1. Šta je Beogradska otvorena škola (BOŠ)?

2. Šta je obrazovni program za odabrane studente?

3. Šta je Odeljenje za napredne dodiplomske studije?

4. Šta je DAUS?

5. Gde se održava obrazovni program za odabrane studente?

6. Kada je nastao obrazovni program za odabrane studente?

7. Kome je namenjen obrazovni program „Studije budućnosti“?

8. Zašto treba da postanem student BOŠ-a?

9. Kako da postanem student BOŠ-a?

10. Ko su studenti BOŠ-a?

11. Koje su obaveze studenata BOŠ-a?

12. Šta studenti BOŠ-a moraju da ispune kako bi dobili Diplomu?

13. Šta je program „Studije budućnosti“?

14. Šta su to moduli znanja i veština na obrazovnom programu „Studije budućnosti“?

15. Zbog čega teme o budućnosti?

16. Koji je cilj programa „Studije budućnosti“?

17. Šta studenti BOŠ-a mogu da saznaju i nauče pohađanjem programa „Studije budućnosti“?

18. Koje teme pokriva program „Studije budućnosti“?

19. Koliko traje program „Studije budućnosti“?

20. Kako izgleda nastava na programu „Studije budućnosti“?

21. Kojim danima se održava nastava?

22. Ko su predavači na programu „Studije budućnosti“?

23. Da li se program „Studije budućnosti“ plaća?

24. Šta je alumni organizacija BOŠ-a?

1. Šta je Beogradska otvorena škola (BOŠ)?

Beogradska otvorena škola (BOŠ) je neprofitna, obrazovna organizacija građanskog društva osnovana 1993. godine. BOŠ osnažuje ljudske resurse, unapređuje rad javnih institucija i organizacija građanskog društva, razvija i zagovara javne praktične politike u cilju izgradnje boljeg društva zasnovanog na slobodi, znanju i inovacijama.

Struktura Beogradske otvorene škole

2. Šta je obrazovni program za odabrane studente?

Obrazovni program za odabrane studente predstavlja program neformalnog obrazovanja koji ima za cilj da dodatno obrazuje i povezuje odabrane studente kroz multidisciplinarne akademske programe iz oblasti društvenih i humanističkih nauka. Obrazovni program za odabrane studente organizuje Beogradska otvorena škola.  

3. Šta je Odeljenje za napredne dodiplomske studije?

Odeljenje za napredne dodiplomske studije jedno je od centara Beogradske otvorene škole. Cilj ovog odeljenja je da dodatno obrazuje i povezuje odabrane studente kroz multidisciplinarne akademske programe iz oblasti društvenih i humanističkih nauka.

4. Šta je DAUS?

DAUS je akronim za Department of Advanced Undergraduate Studies, odnosno Odeljenje za napredne dodiplomske studije prevedeno na engleski jezik.

5. Gde se održava obrazovni program za odabrane studente?

Obrazovni program za odabrane studente održava se u prostorijama Beogradske otvorene škole, u Palati Beograd (Beograđanka), Masarikova 5/XVI sprat, Beograd

