Zahtevi Evropskog zakonodavstva u borbi protiv klimatskih promena

Piše: Danijela BOŽANIĆ

Naučna istraživanja, pod okriljem Međunarodnog panela o promeni klime, potvrdila su sa verovatnoćom od 90%, da je postojeće zagrevanje klimatskog sistema posledica ljudskih aktivnosti ili tzv. antropogenih uticaja.

Međunarodni panel o promeni klime izradio je i različita scenarija očekivanih promena klime, do kraja ovoga veka. Ovako izrađena scenarija predviđaju porast prosečne globalne temperature od 1,1 do 6°S do kraja ovog veka. Istovremeno, analize i scenirija izrađena na nivou Evropske unije ukazuju da je region Evrope već pogođen izmenjenim klimatskim uslovima, kao i da se negativan trend nadalje očekuje, i u periodu do 2030. odnosno 2100. godine.

S obzirom na rezultate pomenutih analiza, ali i okvire borbe protiv klimatskih promena na međunarodnom nivou Evropska unija je, 2009. godine, definisala svoju politiku kontrole emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) kroz Paket za klimu i energiju (EU Paket).

EU Paket, kao zakonodavni paket, definiše odluku EU o smanjenju emisija GHG za najmanje 20% u odnosu na emisije 1990. godine, a do 2020. godine. Ovakvo smanjenje emisija država članica EU praćeno je povećanjem udela energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije za 20% u ukupnoj potrebnoj količini energije i povećanjem energetske efikasnosti za 20% na nivou EU, a u periodu 2013-2020. godina.

Direktiva o sistemu trgovine emisijama (Emissions Trading System - ETS), kao deo EU Paketa, jedna je od najzahtevnijih direktiva EU, uopšte. Direktiva predstavlja osnov borbe protiv klimatskih promena EU, definišući sistem smanjenja emisija iz industrije i avio saobraćaja na finansijski opravdan način. Značajno je da su pored 27 država članica u sistem trgovine emisijama EU uključeni, dobrovoljno, i Island, Linhenštajn i Norveška, što dodatno potvrđuje opravdanost ovakvog sistema. Trenutno sistem trgovine emisijama EU uključuje emisije iz postrojenja za proizvodnju energije, toplana, rafinerija, cementara, čeličana i postrojenja za prozvodnju gvožđa, stakla, kreča, cigle, keramike, pulpe i papira. Od 2013. godine sistem će biti proširen i na petrohemiju i industriju aluminujuma i amonijaka, ali i neke dodatne GHG.

Sam princip sistema trgovine emisijama podrazumeva utvrđivanje ograničenja emisija za svaku od kompanija/postrojenja. Pored ograničenja kompanije dobijaju i određeni broj emisionih dozvola kojima međusobno mogu da trguju. Na kraju svake godine kompanije moraju pokriti dodeljenim emisionim dozvolama svoje kompletne emisije. U suprotnom plaćaju značajne kazne. Fleksibilnost koju daje sistem trgovine emisijama ogleda se u mogućnosti ostvarenja smanjenja emisija sopstvenim merama i aktivnostima u slučajevima kada je to isplativije nego direktna kupovina dozvola. Na ovaj način ostvariće se smanjenje emisija od 21% u odnosu na emisije 2005. godine.

S obzirom da smanjenje emisija iz industrije i avio saobraćaja ne može u potpunosti obezbediti ostvarenje ciljeva smanjenja emisija GHG definisanih EU Paketom, Paket uključuje i Odluku o zajedničkom naporu na smanjenju emisija (Effort Sharing Decision). Ova Odluka definiše ciljeve smanjenja emisija iz drumskog saobraćaja, poljoprivrede, domaćinstava (zgradarstva) i otpada. Odlukom su definisane različite obaveze smanjenja emisija iz navedenih sektora za različite države članice EU i to na osnovu nivoa ekonomskog razvoja države.

Hvatanje i skladištenje ugljenika (Carbon capture and storage - CCS), kao deo EU Paketa, podrazumeva korišćenje tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika emitovanog iz industrijskih procesa. Tehnologija potrebna za ovu vrstu aktivnosti još uvek je na nivou pilot, ali cilj EU je komercijalizacije istih u predstojećem periodu.

Ciljevi povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije u ukupno proizvedenoj energiji uvodeni su kroz Direktivu za promovisanje korišćenja energije proizvedene iz obnovljivih izvora (Directive on the promotion of the use of energy from renewable sources – RES Directive). Ovi ciljevi takođe su različiti za različite države članice EU, u zavisnosti od trenutnih udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, ekonomskog nivoa razvoja i slično. Cilj povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije za Srbiju biće određen pod okriljem Ugovora o energetskoj zajednici, čija je i Srbija potpisnica.

Povećanje energetske efikanosti, kao jedan od osnova ostvarenja ciljeva EU Paketa, države članice EU definišu kroz akcione planove. Svaka država članica u obavezi je da prati nivo ostvarenja predloženih akcija u okviru ovih planova i na osnovu istih priprema revidovane i nove mere i aktivnosti povećanja energetske efikasnosti na nacionalnom nivou.

Pored navednih delova EU Paketa za klimu i energiju značajno je i da niz direktiva i odluka u različitim sektorima, definiše zapravo aktivnosti koje za rezultat imaju borbu protiv klimatskih promena i potpuno ostvarenje ciljeva samog Paketa. 

Analizirajući zakonodavstvo Evropske unije u oblasti borbe protiv klimatskih promena, uključujući i EU Paket za klimu i energiju, evidentno je da rešavanje ovog problema zahteva niz kordiniranih i kontinuiranih akcija. S toga proces harmonizacije zakonodavstva Republike Srbije sa EU zakonodavstvom i sprovođenja zahteva istog svakako donosi poboljšanje saradnje svih zainteresovanih strana. Ono što je svakako još značajnije je da realizacija aktivnosti u ovoj  oblasti na način kako se realizuje na nivou EU omogućuje, uz određena opravdana i isplativa ulaganja, obezbeđivanje novih radnih mesta i novih oblasti rada, ali i konkurentnosti nacionalnih kompanija na EU i međunarodnom tržištu. Drugim rečima, samo ispunjenje osnovnih zahteva EU Paketa, pre svega u smislu povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, ali i uključenja u sistem trgovine emisijama, može osigurati plasiranje domaćih proizvoda na tržištu EU i na taj način i opstanak i pozitivno poslovanje domađih firmi i preduzeća.