komunikacije i podataka u elektronskoj formi. Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine formiralo je radnu grupu još novembra 2003. godine, ali je nacrt Zakona još uvek tek u ranoj pripremnoj fazi. Ova Konvencija uređuje krivična dela protiv bezbednosti kompjuterskih sistema, mreža i podataka, njihovu zloupotrebu, ovlašćenja potrebna za efektivnu borbu protiv ovih krivičnih dela i sistem međunarodne saradnje. [11] Pristupanje ovoj Konvenciji nephodno je radi obezbeđivanja bezbednosti elektronskog prometa i uspostavljanja međunarodne saradnje. Krivični zakon samo delimično reguliše ovu materiju. [12] Iako je Srbija i Crna Gora članica Savet a Evrope, Konvencija o Cyber kriminalu još uvek nije potpisana. 4. Pravno regulisanje registracije YU top level domena . Registracija internet domena (adresa) mora biti pravno regulisana na nacionalnom nivou, kao što je to slučaj svuda u svetu. Kod nas trenutno ne postoji pravna regulativa u ovoj oblasti, a registracija domena zavisi u potpunosti od dobre volje volontera s Beogradskog Univerziteta. Zavod za Internet i informatiku je izradio nacrt pravilnika za registraciju domena, ali je usvajanje pravilnika odloženo na neodređeno vreme jer nisu obezbeđena sredstva za njegovu implementaciju. ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE • Usvajanje paketa zakona o zaštiti prava intelektualne svojine čije donošenje je u skladu sa odredbama Ustavne povelje u nadležnosti državne zajednice. Efektivna zaštita intelektualne svojine u Srbiji nije moguća usled sukoba zakona o zaštiti intelektualne svojine i republičkih propisa, naročito u pogledu krivičnih odredbi. [13]Da bi se rešio ovaj sukob propisa neophodno je usvojiti paket od osam zakona iz oblasti intelektualne svojine, koji su osim toga, dodatno usaglašeni s međunarodnim konvencijama i standardima. Nacrti ovih zakona su pripremljeni i već više meseci se nalazi u proceduri koja prethodi usvajanju na nivou državne zajednice. [14] • Donošenje Zakona i pratećih akata za sprovođenje propisa o zaštiti prava intelektualne svojine u Srbiji. Usled podele nadležnosti između državne zajednice i država članica, ovaj zakon je neophodan da bi se državnim organima republike Srbije, a posebno finansijskoj policiji i tržišnoj inspekciji, dala ovlašćenja za sprovođenje zakona o zaštiti prava intelektualne svojine, kao i propisali privredni prestupi i prekršaji za kršenje ovih prava. [15] KONKURENCIJA • Uspostavljanje Agencije za telekomunikacije i primena Zakona o telekomunikacijama . Liberalizacija tržišta telekomunikacija predviđena je za 9. juni 2005. godine. Okončanje monopola Telekoma Srbije na fiksnu telefoniju stvoriće uslove za razvoj konkurencije na ovom polju, što će dovesti do boljeg položaja internet provajdera, poboljšanja internet usluga i višestruki pad cena pristupa internetu. Konačno, doći će do povećanja broja korisnika i u krajnjoj liniji, razvoja ICT proizvoda i usluga. Zakonom o telekomunikacijama iz aprila 2003. godine predviđeno je osnivanje Agencije za telekomunikacije kao nezavisnog tela nadležnog za donošenje mera i regulative potrebne za liberalizaciju tržišta telekomunikacija. Zakon stupa na snagu tek po izboru direktora i članova Upravnog odbora Agencije. Iako je i Akcioni plan Vlade [16] odredio avgust 2004. godine kao rok, članovi organa Agencije još uvek nisu izabrani. PODRŠKA VLADE • Efikasniji rad Zavoda za internet i informatiku kao jedinstvenog kanala za komunikaciju i saradnju Vlade sa IT sektorom. Sadašnja podela nadležnosti za ICT između nekoliko ministarstava otežava efikasnu komunikaciju između privatnog sektora i Vlade i odlaže donošenje propisa važnih za ICT sektor. Zavod za internet i informatiku, kao državna institucija zadužena za razvoj i funkcionisanje IT sistema državne uprave, bi trebalo da bude zadužen i za pitanja pravne i tehničke regulative, kao i za komunikaciju sa privatnim i javnim sektorom. Funkcionisanje