6. Kada je nastao obrazovni program za odabrane studente?

Obrazovni programi za odabrane studente Beogradske otvorene škole do 2015. godine realizovani su kroz rad Odeljenja za napredne dodiplomske studije (DAUS). Formiranje Odeljenja za napredne dodiplomske studije, kao i njegov razvoj, prati formiranje i razvoj same Beogradske otvorene škole. Beogradska otvorena škola nastala je u novembru 1993. godine kao obrazovni program Credibel banke namenjen najtalentovanijim studentima ekonomije i psihologije. Od 1996. godine menja ime u Beogradska otvorena škola. U periodu od oktobra 1996. do juna 1998. godine organizovan je Glavni program namenjen tada najboljim studentima. Od oktobra 1998. do juna 2000. godine u Školi su se paralelno izvodila dva jednogodišnja programa – Glavni i Otvoreni. U periodu od oktobra 2000. do juna 2007. organizovana su dva programa: „Glavni program“ i „Program Evropska unija i Balkan". Okosnicu „Glavnog programa“ činili su multidisciplinarni moduli iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, moduli veština i tutorski program, dok je program „Evropska unija i Balkan“ bio baziran na analizi i tumačenju pravnih, političkih, ekonomskih i kulturnih aspekata razvoja evropske ideje i procesa evropskih integracija. Ova vrsta programa nije postojala u tadašnjem formalnom obrazovnom sistemu Srbije. Jednogodišnji akademski program „Multidisciplinarnih dodiplomskih studija“ organizovan je u periodu od oktobra 2007. godine do juna 2012. godine. Bio je namenjen odabranim studentima viših godina studija, koji su želeli da prošire svoja znanja u oblasti građanske kulture, vrednosti građanskog društva i evropskih integracija, kao i da steknu veštine koje im mogu koristiti u budućem profesionalnom radu. Program „Studije budućnosti“ DAUS počinje da se realizuje od akademske 2012/2013. godine i do danas ima za cilj da studente upozna sa glavnim globalnim trendovima i izazovima pred kojima se nalazi savremeni svet.

7. Kome je namenjen obrazovni program „Studije budućnosti“?

Program je namenjen studentima četvrte godine i studentima master studija, prirodnih, tehničkih i društveno-humanističkih fakulteta, svih univerziteta u Beogradu. Studenti treba da budu, ili jesu, aktivni i društveno angažovani i da uspešno prođu proces selekcije koji organizuje Beogradska otvorena škola. Svi studenti koji upišu obrazovni program „Studije budućnosti“ postaju studenti BOŠ-a.

8. Zašto treba da postanem student BOŠ-a?

BOŠ već 22 godine organizuje jednogodišnje obrazovne programe za odabrane studente. BOŠ ove jednogodišnje programe sprovodi kroz Odeljenje za napredne dodiplomske studije. Kvalitet BOŠ-ovog programa, znanje i veštine koje studenti steknu tokom svog obrazovanja u BOŠ-u postaju izuzetna preporuka za perspektivne poslove u brojnim oblastima. Naime, od 1993. godine do novembra 2014. godine BOŠ okuplja 1065 članova alumni mreže. Danas je više od 90% nekadašnjih studenata zaposleno u kompanijama, bankama, vladinim institucijama, na fakultetima, institutima, u nevladinim organizacijama i političkim strankama.

9. Kako da postanem student BOŠ-a?

Izbor studenata Beogradske otvorene škole obavlja se u tri faze:

I Prijavljivanje kandidata 

Zainteresovani studenti prijavljuju se za program Beogradske otvorene škole podnošenjem određene dokumentacije. Na sajtu Beogradske otvorene škole i sajtu obrazovnog programa "Studije budućnosti" mogu se pronaći sve informacije o otvorenom konkursu i dokumentaciji koju je neophodno podneti. Konkurs se otvara pred sam kraj akademske godine na obrazovnom programu (april/maj tekuće godine). 

Kandidati koji su podneli kompletnu dokumentaciju ulaze u drugi krug selekcije, koja podrazumeva proveru znanja.

II Provera znanja 

Svi kandidati prolaze proveru znanja koja obuhvata izradu testova:

• test opšte kulture;

• test sposobnosti;

• test engleskog jezika.

Na osnovu kvaliteta prijave i rezultata urađenih testova formira se rang lista kandidata koji će biti pozvani na intervju.

III Intervju i konačan izbor

Komisija Beogradske otvorene škole obaviće razgovor sa kandidatima koji su pozvani na intervju. Nakon intervjua, a na osnovu ostvarenog uspeha, Komisija će odabrati 20–25 najboljih studenata i studentkinja koji će pohađati jednogodišnji akademski program.

