13. Nov 2013.

Da, mi brinemo: Izveštaj sa prvog dana Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Varšavi

Da, mi brinemo: Izveštaj sa prvog dana Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Varšavi

Vlade moraju da unaprede svoje napore za smanjenje emisija štetnih gasova po životnu sredinu i pre 2020. godine, a Konferencija Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Varšavi trebalo bi da postavi temelje za fer, ambiciozan i pravno obavezujući sporazum o globalnoj borbi protiv klimatskih promena, koji bi trebalo da bude potpisan u Parizu 2015. godine. Konferencija o klimatskim promenama u Varšavi, u Republici Poljskoj protiče u senci je razarajućeg tajfuna koji je pogodio Republiku Filipine, ali i nimalo optimističnih zaključaka Međuvladinog panela o klimatskim promenama.

Konferencija Okvirne konvencije Ujedinjenih Nacija (UN) o klimatskim promenama, održava se u Varšavi, u periodu između 11. i 22. novembra 2013, i okuplja predstavnike preko 190 država. Konferencija je otvorena apelom vladama da obuzdaju antropogeni uticaj na klimu u svim oblastima, politici, poslovnom svetu i društvu, kao i pozivom da se u Varšavi napravi pozitivan pomak ka uspešnom, globalnom klimatskom sporazumu u 2015.  Konferenciju o klimatskim promenama u Varšavi obeležava rekordni porast koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi, koja je u 2012. bila za 141 odsto veća nego u predindustrijskom periodu.

Nekoliko meseci pre početka Konferencije Okvirne konvencije Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama (Conference of Parties - COP19) Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (International Panel on Climate Change - IPCC) nije zvučao ni malo optimistično. Globalno zagrevanje je očigledno u porastu, a mnoge od uočenih promena su bez presedna u odnosu na prethodne decenije, pa i milenijume. Temperatura atmosfere i okeana raste, količine snega i leda se smanjuju, nivo mora je porastao, a koncentracije gasova staklene bašte su povećane (nezvaničan prevod Izveštaja možete preuzeti ovde). Prema istom izveštaju koncentracija ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida je na nivoima bez presedana u poslednjih 800.000 godina, što je rezultat sagorevanja fosilnih goriva i sekundarne neto emisije iz poljoprivrede.

„Moramo biti fokusirani i pružiti najveće moguće napore da bi ostvarili pozitivan rezultat. Ono što se sada dešava nije igra, ne postoje dve strane, nema pobednika i gubitnika, svi ćemo ili pobediti ili izgubiti“, apelovala je na predstavnike vlada izvršna sekretarka Okvirne konvencije UN, Kristijana Figueres.

Brojne nevladine organizacije ukazuju da Republika Poljska, kao domaćin konferencije o klimatskim promenama, zasniva svoju proizvodnju energije na intenzivnoj eksploataciji uglja, i da mora da preduzme ozbiljne korake kako bi se pridružila globalnoj borbi protiv klimatskih promena. U oči kritičke javnosti padaju i kontroverzni postupci Vlade Republike Poljske. Sponzori Konferencije UN su velike kompanije za eksploataciju fosilnih goriva, a Vlada Poljske podržava organizovanje međunarodnog samita o uglju i klimi, koji u Varšavi održava Svetska asocijcija za ugalj (World Coal Association), 18. i 19 novembra 2013. godine. Iako je Poljska odgvorna za oko 1 odsto globalne emisije CO2, ova zemlja proizvodnju električne energije gotovo u potpunosti zasniva na eksploataciji uglja. Izveštaj o kvalitetu vazduha u EU, koji je izradila Evropska agencija za životnu sredinu, pokazuje da je Poljska jedna od zemalja sa najzagađenijim vazduhom u Evropi.

Iako se u Varšavi ne očekuje donošenje istorijskih odluka različiti pristupi rešavanju problema klimatskih promena će verovatno ponovo izaći na površinu. Zemlje u razvoju su prilično ujedinjene u zahtevu za značajnim povećanjem finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje konkretnih akcija u oblasti klimatskih promena. Ove zemlje očekuju da će na Konferenciji u Varšavi biti potvrđena odluka iz Kankuna o značajnom izdvajanju finansijskih sredstava od strane razvijenih zemalja. Evropska unija (EU) traži solidarnost i ozbiljna zalaganja na globalnom nivou po pitanju smanjenja emisija gasova staklene bašte. „Samit u Varšavi je važan za primenu prihvaćenih obaveza, ali i mesto gde će biti napravljeni ambiciozni koraci za usvajanje sporazuma u Parizu 2015. godine. U Varšavi se moramo pripremiti za budući dogovor, ali sve zemlje moraju biti spremne da se obavežu na značajno smanjenje emisija u narednim decenijama “, izjavila je Koni Hedegard, komesarka EU za borbu protiv klimatskih promena.

Vesti