Zavoda na tom polju nije dovoljno efikasno. Vlada bi trebalo da ga unapredi po postojećem i u praksi proverenom modelu e-Envoy [17] ili Chief Information Office. [18] Odredjena sredstva za funkcionisanje Zavoda već su obezbeđena od strane Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i projekta Unapređenje kompetencije za rukovođenje delatnostima u oblasti ICT. [19] • Osnivanje koordinacionog tela u skladu sa potpisanom eSEE Agendom za razvoj informacionog društva u regionu. Srbija i Crna Gora potpisala je 4. juna 2002. godine eSEE Agendu za razvoj informacionog društva u regionu, koja predviđa usaglašavanje pravnih propisa i ustanovljavanje regionalne saradnje u domenu ICT. Koordinaciono telo, predvidjeno Agendom i neophodno radi njene implementacije, još uvek nije ustanovljeno. [20] • Puna transparentnost u sprovodjenju jasnih i nedvosmislenih pravila igre, naročito pri uvođenju ICT-a u državnu upravu, što je od suštinskog značaja za povećanje konkurentnosti ICT sektora, kao i za privlačenje stranih investicija. [21] • ICT privatni sektor sa svoje strane, slaže se sa nezvaničnim podacima prema kojima oko tri hiljade ICT inženjera najviših kvalifikacija radi na projektima za strane partnere, prevashodno u oblasti razvoja softverskih proizvoda i usluga. Procenjuje se da se ukupni godišnji prihod približava iznosu od skoro sto miliona dolara samo u ovom podsektoru. Najvećim delom ovi iznosi su još uvek u "sivoj zoni" poslovanja. Privatni sektor, kao i akademski članovi klastera, u potpunosti su svesni neodrživosti ove situacije kao i potrebe da se aktivnosti u celosti legalizuju, kao najbitniji preduslov za nastavak daljeg visokog rasta izvoza ICT proizvoda i usluga. Ova spremnost sektora ogleda se i u rezultatima za prethodne dve godine: prijavljeni izvoz za 2003. godinu petostruko je veći od iznosa za 2002. godinu (izveštaj NBS za MMF). [1] Rad klastera, kao i ovaj dokument, podržani su od strane USAID Projekta za razvoj preduzetništva (SEDP). [2] IDC, Tržišna analiza i kretanja ICT sektora u Srbiji i Crnoj Gori, 2003-2008 (2003). CAGR: Compounded Annual Growth Rate. [3] Economist Intelligence Unit, Puno iskorišćavanje ICTa, Izazovi evropske produktivnosti (2004). [4] IDC, Tržišna analiza i kretanja ICT sektora u Srbiji i Crnoj Gori, 2003-2008 (2003). CAGR: Compounded Annual Growth Rate [5] Jefferson Institute, Konkurentnost privrede Srbije (2003). [6] A. Arora i A. Gambardella, Globalizacija softverske industrije: perspektive i prilike za razvijene i zemlje u razvoju, (maj 2004). [7] UNDP, Accenture Ireland, ICT za razvoj, procena Srbije i projektni izveštaj (2004). [8] A. Arora i A. Gambardella, Globalizacija softverske industrije: perspektive i prilike za razvijene i zemlje u razvoju, (Maj 2004). [9] IDC, Tržišna analiza i kretanja ICT sektora u Srbiji i Crnoj Gori, 2003-2008 (2003). [10] T.R.A.D.E Network, SEE ICT Project, Pregled ICT sektora u Srbiji i Crnoj Gori (februar 2004). [11] Cybercrime Konvencija Savet a Evrope. [12] Glava XVI A, Krivični zakon Republike Srbije [13] Američka privredna komora u SCG, Dokument o politici i pitanjima zaštite intelektualne svojine , (maj 2004). [14] Akcioni plan Vlade za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, usvojen 27 maja 2004. Zakon o patentima, koji je jedan od zakona iz paketa od 8 zakona, usvojen je u julu ove godine. [15] AmCham - Američka privredna komora u SCG, Dokument o politici i pitanjima zaštite intelektualne svojine. [16] Akcioni plan Vlade za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, usvojen 27 maja 2004. [17] e-Government Unit, www.e-envoy.gov.uk. [18] Chief Information Office, http://www.cio.gov, http://www.cio.gv.at, http://www.cio.gov.bc.ca. [19] Unapređenje kompetencije za rukovođenje delatnostima u oblasti ICT. [20] eSEE Agenda, http://www.eseeuropeconference.org/draft.html. [21] Na primer, Zakon o javnim nabavkama, http://www.ujn.sr.gov.yu/podzakonski.htm. |