10. Ko su studenti BOŠ-a?

Studenti BOŠ-a su studenti završnih godina osnovnih studija, kao i master studija i dolaze sa različitih fakulteta: Pravni fakultet, Ekonomski fakultet, Fakultet političkih nauka, Fakultet organizacionih nauka, Filozofski fakultet (sociologija, istorija, istorija umetnosti, psihologija, andragogija), Filološki fakultet, Fakultet bezbednosti, Pravoslavno-bogoslovski fakultet, Prirodno matematički fakultet (matematika, biologija, hemija), Poljoprivredni fakultet, Građevinski fakultet, Mašinski fakultet, Stomatološki fakultet, Medicinski fakultet, Faramceutski fakultet...

*Lista fakulteta sa kojih dolazi najveći broj studenata BOŠ-a

11. Koje su obaveze studenata BOŠ-a?

Međusobna prava i obaveze studenti i Beogradska otvorena škola regulišu sklapanjem Ugovora o pravima i obavezama studenata i Beogradske otvorene škole u toku akademske godine.

Beogradska otvorena škola se obavezuje da za studente izvede planirani program u periodu oktobar– jun, dok se studenti obavezuju da:

• redovno pohađaju nastavu na programu "Studije budućnosti";

• redovno pohađaju specijalna predavanja i druge aktivnosti u okviru "Studija budućnosti";

• blagovremeno i u zadatom roku izvrše sve dodeljene zadatke i preuzete obaveze;

• obave program prakse u instituciji/organizaciji;

• napišu završni rad koji će biti objavljen u elektronskom Zborniku Beogradske otvorene škole (Zbornik završnih radova studenata)

• delimično participiraju u ukupnom iznosu od 28.000 dinara (sa uračunatim PDV-om), za celu akademsku godinu. Ukupan iznos može biti plaćen u 7 jednakih mesečnih rata, svaka u iznosu od po 4.000 dinara (sa uračunatim PDV-om).

12. Šta studenti BOŠ-a moraju da ispune kako bi dobili Diplomu?

Da bi dobili Diplomu Beogradske otvorene škole studenti moraju da:

• budu prisutni na najmanje 60 procenata nastave;

• obave program prakse u izabranoj instituciji/organizaciji;

• napišu i u predviđenom roku predaju završni rad;

• ispune finansijske obaveze prema BOŠ-u.

13. Šta je program „Studije budućnosti“?

Program „Studije budućnosti“ Beogradska otvorena škola organizuje od oktobra 2012. godine. U pitanju je jednogodišnji akademski program Beogradske otvorene škole.

Program „Studije budućnosti“ ima za cilj da odabrane studente, kroz dodatno obrazovanje, upozna sa glavnim globalnim trendovima i izazovima pred kojima se nalazi savremeni svet.

Program „Studije budućnosti“ realizuje se kroz organizaciju nastave za module znanja i veština, programu prakse i pisanju završnog rada.

Pored obaveznih aktivnosti, studenti imaju na raspolaganju i slobodne aktivnosti kao što su: psihološke radionice, zimska škola timskog rada, druženje, sportske aktivnosti...

14. Šta su to moduli znanja i veština na obrazovnom programu „Studije budućnosti“?

Modul predstavlja kratak kurs koji se sastoji od nekoliko nastavnih jedinica (interaktivnih predavanja, radionica, simulacija) i deo je kompleksnijeg sistema, u ovom slučaju obrazovnog programa.

U okviru obrazovnog programa „Studije budućnosti“ postoje tri modula znanja: 1. Budućnost države i društva I, 2. Budućnost države i društva II i 3. Pogledi ka Evropi i jedan modul veština: 1. Veštine za budućnost.

U okviru tri modula znanja studentima se pruža prilika da sa predavačima i drugim kolegama razmenjuju znanja, informacije i stavove o temama o kojima se razgovara i debatuje u okviru nastavne jedinice.

Svaki modul se sastoji od 10 nastavnih jedinica (interaktivna predavanja, radionice, simulacije).

