Šta su pregovori o pristupanju?

Pregovori o pristupanju su pregovori o uslovima pod kojim država kandidat pristupa Evropskoj uniji i njenim osnivačkim ugovorima, a koji se nakon završetka pregovora utvrđuju međunarodnim ugovorom između država članica Evropske unije i države kandidata, tzv. Ugovorom o pristupanju.

Pristupni pregovori se vode na osnovu pregovaračkog okvira koji određuje metod i vodeće principe pregovora, u skladu sa Zaključcima Evropskog saveta od decembra 2004. Pregovori se vode u okviru Međuvladine konferencije u kojoj učestvuju države članice EU s jedne i država kandidat s druge strane. Tokom pregovora, pregovaračke pozicije Evropske unije zastupa predsedavajući Saveta Evropske unije, dok sa strane države kandidata to čini državna delegacija.

Stupanje u članstvo Evropske unije uslovljeno je prihvatanjem svih prava i obaveza na kojima se zasniva Evropska unija i njen institucionalni okvir, obuhvaćenih pod pojmom pravne tekovine (acquis communautaire-a). Najvažniji elementi pravne tekovine EU su:

• primarno zakonodavstvo – osnivački ugovori;
• sekundarno zakonodavstvo – uredbe, direktive, odluke, preporuke i mišljenja;
• drugi izvori prava – presude Suda pravde Evropske unije, opšta pravna načela, međunarodni ugovori;
• ostali akti – rezolucije, izjave, preporuke, smernice, zajedničke akcije, zajedničke pozicije itd.

Pravna tekovina EU podeljena je u 35 tematskih poglavlja, koji se ujedno smatraju i poglavljima pregovora. Do ulaska u članstvo u EU svaka država kandidat dužna je da preuzme celokupnu pravnu tekovinu Evropske unije i bude sposobna za njenu efikasnu primenu. Ako država kandidat do trenutka stupanja u članstvo zbog opravdanih razloga ne može u potpunosti prihvatiti i primeniti pravnu tekovinu u pojedinom poglavlju pregovora, država kandidat u pregovorima o tom poglavlju može zatražiti tzv. prelazne periode, koja čine dodatna vremenska razdoblja za potpuno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva s pravnom tekovinom Evropske unije na određenom području i nakon pristupanja u članstvo u EU. Zatražena prelazna razdoblja moraju biti vremenski i sadržajno ograničena i ne smeju narušavati slobodu tržišne konkurencije ili uticati na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta Evropske unije. U određenim slučajevima državama kandidatima su bila odobrena i izuzeća (derogacije) kao trajna odstupanja od primene pravne tekovine na određenom području. Potrebno je naglasiti kako prelazna razdoblja za primenu pravne tekovine mogu biti dogovorena i u interesu Evropske unije.