Nastavna jedinica organizuje se u trajanju od 90 do 120 minuta, prema sledećoj strukturi:

• I deo (40-50 minuta): Uvod u temu i postavljanje pitanja od strane predavača
• Radna pauza (20 minuta): Pauza za studente i rasprava o temi u malim grupama
• II deo (40-50 minuta): Debata sa predavačem o temi i pitanjima postavljenim u prvom delu nastavne jedinice

Moduli znanja održavaće se:

• Jesenji semestar akademske 2016/2017. godine (oktobar–decembar 2016. godine):

• Modul „Budućnost države i društva I“ – svake srede od 17:30 do 19:30

• Prolećni semestar akademske 2015/2016. godine (februar–maj 2017. godine):

• Modul „Pogledi ka Evropi“ – svakog ponedeljka od 17:30 do 19:30
• Modul „Budućnost države i društva znanja“ – svake srede od 17:30 do 19:30

Modul „Veštine za budućnost“ osmišljen je kao posebno interaktivan modul jer se sastoji od nastavnih jedinica koje su prevashodno radioničarskog tipa. Studenti u okviru ovog modula treba da steknu veštine definisane programom i da se tokom nastavne jedinice oprobaju i snađu u simuliranim situacijama iz svakodnevnog života.

Modul veština održavaće se:

• Jesenji semestar akademske 2016/2017. godine (oktobar–decembar 2016. godine):

• Modul „Veštine za budućnost“ – svakog ponedeljka od 17:30 do 19:30

15. Zbog čega teme o budućnosti?

Teme budućnosti, posmatrajući pre svega iz društveno-humanističkog aspekta, značajne su zbog razvoja svesti kod studenata o glavnim izazovima i trendovima koji utiču na dalji razvoj čovečanstva, posmatrajući globalno, i njihov odraz na region i Srbiju konkretno. Unapređujući znanja i veštine koje su usredsređene na pitanja budućnosti, studenti, kroz pozicije koje stiču ili su već stekli, a u okviru oblasti kojima se bave, doprinose opštem razvoju društva, pametno i strateški se postavljajući prema društvenim, ekonomskim, kulturnim, političkim, demografskim, antropološkim i drugim izazovima sadašnjice.   

16. Koji je cilj programa „Studije budućnosti“?

Program „Studije budućnosti“ ima četiri cilja:

• da kroz module znanja i veština osnaži kompetencije polaznika i pruži im širu sliku o savremenom društvu;

• da kroz program prakse polaznike pripremi na svet rada i da pomogne im da steknu kompetencije koje poslodavac očekuje na radnom mestu;

• da kroz pisanje Završnog rada polaznike usmeri na dalji stručni rad u oblasti koju je izabrao, a pre svega formira i ojača kritičko mišljenje polaznika;

• da poveže polaznike tokom trajanja programa, i kasnije kao deo alumni organizacije, u mrežu mladih obrazovanih lidera koji će zauzeti značajne pozicije u različitim sektorima društva i doprineti njegovom razvoju. 

17. Šta studenti BOŠ-a mogu da saznaju i nauče pohađanjem programa „Studije budućnosti“?

Završetkom programa „Studije budućnosti“ studenti će moći da:

• definišu i analiziraju izazove postdemokratskih i policentričnih društava, multikuluralizma, međunarodnih odnosa, bezbednosti, informacionog društva i novih medija, rodne ravnopravnosti i identiteta;

• kritički i argumentovano pokreću pitanja i učestvuju u debatama o različitim scenarijima  i budućim pravcima razvoja Evrope;

• razlikuju osnovne tendencije socio-ekonomskog razvoja savremenog sveta, definišu i analiziraju procese globalizacije, održivog razvoja, klimatskih promena, demografskih kretanja, promene na tržištu radne snage, domete savremene nauke...

• unaprede veštine kroz program prakse, pisanja završnog rada i modul o veštinama u cilju osnaživanja profesionalnih kapaciteta.

18. Koje teme pokriva program „Studije budućnosti“?

Program „Studije budućnosti“ pokriva različite društvene i humanističke teme, organizovane kroz module znanja i module veština, kao i druge aktivnosti:

• Oblikovanje postdemokratskih i policentričnih društava, multikuluralizam, međunarodne odnose, globalnu bezbednost i njene izazove, informaciono društvo i nove medije, rodnu ravnopravnost i identitet, razvoj novih tendencija u odnosu države i društva, uslovi nastanka i funkcionisanja demokratske političke kulture...

• Razgovori o pitanjima: problema suvereniteta i izazova daljeg političkog ujedinjenja, princip upravljanja na više nivoa u Evropskoj uniji (EU), zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, politike susedstva EU, održivog razvoja i upravljanja resursima na evropskom kontinentu, zaštiti ličnih podataka i pravnoj regulativi, ekonomiji i ekonomskim krizama na tlu Evrope, kao i o procesu evropskih integracija Srbije.

• Procesi u socio-ekonomskoj sferi savremenog društva, nove tehnološke revolucije i njene posledice, najnovije trendovi u razvoju ekonomije, finansija, privrede, socijalnih odnosa, politika životne sredine, arhitekture, medicine, nauke i tehnologije.

• Veštine neophodne za napredak i snalaženje u savremenom društvu: upravljanje vremenom i stresom, upravljanje karijerom i radna etika, formulisanje poslovnih ideja, finansijska pismenost, organizacije događaja, javni nastup i veštine prezentovanja, tehnike i veštine predstavljanja i saradnje putem interneta, veštine online komunikacije, digitalna pismenost, veštine lobiranja i pregovaranja, veštine timskog rada.

• Veštine pisanja i izražavanja argumentovanog mišljenja.

• Veštine sticanja kompetencije kroz program prakse za dalji profesionalni razvoj.

19. Koliko traje program?

Program traje jednu akademsku godinu. Realizuje kroz organizaciju nastave za module znanja i veština, programu prakse i pisanju završnog rada.

Moduli znanja i veština realizuju se kroz nastavne jedinice (interaktivna predavanja, radionice i simulacije) od oktobra tekuće godine do maja naredne godine. U toku jesenjeg semestra (oktobar–decembar tekuće godine) realizuju se dva modula: Veštine za budućnost (ponedeljak) i Budućnost države i društva I (sreda), dok je prolećni semestar (februar–maj naredne godine) rezervisan za druga dva modula: Pogledi ka Evropi (ponedeljak) i Budućnost države  i društva znanja (sreda).

Raspored oktobar - maj odnosi samo na nastavu na obrazovnom programu „Studije budućnosti“, dok se ostale aktivnosti na programu poput programa prakse, programa mentorstva i obaveze izrade završnog rada studenti obavljaju po drugačijem rasporedu koji im se na početku akademske godine predstavlja.

20. Kako izgleda nastava na programu „Studije budućnosti“?

Program je organizovan na principu otvorene komunikacije, multidisciplinarnog i interaktivnog pristupa nastavi u cilju da kod studenata razvije volju za saznanjem i sposobnost kritičkog mišljenja. Programom se nastoji da se mladi ljudi obrazuju tako da budu sposobni da se snalaze i izvan svoje struke kao i da stečena znanja na najbolji način primene u praksi u svom budućem profesionalnom okruženju. Nastava se realizuje kroz interaktivna predavanja, panel diskusije, radionice, treninge i simulacije. Poseban oblik rada predstavlja program prakse i pisanje završnog rada.

21. Kojim danima se održava nastava?

Nastava se izvodi tokom dva semestra, po dva modula u semestru. Prvi semestar traje od oktobra do kraja decembra tekuće godine, a drugi od februara do maja naredne godine.

Svaki modul sastoji se od namanje 10 interaktivnih predavanja, radionica ili simulacija u trajanju od 90 do 180 minuta. Interaktivna predavanja, radionice i simulacije organizuju se ponedeljkom, sredom i četvrtkom od najranije 17:00 do najkasnije 22:00 (u zavisnosti koje dodatne aktivnosti studenti odaberu).

Napominjemo da se ovaj raspored odnosi samo na nastavu na obrazovnom programu „Studije budućnosti“.

22. Ko su predavači na programu „Studije budućnosti“?

„Studije budućnosti“ je program čije teme i predavače definišu i predlažu članovi Programskog odbora, koga čine: Marinko Vučinić, predsednik Skupštine BOŠ-a i izdavač, dr Vladimir Petrović, naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju, Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji, Dejan Dragojević, direktor Heta Real Estate d.o.o, Jelena Babić, savetnica u Centru za EU integracije Privredne komore Srbije i Nataša Malinović, koordinatorka Odeljenja za napredne dodiplomske studije BOŠ-a.

Predavači i saradnici na programu su profesori univerziteta, naučni saradnici sa različitih instituta, ljudi iz javne uprave, nevladinog sektora, medija, biznis sektora,  verskih zajednica, privrede. Beogradska otvorena škola podržava angažovanje svojih alumnista koji su danas na različitim pozicijama u svim sektorim i oblastima.

23. Da li se program „Studije budućnosti“ plaća?

Beogradska otvorena škola pokriva najveći deo troškova programa, a studenti participiraju učešćem u iznosu od 28.000,00 dinara (sa PDV-om) koji je moguće je platiti u 7 jednakih mesečnih rata.

24. Šta je alumni organizacija BOŠ-a?

Alumni organizacija osnovana je 1998. godine i danas okuplja 1093 nekadašnjih studenata. Cilj Alumni organizacije je da poveže nekadašnje studente BOŠ-a kako bi ojačala mrežu mladih obrazovanih lidera koji će zauzeti značajne pozicije u različitim sektorima društva i na taj način učestvovati u procesu tranzicije ka demokratiji i tržišnoj privredi.

Kvalitet BOŠ-ovih programa, znanje i veštine koje studenti steknu tokom svog obrazovanja u BOŠ-u postaju izuzetna preporuka za perspektivne poslove u brojnim oblastima. Članovi Alumni organizacije Beogradske otvorene škole su zaposleni na fakultetima, institutima, u kompanijama, bankama, vladinim institucijama, nevladinim organizacijama i političkim strankama.

Veliki broj alumnista je izgradio ili nastavlja da gradi svoju karijeru u inostranstvu, gde rade za velike korporacije, Svetsku banku, Međunarodni tribunal za ratne zločine u Hagu, itd. Znatan broj BOŠ-ovih alumnista predaje na univerzitetu i saradnici su naučnih instituta. Oni su u poziciji da šireći drugačije metode rada, utiču na razvoj i osavremenjivanje univerziteta. BOŠ-ovi studenti su asistenti, docenti, vandredni i redovni profesori na Ekonomskom fakultetu, Pravnom fakultetu, Filozofskom fakultetu, Fakultetu političkih nauka, Filološkom fakultetu, Arhitektonskom fakultetu, Elektrotehničkom fakultetu, Rudarsko-geološkom fakultetu i Fakultetu fizičke kulture. Međutim, najveći broj alumnista radi u profitnom sektoru u Republici Srbiji. Dakle, oni rade u vodećim bankama, konsultantskim kućama, brokerskim kućama, advokatskim kancelarijama, farmaceutskoj industriji, građevinskim preduzećima, itd.

Značajan broj alumnista su završili, odnosno završavaju postdiplomske studije u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji (Kembridž, Oksford, Birmingen), Italiji (Evropski univerzitet u Firenci, Univerzitet u Bolonji), Mađarskoj (Centralno-evropski univerzitet), Belgiji (Evropski koledž u Brižu), Holandiji, Švedskoj, Austriji i Nemačkoj.